Заједничка пољопривредна политика и рурални развој

1. Заједничка пољопривредна политика и рурални развој

2. Основе модерне пољопривреде Пољопривреда је важан сектор сваког друштва и значајна стратешка грана, због потребе за већом аутономијом у прехрани становништва и сталног раста цијена хране због високих цијена енергије и климатских промјена У ЕУ пољопривреда у ДБП има учешће око 2%, док је учешће у запослености 4%. Модерна пољопривреда је хомогена привредна дјелатност коју чине: породичне фарме,корпорације, кредитне институције и снабдјевачи, маркетинг и прерађивачке фирме, саобраћај, трговина,и сл.

3. Настанак, циљеви и улога Заједничке пољопривредне политике (CAP) ЕУ CAP је најстарија заједничка политика ЕУ, и уз заједничку трговинску политику и царинску унију прва фундаментална државна политика (Уговор у Риму, Уговор у Амстердаму, Самит у Стрези). Учешће пољопривреде у ДБП је много ниже од учешћa те гране у трошковној страни буџета. Смањење учешћa пољопривреде у буџетским издацима врши се у корист активности “око пољопривреде” (активности регионалног и руралног развоја).

4. Мјере Заједничке пољопривредне политике: • Сталне или условне гаранције (око 70% производа ужива повлашћене цијене, откуп по гарантованим цијанама, субвенције за складиштење, итд.); • Спречавање увоза из земаља изван ЕУ по нижим цијенама (заштићено је око 21% производа); • Директне сувенције; • Паушална помоћ по хектару површине или произведеној количини (обухвата мање од 1% пољопривредне производње).

5. Циљеви Заједничке пољопривредне политике према Уговору у Риму: • Снабдијевање потрошача пољопривредним производима по прихватљивим цијенама; • Повећање продуктивности у пољопривреди; • Стабилност заједничког тржишта пољопривредних производа и доступност снабдијевања на цијелој територији Заједнице; • Обезбјеђење услова за повећање животног стандарда популације која у ЕУ живи од пољопривреде.

6. Крива понуде и потрошачев вишак • Читава стратегија CAP темељи се на постојању произвођачевог вишка и његовом континуираном увећању (површина P1P2BA). • Надлежне институције ЕУ откупљују пољопривредне производе уколико дође до пада испод гарантованих цијена. • Дакле, откупне цијене су више од тржишних (P2>P1), те се јављају огромни вишкови субвенционираних пољопривредних производа (Q1 расте на Q2).

8. Утицај увозних такси на понуду и тражњу пољопривредних производа • CAP предвиђа обавезну заштиту од увозних производа примјеном такса и одржавањем нивоа најнижих увозних цијена (спољно-трговинске мјере). • Таксе повећавају цијену производа са Pw (свјетска цијена) на Pd, што ствара потрошачев губитак (a+b+c+d). • Губитак потрошње износи (c+f), јер се количина смањује са Q4 на Q3. • Губитак благостања је (b+c), а вишак прихода од такси (d). • Оптерећена је домаћа европска потрошња.

10. Мјере пољопривредне политике и понуда и тражња • Већина мјера CAP своди се на регулисање агрегатне понуде. Са теоријског аспекта тражња за пољопривредним производима не зависи од CAP већ од нивоа агрегатне понуде. • Помјерањем криве понуде наниже долази до пада цијена. • Равнотежна тачка А помјера се у нову тачку B, а потрошачи могу купити више производа – јавља се потрошачев вишак.

11. Инструменти и политика цијена • Важан аспект пољопривредне политике су гарантоване цијене и инвенторни откуп. • На тржишту ЕУ функционишу циљне (доње), граничне (праг) и интервентне цијене. • Циљну цијену одређује цијена у Дуисбургу, подручју с највећим дефицитом житарица у Европи. Ова цијена са трошковима транспорта и складиштења представља максималну могућу цијену пшенице у ЕУ. • Гранична (праг) цијена је цијена испод које је забрањен увоз робе у ЕУ.

12. Ефекти ових политика доводе до стварања огромних суфицита пољопривредних производа и нарушавања тржишних односа. • Интервентна цијена је минимална надокнада која се гарантује пољопривредним произвођачима. • Јаки инструменти CAP су интервентне цијене, варијабилни увозни прелевмани и субвенције за извоз пољопривредних производа.

