TEKU ĆE TRANSAKCIJE U POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM
Download

TEKU ĆE TRANSAKCIJE U POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM







Advertisement
/ 85 []
Download Presentation
Comments
christmas
From:
|  
(596) |   (0) |   (0)
Views: 144 | Added: 25-05-2012
Rate Presentation: 0 0
Description:
3. TEKU ĆE TRANSAKCIJE U POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM. I DEVIZNO POSLOVANJE. 1. OSNOVNI ZAKONSKI PROPISI Zakon o privrednim društvima Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju Zakon o deviznom poslovanju Zakon o stranim ulaganjima Zakon o koncesijama . I DEVIZNO POSLOVANJE (nastavak).
TEKU ĆE TRANSAKCIJE U POSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM

An Image/Link below is provided (as is) to

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use only and may not be sold or licensed nor shared on other sites. SlideServe reserves the right to change this policy at anytime. While downloading, If for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.











- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -




Slide 1

3

Slide 2

TEKUĆE TRANSAKCIJE UPOSLOVANJU SA INOSTRANSTVOM

Slide 3

IDEVIZNO POSLOVANJE

1. OSNOVNI ZAKONSKI PROPISI

  • Zakon o privrednim društvima

  • Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju

  • Zakon o deviznom poslovanju

  • Zakon o stranim ulaganjima

  • Zakon o koncesijama ...

Slide 4

IDEVIZNO POSLOVANJE (nastavak)

2. OSNOVNE ODREDNICE DEVIZNOG SISTEMA

2.1.REZIDENTI I NEREZIDENTI

  • Rezidenti su, prema odredbama ZDP:

    • pravno lice koje je registrovano i ima sedište u Republici

    • preduzetnik – fizičko lice koje je registrovano u Republici

    • ogranak stranog pravnog lica upisan u registar kod nadležnog organa u Republici

    • fizičko lice koje ima prebivalište u Republici, osim fizičkog lica koje ima boravak u inostranstvu duži od godinu dana

    • fizičko lice – strani državljanin koji na osnovu dozvole za boravak, odnosno radne vize boravi u Republici duže od godinu dana

    • državni organ i organizacija, korisnici budžetskih sredstava Republike

    • diplomatsko, konzularno i drugo predstavništvo u inostranstvu koja se finansiraju iz budžeta Republike i domaći državljani zaposleni u tim predstavništvima

  • Nerezidenti su sva lica koja nisu navedena pod pojmom rezidenata

Slide 5

IDEVIZNO POSLOVANJE (nastavak)

2.2. BANKA

  • Banka je A.D. sa sedištem u Republici,koje ima dozvolu za rad NBS i obavlja depozitne, kreditne i druge poslove za koje ima dozvolu

  • Bankom se smatra i banka koja ima ovlašćenje NBS za obavljanjeposlova platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom(ovlašćena banka)

    2.3.TEKUĆE DEVIZNO POSLOVANJE

  • Deviznim zakonom,kao tekući poslovi definisani su oni tekući poslovizaključeni između rezidenata i nerezidenata čija namena nije prenos kapitala

  • Plaćanje, naplaćivanje i prenos po tekućim poslovima izmeđurezidenata i nerezidenata vrši se slobodno:

    • plaćanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova

    • plaćanja po osnovu otplate dela glavnice i kamata na kredite

    • povraćaj sredstava uloženih u investicije

    • prenose u korist fizičkih lica (penzija, porez i taksi, prenose po osnovu pravnosnažnih i izvršnih odluka, naknada za koncesije, članarina i kazni, kao i prenose po osnovu iznosa troškova potrebnih za izdržavanja porodice) (Čl. VIII Statuta MMF)

Slide 6

IDEVIZNO POSLOVANJE (nastavak)

2.4. SREDSTVA PLAĆANJA I STRANA SREDSTVA PLAĆANJA

  • ZDP razlikuje sredstva plaćanja i strana sredstva plaćanja

  • Sredstva plaćanja su dinar i strana sredstva plaćanja

  • Strana sredstva plaćanja su:

    • devize - potraživanja u inostranstvu koja glase na stranu valutu

    • efektivni strani novac

      2.5. INSTRUMENTI PLAĆANJA

  • Prema odredbama ZDP, instrumenti plaćanja su:

    • akreditivi

    • doznake

    • menice

    • čekovi

    • platne kartice i

    • drugi instrumenti plaćanja

Slide 7

IDEVIZNO POSLOVANJE (nastavak)

2.6. REDOVAN IZVOZ/UVOZ I IZVOZ/UVOZ NA KREDIT

  • ZDP obavezuje rezidente da izvoz robe i usluga naplate u roku do 180 dana

  • Posao izvoza sa ugovorenim rokom naplate dužim od 180 dana smatra se kreditnim poslom sa inostranstvom

  • Rezident unapred plaćenu robu ili uslugu uvozi u roku do 180 dana

  • Uvoz unapred plaćene robe ili usluge sa ugovorenim rokom uvoza dužim od 180 dana - smatra se kreditnim poslom sa inostranstvom

  • NBS, na predlog Ministarstva finansija, propisuje uslove i način evidentiranja kreditnih poslova

  • Rezident - pravno lice može realizovan posao izvoza robe i usluga izuzetno naplatiti realizovanim uvozom robe i usluga pod uslovima i na način koji propiše Vlada (kompenzacioni posao)

Slide 8

IDEVIZNO POSLOVANJE (nastavak)

2.7. KUPO-PRODAJA POTRAŽIVANJA I DUGOVANJA PO SPOLJNOTRGOVINSKIM POSLOVIMA REZIDENATA

  • Banke, odnosno rezidenti, mogu kupovati ili prodavati, odnosno platiti ili naplatiti potraživanja i dugovanja koja su nastala po spoljnotrgovinskim poslovima rezidenata

  • Ovi poslovi mogu se vršiti samo na osnovu ugovora, zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu (ugovor o poslovima faktoringa)

  • Banke su dužne da o navedenim poslovima izveste NBS, saglasno propisima

  • Nerezidenti mogu kupovati potraživanja i dugovanja po osnovu spoljnotrgovinskih poslova, samo pod uslovima i na način koje propiše Vlada

Slide 9

IDEVIZNO POSLOVANJE (nastavak)

2.8. KAPITALNI POSLOVI IZMEĐUREZIDENATA I NEREZIDENATA

  • Kapitalni poslovi su poslovi između rezidenata i nerezidenatačija je namena prenos kapitala

  • Plaćanje, naplaćivanje i prenos po kapitalnim poslovima izmeđurezidenata i nerezidenata vrše se slobodno, ako zakonom nije propisano ograničenje

  • ZDP precizira koji se poslovi smatraju kapitalnim poslovima, i to:

    • direktne investicije

    • ulaganja u nekretnine

    • poslovi sa hartijama od vrednosti

    • poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima

    • kreditni poslovi

    • depozitni poslovi

    • poslovi po osnovu ugovora o osiguranju, u skladu sa zakonom

    • jednostrani prenosi sredstava plaćanja (lični i fizički)

Slide 10

IDEVIZNO POSLOVANJE (nastavak)

2.9. VALUTNA KLAUZULA I DEVIZNA PLAĆANJA U ZEMLJI

  • ZDP je dozvoljeno ugovaranje u devizama u Republici s tim što se plaćanje i naplaćivanje po tim ugovorima vrši u dinarima

  • Izuzetno, plaćanje, naplaćivanje i prenos sredstava u Republici mogu se vršiti i u devizama po osnovu:

    • deviznog kreditiranja u zemlji za namene za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva a fizičkom licu odobriti kredit u devizama radi kupovine nepokretnosti u zemlji;

    • uplate depozita kao sredstva obezbeđenja

    • kupovine potraživanja i dugovanja po spoljno-trgovinskim poslovima - premija osiguranja i prenosa po osnovu osiguranja života

    • po osnovu prodaje i davanja u zakup nepokretnosti

  • NBS propisuje u kojim slučajevima se plaćanje, naplaćivanje, uplate i isplate mogu vršiti i u efektivnom stranom novcu

Slide 11

IDEVIZNO POSLOVANJE (nastavak)

2.10. DEVIZNO TRŽIŠTE I KURS DINARA

  • Devize i efektivni strani novac mogu se kupovati i prodavati samo na deviznom tržištu i to, kao:

    • neposredna kupo-prodaja i

    • kupo-prodaju na Međubankarskom sastanku deviznog tržišta

  • Kurs dinara prema stranim valutama na deviznom tržištu formira se slobodno, u skladu s ponudom i tražnjom deviza

  • Zvanični srednji kurs dinara formira se na način utvrđen propisom NBS

  • Za potrebe knjigovodstva i statistike važi zvanični srednji kurs dinara

Slide 12

IDEVIZNO POSLOVANJE (nastavak)

2.11. KREDITNI POSLOVI SA INOSTRANSTVOM

  • Kreditni poslovi sa inostranstvom su krediti i zajmovi između rezidenta i nerezidenta zaključeni u devizama

  • Krediti su poslovi između:

    • banke i nerezidenta, kojima banka uzima od nerezidenta kredit, odnosno daje nerezidentu kredit i

    • rezidenta i strane banke, kojima rezident uzima kredit

  • Zajmovi su poslovi između rezidenta i nerezidenta, kojima rezident uzima od nerezidenta ili daje nerezidentu zajam

  • Kreditni poslovi obuhvataju naročito:

    • komercijalne kredite

    • robne kredite

    • finansijske kredite

    • kratkoročne oročene bankarske depozite

    • kratkoročne bankarske kreditne linije

  • Kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju se i:

    • bankarske garancije, koje banke daju u korist nerezidenta

    • jemstva i druga sredstva obezbeđenja koja u skladu sa deviznim zakonom rezidenti - pravna lica daju u korist nerezidenta

Slide 13

IDEVIZNO POSLOVANJE (nastavak)

2.12. DIREKTNE INVESTICIJE

  • Direktne investicije su ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenta u Republici u pravno lice sa ciljem da se uključi u upravljanje poslovima tog pravnog lica

  • Pod ulaganjem smatra se: osnivanje pravnog lica, ogranka ili predstavništva, kupovina udela ili akcija u kapitalu pravnog lica, dokapitalizacija pravnog lica kao i svaki drugi oblik ulaganja kojim ulagač stiče najmanje 10% učešća u osnovnom kapitalu, odnosno najmanje 10% glasačkih prava

  • Pod ulaganjem smatraju se takođe i krediti sa rokom dospeća od pet godina ili dužim ukoliko imaju prirodu podređenog potraživanja (subordinirani krediti)

Slide 14

IDEVIZNO POSLOVANJE (nastavak)

2.13. POSLOVI SA HARTIJAMA OD VREDNOSTII FINANSIJSKIM DERIVATIMA

  • Poslovi s hartijama od vrednosti su poslovi:

