TRŽIŠTE KAPITALA I PRIRODNIH RESURSA

1. TRŽIŠTE KAPITALA I PRIRODNIH RESURSA PREDAVANJE 14 Prof. dr Jovo Jednak

2. 1. Definisanje kapitala • Inputi:Zemljište, rad i kapitalna dobra • Prva dva inputa: primarni ili osnovno inputi • Kapital i kapitalna dobra treći input • (A) Kapitalna dobra • Kapital predstavlja vrednost koja se oplođuje, odnosno uvećavanja.

3. 1. Definisanje kapitala • Realni i finansijski kapital • a) U realnom oblikukaptal postoji kao sredstva za proizvodnju: mašine, oprema, postrojenja, zgrade i drugi objekti, repromaterijal, zalihe poluproizvoda, zalihe gotovih proizvoda koji nisu prodati itd. • Kapital u ovom obliku obično nazivamo realnom imovinom. • Podela u ekonomskoj literaturi: • Građevinski objekti • Oprema • Zalihe

4. 1. Definisanje kapitala • U finansijskom oblikukapital postoji u raznim finansijskim instrumentima koji vlasniku (zahvaljujući funkciji vla­sniš­tva) donose prihod (prinos ili povrat). • Mogu biti u obliku štednih uloga, novčani krediti, obveznice, akcije, komercijalni zapisi i sl.

5. 2. Rentali od kapitalnih dobara • ... su rezultat kapitalnih vrednosti • Nadoknade za privremeno korišćenje kapitalnih dobara nazivamo rentalima. • Na primer, vlasnik stana može izdati (iznajmiti) stan studentu na godinu dana, uz mesečnu nadoknadu od 300 evra, koja čini ren­tal.

6. 3. Stopa prinosa na kapitalna dobra • Za odabiranje najbolje investicije, neophodna je mera tog prihoda ili prinosa na kapital. • Jedna od najvažnijih mera je: (1) stopa prinosa od kapitala, koja označava neto prinos (u €, $, din. i sl.) na godinu dana (na svaki €, $, din. i sl.) investiranog kapitala

7. 3. Stopa prinosa na kapitalna dobra • Da sagledamo ovo preko firme Avis Beograd, koja iznajmljuje automobile. • Avis može kupiti nove ili polovne automobile i recimo da svaki auto plati 20.000 €, • a iznajmljuje ih na godinu dana za 5.000 €. • Posle odbijanja svih troškova poslovanja (održavanje, amortizacija, osiguranja i sl.), zanemarajući promene cena automobila, Avis zarađuje neto rental od 3.000 € svake godine po automobilu. • Znači, stopa prinosa po jednom automobilu u preduzeću Avis iznosi 15% (3.000 €/20.000 €) na godinu. • Dakle, stopa prinosa ima dinemziju €/€ u toku određenog vremenskog perioda i obično se izračunava na godinu dana.

8. 3. Stopa prinosa na kapitalna dobra • Investirati ? • ...da uporedite stope prinosa od kapitala koji je uložen u različite investicije. • Najpre izračunajte trošak u € za kapitalno dobro. • Zatim procenite godišnji prihod u € ili rentale investicija. • Odnos godišnjeg rentala (prihoda) i ukupnog troška predstavlja stopu prinosa od kapitala. Ona vam govori koliko novca (€) dobijate natrag na svaki investirani €, mereno na godinu dana.

9. 4. Profit kao prinos kapitala • Prinos na kapital je uključen u ekonomski profit • Profit predstavljaju rezidualni dohodak koji predstavlja razliku između ukupnih prihoda i ukupnih troškova • Drugi oblik profita vezan je za inovaciju • Inovator ili preduzetnik promoviše novi proizvod ili snižava troškove proizvodnje i tako doprinosi povećanju ukup­ih prihoda

10. 5. Teorija kapitala i opadajući prinosi. • Investicije u kapitalna dobra podrazumevaju odricanje od tekuće potrošnje, kako bi se uvećala buduća potrošnja

11. 5. Teorija kapitala i opadajući prinosi. Slika br. 14-1. Investiranje u sadašnjosti i korist u budućnosti Dva gradska područja imaju iste zalihe radnih i prirodnih resursa. Područje Novog Beograda ne investira ništa i pokazuje umeren rast potrošnje, dok područje Starog Beograda u početku, više investira, odlaže tekuću potrošnju, investira, i zbog toga obezbeđuje mnogo više potrošnje u budućnosti.