13. Компензације • Новчане компензације гарантују произвођачима уједначене износе националних валута по произведеној јединици. • Показале су се као компликоване, јер спречавају конкуренцију у чланицама. • Будући да је долазило до међународног прелијевања дохотка и других негативних појава, Савјет министара је био принуђен утврђивати вриједности тзв. “зелених курсева” за обрачуне цијена и вриједности искључиво пољопривредних производа.

14. Уведене су и новчане компензације које су имале улогу девизних амортизера (за потребе девизног уједначавања ако би дошло до већих флуктуација валута земаља чланица). • Компензације су могле бити разлика између вриједности средњег и “зеленог” курса. • Систем компензација се напушта 1993. када се “зелени” курсеви изједначавају са реалним,а дефинитивно уклањање пограничних контрола учвршћује тржиште.

15. Злоупотребе CAP • Ревизорски суд има статус релевантног органа ЕУ за откривање злоупотреба и нетранспарентности у коришћењу фондова намијењених пољопривреди • Суд је 2004. доставио Извјештај који обухвата 30 година и показује неправилне исплате преко 3 млрд евра. • Независне ревизорске куће процјењују да утаје на годишњем нивоу прелазе износе од 4 млрд долара. • Стога је примарни задатак креатора CAP њена контрола и супервизија.

16. Резултати и посљедице примјене CAP Један од најважнијих резултата у примјени CAP је осигурање самодовољности у пољопривредној производњи. ЕУ је успјела властитом производњом подмирити потребе домаће тражње, а тржишни вишак чини ЕУ кључним фактором на глобалном плану. Цијене пољопривредних производа у ЕУ од њеног настанка биле су превисоке, на штету европских потрошача.

17. Кретања пољопривредне производње по земљама су хетерогена. • Учешће ЕУ у свјетској трговини пољопривредним производима је високо, чак доминантно (уз САД). • Приликом извоза ЕУ примјењује неку врсту дампинга, јер се за извоз из ЕУ исплаћују извозне накнаде у субвенцијама (разлика између нижих извозних и виших цијена у ЕУ). • Стога данас расту притисци за сузбијање протекционизма.

18. LINKAGE модел процјењује ефекте либерализације трговине пољопривредним производима до 2015. у односну на базну 2001. • Либерализација би довела до добитка од чак 287 млрд $ на годишњем нивоу и раста свјетске производње. • Земље у развоју повећале би извоз у развијене земље за 318 млрд, а увезле из развијених земаља додатних 290 млрд $. • Либерализација би донијела 63% укупне свјетске добити (70% од овога донијеле би развијене земље).

19. Уругвајска рунда је најзначајнија рунда преговора у оквиру GATT и односи се на смањивање интервенција у пољопривреди мјерене учешћем у ДБП. • Предвиђено је смањење царина за минимално 15% (у наредним годинама 30%); • Извозне субвенције треба смањити за 36%, а субвенционисане производе за 24%; • На тржишту се мора појавити минимално 3% увозних производа, а директна плаћања фармерима су изузета из споразума GATT.

20. Агенда 2000 је најзначајнији документ Европске комисије о будућности CAP послије Макшеријевих реформи 1992. • Програм покрива јачање заједничке политике ЕУ у развоју пољопривреде у периоду 2000-2006, уз предвиђање фер животног стандарда европских фармера, заштиту животне средине, конкурентност без високих субвенција, квалитет и диверзификацију производа. • Фишлерова реформа подразумијева да издаци за пољопривреду не прелазе више од 74% раста ДБП.

21. Берлински споразум (Фишлерова реформа уз амандмане на сједници Савјета у Берлину 1999.) смањује интервентне цијене цереалија за 15%, а повећавају се директна плаћања фармерима. • Повлачи се земљиште из пољопривредне производње и своди на 10% од 2000 до 2006. • Подршка производњи говеђег меса се смањује за 20%, интервентна цијена за маслац/павлаку за 15%, а режим квота за млијеко продужава до 2006. • Ипак субвенционисање пољопривреде и мултифункционални приступ производњи је одржан, што јача позицију ЕУ у WTO.

22. Економски аспекти агроеколошких мјера ЕУ Одрживи развој (развој уз заштиту животне средине) тражи већа издвајања из ДБП-a EУ проводи дугорочне агроеколошке мјере, иако су оне подређене очувању економске равнотеже и конкурентности. Однос одрживог развоја и макроекономске стабилности је однос према издвојеном ДБП за одрживи развој.