    • sa dugoročnim hartijama od vrednosti,

    • kratkoročnim hartijama od vrednosti,

    • vlasničkim hartijama od vrednosti i

    • finansijskim derivatima

  • Domaće hartije od vrednosti emituje rezident na domaćem i stranom tržištu

  • Strane hartije od vrednosti emituje nerezident i koje glase na stranu valutu

  • Dugoročne hartije od vrednosti s rokom dospeća dužim od jedne godine

  • Kratkoročne hartije od vrednosti s rokom dospeća do godinu dana

  • Finansijski derivati su finansijski instrumenti u smislu zakonakoji uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata

Slide 15

IDEVIZNO POSLOVANJE (nastavak)

2.14. LIČNI I FIZIČKI PRENOSI SREDSTAVA PLAĆANJA

  • Lični prenos sredstava plaćanja je prenos sredstva iz Republike u inostranstvoili iz inostranstva u Republiku koji se ne zasniva na izvršenju komercijalnog posla - vrši se između rezidenta fizičkog lica i nerezidenta, uključuje poklone i pomoć, nasledstva, rente, podmirenje duga useljenika i sredstava koja iznose iseljenici

  • Fizički prenos sredstava plaćanja je svaki prenos gotovine u dinarima, kao iprenos efektivnog stranog novca i hartija od vrednosti iz Republike i u Republiku

    2.15. ZAŠTITNE MERE U SLUČAJU POREMEĆAJA UPLATNOM BILANSU

  • U slučaju nastupanja ozbiljnijih poremećaja u platnom bilansu, Vlada na predlog NBS može doneti sledeće zaštitne mere:

    • propisati uslove pod kojima rezident i nerezident mogu držati devize na računima kod banka u inostranstvu ili na računima kod banaka u Republici

    • obavezati banke da NBS prodaju efektivni strani novac od menjačkih poslova

    • ograničiti obavljanje plaćanja i naplata nastalih na osnovu obaveza i potraživanja u poslovima sa inostranstvom

    • ograničiti prenos HOV, zlata i efek. stranog novca u Republiku i izRepublike;

    • ograničiti obavljanje transakcija sa HOV između rezidenata i nerezidenata

    • ograničiti obavljanje kreditnih poslova između rezidenata i nerezidenata

    • ograničiti kupovinu nekretnina u inostranstvu od strane rezidenta . . .

Slide 16

IDEVIZNO POSLOVANJE (nastavak)

2.16. KONTROLA I EVIDENCIJA DEVIZNOG POSLOVANJA

  • Devizno poslovanje podleže deviznoj kontroli

  • Kontrolu deviznog poslovanja vrše organi kontrole:

    • Narodna banka Srbije

    • Devizni inspektorat-pri Ministarstvu finansija

    • Carinski organi-na graničnim prelazima

    • Drugi nadležni organi-prema zakonskim ovlašćenjima

      Oduzimanje deviza, efektivnogstranog novca i dinara

  • Devize, efektivni strani novac, čekove i hartije od vrednosti, koje su privremeno oduzeli zbog osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo ili prekršaj - organi kontrole dužni su da deponuju na namenski račun Deviznog inspektorata koji se vodi kod NBS, a dinare - na namenski račun Deviznog inspektorata koji se vodi kod Ministarstva finansija

  • Prihodi ostvareni po osnovu naplaćenih kazni i naplaćenih troškova prekršajnog postupka, predstavljaju prihod budžeta Republike

    Obaveza vođenja evidencije

  • Rezidenti i nerezidenti vode evidenciju o poslovanju propisanomodredbama ZDP

  • Vlada propisuje uslove i način vršenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata, kao i uslove i način izveštavanja i vođenja predmetne evidencije

Slide 17

IIKAKO RADI DEVIZNO TRŽIŠTE?

1. PRAVNO REGULISANJE

  • Uslove i način rada deviznog tržišta propisala je NBS Odlukom o uslovima i načinu rada deviznog tržišta ("Sl. glasnik RS", br. 67/2006)

    2. VRSTE DEVIZA I EFEKTIVNOG STRANOG NOVCA KOJE SE KUPUJU I PRODAJU NA DEVIZNOM TRŽIŠTU

  • Odlukom o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu koju je donela NBS - u primeni od 7. avgusta 2006.

Slide 18

IIKAKO RADI DEVIZNO TRŽIŠTE? (nastavak)

  • Banke i NBS na deviznom tržištu mogu kupovati i prodavati sledeće vrste deviza i efektivnog stranog novca:

    • australijski dolar (AUD)

    • kanadski dolar (CAD)

    • dansku krunu (DKK)

    • japanski jen (JPY)

    • kuvajtski dinar (KWD)

    • norvešku krunu (NOK)

    • švedsku krunu (SEK)

    • švajcarski franak (CHF)

    • funtu sterlinga (GBP)

    • američki dolar (USD)

    • evro (EUR)

Slide 19

IIKAKO RADI DEVIZNO TRŽIŠTE? (nastavak)

  • Banke i ovlašć. menjači, pri obavljanju menjač. poslova, pored navedenih valuta, mogu kupovati i prodavati i sledeće vrste efektivnog stranog novca:

    • hrvatsku kunu (HRK)

    • slovačku krunu (SKK)

    • češku krunu (CZK)

    • mađarsku forintu (HUF)

    • slovenački tolar (SIT)

    • konvertibilnu marku (BAM)

    • poljski zlot (PLN)

  • NBS, pri obavljanju menjačkih poslova, može, pored naprednavedenih jedanaest valuta kupovati i prodavati i sledeće vrste efektivnog stranog novca:

    • češku krunu (CZK)

    • mađarsku forintu (HUF)

    • slovenački tolar (SIT)

    • konvertibilnu marku (BAM)

    • poljski zlot (PLN)

Slide 20

IIKAKO RADI DEVIZNO TRŽIŠTE? (nastavak)

3. DVA NIVOA DEVIZNOG TRŽIŠTA

  • ZDP uvodi dva nivoa deviznog tržišta: neposrednu kupo-prodaju (banka-klijent) i kupo-prodaju na međubankarskom deviznom tržištu

  • Kupovina i prodaja deviza i efektivnog stranog novca na deviznom tržištu u Republici vrši se:

    1.neposredno:

    • između banaka i rezidenata, kao i između banaka i nerezidenata;

    • između banaka;

    • između rezidenata - državnih organa i organizacija i drugih korisnika budžetskih sredstava i NBS

      2.na sastanku Međubankarskog deviznog tržišta (MDT):

    • između banaka;

    • između banaka i NBS

      (Prema podacima NBS , u 2005. godini obim kupo- prodaje deviza bio je - oko 2,5 mlrd evra na prvom nivou i isto toliko na - MDT)

  • NBS propisuje uslove i način rada deviznog tržišta

Slide 21

IIKAKO RADI DEVIZNO TRŽIŠTE? (nastavak)

4. SPOT I TERMINSKA KUPO-PRODAJA DEVIZA

  • Spot kupovina i prodaja deviza jeste kupovina i prodaja deviza za dinare s datumom izvršenja do dva radna dana od dana zaključenja ugovora

  • Terminska kupovina i prodaja deviza jeste kupovina i prodaja za dinare s rokom izvršenja preko 2 do 365 dana

  • Terminska kupovina, odnosno prodaja deviza vrši se po kursu koji dogovore ugovorne strane – terminski kurs (uz propisana ograničenja)

    5. KUPO-PRODAJA DEVIZA NA SASTANKU MDT-a

  • NBS organizuje sastanak MDT-akoji se održava svakog radnog dana u 14.30

  • Na sastanku MDT-a može se kupovati i prodavati samo evro

  • Banke su dužne da NBS elektronski - svakog radnog dana do 12.30 časova dostavljaju propisane podatke

  • Sastanak MDT-a organizuje se u obliku fiksing sastanka – u elektronskoj formi (preko Rojters-a)

  • Na sastanku MDT-a, ukrštanjem ponuđenih kupovnih i prodajnih kurseva, formira se fiksing kurs dinara prema evru, na nivou na kome je moguće obaviti najveći obim prijavlj. kupovina i prodaja

Slide 22

IIKAKO RADI DEVIZNO TRŽIŠTE? (nastavak)

6. FORMIRANJE, OBJAVLJIVANJE I PRIMENA KURSEVA NBS

  • Zvanični srednji kursevi dinara formirani na napred navedeni način istovremeno su srednji kursevi dinara za devize kojima trguje NBS

  • Kupovni i prodajni kursevi NBS za devize i kupovni i prodajni kursevi NBS za efektivni strani novac kojim trguje NBS– formiraju se oduzimanjem, odnosno dodavanjem marži za devize i efektivni strani novac u odnosu na srednje kurseve dinara za navedene devize, pri čemu visinu marži utvrđuje guverner

  • NBS, istovremeno s formiranjem liste zvaničnih srednjih kurseva dinara, formira svoju kursnu listu za devize i za efektivni strani novac, koju objavljuje i primenjuje od 8.00 časova tog radnog dana do objavljiv. naredne kursne liste za devize i za efekt. strani novac

Slide 23

IIKAKO RADI DEVIZNO TRŽIŠTE? (nastavak)

7. FORMIRANJE, OBJAVLJIVANJE I PRIMENA KURSEVABANAKA I OVLAŠĆENIH MENJAČA

  • Na osnovu ponude i tražnje deviza na deviznom tržištu, banke svakog radnog dana slobodno formiraju svoju kursnu listu za devize, poštujući međuvalutne odnose na inostranim tržištima koji važe na dan formiranja tih kurseva

  • Ovu kursnu listu banke dostavljaju NBS

  • Kursna lista važi do objavljivanja naredne kursne liste za devize

  • Banke svakog radnog dana slobodno formiraju i objavljuju svoju kursnu listu za efektivni strani novac i dostavljaju je NBS

  • Banke su dužne da, pored kursne liste za efektivni strani novac, NBS ito svakog radnog dana do 9.00 časova, dostave i podatke o najmanjem (minimalnom) iznosu koji se plaća pri otkupu efektivnog stranog novca, odnosno najvećem (maksimalnom) iznosu koji se naplaćuje pri prodaji tog novca, i to za sve valute iz svoje kursne liste

  • Ove podatke NBS svakog radnog dana objavljuje na svom veb-sajtu

  • Ovlašćeni menjač svoju kursnu listu formira slobodno, jednom dnevno – na početku radnog dana, i ona važi do objavljivanja naredne kursne liste tog ovlašćenog menjača

Slide 24

IIKAKO RADI DEVIZNO TRŽIŠTE? (nastavak)

8. NEPOSREDNA KUPO-PRODAJA DEVIZA I EFEKTIVNOGSTRANOG NOVCA

  • NBS obavlja neposredno kupovinu i prodaju deviza i efektivnog stranog novca sa bankama, ovlašćenim menjačima i rezidentima-državnim organima, po kursevima iz zvaničnih kursnih listi

  • Banka neposredno kupuje i prodaje devize u rasponu kupovnih i prodajnih kurseva za devize iz svoje važeće kursne liste za devize

  • Banka, odnosno ovlašćeni menjač kupuje i prodaje efektivni strani novac i čekove primenom kupovnog, odnosno prodajnog kursa za efektivni strani novac i za čekove u rasponu između kupovnog i prodajnog kursa iz svoje važeće kursne liste za efektivni strani novac

  • Odluka o uslovima rada deviznog tržišta u primeni je od 7. avgusta 2006.