12. Kamata, ponuda i tražnja za novcem i ravnotežna kamatna stopa • Kamata je finansijski prinos na novčane fondove ili godišnji prinos na pozajmljene fondove. • Kamata je plaćanje nadoknade za upotrebu novca. Kamata je iznos koji se plaća u jedinici vremena. • Drugim rečima, ljudi moraju da plate što su došli u priliku da mogu pozajmiti novac. • Trošak pozajmljivanja novca, meren, na primer u dinarima, po godini na jedinicu posuđenog novca, jeste kamatna stopa.

13. Kamata, ponuda i tražnja za novcem i ravnotežna kamatna stopa • Kamtana stopa • k kamata • KF kreditni (zajmovni) fonodvi

14. Kamata, ponuda i tražnja za novcem i ravnotežna kamatna stopa • Ponuda kreditnih sredstava dolazi od građana koji žele uštedeti deo svojih prihoda, kako bi mogli trošiti više u budućnosti, ili ostvariti nasledstvo svojim naslednicima, ili se obezbediti za penzione dane kada će primanja biti znatno niža i sl. Štednja im omogućava da ravnomerno rasporede svoju potrošnju kroz vreme. • Tražnja za kreditnim sredstvima uslovljena je time što neki građani žele potrošiti više od svog trenutnog prihoda. • Takođe, preduzeća ulažu u projekte s pozitivnom neto sadašnjom vrednošću (NSV) – što znači da je očekivani povrat na projekat viši od oportunitetnog troška sredstava, odnosno od kamatne stope. • Stoga su ulaganja (investiranja) preduzeća važan izvor tražnje za kreditnim sredstvima.

15. Kamata, ponuda i tražnja za novcem i ravnotežna kamatna stopa • Veličina kapitala i stopa prinosa (kamata) određena je presekomizmeđu: • (1) ljudske nestrpljivosti (ili nemaštine) da troše više sada, nego da akumuliraju vi­še kapitalnih dobara za buduću potrošnju; • (2) investicijskih mogućnosti koje nude više ili niže prinose na tako akumulirani kapital

16. Kamata, ponuda i tražnja za novcem i ravnotežna kamatna stopa • Ako je stopa prinosa veća od tržišne kamate po kojoj preduzeće može pozajmiti novac, preduzeće ulazi u investicije. • No, ako je kamatna stopa veća od stope prinosa, preduzeće ne ulazi u investicije

17. 2. Tražnja za novcem. • Tražnju za novcem obeležavamo sa MD • tražnja za novcem u ekonomiji zavisi od obima sveukupnih transakcija u ekonomiji i kamatnoj stopi. Transakcije zavise od veličine nominalnog dohotka. MD = Yn L(r) (-)

18. 2. Tražnja za novcem. • Tražnja za novcem, MD, jednaka je nominalnom dohodku, Yn, pomnoženom funkcijom kamatne stope, r, gde je funkcija označena sa L(r) • (slovo „L” označava „likvidnost”, jer je novac potpuno likvidan za razliku od druge imovine). • Znak minus ispod r u L(r) znači da kamatna stopa ima negativni uticaj na tražnju za novcem, odnosno povećanje kamatne stope smanjuje tražnju za novcem.

19. 2. Tražnja za novcem. • Obeležja tražnje za novcem: • Prvo, tražnja za novcem raste srazmerno rastu nominalnog dohotka. Na primer, ako se udvostruči nominalni dohodak, Yn se povećava na 2Yn, tako da se i tražnja za novcem udvostručuje, tj. povećava se sa YnL(r) na 2YnL(r). • Drugo, tražnja za novcem negativno zavisi od kamatne stope. To pokazuje funkcija, L(r) i znak minus ispod (r), tako da povrat kamatne stope smanjuje tražnju za novcem