23. Стратегија одрживог развоја има сљедеће циљеве: • Утврђивањe пољопривредних подручја и шума третираних као NATURA 2000 и других простора високог квалитета природе (HNV); • Провођење WFD (Оквирна директива за воду) у пољопривреди и шумарству; • Мјере на ублажавању посљедица климатских промјена протокола из Кјота. • Главни инструмент агроеколошких мјера су премије.

24. Агроеколошке мјере су усмјерене на: • Земљу (што повећава квалитет и цијену земље). • Побољшање квалитета и квантитета воде у земљама ЕУ; • Агроеколошке мјере повећања биоразноврсности; • Генетскау разноврсност ради заштите ријетких биљних и животиљских врста. • Важан показатељ стања је учешће земљишта под уговорима према укупно коришћеним пољопривредним површинама (UUA).

25. Политика руралног развоја ЕУ

26. Рурални развој и рурална економија социо-економске проблеме рјешавају у пољопривредној дјелатности и њој блиским секторима. Циљеви из Корка и Агенда 2000 виде будућност у територијалном приступу, али тренутно територијални концепт троши 5% буџета, а секторска пољопривредна политика око 40% буџета. Тензије између CAP и територијалне политике постоје у Европској комисији, али и ван ње.

27. Рурална политика укључује регионалне развојне програме структурних фондова са приоритетним регионалним циљевима (OBJECTIVES 1 и 2) и локалне развојне програме – LEADER 1 и 2. • Модел руралног развоја је исти као и класична производна функција: • Y = f (K, L, Tp, z) • Дакле, рурални развој зависи од капитала, рада, техничког прогреса и осталих (резидуалних) фактора, као што су инфраструктура, очувана животна средина и друге екстерналије.

28. Рурална економија је интегрална (мултисекторска), територијално заокружена, сеоска привреда коју чини скуп међусобно повезаних привредних дјелатности и других активности. • Рурална политика је усмјерена не само на пољопривреду, већ и на руралну привреду. • Тако је створен модел развоја који многи називају “рурална индустријализација”.

29. Настанак и развој руралне политике у ЕУ Темељ политици руралног развоја ЕЕЗ постављен је Маншолтовим планом 1968. Овај план подразумијава модернизацију пољопривреде структурним реформама производње, прераде и маркетинга пољопривредних производа кроз “заједничке акције” финансиране фондовима ЕУ.

30. Структурни фондови ЕУ у циљу увођења територијалног приступа су: • Фонд за европски регионални развој (ERDF); • Европски социјални фонд (ESF); • Гарантни фонд (ЕAGGF) са двије секције: за гаранције и вођење. • Мјере структурне политике или заједничке акције (Маншолтов меморандум) одређују три директиве: моденизација привредног газдинства, охрабривање пољопривредне активности и квалификација пољопривредника.

31. Рурално становништво у ЕУ • 17,5% становништва у ЕУ15 живи у руралним заједницама које чине 80% територије. • Национално учешће варира од испод 5% (Хол, Бел) до преко 50% (Фин, Шве). • У предоминантно-руралним подручјима живи и ради 10% становништва, што чини 47% територије. • Густина насељености у руралним регионикма варира од испод 20 стан/km2 (Фин, Шве, Шкотска, централна Фра, Шпа, Грч) до преко 100 стан/ km2 (јужна Њем, југ Ита.).

32. Друштвени производ • У ЕУ постоје разлике у GDP per capita између руралних и урбаних подручја: • GDP per capita је нижи у просјеку за предоминантно рурална подручја; • GDP per capita у руралним подручјима је нижи од националног просјека (8% у Дан, а у Ита чак 30%); • Рурални GDP per capita у Грч, Шпа, Ита, Порт и ВБ мањи је за преко 30% у односу на просјек ЕУ. • “Урбани” GDPper capita у Дан, Њем, Фра, Аус и Шве је за преко 35% већи од просјека ЕУ.

33. Анализа незапослености показује сљедеће: • Незапосленост утиче на регионалне разлике међу чланицама ЕУ; • Најразвијеније земље имају тенденцију нижих стопа незапослености у руралним подручјима (Дан, Фра, Њем, ВБ); • У осталим земљама (осиме Грч) стопе незапослености руралних регија су сличне или веће него у урбаним регијама; • Регионални диспаритети у чланицама ЕУ су значајни.