Slide 25

KAPITALNE TRANSAKCIJE SA INOSTRANSTVOM

Slide 26

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM

1.1. DEFINICIJA I VRSTE

  • Zakon o turizmu upućuje i na druge zakone

  • Član VIII Statuta MMF-a ne dozvoljava ograničenja tek.plaćanja

  • Kapitalni poslovi, prema ZDP, su poslovi između rezidenata inerezidenata čija je namena prenos kapitala.

  • U kapitalne poslove ubrajaju se:

    • direktne investicije

    • ulaganja u nekretnine

    • poslovi sa hartijama od vrednosti

    • poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima

    • kreditni poslovi

    • depozitni poslovi

    • poslovi po osnovu ugovora o osiguranju u skladu sa zakonom

    • jednostrani prenosi sredstava plaćanja (lični i fizički).

Slide 27

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

1.2. KAPITALNI POSLOVI

1.2.1. Direktne investicije rezidenata i nerezidenata

  • Direktne investicije su ulaganja rezidenta u inostranstvu i nerezidenta u Republici u pravno lice sa ciljem da se uključi u upravljanje poslovima tog pravnog lica

  • Pod ulaganjem smatra se: osnivanje pravnog lica, ogranka ili predstavništva, kupovina udela ili akcija u kapitalu pravnog lica, dokapitalizacija pravnog lica kao i svaki drugi oblik ulaganja kojim ulagač stiče najmanje 10% učešća u osnovnom kapitalu, odnosno najmanje 10% glasačkih prava, u roku ne dužem od godinu dana od dana prvog ulaganja u to pravno lice u slučaju sukcesivnih ulaganja (radi dostizanja praga od 10%).

  • Pod ulaganjem smatraju se takođe i krediti sa rokom dospeća od pet godina ili dužim ukoliko imaju prirodu podređenog potraživanja (subordinirani krediti).

  • Plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija rezidenata -pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica u inostranstvo vrši se slobodno, u skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju.

Slide 28

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

  • Podsetimo se odredaba čl. 2. st. 2. i 3. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, koji glasi:

    "(2) Direktno ulaganje u inostranstvu, u smislu ovog zakona, je osnivanje preduzeća u inostranstvu, ogranka ili predstavništva u inostranstvu, kupovina udela ili akcija u kapitalu stranog preduzeća, dokapitalizacija stranog preduzeća i svaki drugi oblik ulaganja domaćeg lica u kapital stranog pravnog lica, sa ciljem da se uključi u upravljanje poslovima stranog lica.

    (3) Investicioni radovi u inostranstvu su projektantski, građevinski i zanatski radovi, inženjering poslovi i drugi radovi i usluge na objektima u inostranstvu."

  • Plaćanje i prenos kapitala po osnovu direktnih investicija nerezidenata u Republici vrši se slobodno (nakon izmirivanja poreskih i drugih obaveza) u skladu sa Zakonom o stranim ulaganjima.

  • Zakon definiše stranog ulagača:

    • strano pravno lice sa sedištem u inostranstvu;

    • strano fizičko lice sa prebivalištem, odnosno boravištem u inostranstvu;

    • državljanin Republike Srbije sa prebivalištem, odnosno boravištem u inostranstvu dužim od godinu dana.

  • Strana ulaganja postoji kada strani ulagač:

    • ulaže u privredna društva u Srbiji (samostalno ili sa drugim stranim ili domaćim ulagačima): osnivanjem privrednog društva ili dokapitalizacijom ili kupovinom akcija ili udela u postojećem privrednom društvu;

    • ulaže reinvestiranjem svoje dobiti, bez iznošenja iz Srbije;

    • stiče drugo imovinsko pravo (svojina, pravo intelektualne svojine i dr.) u Srbiji;

    • ulaže u vidu koncesija, u skladu sa propisima koji regulišu oblast koncesija.

Slide 29

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

  • Strano ulaganje mora biti registrovano kod Agencije za privredne registre.

  • Ulozi stranih ulagača mogu biti u stranoj valuti, stvarima, pravima intelektualne svojine, hartijama od vrednosti i drugim imovinskim pravima, s tim što nenovčani ulozi moraju biti izraženi u novcu.

  • Ulog stranog ulagača može biti i u dinarima (reinvestiranje dobiti i dr).

  • Strani ulagač-poverilac, može izvršiti konverziju svog potraživanja u udeo, odnosno akcije privrednog društva - dužnika.

  • Odredbama Zakona o stranim ulaganjima kao garantovana prava stranih ulagača, navode se:

    • Sloboda stranog ulaganja,

    • Nacionalni tretman,

    • Pravna sigurnost,

    • Konverzija i sloboda plaćanja,

    • Pravo na vođenje poslovnih knjiga, izrada finansijskih izveštaja i revizija,

    • Pravo na transfer dobiti i imovine,

    • Povoljniji tretman, ukoliko je to propisima dozvoljeno (stimulisanje većih iznosa ulaganja, većeg broja zaposlenih itd).

Slide 30

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

  • U poglavlju "Podsticaji za ulaganja" Zakona o stranim ulaganjima, navedeno je sledeće:

    • Sloboda uvoza,

    • Poreske i carinske olakšice,

    • Carinska oslobođenja.

  • U poglavlju koje nosi naziv "Posebna pravila", Zakona o stranim ulaganjima, date su sledeće odredbe:

    • Zaštita životne sredine,

    • Pravo manjinskog učešća u posebnim oblastima i područjima (proizvodnja i promet oružja, u posebnim zonama, pograničnim područjima, i sl.).

  • U posebnim poglavljima Zakon o stranim ulaganjima reguliše sledeća pitanja:

    • Uvođenje i poslovanje jedinstvenog šaltera za strana ulaganja u opštinama i gradovima (INVESTMENT ONE-STOP-SHOP);

    • Uvođenje i poslovanje jedinstvenog šaltera za ulaganja u opštem interesu, uz formiranje projektnih timova.

Slide 31

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

1.2.2. Ulaganja u nepokretnosti

  • Plaćanje radi sticanja svojine na nepokretnostima rezidenta u inostranstvu i nerezidenata u Republici vrši se slobodno, u skladu sa zakonom koji uređuje svojinsko pravne odnose.

  • Narodna banka Srbije propisuje rokove i način izveštavanja po navedenim poslovima.

    1.2.3. Poslovi sa hartijama od vrednosti

  • Rezidenti – pravna lica, preduzetnici i fizička lica mogu vršiti plaćanje radi kupovine u inostranstvu vlasničkih hartija od vrednosti koje nisu direktne investicije, kao i dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti čiji su izdavaoci države članice OECD i međunarodne finansijske organizacije.

  • Podsetimo se, članice OECD-a su: Australija, Austrija, Belgija, Češka, Danska, Finska, Francuska, Grčka, Holandija, Irska, Island, Italija, Japan, Južna Koreja, Kanada, Luksemburg, Mađarska, Meksiko, Nemačka, Norveška, Novi Zeland, Poljska, Portugal, SAD, Slovačka, Španija, Švajcarska, Švedska, Turska i Velika Britanija.U međunarodne finansijske organizacije ubrajaju se, pre svega: MMF, Grupa Svetske banke (IBRD, IFC, IDA, MIGA), regionalne finansijske organizacije (EBRD, EIB, Afrička banka za razvoj, Azijska banka za razvoj, Interamerička banka za razvoj, i dr), kao i druge finansijske organizacije koje imaju status međunarodnih finansijskih organizacija.

Slide 32

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

  • Rezidenti – pravna lica, preduzetnici i fizička lica, mogu vršiti plaćanje radi kupovine i drugih dužničkih dugoročnih hartija od vrednosti u inostranstvu čiji stepen rizika (rejting) i zemlju izdavaoca može propisati Narodna banka Srbije.

  • Rezidenti mogu vršiti plaćanje radi kupovine domaćih hartija od vrednosti koje glase na stranu valutu, a izdaju se u inostranstvu.

  • Narodna banka Srbije propisuje rokove i način izveštavanja po napred navedenim poslovima.

  • Nerezidenti mogu vršiti plaćanje radi kupovine u Republici dugoročnih dužničkih kao i vlasničkih hartija od vrednosti u skladu sa zakonom koji uređuje tržište hartija od vrednosti.

  • Narodna banka Srbije propisuje rokove i način izveštavanja o napred navedenim poslovima.

  • Plaćanje radi kupovine stranih kratkoročnih hartija od vrednosti na stranom i domaćem tržištu vrši Narodna banka Srbije, a banke - pod uslovima i na način koji propiše Narodna banka Srbije.

  • Ostali rezidenti, ne mogu vršiti plaćanja radi kupovine inostranih kratkoročnih hartija od vrednosti.

  • Nerezidenti ne mogu vršiti plaćanja radi kupovine domaćih kratkoročnih hartija od vrednosti.

Slide 33

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

1.2.4. Poslovi sa finansijskim derivatima

  • Plaćanje radi kupovine finansijskih derivata na organizovanom tržištu u inostranstvu mogu vršiti Narodna banka Srbije i banke.

  • Narodna banka Srbije propisuje bankama uslove za vršenje ovih poslova kao i način izveštavanja.

  • Ostali rezidenti, mogu vršiti plaćanje radi kupovine finansijskih derivata u inostranstvu, pod uslovima i na način koji propiše Narodna banka Srbije.

  • Plaćanje radi kupovine finansijskih derivata u Republici nerezidenti mogu vršiti samo pod uslovima koje propiše Narodna banka Srbije.

  • Uvođenje mogućnosti trgovanja finansijskim derivata je novina u sadašnjem deviznom zakonu i uvodi se sa ciljem da se usvoje i primene nasavremeniji metodi upravljanja (hedžinga) rizikom (tržišni rizik, rizik promene deviznog kursa i rizik promene kamatnih stopa i sl.) u poslovima sa inostranstvom, ‚kao i da se njihovom primenom i na domaćem finansijskom tržištu izvrši prenos "know-how-a" radi upravljanja rizikom i u poslovima na domaćem finansijskom tržištu.

Slide 34

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

  • U nastavku dajemo bližu definiciju finansijskih derivata.