20. Kamatna stopa, r M D (za Y’n> Yn) M D (za nominalni dohodak Yn) Novac, M 2. Tražnja za novcem. Grafikon br. 14-1.Tražnja za novcem Za određeni nivo nominalnog dohotka (Yn), niža kamatna stopa (r) povećava tražnju za novcem. A pri datoj kamatnoj stopi, povećanje nominalnog dohotka, pomera krivu tražnje za novcem udesno (M D’)

21. 3. Ponuda novca i ravnotežna kamatna stopa. • ponuđači novca su: a) poslovne banke koje brinu o depozitima i b) centralna banka, koja kreira gotovinu. • Pretpostavićemo da CB odluči ponuditi količinu novca jednaku M, tako da je MS = M. • Eksponent „s” označava ponudu (supply). S obzirom da znamo, da ravnoteža na finansijskom tržištu zahteva da ponuda novca bude jednaka tražnja novca, imaćemo da je MS = MD. • Na osnovu relacije MS = M, i jednačine 14-1, za tražnju za novcem, ravnotežni uslov je: ponuda novca = tražnja novca, odnosno: M = Yn L(r)

22. Grafikon br. 14-2. Određivanje kamatne stope Kamatna stopa (r) je određena ponudom (MS) i tražnjom za novcem (MD).Kamatna stopa mora biti takva da je ponuda novca, koja je ne ovisna o kamatnoj stopi, jednaka tražnja za novcem, koja zavisi o kamatnoj stopi. Ponuda novca, MS Kamatna stopa, r r E Tražnja novca, MD M Novac, M 3. Ponuda novca i ravnotežna kamatna stopa.

23. M s Kamatna stopa, r r' E’ E r M D’ M D (Yn’ > Yn) M Novac, M 3. Ponuda novca i ravnotežna kamatna stopa. • Grafikon br. 14-3. Rezultati porasta nominalnog dohotka na kamatnu stopu • Porast nominalnog dohotka s Y n na Y n’ uslovljava porast novčanih transakcija, a time i povećava tražnju za novcem, što uslovljava porast kamatne stope s (r) na (r’).

24. Grafikon br. 14-4. Rezultati porasta ponude novca na kamatnu stopu. Porast ponude novca s M s = M naM s = M’ uzrokuje pomeranje krive ponude novca udesno, s M s na M s’. Ravnoteža se pomera iz tačke E prema dole u tačku E’, a kamatna stopa s (r) na (r’). M s’ M s Kamatna stopa, r E r' E’ r M D M M’ Novac, M 3. Ponuda novca i ravnotežna kamatna stopa.

25. Kamata kao cena upotrebe kreditnih fondova, determinantne i vrste kamatnih stopa • Kreditni (zajmovni)fondovi su ona vrsta finansijskog kapitala koji se koristi za odobravanje novčanih kredita. • Naime, na strari ponude je zajmodavalac, a na strani tražnje zajmoprimalac novčanog potencijala. • Između zajmodavaoca i zajmoprimaoca se pojavljuje banka kao posrednik. • Banke prikupljaju slobodna novčana sredstva i kasnije ih plasiraju kao zajmovni kapital svojoj klijenteli. • Banke plaćaju na štedne uloge pasivnu kamatnu stopu, a na odobrene kredite naplaćuju aktivnu kamatnu stopu. • Kako banke posluju kao i ostali privredni subjekti, normalno je da aktivna kamatna stopa mora biti veća od pasivne kamatne stope. Razliku čini kamatna margina, ili marža, koju prisvaja banka kao finansijski posrednik.  

26. 2. Glavne determinante kamatne stope • Prvo, rok dospeća • Drugo, rizik naplativosti duga • Treće, likvidnost • Četvto,inflaciona premija • Peto, administrativni troškovi

27. 3. Raznolikost kamatnih stopa. • a) Kamatna stopa na trezorski zapis • Trezorski zapis je kratkoročna (vrednosna hartija sa dospećem do godinu dana) hartija od vrednosti (obveznica) izdana od strane ministarstva finansija. • Reč je o diskotnoj obveznici, što znači ne postoje kuponske isplate, nego je umesto toga prodaje po ceni nižoj od otkupne vrednosti po dospeću. • Na primer, tromesečni trezorski zapis proda se za 95 €, a za tri meseca otkupi za 100 €, tako da je tromesečni efektivni prinos 5%, odnosno godišnji prinos od 20%. Ova kamata na trezorske zapise smatra se kratkoročnom nerizičnom kamatnom stopom