34. Политички циљеви руралне политике: 1. Изједначавање заосталијих периферних острва и граничних региона ЕУ; 2. Реформе интензивне пољопривреде; 3. Политика заштите животне средине и ресурса и просторно планирање.

35. Реформе структурних фондова Реформа структурних фондова извршена је 1988. ради стварања јединственог економског подручја Европе (МекШеријеве реформе, Уговор из Мастрихта). Реорганизовани структурни фондови су усмјеравани према руралном развоју преко Циљних програма са два циља: диверзификација и прилагођавање пољопривредне производње и подршка руралном развоју.

36. Лидерова иницијатива је програм развоја руралних подручја ЕУ (1991). • Помогао је ширење новог начина олакшица и стратегије руралног развоја од 7 компоненти: • Увећање локалних потенцијала; • Утемељење територијалне стратегије; • Приступи од базе до врха; • Интегрални или мултисеторски приступ; • Децентрализација и менаџмент финансијаких средстава; • Хоризонтално и приватно-јавно партнерство; • Умрежавање.

37. Лидер вреднује три компоненте за добијање средстава из Структурних фондова: иновативни приступ према руралном развоју, размјена know-how и међурегионална сарадња. • Успјех Лидера 1 је алоцирање четири пута више средстава Лидеру 2. • Декларација Корк усвојена је 1996. на Европској конференцији о руралном развоју (политички правци даљих активности у провођењу руралне политике и развоју руралне економије).

38. Агенда 2000 везано за руралну политику покрива: • Оснаживање заједничке политике у руралном и укупном развоју и будућим проширењима; • Финансијску подршку подручјима планираним за развој и онима са GDP per capita испод просјека Заједнице. • Средства Структурних фондова која ће пратити ове активности (користиће их 15 земаља чланица).

39. Рурални индикатори Реалност, релевантност и перцепција резултата руралне политике ЕУ се већ двије-три деценије стално мијења. ЕУ стога уводи нове, комплексне хетерогене индикаторе и базе података који су компатибилни на цијелој територији ЕУ. Ови показатељи представљају кључне политичко-аналитичке инструменте одлучивања на руралним подручјима ЕУ.

40. Разликујемо двије групе индикатора руралног развоја: • Индикатори мјера апсолутног стања; • Динамички индикатори за оцјену креатора локалних, региналних и националних политика. • Иако хетерогени, ови индикатори у највећој мјери истражују економске процесе на руралним територијама.

41. Територијални развојни сервис OECD-a предложио је 1996. шему развојних тема за рурална подручја. • По овој шеми индикатори се односе на 4 главна развојна значења: • Становништво и миграција; • Социјална добробит и једнакост; • Економска структура и перформансе; • Околина и одрживост. • Пројекти PAIS и DORA третирају социјалну и економску димензију одрживог развоја.

43. Основе руралне развојне политике у периоду 2007-2013 Рурална развојна полтика се континуирано интегрише у ЕУ и постаје други стуб CAP, заједно са Агендом 2000. У периоду 2007-2013 постоји само један фонд, један програмски систем и јединствен финансијски механизам и систем контроле.

44. Суштина руралне политике усмјерена је на сљедеће циљеве: • Раст конкурентности пољопривредног сектора и подршку за реструктурирање; • Унапређење заштите пољопривредног окружења (подршка управљања земљишним фондом); • Унапређење квалитета живота, диверзификација економских активности и њихова промоција.

45. Циљеви руралног развоја се ослањају на четири стуба: • Стуб 1 се односи на побољшање конкурентности фармерског и сектора шумарства (15% средстава развојних фондова); • Стуб 2 односи се на управљање околишом (агроеколошке мјере) и земљишном политиком (25% средстава); • Стуб 3 се односи на ширење руралног развоја на и око фарме (15% средстава) • Стуб 4 се односи на приближавање Лидер иницијативи (7% средстава).

46. Европски парламент је 2006. прилагодио законодавство потребама и захтјевима Структурних фондова за период 2007-2013. • Пет прописа који су прилагођени дефинишу циљеве и критеријуме за Структурне фондове, расположиве финансијске ресурсе и критеријуме алокације. • Расположиво је, по плану, 308 млрд евра (35,7% буџета) ЕУ. • Комисија ради годишње збирне извјештаје за Савјет ЕУ и Европски парламент о напретку, имплементацији и приоритетима стратегије ЕУ у области руралног развоја.