  • Finansijski derivati ne ispunjavaju bitna obeležja koja su utvrđena za hartije od vrednosti, tako da finansijski derivati nisu hartije od vrednosti. Tako se pod finansijskim derivatima podrazumevaju finansijski terminski ugovor i opcijski ugovor. Ugovor o terminskoj prodaji robe, zlata i drugih plemenitih metala, deviza i hartija od vrednosti je finansijski terminski ugovor. U ovom ugovoru se jedna ugovorna strana obavezuje da proda robu, a druga ugovorna strana da isplati ugovorenu cenu na ugovorom određeni dan. Fjučers i svop ugovor su dve vrste finansijskog terminskog ugovora. Kupoprodajni ugovor između dva partnera da kupe, odnosno prodaju određenu količinu tačno utvrđenih roba, ili standardizovanih berzanskih efekata je fjučers ugovor. Postoje dve vrste fjučers ugovora: kratkoročni fjučers ugovori i dugoročni fjučers ugovori. Ugovori po kojima se kupuju i prodaju sve vrste kratkoročnih hartija od vrednosti po kamatnim stopama, koje utvrđuju kupci i prodavci su kratkoročni fjučers ugovori. Kada se po ugovoru kupuju i prodaju sve vrste efekata sa fiksnim prihodom- sve vrste dugoročnih hartija od vrednosti, tada je u pitanju dugoročni fjučers ugovor. Kada se zaključuju fjučers ugovori, postoji obaveza ugovornih strana da polože garantni iznos (depozit). Položeni depozit se naziva i "margina" , a svrha mu je da se pokriju eventualni gubici koji mogu nastati u toku trgovine. Ukoliko dođe do odustajanja od fjučers ugovora, strana koja odustaje od ugovora gubi pravo na povraćaj položenog depozita. Druga vrsta finansijskog terminskog ugovora je svop ugovor. Ovaj ugovor je o istovremenoj promptnoj i terminskoj prodaji tržišnog materijala, kao i o zameni jedne bilansne aktive drugom bilansnom aktivom, odnosno jedne bilansne pasive drugom bilansnom pasivom. Pored finansijskog terminskog ugovora, opcijski ugovor je drugi značajan ugovor, koji se smatra finansijskim derivatom. Ugovor o terminskoj prodaji tržišnog materijala je opcijski ugovor. Prema ovom ugovoru, jedna strana stiče pravo da kupi ili proda predmet opcije svakog radnog dana do isteka ugovorenog roka. Druga strana u opcijskom ugovoru se obavezuje da na zahtev prve ugovorene strane bezuslovno proda ili preuzme i plati ugovoreni predmet opcije. Opcijski ugovor se zaključuje preko berzanskih posrednika, a može biti kupovni i prodajni. Kod opcijskog ugovora, u praksi postoji-prodajni-"call", ili kupovni "put" opcijski ugovor. Svi oblici finansijskih derivata, kao kupoprodajni ugovor podležu oporezivanju. Na kupoprodajne transakcije po osnovu ovih ugovora obračunava se i plaća porez na promet, koji je prihod državnog budžeta.

Slide 35

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

1.2.5. Poslovi sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima

  • Rezidenti - društva za upravljanje investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima mogu da vrše plaćanja radi ulaganja u inostranstvo, u skladu sa odredbama zakona koji uređuju poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima.

  • Nerezidenti mogu vršiti plaćanje radi ulaganja u investicione fondove i dobrovoljne penzijske fondove u Republici u skladu sa odredbama zakona koji uređuju poslove sa investicionim i dobrovoljnim penzijskim fondovima.

  • Napomenimo da su u našoj zemlji u 2006. godini doneti dugonajavljivani zakonski propisi koji regulišu osnivanje i poslovanje investicionih fondova i dobrovoljnih penzijskih fondova.

    1.2.6. Kreditni poslovi sa inostranstvom

    Definicija

  • Prema odredbama Zakona o deviznom poslovanju (koji reguliše oblast kreditnih poslova sa inostranstvom) kreditni poslovi sa inostranstvom su krediti i zajmovi između rezidenta i nerezidenta zaključeni u devizama.

Slide 36

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

  • Krediti su poslovi između:

    • banke i nerezidenta, kojima banka uzima od nerezidenta kredit, odnosno daje nerezidentu kredit i

    • rezidenta i strane banke, kojima rezident uzima kredit.

  • Zajmovi su poslovi između rezidenta i nerezidenta kojima rezident uzima od nerezidenta ili daje nerezidentu zajam.

  • Kreditni poslovi obuhvataju naročito:

    • komercijalne kredite,

    • robne kredite,

    • finansijske kredite,

    • kratkoročne oročene bankarske depozite,

    • kratkoročne bankarske kreditne linije.

  • Kreditnim poslovima sa inostranstvom smatraju se i:

    • bankarske garancije, koje banke daju u korist nerezidenta po kreditnim poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu i

    • jemstva i druga sredstva obezbeđenja koja u skladu sa ovim zakonom rezidenti - pravna lica daju u korist nerezidenta – kreditora po kreditnim poslovima sa inostranstvom i kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu.

Slide 37

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

Granica između redovnog izvoza/uvoza i

izvoza/uvoza na kredit

  • Prema odredbama Zakona o deviznom poslovanju, o čemu je u prethodnim izlaganjima bilo više reči, granica između redovnog izvoza i uvoza i izvoza tj. uvoza na kredit je 180 dana. Plaćanje uvoza ili naplata izvoza sa ugovorenim rokom preko 180 dana smatra se kreditnim poslom i podleže evidentiranaju kod Narodne banke Srbije.

  • Kreditni poslovi zaključuju se u pismenom obliku.

  • Banke mogu zaključivati kreditne poslove sa inostranstvom u svoje ime i za svoj račun, u svoje ime i za tuđ račun i u tuđe ime i za tuđ račun.

  • Rezidenti – pravna lica mogu uzimati kredite iz inostranstva u svoje ime i za svoj račun, a rezidenti - pravna lica koja se smatraju povezanim društvima u skladu sa propisom koji uređuje osnivanje privrednih društava i u svoje ime i za tuđ račun.

  • Rezidenti – pravna lica mogu u svoje ime i za svoj račun odobravati nerezidentima komercijalne i robne kredite, kao i finansijske kredite iz dobiti koju ostvare poslovanjem u inostranstvu i to pod uslovom da je nerezident – dužnik po kreditnom poslu u većinskom vlasništvu rezidenta.

Slide 38

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

  • Zakonom je izričito propisano da kreditne poslove sa inostranstvom ne mogu zaključivati rezident – fizičko lice koje nije preduzetnik i rezident – ogranak stranog pravnog lica.

  • Za izvršavanje obavezaiz zaključenog ugovora o kreditnom poslu sa inostranstvom odgovoran je rezident koji zaključi ugovor, kao i rezident po čijem ovlašćenju i za čiji račun je ugovor zaključen, odnosno banka i rezident - pravno lice koje od tog rezidenta kupi potraživanje, odnosno preuzme dug prema nerezidentu po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom.

  • Republikai Narodna banka Srbije ne garantuju za izvršenje obaveza po kreditnom poslu sa inostranstvom (osim u posebno propisanim slučajevima). Ugovor o kreditnom poslu sa inostranstvom je ništav ako je zaključen suprotno zakonskim odredbama.

    Kupovina potraživanja rezidenata

  • Banka,kao i rezident – pravno lice mogu kupovati od rezidenta potraživanje po osnovu kredita odobrenog nerezidentu, kao i preuzimati dug rezidenta prema nerezidentu po osnovu kreditnog posla sa inostranstvom.

  • Navedeniposlovi mogu se vršiti samo na osnovu ugovora zaključenog u pismenoj formi između svih učesnika u poslu.

  • Nerezidentimogu od rezidenata kupovati potraživanja i dugovanja po osnovu kreditnih poslova sa inostranstvom samo pod uslovima i na način koji propiše Narodna banka Srbije.

Slide 39

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

Finansijski krediti

  • Finansijski krediti uzeti iz inostranstva mogu sekoristiti za plaćanje uvoza robe i usluga i finansiranje izvođenja investicionih radova u inostranstvu, koje rezidenti zaključuju u okviru obavljanja svoje delatnosti, kao i za otplatu ranije korišćenih kredita iz inostranstva (refinansiranje).

  • Rezidenti mogu finansijske kredite iz inostranstvauzimati i za druge namene na način i pod uslovima koje utvrdi Narodna banka Srbije.

  • Narodna banka Srbije može utvrditi obim i uslovepod kojima banke mogu da uzmu kratkoročne oročene bankarske depozite i kratkoročne bankarske kreditne linije od stranih banaka.

  • Rezidenti – pravna lica mogu nerezidentima odobravatifinansijske kredite iz dobiti koju rezidenti ostvare poslovanjem u inostranstvu i to pod uslovom da je nerezident – dužnik po kreditnom poslu u većinskom vlasništvu rezidenta.

  • Podnavedenim uslovima rezidenti – pravna lica mogu davati i jemstva po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu.

  • Priobavljanju napred navedenih kreditnih poslova sa inostranstvom, rezident - pravno lice dužno je da ugovori i od nerezidenta pribavi instrumente obezbeđenja naplate. Ova odredba primenjuje se i na banku koja odobrava kredit stranom licu ili daje bankarsku garanciju po kreditnom poslu između dva nerezidenta u inostranstvu.

  • Narodnabanka Srbije može da propiše način i uslove pod kojima banke i rezidenti – pravna lica mogu odobravati finansijske kredite nerezidentima i davati bankarske garancije i jemstva po kreditnim poslovima između dva nerezidenta u inostranstvu.

  • Narodna banka Srbije propisuje način, rokove i obrasce za evidentiranje kreditnih poslova sa inostranstvom.

Slide 40

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

Kreditiranje u devizama između rezidenata u Republici

  • Banka može rezidentu -pravnom licu i preduzetniku odobriti kredit u devizama za plaćanje uvoza robe i usluga iz inostranstva.

  • Banka može rezidentu –fizičkom licu odobriti kredit u devizama radi kupovine nepokretnosti u zemlji.

    Kreditiranje u dinarimaizmeđu rezidenata i nerezidenata u Republici

  • Banka može odobravatinerezidentu kredit u dinarima u Republici, na način i pod uslovima koje propiše Narodna banka Srbije.

    Izračunavanjestepena zaduženosti zemlje

  • Prema kriterijumima Svetske banke,niska zaduženost jedne zemlje je ako je njen ino-dug prema BDP (EDT/GDP) ispod 48%, a izvoz prema BDP (EDT/XG&S) ispod 132%. Srednja zaduženost je kada je ino-dug prema BDP od 48.1% do 80%, a izvoz prema BDP od 132,1% do 220%. Najzad visoka zaduženost je kada je ino-dug prema BDP iznad 80%, a izvoz prema BDP iznad 220%. Koriste se takođe još dva kriterijuma i to ukupne dospele obaveze po spoljnjem dugu prema izvozu roba i usluga (TDS/XG&S) i ukupne dospele obaveze prema bruto društvenom proizvodu (TDS/GDP) i to sve obračunato prema neto sadašnjoj vrednosti. Visoka spoljna zaduženost je kada su: TDS/XG&S i TDS/GDP iznad 25% i 40%, respektivno; a srednja zaduženost kada ova dva indikatora imaju vrednosti ispod navedenih veličina.

Slide 41

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

  • Solventnost u otplati ino-dugova se u dugoročnom smislu postiže ukoliko je stopa prinosa na pozajmljeni ino-kapital jednaka ili veća u odnosu na troškove (iznos) otplate kredita. S druge strane, eksterna likvidnost se postiže kada je zemlja sposobna da prispele kamate i otplate plaća o roku dospeća i to tako da su prilivi deviznih sredstava veći od iznosa prispelih obaveza za plaćanje. Prema kriterijumima Svetske banke, Srbija je srednje zadužena zemlja po prvom (EDT/GDP), a visoko zadužena zemlja po drugom kriterijumu (EDT/XG&S), a s obzirom na to da se oba kriterijuma uzimaju istovremeno, potrebni su veliki napori da se povećanjem izvoza vratimo u zonu srednje zaduženih zemalja (po drugom kriterijumu SB).