28. 3. Raznolikost kamatnih stopa. • b) Kamatna stopa na dugoročne državne obveznice.Državnu obveznicu izdaje vlada, sa rokom dospeća iznad godine dana (iznad 270 dana), obično od 10 do 30 godina. Stope su različite u zavisnosti od roka dospeća. • c) Diskontne kamatne stope. Komercijalne (poslovne) banke ponekad pozajmljuju sredstva na kratki rok od centralne banke. Takvi zajmovi nazvani su diskontnima, a stopa koju naplaćuje CB naziva se diskontna stopa. • d) Kamatna stopa na komercijalne zapise. Komercijalni zapis je kratkoročna (šest meseci ili kraće – 182 dana) Diskontna obveznica izdana od strane visoko- kvalitetnih korporativnih dužnika. S obzirom da je komercijalni zapis neznatno rizičniji od trezorskog zapisa, i kamatna stopa je nešto veća od one na trezorske zapise

29. 3. Raznolikost kamatnih stopa. • e) Prvorazredna kamatna stopa (primer rate). Reč je o kamatnoj stopi koja se naziva i referentna kamatna stopa, koju velike banke postavljaju kao referentnu stopu za kratkoročne zajmove svojim najvećim korporativnim klijentima. • f) Kamatna stopa na korporativne obveznice. Ove kamatne stope prezentuje štampa i vlada svojim publikacijama o prosečnim godišnjim prinosima na dugoročne korporativne obveznice po različitim kategorijama rizika (visokorizične, niskorizične, srednjerizične i sl.) Ti prinosi pokazuju koliko kompanije plaćaju za svoju dugoročna dugovanja.

30. Nominalna i realna kamatna stopa • Nominalna kamatna stopa nam govori koliko aktuelnih evra zarađujemo kada pozajmimo 1 evro na godinu dana. • U našem slučaju, kod nominalne kamatne stope od 10% na 100 evra pozajmljenih danas, akumulira se 110 evra do sledeće godine. Ali mi želimo da znamo koliko ćemo robe moći kupiti sledeće godine za tih 110 evra. • Odgovor dobijamo preko realne kamatne stope na pozajmicu, koja nam govori o ekstra količini robe koju možemo kupiti (realna kupovna moć).

31. Nominalna i realna kamatna stopa • realna kamatna stopa = nominalna kamatna stopa – stopa inflacije • Kada banke očekuju porast celokupnog nivoa cena, one će naplatiti inflacionu premiju da spreče podrivanje stvarne kupovne moći budućih isplata zajma. • Konkretni broj koji se pojavljuje na ugovoru za zajam zove se nominalna kamatna stopa –5% u našem primeru. • Ako rn označava nominalnu godišnju kamatnu stopu izraženu u razlomku, a Infq označava godišnju stopu inflacije, takođe izraženu u razlomku, onda se realna kamatna stopa, može izračunati i na sledeći način

32. Nominalna i realna kamatna stopa • , • Kada je stopa inflacije mala, realna kamatna stopa je približno jednaka razlici između nominalne kamatne stope i stope inflacije rn – Infq.

33. Kamatna stopa, buduća i sadašnja vrednost i kupovina kapitalnog dobra • 1. Kamatna stopa i sadašnja vrednost Tabela br. 14-1. Kamatna stopa, buduća vrednost (FV) i sadašnja vrednost (PV). Buduća vrednost (FV) i sadašnja vrednost (PV ) novca menja se iz godine u godinu, zavisnood kamatne stope.

34. 1. Kamatna stopa i sadašnja vrednost • Koliko jedan evro, plaćen u budućnosti vredi danas? • Odgovor zavisi o kamatnoj stopi (r),stopi po kojoj se novac pozajmljuje nekom ili od nekog. • Budući da iznos (1+r) zarađen nakon godinu dana danas vredi 1 evro, odnosno: (1+r)/(1+r)=1 evro danas, tako i 1 evro za godinu dana danas vredi: 1 evro/(1+r). • To je iznos novca koji će nam doneti prinos od 1 evra nakon što će godinu dana biti investiran po kamatnoj stopi (r). • A za dve godine 1 evro vredi: 1 evro/(1+r)n, a za tri godine vredi 1 evro/(1+r)3, odnosno za n godina danas vredi 1 evro/(1+r)n.