  • Međunarodni monetarni fond koristi širu listu od 21 indikator vezano za merenje stepena zaduženosti na svim nivoima (na nivou zemlje, javnog sektora, finansijskog sektora i korporativnog sektora) i to: 6 indikatora solventnosti; 2 indikatora za likvidnost; 4 indikatora za javni sektor; 3 indikatora za finansijski sektor i 6 indikatora za korporativni sektor.

  • Na početku 2006. godine, dug naše zemlje prema inostranstvu iznosio je oko 16 mlrd USD, a procenjeni društveni proizvod za 2005. godinu je oko 22,0 mlrd USD.

Slide 42

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

1.2.7. Depozitni poslovi

Depozitni poslovi rezidenata u inostranstvu

  • Banka, bez ograničenja, drži devize i na računima kod banaka u inostranstvu.

  • Rezidenti mogu držati devize na računu kod banke u inostranstvu pod uslovima i na način koji propiše Narodna banka Srbije.

    Depozitni poslovi nerezidenata u Republici

  • Nerezident može na računu kod banke držati devize i dinare bez ograničenja.

  • Narodna banka Srbije propisuje uslove pod kojima banke mogu da otvaraju račune nerezidentima i način vođenja tih računa.

    Prenos sredstava sa računa u inostranstvo

  • Nerezident, kao i rezident - ogranak stranog pravnog lica koji posluje preko nerezidentnog računa vrši prenos sa tog računa u inostranstvo pod uslovom da je prethodno izmirio poreske obaveze iz tog posla prema Republici.

  • Prenos sredstava u inostranstvo sa štednog deviznog i dinarskog računa nerezidenta kod banke vrši se slobodno.

  • Strana banka koja drži sredstva na korespodentnom računu kod banke u Republici ne podleže napred navedenoj obavezi (poreske i druge obaveze).

Slide 43

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

1.2.8. Plaćanja po osnovu ugovora o osiguranju

  • Rezidenti -društva za osiguranje mogu da vrše plaćanja radi deponovanja i ulaga-nja u inostranstvo, u skladu sa odredbama zakona koji uređuje poslove osiguranja.

  • Rezident može plaćati premije osiguranja na osnovu ugovora o osiguranju koji je zaključen sa nerezidentom - osiguravajućim društvom, pod uslovom da je takav ugovor dozvoljen zakonom koji uređuje poslove osiguranja.

    1.2.9. Jednostrani prenosi sredstava plaćanja – lični i fizički prenosi

    Pravno regulisanje

  • Pitanja jednostranih prenosa sredstava plaćanja -ličnih i fizičkih regulisano je Odlukom o uslovima za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva 1), koju je donela Narodna banka Srbije sredinom 2006. godine.

  • Odlukom propisuju se bliži uslovi za lične prenose sredstava plaćanja iz Republike Srbije u inostranstvo i iz inostranstva u Republiku koji nemaju obeležja izvršenja posla, kao i za fizičke prenose sredstava plaćanja iz Republike i u Republiku. Odlukom uređuju se i prenosi sredstava plaćanja iz Republike u inostranstvo po osnovu troškova potrebnih za izdržavanja porodice.

  • Lični prenos sredstava plaćanja obuhvata poklone i pomoć, nasledstva, rente, sredstva za podmirenje duga useljenika u Republiku i sredstva koja iseljenici iznose, tj. prenose u inostranstvo.

  • Fizički prenos sredstava plaćanja obuhvata prenos gotovine u dinarima, u efektivnom stranom novcu, u čekovima i u hartijama od vrednosti u materijalizovanom obliku.

Slide 44

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

Lični prenos sredstava plaćanja

  • Rezident – fizičko lice može prenositi u inostranstvo preko banke sledeća sredstva plaćanja:

    • po osnovu poklona – iznos do najviše 3.000 evra, na osnovu ugovora o poklonu koji je overio nadležni organ;

    • po osnovu pomoći – iznos do najviše 500 evra mesečno po jednoj deviznoj štednoj knjižici, odnosno deviznom računu, na osnovu izjave o pružanju pomoći;

    • po osnovu nasledstva – nasleđeni iznos sredstava na osnovu pravnosnažnog rešenja o nasleđivanju;

    • u slučaju iseljenja u inostranstvo – jednokratno, iznos sredstava na deviznom računu, odnosno deviznoj štednoj knjižici, na osnovu dokaza o iseljenju iz Republike;

    • u slučaju useljenja u Republiku – iznos sredstava za podmirenje duga u matičnoj zemlji, na osnovu dokaza o postojanju duga, pod uslovom da je nadležnom organu u Republici podneo zahtev za prijavu boravka.

Slide 45

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

Fizički prenos sredstava plaćanja

Iznošenje i unošenje dinara

  • Rezident – fizičko lice i nerezident – fizičko lice mogu iznositi iz Republike, odnosno unositi u Republiku dinare do iznosa dinarske protivvrednosti 5.000 evra po osobi.

  • Izuzetno, dinari u iznosu većem od iznosa iz tog stava mogu se unositi u Republiku ako su kupljeni kod strane banke – do iznosa iz potvrde te banke koja se pri ulasku u Republiku stavlja na uvid carinskom organu.

  • Rezident može iznositi iz Republike dinare radi testiranja automata za brojanje papirnih novčanica i kovanog novca ako za to ima odobrenje Narodne banke Srbije, koje ona izdaje na osnovu obrazloženog zahteva rezidenta uz koji se prilažu dokaz o korišćenju automata radi obavljanja registrovane delatnosti i garancija inostrane firme da će se primljeni dinari vratiti odmah posle obavljenog testiranja, a najkasnije u roku od tri meseca od dana njihovog prijema.

Slide 46

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

  • Banka može iznositi iz Republike dinare radi prodaje, na osnovu ugovora o njihovoj prodaji stranoj banci, odnosno ugovora o njihovom deponovanju kod strane banke. Pri iznošenju dinara iz Republike, banka je dužna da nadležnom carinskom organu podnese dva primerka naloga za plaćanje, koji je propisan i popunjen u skladu s propisima kojima se uređuju uslovi i način obavljanja platnog prometa sa inostranstvom Nadležni carinski organ svojim pečatom overava primerke naloga i na njih unosi datum iznošenja dinara iz Republike, pri čemu jedan primerak overenog naloga zadržava za svoje potrebe, a drugi vraća banci.

  • Dinare koji su izneti iz Republike a nisu prodati u inostranstvu – banka vraća u Republiku, pri čemu nadležni carinski organ prvobitno overeni nalog o iznošenju dinara iz Republike ponovo overava svojim pečatom, navodeći iznos dinara koji se vraćaju i datum vraćanja.

  • Primerak overenog naloga o iznošenju dinara iz Republike, odnosno ponovo overenog naloga o vraćanju dinara u Republiku – banka je dužna da čuva za potrebe kontrole.

  • Banka je dužna da, u roku od sedam dana od dana iznošenja dinara iz Republike, Narodnoj banci Srbije dostavi:

    • izveštaj s podacimao iznošenju dinara iz Republike radi prodaje, na osnovu ugovora o njihovoj prodaji stranoj banci, odnosno o unošenju dinara u Republiku;

    • izveštaj s podacimao iznošenju dinara iz Republike radi prodaje, na osnovu ugovora o njihovom deponovanju kod strane banke, odnosno o unošenju dinara u Republiku.

Slide 47

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

Iznošenje i unošenje prigodnog kovanog novca i dinara u numizmatičke i kolekcionarske svrhe

  • Rezident– fizičko lice može iznositi iz Republike prigodni kovani novac koji izdaje Narodna banka Srbije – na osnovu odobrenja Narodne banke Srbije, koje ona izdaje na osnovu obrazloženog zahteva, sa specifikacijom, koje overava nadležni carinski organ pri iznošenju ovog novca iz Republike.

  • Nerezident– fizičko lice može iznositi iz Republike prigodni kovani novac koji izdaje Narodna banka Srbije uz potvrdu ovlašćenog prodavca o njegovoj kupovini u Republici, odnosno uz potvrdu carinskog organa o njegovom unošenju u Republiku.

  • Rezident– fizičko lice slobodno unosi u Republiku prigodni kovani novac koji izdaje Narodna banka Srbije, a nerezident – fizičko lice unosi ga uz prijavu carinskom organu, koji izdaje potvrdu o njegovom unošenju.

  • Rezident– fizičko lice može iznositi iz Republike dinare u numizmatičke i kolekcionarske svrhe, i to najviše do tri kompleta novčanica po jednom zahtevu, na osnovu odobrenja Narodne banke Srbije, koje ona izdaje na osnovu obrazloženog zahteva, sa specifikacijom, koje overava nadležni carinski organ pri iznošenju ovih dinara iz Republike.

  • Nerezident– fizičko lice može iznositi iz Republike dinare u numizmatičke i kolekcionarske svrhe uz potvrdu ovlašćenog prodavca o njihovoj kupovini u Republici, odnosno uz potvrdu carinskog organa o njihovom unošenju u Republiku.

  • Rezident– fizičko lice slobodno unosi u Republiku dinare u numizmatičke i kolekcionarske svrhe, a nerezident – fizičko lice unosi ga uz prijavu carinskom organu, koji izdaje potvrdu o njihovom unošenju.

Slide 48

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

Iznošenje i unošenje efektivnog stranog novca, čekova i hartija od vrednosti

  • Rezident – fizičko lice slobodno unosi u Republiku efektivni strani novac.

  • Rezident– fizičko lice dužan je da nadležnom carinskom organu, pri ulasku u Republiku, prijavi iznos efektivnog stranog novca koji prelazi iznos utvrđen zakonom kojim se uređuje sprečavanje pranja novca.

  • Rezident– fizičko lice može u inostranstvo iznositi efektivni strani novac ili čekove čiji ukupan iznos ne prelazi 5.000 evra, odnosno protivvrednost u drugoj stranoj valuti. Ako ovaj rezident istovremeno u inostranstvo iznosi dinare, efektivni strani novac i čekove – ukupan iznos tih sredstava ne može preći 5.000 evra, odnosno protivvrednost u drugoj stranoj valuti.

  • Rezident– fizičko lice može pri iseljenju iz Republike iznositi efektivni strani novac do iznosa 15.000 evra, odnosno protivvrednost u drugoj stranoj valuti, na osnovu dokaza o iseljenju.

  • Nerezident– fizičko lice može iznositi u inostranstvo efektivni strani novac do iznosa od 5.000 evra, odnosno protivvrednost u drugoj stranoj valuti. Ako ovaj nerezident istovremeno u inostranstvo iznosi dinare i efektivni strani novac – ukupan iznos tih sredstava ne može preći 5.000 evra, odnosno protivuvrednost u drugoj stranoj valuti.

Slide 49

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

  • Nerezident – fizičko lice može iznositi u inostranstvo efektivni strani novac iznad 5.000 evra.:

    • koji je prijavio pri ulasku u Republiku – na osnovu potvrdeo unošenju efektivnog stranog novca u Republiku, koju obezbeđuje i overava carinski organ;

    • koji je podigao s deviznog računa ili devizne štedne knjižicekod banke u Republici – na osnovu potvrde te banke;

    • koji je stekao prodajom dinara dobijenih prethodnimkorišćenjem platne kartice u Republici – na osnovu potvrde menjača.

  • Pomenute potvrde carinski organ poništavapri prvom izlasku iz Republike.

  • Rezident – fizičko lice i nerezident – fizičkolice mogu iznositi u inostranstvo hartije od vrednosti koje su stekli u skladu s propisima.

  • Dinare, efektivni strani novac i čekove iznadiznosa propisanog ovom odlukom, kao i hartije od vrednosti koje se iznose iz Republike, odnosno unose u Republiku a stečene su suprotno propisima – carinski organ privremeno oduzima od rezidenta i nerezidenta, uz izdavanje potvrde.

Slide 50

1.VRSTE KAPITALNIH TRANSAKCIJA SA INOSTRANSTVOM (nastavak)

  • Banka može iznositi iz Republike efektivni strani novac radi dotacije svog računa kod korespondentne banke u inostranstvu, kao i hartije od vrednosti radi deponovanja kod banke u inostranstvu ili korišćenja za druge namene, u skladu sa zakonom.

  • Banka može iznositi iz Republike efektivni strani novac u svim valutama određenim propisom Narodne banke Srbije kojim se utvrđuju vrste deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu.

  • Banka može iznositi iz Republike i valute koje su uvođenjem evra u Evropskoj monetarnoj uniji prestale da budu sredstvo plaćanja – radi zamene za evro.

  • Pri iznošenju pomenutog efektivnog stranog novca, banka je dužna da nadležnom carinskom organu podnese dva primerka naloga za plaćanje, koji je propisan i popunjen u skladu s propisima kojima se uređuju uslovi i način platnog prometa sa inostranstvom.

  • Nadležni carinski organ svojim pečatom overava dostavljene primerke naloga za plaćanje i na njih unosi datum iznošenja efektivnog stranog novca iz Republike, pri čemu jedan primerak overenog naloga zadržava za svoje potrebe, a drugi vraća banci, koja je dužna da ga čuva za potrebe kontrole.

    Prenos sredstava plaćanja po osnovu izdržavanja porodice

  • Rezident – fizičko lice može prenositi iz Republike u inostranstvo sredstvaplaćanja po osnovu troškova potrebnih za izdržavanja porodice – do iznosa od 8.000 evra mesečno.

  • Sredstava plaćanja iznad navedenog iznosa mogu se prenositi uz dokaz da član porodice rezidenta – fizičkog lica živi u inostranstvu (dozvola boravka, radna viza, studentska viza i dr.) i da je u pitanju srodnik do trećeg stepena srodstva (izvod iz matične knjige rođenih, odnosno venčanih i dr.).

Slide 51

SAVREMENI OBLICI FINANSIRANJA

Slide 52

VRSTE SAVREMENIHFINANSIJSKIH PROIZVODA

  • Finansijski lizing

  • Faktoring

  • Forfeting

  • Time - sharing

  • Finansijski konsalting

  • Poslovi franšizinga

Slide 53

1. FINANSIJSKI LIZING

1.1. NOVI POSLOVI - NOVI POJMOVI

  • ANGLO-SAKSONSKI IZRAZI KOJE JE TEŠKO PREVESTI

    • Lizing (leasing)

    • Marketing

    • Factoring

    • Forfaiting

    • Franchising

    • Time sharing

    • Engineering

    • Joint venture

    • Know-how

Slide 54

1. FINANSIJSKI LIZING (nastavak)

POJAM LIZINGA

  • Potiče od engleskog glagola “to lease” - dati u zakup, najam

  • Liznig je institucija američkog prava iz 50-ih god. 20-og veka

  • U Evropu preneta 60-ih godina XX veka

  • Razlika između finansijskog lizinga i zakupa je u tome što se pri

  • kupovini opreme interpolira finansijer u klasični zakupni odnos

  • Moderna lizing praksa raspolaže s jednoobraznim formularima

  • ugovora koji se unapred objavljuju u obliku opštih uslova poslovanja

  • Procenjuje se da je oko 16% ukupne nabavke opreme u SAD finansirano putem lizinga

Slide 55

1. FINANSIJSKI LIZING (nastavak)

1.2. SPECIFIČNOSTI LIZINGA

  • Ugovor o lizingu je mešoviti ugovor jer su u njemu sadržani elementi ugovora o zakupu, ugovora o prodaji, ugovora o kreditu, posebno kad je u pitanju ugovor o finansijskom lizingu

  • Inače, ugovor o lizingu spada u red tipskih ugovora

  • Specifičnosti odnosa ugovora o lizingu ogledaju se u sledećem:

    • rok iznajmljivanja opreme koji je, po pravilu, dovoljno dug da se u njemu izvrši potpuna amortizacija te opreme

    • istekom tog roka (koji je neopoziv, tj. u kome korisnik lizinga nema pravo da otkaže ugovor) korisnik opreme može da bira jednu od sledećih mogućnosti:

      • da produži ugovor o lizingu po sniženoj ceni;

      • da vrati opremu davaocu lizinga;

      • da otkupi opremu (po preostaloj vrednosti te opreme)

  • Kod poslova lizinga postoje dva roka:

  • Jedan je neopozivi - traje, po pravilu, pet godina

  • Drugi rezidualni (preostali) - stvar ugovornih strana

Slide 56

1. FINANSIJSKI LIZING (nastavak)

1.3. PREDNOSTI I NEDOSTACI LIZINGA

  • Prednost lizinga je u tome što korisniku pruža mogućnost da koristi opremu bez opterećivanja sopstvenog fonda, a posebno je pogodan za nove tehnološke postupke koji su, po pravilu, vrlo skupi a rezultati koji se u početku postižu su neizvesni

  • Prednost je i u tome što oprema uzeta u lizing stvara prihode kako za vlasnika opreme (zakupodavca) tako i za korisnika opreme (zakupoprimca)

  • Negativna strana lizinga je u tome što je to, po pravilu, skup model finansiranja, skuplji od kupovine na kredit (zbog toga što u sebi sadrži veći broj subjekata u lancu lizning-poslova)

  • Prema nekim procenama opšti iznos lizing naknade se kreće u rasponu od 130% do 160% u odnosu na cenu po kojoj je oprema kupljena, odnosno koja je bila kada je ona data u lizing

    1.4. VRSTE LIZINGA

    NAJVAŽNIJE VRSTE

  • Finansijski lizing je pravni posao u kome učestvuju:davalac lizinga (finansijer) koji se obavezao da će opremu da nabavi od trećeg lica (isporučioca ili proizvođača opreme), koja čini predmet ugovora o lizingu - ugovor se ne može otkazati (full-pay-out ugovor)

  • Operativni lizing je dvostrani pravni posao gde je davalac lizinga istovremeno i isporučilac opreme. Sa stanovišta privrede najznačajniji je finansijski lizing - ugovor se može otkazati

Slide 57

1. FINANSIJSKI LIZING (nastavak)

1.5. RAZVOJ LIZINGA U SVETU

  • U SAD - prvo lizing - društvo osnovano je 1952.godine pod nazivom United States Leasing Corporation u San Francisku

  • To je najveća lizing-kompanija u SAD

  • U Velikoj Britaniji je 1960. godine osnovana britanska afilijacija United States Leasing Corporation, Mercantile, Credit CO

    1.6. PRAVNA REGULATIVA FINANSIJSKOG LIZINGAMEĐUNARODNI IZVORI PRAVA

  • Konvencije o međunarodnom finansijskom lizingu, koja je doneta u maju 1988. godine na Diplomatskoj konferenciji u Otavi, pod nazivom The UNIDROIT Convention on International Financial Leasing

Slide 58

1. FINANSIJSKI LIZING (nastavak)

  • DOMAĆI PROPISI

    • Zakon o finansijskom lizingu

    • Zakon o obligacionim odnosima

    • Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju

    • Carinski zakon i

    • Zakon o deviznom poslovanju

  • OSNOVNE ODREDNICE ZAKONA O FINANSIJSKOM LIZINGU

    • Donet 2003. godine

    • Minimalni rok 2 godine

    • Predmet ugovora: Pokretna nepotrošna stvar

    • Minimalni osnivački kapital lizing-društva 100.000 evra

    • Dozvolu za obavljanje delatnosti izdaje NBS

    • Sve rizike snosi primalac lizinga - zato je obavezno osiguranje

    • Ugovori o lizingu se obavezno registruju

    • U Srbiji je ima 13 lizing-kompanija - dve su u postupku registracija

Slide 59

2. POSLOVI FAKTORINGA

2.1. POJAM FAKTORINGA

  • Faktoring predstavlja specifičan oblik pribavljanja sredstava putem prodaje potraživanja

  • Otkup potraživanja vrši se pre roka dospeća

  • Faktoring-preduzeće, po pravilu, odmah isplaćuje deo potraživanja u visini od 80% preduzeću - klijentu, dok preostali iznos od 20% koristi se za korekture potraživanja i stavlja se na raspolaganje klijentu posle naplate potraživanja od strane faktoring preduzeća

  • Faktoring preduzeće naplaćuje proviziju obično oko 3% od iznosa potraživanja faktoring usluge (što uključuje i rizik i kamatu)

  • U razvijenim tržišnim ekonomijama faktoring se mnogo koristi kao oblik ubrzane naplate potraživanja

  • Kod faktoringa se zaključuje ugovor po kojem je komitent u obavezi da na faktora prenese (cedira) potraživanje koje čini predmet ugovora

    MEĐUNARODNI IZVOR PRAVA

  • Na ugovore o faktoringu primenjuje se Konvencija UNIDROIT o međunarodnom faktoringu koja je usvojena u Otavi 28. maja 1988.

Slide 60

2. POSLOVI FAKTORINGA (nastavak)

2.2. SUBJEKTI U POSLOVIMA FAKTORINGA

  • Osnovni subjekti po pravilu su:

    • Klijent (koji proizvodi robu ili pruža usluge)

    • Kupac (subjekt koji kupuje robu ili usluge)

    • Faktor (subjekt koji od klijenata otkupljuje fakturisane iznose)

      2.3. NAJVAŽNIJE VRSTE FAKTORINGA

  • Otvoreni faktoring – nastaje kada izvoznik cedira (prenosi) svoje potraživanje prema inostranom kupcu, sa pozivom da dugovanja isplati faktoru

  • Skriveni faktoring - nastaje kada izvoznik robu namenjenu izvozu prodaje za novac faktoru, tako što banka u svojstvu skrivenog principala tu istu robu preko istog izvoznika preprodaje inostranom kupcu na kredit

  • U ovom obliku posla, faktor ostvaruje zaradu na razlici u ceni

    2.4. KORISTI OD POSLOVA FAKTORINGA

  • Faktoring mehanizam pruža mogućnost da preduzeća mogu brzo danaplate svoja potraživanja

  • Rizik naplate preuzima faktor

  • Faktoring pruža mogućnost prodaje za gotovo - umesto na kredit

Slide 61

2. POSLOVI FAKTORINGA (nastavak)

2.5. MOGUĆNOSTI OBAVLJANJA POSLOVAFAKTORINGA PREMAPROPISIMA SRBIJE

Dopuštenost Zakonom o bankama

  • "Kupovina, prodaja i naplata potraživanja (faktoring, forfeting i dr.)".