35. 1. Kamatna stopa i sadašnja vrednost Grafikon br. 14-5. Akumulacija vrednosti preko kamatne stope Pri kamati od 10%, 1 evro posle 10godina akumulira 2,59 evra, a pri kamati od 5% akumulirana vrednost raste sporije i 1 € dostiže vrednost od 1,62 evra posle 10 godina. Uz nultu kamatnu stopu, tj. kad se sredstva ne investiraju nema akumilirane vrednosti.

36. 1. Kamatna stopa i sadašnja vrednost Tabela br. 14-2. Sadašnja vrednost i vrednost kapitala (usluga) pri kamati od 10% godišnjeU proračunu su korišćeni podaci iz tabele 14-1, gde je PV 1 evro u 1. go­di­ni 0,91 evro, a u 2. godini PV, 1 evro je 0,83 evra.

37. 2. Kriterijum za kupovinu kapitalnog dobra. • Sadašnja neto vrednost dohodka koju mašina proizvede, obuhvatajući prihod od prodaje za vrlo malo para, data je na sledeći način:

38. 2. Kriterijum za kupovinu kapitalnog dobra. • Firma treba izračunati sadašnju vrednost budećeg novčanog toka koji očekuje od kapitalnog ulaganja i da ga uporedi sa troškom ulaganja. U tom smislu kriteriji neto sadašnje vrednosti (NPV) glasi: ulažite ako je sadašnja vrednost očekivanog toka novca od ulaganja veća od troška ulaganja

39. Ekonomska renta, tražnja za realnim kapitalom i odnos rentalne i kamatne stope • 1. Ekonomska renta • Reč je o sredstvima koja preduzeća dobijaju iznad ili ispod minimalnog troška proizvodnje autputa. • Na tržištu inputa (faktora) proizvodnje, ekonomska renta predstavlja razliku između plaćanja za input (faktor) proizvodnje i minimalnog iznosa koji se mora platiti da bi se mogao koristiti taj faktor (input)

40. Slika br. 14-2.Ekonomska renta Ekonomska renta povezana sa inputom rada predstavlja razliku između isplaćenih plata (nadnica) i minimalnog iznosa potrebnog za unajmljivanje radnika. Tačka E, u proseku krive ponude rada i krive tražnje za radom, prestavlja ravnotežnu platu. Kako je kriva ponude (AE) rastuća kriva, neki radnici prihvataju i platu nižu od ω*. Zatamnjeno područje E, B, ω* predstavlja ekonomsku rentu koju su primili svi radnici Plata Ekonomska renta SL=AE E ω* 1 B DL= MRPL 2 0 Broj radnika L* 1. Ekonomska renta

41. Cena (evro po aru) Ponuda zemljišta S2 2 S1 1 D2 D1 0 Ari 1. Ekonomska renta • Slika br. 14-3. Zemljišna renta • U uslovima neelastične ponude zemljišta, tržišna cena zemljišta nalazi se na preseku s krivom tražnje. Celokupna vrednost zemljišta je ekonomska renta. Ako je tražnja određena s D1, ekonomska renta po aru zemljišta je S1. Kada tražnja poraste na D2, renta po aru zemljišta se povećava na S2.

42. 1. Ekonomska renta • nekoliko bitnih momenata u ispoljavanju tražnje za realnim kapitalom. • Naime, svaki je trošak (cena koštanja) rezultat iznajmljivanja usluga inputa. • Vrednost marginalnog proizvoda kapitala (VMPk) je ekstra vrednost prihoda firme, kada se koristi druga jedinica kapital usluga, a sva ostala ulaganja se drže konstantnim • marginalna vrednost proizvoda kapitala (VMPk) opada više, ukoliko se kapital više koristi.