  • Zakon o bankama se u primenjuje od 1. oktobra 2006.

    Dopuštenost Zakonom o deviznom poslovanju

  • Zakonom o deviznom poslovanju iz 2006.godine, uvedena je mogućnost finansiranja spoljnotrgovinskih poslova, kupovinom (kratkoročnih) potraživanja i dugovanja od strane banaka i drugih pravnih lica - rezidenata

    Donošenje Zakona o faktoringu

  • Postoji Predlog Zakona o faktoringu

  • Zakon uređuje naplatu potraživanja na osnovu ugovora o faktoringu i osniva Registar faktoringa

  • Zakonom propisuje odredbe koja obavezno da sadrži taj ugovor

  • Ugovor može da se zaključi na određeno ili na neodređeno vreme

  • Delatnost faktoringa, na teritoriji Republike Srbije, može da obavlja:

    • banka, ili

    • D.O.O., odnosno A.D., registrovano isključivo za delatnost faktoringa, sa min. osnovnim kapitalom u iznosu od 250 000 evra

  • Nadzor nad njuhovim radom vrše NBS

  • Tekst predloženog zakona je izrađen u saradnji sa ekspertima Svetske banke (IFC/SEED) i NBS

  • U izradi su korišćena najsavremenija rešenja iz uporednog (naročito Francuska, Italija i SAD) i međunarodnog prava (UNCITRAL Konvencija o međunarodnom faktoringu)

Slide 62

3. POSLOVI FORFETINGA

3.1. SPECIFIČNOSTI FORFETINGA

  • Specifičan mehanizam finansiranja preduzeća

  • Javlja se kod poslova: isporuka opreme; izgradnje objekata po sistemu “ključ u ruke”, ili izvođ. invest. radova na kredit preko 1 god.

  • Banka (forfeter) preuzima od svog klijenta potraživanje - cediranjem uz prenos instrumen. za naplatu potraživanja o rokovima dospeća (menica, dokumentarni akreditiv, garancija trećeg lica i sl.)

  • Banka prihvata cesiju potraživanja i isplaćuje nominalnu vrednost prenetih potraživanja prodavcu (proizvođaču) kao svom klijentu, uz odbitak eskontne kamate, provizije i troškova vezanih za taj posao

  • Banka se obavezuje da će snositi rizik naplate tih potraživanja

  • Imajući u vidu da su cedirana potraživanja veća od date gotovine za iznos eskontne kamate, provizije i troškova, banka time ostvaruje prihod u visini razlike između cediranih potraživanja i date gotovine

  • Za ugovor o forfetingu je veoma značajan bonitet lica od kojeg se naplaćuje potraživanje, a isto može biti izraženo: u obliku hartija od vrednosti, u obliku prenosivog dokumentarnog akreditiva sa odloženim rokom plaćanja, u obliku garancije trećih lica ...

Slide 63

3. POSLOVI FORFETINGA (nastavak)

UGOVOR - TVOREVINA PRAKSE

  • Ugovor o forfetingu predstavlja tvorevinu bankarske i poslovne prakse

  • Na njega se primenjuju pravila autonomnog međunarodnog trgovačkog prava, opšti uslovi poslovanja, tipski i formularni ugovori, kao i odgovarajuće norme trgovačkog i obligacionog prava zemlje čije bi pravo bilo merodavno za primenu

    3.2. UČESNICI I ODNOSI U POSLU FORFETINGA

  • Glavni učesnici uvek su:

    • Domaći izvoznik (prodavac-proizvođač)

    • Inostrani uvoznik i

    • Banka (forfeter) koja preuzima dato potraživanje

      3.3. NAČINI I POSTUPCI PRENOSA POTRAŽIVANJA

  • Prenos potraživanja može biti u obliku:

    • Prenos potraživanja cesijom

    • Prenos potraživanja dokumentarnim akreditivom

    • Forfetiranje na osnovu otkupa menica

Slide 64

3. POSLOVI FORFETINGA (nastavak)

3.4. DOPUŠTENOST OBAVLJANJA POSLOVAFORFETINGA PREMA PROPISIMA SRBIJE

  • Zakon o deviznom poslovanju, iz 2006. godine, dozvoljava da kupovinu i prodaju potraživanja i dugovanja pored pravnih lica vrše i banke, kod kreditnih poslova sa inostranstvom (forfeting)

  • Poslovima forfetinga banke - izričito dopušteno Zakonom o bankama, koji je u primeni od 1. oktobra 2006.

Slide 65

4. TIME-SHARING

4.1. POJAM I ZNAČAJ

  • Time- sharing je novi koncept u industriji odmora i ima svoje korene i prva iskustva u Evropi

  • Više lica (prijatelji, poznanici i dr.), koji ne poseduju pojedinačno potreban kapital, uzimaju na korišćenje, trajno ili na određeno vreme, apartman, vilu, kuću za odmor, kamp- prikolicu, brod i slično, i koriste ih naizmenično, odnosno samo vremenski deo u godini

  • U Francuskoj se od 1967. godine, a zatim i u Švajcarskoj grade objekti koji se komercijalno iskorišćavaju na time-share osnovi: vreme podeljeno na 52 sedmice u godini, tzv. - time-share interval

  • Razvijeni i raznovrsni oblici time-sharinga u turizmu u SAD javljaju‚ se u prvoj polo-vini 70-ih godina (Florida, Havaji, Kalifornija (i velike međunarodne exchange orga-nizacije Resort Condominiums International, Indianopolis i Interval International)

  • Uključenjem u međunarodne organizacije stvara se jedan sistem, gotovo svetski lanac apartmanskih naselja u najznačajnijim turističkim centrima, sa godišnjim prihodom od milijardu dolara

  • Time-share je tako postao turistička opcija i realna šansa za povećanje ugostiteljsko-turističkih kapaciteta i porast međunarodnog i domaćeg turističkog prometa

  • Fizička i pravna lica - korisnike smeštaja ne interesuje formalno vlasništvo na objektu za smeštaj, već žele samo da imaju pravo na određeni apartman, da poseduju jednu ili više uzastopnih sedmica u godini boravak u turističkom objektu za određeni ugovoreni vremenski period (5, 10, 25, 30, 99 godina)

Slide 66

4. TIME-SHARING (nastavak)

4.2. UGOVORI O TIME-SHARINGU

  • Ugovori na time-share osnovi nastali su u poslovnoj praksi kao izraz volje i interesa stranaka koje su same određivale i elemente i formu ugovora

  • Time-share industrija, udruženja i sl. aktivno su se uključili u utvrđivanje, stvaranje formularnih ugovora, kodeksa ponašanja, opštih uslova poslovanja

  • Potpisivanjem ugovora korisnik smeštajnih kapaciteta prihvata i podvrgava se jednostrano određenim opštim uslovima poslovanja

  • Primer 1: Time-share kompleks Costa Vida-Vallarta (Meksiko) Ugovor predviđa da je kupac saglasan da od prodavca kupi vremensko korišćenje koje se sastoji od prava korišćenja naznačenog apartmana tokom naznačenog perioda korišćenja u skladu sa Pravilima i propisima o vremenskom korišćenju

  • Primer 2: Turistički kompleks Portobelo u Vilamouru (Portugal)U ugovoru se navodi da se kupac obavezuje da izvršava sve obaveze predviđene Pravilnikom o vremenskom korišćenju

  • Modeli time-sharinga se razlikuju posebno u tzv. ostalim elementima ugovora

  • U osnovnom konceptu postoje razlike između prakse i prava u SAD, Švajcarskoj i Velikoj Britaniji

Slide 67

4. TIME-SHARING (nastavak)

4.3. ISKUSTVA TIME-SHARINGA U POJEDINIM ZEMLJAMA

SAD:

  • U Tera Seia Bay, vremenske jedinice su prodate za prosečno 2.500 USD - godišnji troškovi održavanja 100-200 USD

  • Rok 20 - 30 godina (do 4 lica)

    VELIKA BRITANIJA:

  • Prvi time-share resort lansiran je u Škotskoj 1975. godine, da bi ih već 1982. god. bilo 47. U ovoj zemlji dolazi često i do pretvaranja starih poznatih objekata (dvoraca i sl.) u time-share objekte (1-2 sedmice u godini)

    ŠVAJCARSKA:

  • Postoji više organizacija koje privredno posluju na time-share osnovi

  • Period od 10 do 20 godina

Slide 68

4. TIME-SHARING (nastavak)

4.4. MOGUĆNOSTI RAZVOJA U SRBIJI

  • Najveće mogućnosti postoje kod:

    • Turističkih centara

    • Banjskih lečilišta

  • Zakonski propisi dozvoljavaju:

    • Pravo davanja koncesije

    • Model Duga za ulog

  • Jedna analiza je pokazala da bi se plasmanom na time-share osnovi jednog turističkog naselja od 800 apartmanskih jedinica, mogli postići značajni finansijski efekti: prodajom samo 24 sedmice, po prosečnoj ceni od 5.000 USD po jednoj sedmici, ostvario bi se ukupan iznos od 96 miliona USD

    PRAVNO REGULISANJE

  • Zakon o pravu vremenskog korišćenja turističkog objekta

  • Vremenski period - od 5 do 30 godina

    UGOVOR SUI GENERIS

  • Time-share ugovori sa svim specifičnostima je specifičan - sui generis ugovor - iako ima i elemente drugih ugovora

Slide 69

5. POSLOVI KONSALTINGA(knowledge economy)

KLASIFIKACIJA IFAC-a

  • Međunarodna računovodstvena organizacija IFAC je 1998. objavila sveobuhvatnu klasifikaciju intelektualnog kapitala

  • Intelektualni kapital se svrstava u strukturni kapital (infrastrukturni kapital) i odnosi se na informacione sisteme, kompjuterske i mrežne sisteme

  • Ekonomija znanja je stvorila potrebu za novim metodama vrednovanja banaka i kompanija čiju glavnu imovinu predstavljaju neopipljiva sredstva

  • Neopipljiva sredstva danas nose veliki udeo u ukupnim troškovima i upravo ona objašnjavaju značajan deo prisutne razlike izmenu knjigovodstvene i tržišne vrednosti banaka/kompanija.

Slide 70

5. POSLOVI KONSALTINGA(nastavak)

UPRAVLJANJE INTELEKTUALNIM KAPITALOM(Nevidljivim kapitalom)

  • Upravljanje intelektualnim kapitalom podrazumeva fokusiranje aktivnosti firme na budućnost

  • Nevidljivi kapital je skriven u organizaciji firme, kadrovima i njihovom znanju i na to se odnosi upravljanje intelektualnim kapitalom

  • Razvoj informacione i telekomunikacione tehnologije uzrokuje povećanje udela informacija i znanja, kako u proizvodnim tehnologijama tako i u proizvodima koji utiču na organizaciju i način komunikacije (Internet, Intranet)

  • Zapravo to povećanje udela znanja u novoostvarenoj vrednosti glavno je obeležje prelaza iz industrijskog doba u novu ekonomiju, koja se još i naziva ekonomijom znanja (knowledge economy)

  • Informacije i znanje sada su ključni činioci poslovnog uspeha: znati šta, znati kako, znati gde i znati kada

  • Stoga je ključni izazov ekonomije 21. veka definisanje, upravljanje, merenje, unapređivanje i vrednovanje znanja i njegovog ekonomski relevantnog pojavnog oblika, intelektualnog kapitala

Slide 71

5. POSLOVI KONSALTINGA(nastavak)

Korišćenje tehnologije u bankarstvu

  • Tehnologija, posebno visoko sofisticirani real-time sistemi, imaju glavnu ulogu u oblikovanju novog finansijskog tržišta

  • Značajan je uticaj računarskih sistema i komunikacija koji vode ka:

    • Novom finansijskom proizvodu

    • Bržoj inovaciji proizvoda

    • Većoj brzini izvršenja transakcija

    • Upravljanju velikim količinama podataka

    • Mnogo većoj dostupnosti poruka

    • Povećanju konkurentnosti

    • Uspešnom ukupnom marketingu

  • Vizija razvoja finansijskih institucija na bazi informacione tehnologije povezana je sa razvojem finansijskog inženjeringa u smislu stvaranja novih bankarskih/finansijskih proizvoda

Slide 72

5. POSLOVI KONSALTINGA(nastavak)

Investiranje u znanje

  • U razvijenim zemalja dešava sledeće:

    • Sve veće je ulaganje u stručne kadrove

    • Raste potreba za upravljanjem produktivnošću ključnih resursa: znanje, vreme i kapital

    • Kapitalne investicije se ne mogu više odvojiti od potrebe za većim nivoom znanja

    • Produktivnost zaposlenih zahteva kontinuiranu obuku

    • Znanje se primenjuje na sve resurse: vreme, kapital, ključne tehnološke elemente i profesionalno bankarsko znanje

  • Statistički pokazatelji u svetu govore da je 60- 80% dodatne vrednosti neposredno povezano sa znanjem

Slide 73

5. POSLOVI KONSALTINGA(nastavak)

Šta je to zapravo intelektualni kapital ili nematerijalna imovina?

  • Pojam "Intellectual capital" (goodwill) koristi se kao sinonim za neopipljivu imovinu firme, koji značajno utiče na uspeh poslovanja ali nije eksplicitno izražen u bilansima

  • Izraz intelektualni znači da je izvor tog kapitala intelekt tj. znanje u različitim oblicima, a susrećemo se sa njegova dva pojavna oblika:

    • Materijalnim, u obliku planova, nacrta, patenata, licenci, bazama podataka, priručnika, poslovnika, korporacijskih standarda, kompjuterskih programa, itd., poznatim kao eksplicitno znanje (explicit knowledge)

    • Nematerijalnim, koji je u glavama zaposlenih (znanje, vizije, sposobnost delovanja, rešavanja problema, leadership, kultura, iskustvo...), a u literaturi se naziva prikriveno znanje (tacit knowledge)

  • Cilj svake firme bi trebalo da bude da nematerijalno znanje pretvori u materijalno, eksplicitno znanje

Slide 74

5. POSLOVI KONSALTINGA(nastavak)

  • U našoj zemlji uspešno je izvršeno nekoliko procena intelektualnog kapitala firmi i banaka

  • U slučaju Meridian banke primenjena je metodologija procenjivanja vrednosti intelektualnog kapitala koja u potpunosti odgovara preporukama IFAC-a

  • Prilikom procenjivanja stvarne vrednosti intelektualnog kapitala uzeto je u obzir:

    • Procena ulaganja u plate, licence, amortizaciju opreme, obuku i potrošni materijal.

    • Procena rada projektanata, razvojnih inženjera i programera.

    • Procena znanja – broj linija koda.

    • Procena rezultata – broj ekranskih formi, broj izveštaja i sl.

  • Tretiranje intelektualnog kapitala kao ključnog resursa savremenog poslovanja postaje obavezujuće za menadžment.

Slide 75

5. POSLOVI KONSALTINGA(nastavak)

Stvaranje vrednosti – imperativ uspešnog poslovanja

  • Cilj je dugoročno unapređivanje sposobnosti firme investiranjem u resurse (pogotovo u humani kapital, kao ključni faktor stvaranja vrednosti u savremenom poslovanju) i pojačanom mobilizacijom njenih unutrašnjih potencijala, pre svega nematerijalnih

  • Operativni menadžment treba da zajedno sa top menadžmentom vrši identifikovanje mogućnosti za podizanje efikasnosti stvaranja vrednosti - Naročito nematerijalno stvaranje vrednosti

  • Firma koja podstiče na prvi pogled neopipljive ali dugoročno gledano efikasne akcije a koje doprinose stvaranju nematerijalne vrednosti, zabeležiće i povećanje materijalne vrednosti (znanje, usluge, iskustva, beneficije, brzina, kvalitet, ugled) i njenu transformaciju u materijalne oblike (prihod, profit, dodatna vrednost, deonice, tržišna vrednost)

Slide 76

5. POSLOVI KONSALTINGA(nastavak)

Očekivana korist?

  • Zbog svega navedenog može se zaključiti da je potreba za upravljanjem intelektualnim kapitalom sve veća a čije se očigledne koristi za banku/firmu ispoljavaju kroz:

    • Efikasnije poslovne procese

    • Povećanje tržišne vrednosti

    • Uspešnije komunikacije

    • Optimalnog korišćenja potencijala

    • Povećanje sposobnosti stvaranja vrednosti

    • Unapređenje imidža

    • Zadovoljstvo klijenata

    • Efikasnije delovanje ljudskog kapitala

    • Motivisanje zaposlenih

Slide 77

6. POSLOVI FRANŠIZINGA

  • Franšizing je metoda u poslovnoj aktivnosti banke, pri čemu velika kompanija, u ovom slučaju banka, prodaje svoje ime i poslovne metode malim i nezavisnim preduzećima

  • U SAD je početkom 1990-tih godina First Interest Bank of Los Angeles dala franšizu za 28 banaka koje imaju preko 90 bankarskih sedišta u 8 federalnih jedinica sa ukupnom aktivom od preko 4 mlrd $

  • Banke koje su zahvaćene ovim aranžmanom imale su pravo da koriste ime First Interest Bank, a mogle su da koriste reklamu, obuku menadžera i poslovne savete od davaoca franšize, a sve banke koje su obuhvaćene dobile su pravo pristupa mreži bankomata i druge pogodnosti

  • Sve banke su pritom zadržale postojeću vlasničku strukturu

Slide 78

6. POSLOVI FRANŠIZINGA (nastavak)

  • Najrazvijeniji i najpoznatiji slučajevi franšizinga nastali su u proizvodnji brze hrane (Mc Donalds)

  • Davalac franšize dozvoljava da se na osnovu naknade ili posebnog aranžmana o frašizingu formira kompanija koja će koristiti ime i poslovne metode davaoca franšize

  • Davalac franšize obezbeđuje pritom obuku, opremu, vrši kontrolu kvaliteta kao i reklamu na nacionalnom planu

  • U zamenu za to dobija proviziju kao i učešće u profitu

  • Korisnik franšize ostaje samostalna kompanija u pogledu vlasništva

  • Jedna od poznatijih turističkih organizacija u Srbiji, koja poseduje i posluje po sopstvenom sistemu franšizinga je Jolly Travel iz Beograda

Slide 79

LANAC FINANSIRANJA TRGOVINE

Slide 80

Šta je lanac finansiranja?

  • Lanac finansiranja obuhvata celokupan tok trgovinskih procesa i informacija koje utiču na novac, račune i obrtni kapital kompanije. Iz ugla kupca, to je celokupan proces od nabavki do plaćanja. Za prodavca, to je ciklus od porudžbine do naplate. Lanac finansiranja, koji obuhvata finansijsko izmirenje, otpočinje onde gde se završava lanac fizičkog toka snabdevanja.

  • Cilj lanca finansiranja je da optimizuje:

    • plaćanje i prilive

    • upravljanje novcem

    • obrtni kapital

    • transakcione troškove

    • rizike

    • administraciju

Slide 81

Prevoznik

Izvoznik

Špediter

VAN

Internet

EDI

FAX

Uvoznik

Agencije

Kurir

Vlasnici

Pošta

Kupci

Banka

Osiguravač

Igrači u lancu finansiranja

Slide 82

Citati sa tržišta

  • "Klijenti žele banke koje su sposobne da dosegnu sve delove lanca snabdevanja - od Čilea do Kine." Alan Beattie, HSBS

  • "Saradnja u pravim oblastima pomaže da se poboljša konkurentnost." Mark Davies, The Royal Bank ofScotland

  • "Bio sam na pet seminara u poslednje vreme. Na svakom od njih špediteri su promovisali svoje finansijske usluge trgovini Oni su konkurencija bankama, banke nisu konkurencija međusobno." Gary Collyer, Tecnical Adviser to the International Chamber of Commerce Commission

  • "Tipična kompanija od milijardu dolara potroši približno USD 27 miliona godišnje na nepotreban obrtni kapital i neefikasne procesne funkcije jer nema uvida u fianansijski lanac i potraživanja." Killen Associates

Slide 83

Banke i lanac finansiranja

  • Banke mogu imati aktivniju ulogu u lancu finansiranja pružanjem rešenja koja omogućavaju:

    • skraćenje vremena potrebnog za stvaranje, transfer i obradu papirologije

    • smanjenje troškova i grešaka povezanih sa ručnim stvaranjem i povezivanjem dokumenata

    • uvid u pozicije zaliha i novca kada je roba u lancu snabdevanja

    • umanjenje broja sporova koji proizilaze iz netačnih ili nepotrebnih podataka.

Slide 84

Banka i upravljanje finansiranjem lanca snabdevanja

  • Rešenje pruža:

    • Pregovaranje kupčevih uslova u narudžbenici

    • Upravljanje porudžbinom za kupca

    • Akreditiv

    • Saglasnost dokumenata, plaćanje i prijem

    • Administriranje plaćanjima

    • Plaćanje

    • Upravljanje porudžbinama i fakturama za prodavca

    • Finansiranje - krediti, faktoring, forfeting

    • Priprema dokumenata i prezentacija

    • Administriranje prilivima

    • Plaćanje i naplata

Slide 85

ZAKLJUČAK

  • "Trendovi na tržištu pokazuju da finansiranje lanca snabdevanja nudi novi prostor za banke da ga istraže kao izvor prihoda. Ponudom dodatnih konkurentnih usluga svojim privrednim klijentima banke će izgraditi jače odnose sa njima i u isto vreme se razlikovati od drugih banaka.

    Za klijente iz privrede, lakše je da promene banku nego da promene svoj sistem, otuda je za njih ključ potpuna integrisanost u njihov lanac snabdevanja..."

    Gad Janay, CEO, CSI Complex Systems, Inc.


Copyright © 2014 SlideServe. All rights reserved | Powered By DigitalOfficePro