43. Rentali / zakupnina za jedinicu VMPk E R0 VMPk Usluge kapitala K0 1. Ekonomska renta • Slika br. 14-4. Tražnja za kapital-uslugama • Slabljenje marginalne produktivnosti ukazuje na pad VMPk , kada je u porastu ulaganje kapitala, držeći ostale inpute konstantnima. Kod bilo koje druge zakupnine (rentala), firma iznajmljuje usluge kapitala do tačke na kojoj je rental za jedinicu jednak VMPk . Tako je kriva VMPk ujedno i firmina potražujuća kriva za kapital-uslugama. Firma će da iznajmi Ko usluga kapitala, pri zakupnini R0.

44. 2. Tražnja za realnim kapitalom i marginalna vrednost proizvoda kapitala. • Firma kupuje kapitalnih dobara onoliko koliko je potrebno da granični izdatak bude jednak vrednosti graničnog proizvoda kapitala. U toj tački korist od zadnje kupljene jedinice (MRPk) jednaka je trošku stope iznajmljivanja (MRPk = MPPk), od­no­sno: • MRPk = MR x MPk = r, • gde je MR firmin marginalni prihod, a MPk je marginalni proizvod kapitala. • Ako se dogodi da je firma savršeni konkurent na svom proizvodnom tržištu, njen marginalni prihod je isti kao njena proizvodna cena, tako da se prethodna jednačina transformiše u jednostavniji oblik: • VMPk = P x MPk = r, • gde VMPk označava vrednost marginalnog proizvoda kapitala, a P je cena firmine proizvodnje. Razlika između tržišta kapitala i tržišta radne snage je u tome što radnici teže da se specijalizuju u pojedinim vrstama aktivnosti, dok su izvori kapitala finansijski kapital, odnosno realni kapital skoro potpuno nepromenjeni.

45. 3. Odnos između rentalne i kamatne stope. • Trošak od korišćenja (koristi) kapitalnih usluga (realnog kapitala) je rentalna stopa za kapital. • Otuda i pitanje kako se rentalna cena jedinice realnog kapitalna odnosi prema kamatnoj stopi, pri kojoj se novac može pozajmiti?

46. 3. Odnos između rentalne i kamatne stope. • tehnološko zastarevanje. • fizička istrošenost i tehničko zastarevanje – dovodi do pada cene mašine, u našem primeru do 100 € godišnje. Ukupna cena njenog iznajmljivanja biće 250 € godišnje, odnosno 50 € u izgubljenom interesu – kamati, 100 € za održavanje i 100 € za izgubljenu tržišnu vrednost. • Svaki dodatni trošak koji se javlja u vašem poslu za iznajmljivanje, kao što su plate za zaposlene, mora se dodati prethodno utvrđenoj cifri.

47. Renta, prirodni resursi i cena upotrebe resursa i korisnički trošak • 1. Renta i prirodni resursi. • Zemljište predstavlja trajno dobro u nečijem vlasništvu koje donosi prinos (rentu) u nekom vremenskom periodu. • Zemljište se ne može proizvoditi, ali ima presudnu ulogu u razvoju svake nacionalne ekonomije.

48. 1. Renta i prirodni resursi. • Osnovna specifičnost „zemlje”, za razliku od drugih inputa, jeste i to da je ukupna ponuda određena neekonomskim činiocima. • Zemlja se obično ne može povećavati kao odgovor na više cene, ili smanjivati kada je u pitanju niža cena. • Svako plaćanje upotrebe fiksnih činilaca jeste renta

49. 1. Renta i prirodni resursi. • Za grane privređivanja čija je proizvodnja neposredno povezana sa korišćenjem zemljišta važe druga pravila u obrazovanju cena. • Ovde se kao regulatorni uslovi privređivanja ne javljaju prosečni uslovi nego granični uslovi proizvodnje, tj. oni uslovi koji zahtevaju graničnu vrednost proizvoda zemlje

50. 1. Renta i prirodni resursi. • Svi proizvođači koji imaju manje troškove proizvodnje od graničnog proizvoda (na najlošijoj parceli zemljišta) ostvaruju ekstradohodak – rentu • Obično se i kaže da na zemljišnim parcelama zasejavanje kultura obezbeđuje „čistu ekonomsku rentu”, kad je: • (1) ukupna ponuda zemljišta fiksna, odnosno potpuno neelastična; • (2) kad se zemljište ne može koristiti u druge svrhe, recimo upotrebiti za proizvodnju duvana