Rechtsanwalt und Insolvenzverwalter Dr. Franc Zimmermann

1. Pobijanje pravnih radnjiireorganizacija u stečajuBeograd, 01. i 02.10.2012.GIZ – Projekat pravne reforme, Srbija Agencija za licenciranje stečajnih upravnika Srbije Rechtsanwalt und Insolvenzverwalter Dr. Franc Zimmermann Gifhorn · Braunschweig · Wolfsburg · Magdeburg · Potsdam · Berlin Partner Mönning & Georg Rechtsanwälte Partnerschaftsgesellschaft Berlin

2. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuPobijanje pravnih radnji u stečaju Deo I: Pobijanje pravnih radnji u stečaju

3. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečaju Opšte osnoveza razumevanje pobijanja pravnih radnji u stečaju Opšte osnove za pobijanje pravnih radnji u stečaju

4. Smisao i svrha stečajnog postupka: Najbolje moguće, ravnomerno namirenje poverilaca (čl. 2 ZS*)  načelo „par conditio creditorum“ * ZS = Zakon o stečaju RS Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečaju Opšte osnoveza razumevanje pobijanja pravnih radnji u stečaju

5. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečaju Opšte osnoveza razumevanje pobijanja pravnih radnji u stečaju • Smisao, svrha i cilj pobijanja pravnih radnji u stečaju: Čl. 130 stav. 1 ZS: „Ako zahtev za pobijanje pravnog posla ili druge pravne radnje bude pravnosnaţno usvojen,pobijeni pravni posao odnosno pravna radnja nemaju dejstva prema steĉajnoj masi, a protivnikpobijanja je duţan da u steĉajnu masu vrati svu imovinsku korist steĉenu na osnovu pobijenogposla ili druge radnje.“

6. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečaju Opšte osnoveza razumevanje pobijanja pravnih radnji u stečaju • Smisao, svrha i cilj pobijanja pravnih radnji u stečaju:  Ponovo uspostavljanje dužničke imovine koja se duguje svim poveriocima kroz vraćanje (otuđene)imovine kao i oslobađanje stečajne mase od dugovanja nastalih na nedozvoljen način.  Time se dovodi do premeštanja stečajno-pravne zaštite poverilaca unazad, tako što se poništavaju radnje/nečinjenja kojim se privileguju pojedinačni poverioci.

7. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečaju Opšte osnoveza razumevanje pobijanja pravnih radnji u stečaju • Posledica (uspešnog) pobijanja pravnih radnji specifičnih za stečaj:  Pobijena radnja ili nečinjenje ne die na teret stečajne mase i protivnik pobijanja je dužan, da ono što je stekao što može da se pobije vrati u stečajnu masu, odnosno da dovede stečajnu masu u stanje u kom bi bila da nije izvršena oboriva radnja ili nečinjenje. (v. čl. 130 stav. 1 ZS).

8. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečaju Opšte osnoveza razumevanje pobijanja pravnih radnji u stečaju • (Ekonomski) značaj pobijanja pravnih radnji u stečaju:  (Uspešno) pobijanje pravnih radnji u stečaju rezultira bogaćenjem stečajne mase u korist svih poverilaca, pri čemu rast stečajne mase preko pobijanja pravnih radnji može da bude veoma velik.  Zakon o stečaju u skladu sa čl. 119 ZS zato može da se smatra jednim od centralnih elemenata srpskog stečajnog prava.

9. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečaju Opšte osnoveza razumevanje pobijanja pravnih radnji u stečaju • Kada može da se proglasi i ostvari pobijanje pravnih radnji u stečaju?  Pošto je pobijanje pravnih radnji u stečaju sprovođenje par condicio creditorum, pravo pobijanja nastaje neposredno i bez sumnje sa otvaranjem stečajnog postupka i završava se održavanjem krajnjeg ročišta deobe (v. čl.119 stav 4 ZS).

10. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečaju Opšte osnoveza razumevanje pobijanja pravnih radnji u stečaju • Da li stečajni upravnik ima mogućnost izbora – da li može da bira da li će utvrditi i ostvariti prava pobijanja pravnih radnji specifična za stečaj?  Prema formulaciji člana 119 ZS stečajni upravnik može da pobija određene pravne radnje, iz čega bi moglo da se zaključi da stečajni upravnik u tom smislu ima pravo izbora da li će vršiti pobijanje ili ne. To nije tako.

11. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečaju Opšte osnoveza razumevanje pobijanja pravnih radnji u stečaju  Pobijanje pravnih radnji u stečaju je prema srpskom zakonodavstvu zakonska obaveza stečajnog upravnika. To proizilazi već iz činjenice da je stečajni upravnik dužan da ostvaruje cilj stečajnog postupka, naime da omogući najbolje moguće zadovoljenje poverilaca (čl.2 ZS) i tu obavezu ima prema svim poveriocima u jednakoj meri.

12. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečaju Opšte osnoveza razumevanje pobijanja pravnih radnji u stečaju • Kako se utvrđuju prava pobijanja?  Za pobijanje pravnih radnji u stečajnom postupku potrebno je stečajni upravnik izvrši svobuhvatnu analizu platnog prometa kao i poslovne dokumentacije dužnika.  Srpsko stečajno pravo omogućuje stečajnom upravniku pomoču prateće zakonske regulative da analizira platni promet dužnika i ostale slučajeve od značaja za pravo pobijanja kroz to što stečajni upravnik u potpunosti može i mora da uzme poslovnu dokumentaciju dužnika (vidi čl. 101 stav 1, 105, 110 stav 1 ( 33 stav 1) SZ).

13. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečaju Opšte osnoveza razumevanje pobijanja pravnih radnji u stečaju  Pošto je obaveza stečajnog upravnika da uzme poslovnu dokumentaciju od dužnika, te da je analizira u pogledu specifičnih prava pobijanja u stečaju, ako on to ne bi učinio, to bi predstavljalo kršenje obaveze stečajnog upravnika u skladu sa propisima za obavljanje ove funkcije, za šta on lično odgovara prema članu 31, stav 1 ZS .

14. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečaju Opšte osnoveza razumevanje pobijanja pravnih radnji u stečaju  U izveštajima stečajnog upravnika (čl.27, stav 1, tač. 8, 29 stav 1 ZS) mora da bude navedeno da li je i na koji način pokrenuta analiza platnog prometa, odnosno ostali pravnih radnji u odonosu na specifična prava pobijanja u stečaju.  Ako u dosadašnjem toku postupka nisu utvrđena prava pobijanja, preventivno bi trebalo da bude naveden podsednik u vezi eventualnih prava pobijanja specifičnih za stečaj.

15. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečaju Opšte osnoveza razumevanje pobijanja pravnih radnji u stečaju  Pogrešnoje da u izveštajima stečajnog upravnika od samo početka nema navoda o eventualnim pravima pobijanja specifičnim za stečaj, sa posledicom da se ista u daljem toku postupka u datom slučaju previde ili zaborave.

16. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečaju Opšte osnoveza razumevanje pobijanja pravnih radnji u stečaju  Agencija za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) je dužna da proveri izveštaje stečajnih upravnika, da li je stečajni upravnik propisno obradio oblast pobijanja pravnih radnji, v. čl. 3 stav 1 tač. 4, 4 stav 1, 2 Zakon o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, ZALSU**; čl. 3a, 3d Zakon o izmenama i dopunama zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika, ZIDZALSU***. ** Službeni glasnik Republike Srbije br. 84/04. *** Službeni glasnik Republike Srbije br. 104/2009.

17. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečaju Opšte osnoveza razumevanje pobijanja pravnih radnji u stečaju  Iskustva u Nemačkoj, koja ima slično zakonodavstvo u oblasti pobijanja pravnih radnji u stečaju kao i Srbija, pokazuju da su u najmanje 75% slučajeva stečaja uspela da se utvrde prava pobijanja.  Razlog se krije u tome što u praksi gotovo i da nema (punktualnog) pojedinačnog stečaja koji bi doveo do toga da ne postoje neophodni preduslovi za pobijanje pravnih radnji u stečaju.

18. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuNastanak krizne situacije / tok krize Nastanak krizne situacije

19. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuNastanak krizne situacije / tok krize  Stečajevi se približavaju u dužem periodu, po pravilu u periodu od najmanje šest do dvanaest meseci, dok se još vrše plaćanja iz imovine dužnika, mere prinudnog izvršenja, dobijanje garancija u korist pojedinačnih poverilaca, itd.  Zato je jako važno da se period nagoveštaja krize u okviru otvorenog stečajnog postupka detaljno preispita u pogledu pobijanja pravnih radnji specifičnih za stečaj.

20. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuNastanak krizne situacije / tok krize  Iz istraživanja u vezi uzroka krize poznate je da krize preduzeća najčešće imaju tipičan tok koji se sastoji od faza koje se nižu jedna za drugom. Najvažnije faze takvog toka krize su: • Strateška kriza, • Kriza uspeha / kriza prihoda, • Akutna kriza likvidnosti, • Stečaj.

21. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuNastanak krizne situacije / tok krize • 1. Strateška kriza: • Po pravilu još nema značajne posledice po rezultat poslovanja preduzeća i likvidnost. • Strateške krize se zato ponekad uopšte ne primete, odnosno primete se vrlo kasno • Indikatori: • Stagnacija prometa • Manji prihodi • Rizik da preduzeće u celini postane nesolventno je po pravilu samo latentno prisutan u ovoj fazi. Plaćanja/radnje koje se vrše u ovom periodu najčešće samo u posebnim slučajevima podležu pobijanju pravnih radnji u okviru stečaja.

22. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuNastanak krizne situacije / tok krize • 2. Kriza uspeha/prihoda: • Preduzeće više ne može da ostvari svoje ciljeve uspeha. • Imeđu ostalog i: • Smanjenje prometa • Smanjenje dobiti • Lošija likvidnost • Smanjenje produktivnosti • Odlaganje neophodnih investicija • Otpuštanje radnika • Nestrpljivi poverioci • Restriktivno ponašanje banaka (smanjenje kreditnih linija, povećanje obezbeđenja) U ovom stadijumu krize postoji velika opasnost za dospevanje u stečaj, iz ugla povijanja pravnih radnji u stečaju jako je važna i zato je u njoj neophodna egzaktna analiza od strane stečajnog upravnika, kada je na kraju otvoren stečajni postupak.

23. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuNastanak krizne situacije / tok krize • 3. Akutna kriza likvidnosti: • Nagoveštaji: • Gotovo i da nema likvidnih sredstava, odnosno ona nisu dovoljna da se ispune obaveze plaćanja • Kašnjenja u plaćanju plata i zarada • Dobavljači isporučuju – ako uopšte isporučuju – samo uz akontaciono plaćanje • Banke prete otkazivanjem kredita • Rukovodstvo vidi svoj primaran zadatak u obezbeđenju likvidnosti („likvidnost ima prednost u odnosnu na rentabilnost“) • Neposredno ugrožavanje preduzeća u celini; Plaćanja odnosno radnje koje su izvršene u ovom stadijumu krize često podležu pobijanju pravnih radnji u stečaju.

24. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuNastanak krizne situacije / tok krize • 4. Stečaj: Plaćanja/radnje koje se vrše u stanju kada je stečaj nastupio često podležu pobijanju pravnih radnji.

25. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuSistematika članova 119ff. ZS Sistematika članova 119ff. SZ

26. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuSistematika članova 119ff. ZS • Sistematika članova 119ff. SZ:  Srpski zakon o stečaju u članovima od 119 ff. ZS zadaje osnovnu strukturu za sva pobijanja pravnih radnji u stečaju, tako što kao prvo moraju da budu ispunjeni preduslovi iz člana 119 ZS.  Čl. 119 ZS sam po sebi ne predstavlja činjenično stanje pobijanja, odnosno ne definiše pravo na pobijanje, već samo preduslove koji u svakom slučaju moraju da budu ispunjeni za uspešno pobijanje.  Pojedinačna prava pobijanja definisana su isključivo u članovima120 ff. ZS.

27. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuSistematika članova 119ff. ZS  Za uspešno pobijanje zato moraju da budu ispunjeni opšti uslovi iz člana 119 ZS i preduslovi za neko od prava pobijanja prema članovima 120ff. ZS.  Za uspešno pobijanje npr. Prema članu 120 ZS stoga moraju da budu ispunjeni preduslovi za pobijanje iz člana 119 ZS   i dodatno iz člana 120 ZS.

28. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuOsnovni pojmovi pobijanja pravnih radnji u stečaju Osnovni pojmovi prema članovima 119ff. ZS

29. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuOsnovni pojmovi pobijanja pravnih radnji u stečaju • Čl. 119 stav 1, 2 ZS: “Pravne poslove i druge pravne radnje zakljuĉene odnosno preduzete pre otvaranja steĉajnogpostupka, kojima se narušava ravnomerno namirenje steĉajnih poverilaca ili oštećuju poverioci,kao i pravne poslove i druge pravne radnje kojima se pojedini poverioci stavljaju u pogodnijipoloţaj (u daljem tekstu: pogodovanje poverilaca), mogu pobijati steĉajni upravnik, u imesteĉajnog duţnika i poverioci, u skladu sa odredbama ovog zakona. Propuštanje zakljuĉenja pravnog posla odnosno propuštanje preduzimanja radnje, u pogledupobijanja, izjednaĉava se sa pravnim poslom odnosno sa pravnom radnjom.. …”

30. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuOsnovni pojmovi pobijanja pravnih radnji u stečaju • „pravni poslovi / druge pravne radnje“  U skladu sa čl. 119 stav 1 ZS pravo pobijanja obuhvata uopšteno radnje dužnika ili trećih lica, odnosno preduzeća, što je izraženo kroz formulaciju „pravni poslovi/druge pravne radnje“.  Kao što je razjašnjeno u članu 119 stav 3 reč. 1 ZS za pobijanje nije relevantno da li je protivnik pobijanja načelno prema opštem građanskom pravu imao pravo da ostvari stvoje potraživanje, odnosno da primi namirenje.  Čak i radnje koje se zasnivaju na pravosnažnim presudama ili izvršnim naslovima (ispravama) podležu pobijanju pravnih radnji u stečaju u skladu sa čl. 119 ff. ZS.

31. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuOsnovni pojmovi pobijanja pravnih radnji u stečaju  Čl. 119 stav 2 ZS razjašnjava da pobijanju pravnih radnji ne podležu samo aktivne radnje, kao npr.radnje izvršenja, plaćanja, radnje pobijanja, itd, već i pasivne radnje, tj. nečinjenje može da podleže pobijanju.  Oblast primene prava o pobijanju pravnih radnji u stečaju stoga ima veoma širok spektar.

32. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuOsnovni pojmovi pobijanja pravnih radnji u stečaju • Radnje:  Radnje u smislu člana 119 stav 1 ZS su posebne izjave volje kao sastavni deo pravnih poslova bilo koje vrste, kao i radnji sličnim pravnim poslovima. To i u slučaju kada su izjave volje u uzajamnom odnosu, npr. u slučaju sklašanja kupoprodajnog ugovora ili ugovora o zakupu.

33. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuOsnovni pojmovi pobijanja pravnih radnji u stečaju  U radnje se ubrajaju radnje dužnika, kao i radnje poverilaca i ostalih trećih lica.  Pobijanje pravnih radnji tako obuhvata i prenošenja /premeštanja imovine koje je izvršio dužnik, ali i posezanje poverilaca ili ostalih trećih lica za imovinom dužnika (npr. sticanje obezbeđenja, namirenje, itd, čak i u slučaju kada je namirenje izvršeno izvršenjem na osnovu pravosnažne izvršne isprave (naslova).

34. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuOsnovni pojmovi pobijanja pravnih radnji u stečaju • Nečinjenja:  U nečinjenja relevantna za pobijanje pravnih radnji naročito spadaju postojeći prigovori koje dužnik nije podneo kao npr. prigovor o zastarevanju, reklamacije, ali i svesno propušteno ostvarivanje prava prema trećim licima, ako je npr. dužnik imao potraživanja prema nekom trećem licu, a nije ih ostvario, odnosno nije se založio za njihovo ostvarivanje .

35. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuDokazivanje nastupanja nesposobnosti plaćanja Dokazivanje da je nesposobnost plaćanja nastupila u trenutku vršenja oborivih pravnih radnji / radnji / nečinjenja

36. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuDokazivanje nastupanja nesposobnosti plaćanja Pored ostalih preduslova za mogućnost pobijanja pravnih radnji u skladu sa nekim od opisanih činjeničnih stanja prema članovima 120ff ZS, koje stečajni upravnik mora da obrazloži i dokaže, stečajni upravnik je u slučaju pobijanja pravnih radnji u skladu sa • Čl. 120 stav 1 ZS • Čl. 120 stav 2 ZS • Čl. 122 stav 1 tač. 1 ZS • Čl. 122 stav 2 tač. 2 ZS • Čl. 123 ZS dužan da dokaže postojanje nesolventnosti u trenutku vršenja pravne radnje.

37. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuDokazivanje nastupanja nesposobnosti plaćanja • Član 120 stav 1 ZS: “Pravni posao ili druga pravna radnja preduzeti u poslednjih šest meseci pre podnošenjapredloga za pokretanje steĉajnog postupka, kojima se jednom poveriocu pruža obezbeđenje ili daje namirenje na način i u vreme koji su u skladu sa sadrţinom njegovog prava (u daljem tekstu: uobiĉajeno namirenje), mogu se pobijati ako je u vreme kada su preduzeti stečajni dužnik bio nesposoban za plaćanje, a poverilac je znao ili morao znati za njegovu nesposobnost plaćanja.”

38. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuDokazivanje nastupanja nesposobnosti plaćanja • Čl. 120 stav 2 ZS: “Pravni posao ili druga pravna radnja uobiĉajenog namirenja mogu se pobijati i kada su preduzeti posle podnošenja predloga za pokretanje steĉajnog postupka, ako je poverilac znao ili je morao znati da je steĉajni dužnik nesposoban za plaćanje ili je znao da je podnet predlog za pokretanje steĉajnog postupka.”

39. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuDokazivanje nastupanja nesposobnosti plaćanja • Čl. 122 stav 1 tač. 1, 2 ZS: „Pravni posao ili pravna radnja steĉajnog dužnika kojim se poverioci neposredno oštećuju može se pobijati ako je: • preduzet u poslednjih šest meseci pre podnošenja predloga za pokretanje steĉajnog postupka, a u vreme zakljuĉenja posla steĉajni duţnik je bio nesposoban za plaćanje i ako je saugovaraĉ steĉajnog dužnika znao za njegovu nesposobnost plaćanja; • posao zakljuĉen posle podnošenja predloga za pokretanje steĉajnog postupka, a saugovaraĉ steĉajnog dužnika je znao ili je morao znati da je steĉajni dužnik nesposoban za plaćanje ili da je stavljen predlog za pokretanje steĉajnog postupka; ...“

40. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuDokazivanje nastupanja nesposobnosti plaćanja • Čl. 123 ZS: „… Znanje namere se pretpostavlja ako je saugovaraĉ steĉajnog dužnika znao da steĉajnom dužniku preti nesposobnost plaćanja i da se radnjom oštećuju poverioci…“

41. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuDokazivanje nastupanja nesposobnosti plaćanja • “…kod stečajnog dužnika je u tom trenutku postojala nesposobnost plaćanja …”  To je načelno tako u slučaju preduslova navedenih u čl. 11 ZS.

42. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuDokazivanje nastupanja nesposobnosti plaćanja • čl. 11 ZS: „…Stečajni razlozi su: • trajnija nesposobnost plaćanja; • preteća nesposobnost plaćanja; • Prezaduženost; …. Trajnija nesposobnost plaćanja postoji ako steĉajni dužnik: • ne može da odgovori svojim novĉanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze; • potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana.. …”

43. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuDokazivanje nastupanja nesposobnosti plaćanja • Čl. 11 ZS: „…Preteća nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik učini verovatnim da svoje već postojeće novčane obaveze neće moći da ispuni po dospeću. Prezaduženost postoji ako je imovina stečajnog dužnika manja od njegovih obaveza…”

44. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuDokazivanje nastupanja nesposobnosti plaćanja • Po srpskom zakonodavstvu postoji olakšanje u izvođenju dokaza u tom smislu, što se prema čl. 12 ZS pretpostavlja nastupanje objektivne nesposobnosti plaćanja, kada poverilac podnese zahtev za pokretanje stečajnog postupka i dokaže da njegova prava ne mogu da se ostvare ni u okviru izvršenja prema srpskom zakonodavstvu o izvršenju. Ako je reč o takvom slučaju, stečajni upravnik u okviru pobijanja pravnih radnji u stečaju prema čl. 120 ZS može da izvede dokaz o nastupeloj nesposobnosti plaćanja tako što će podneti zahtev za pokretanje stečajnog postupka kao i zapisnike o bezuspešnom izvršenju. • To pak po pravilu važi samo u onim slučajevima, u kojima poverilac koji podnosi zahtev za pokretanje stečaja nije odmah posle neuspešnog izvršenja podneo zahtev za pokretanje stečajnog postupka, već je pustio da prođe neko vreme, jer u suprotnom stečajni upravnik mora da obrazloži i dokaže nastupanje objektivne nesposobnosti plaćanja u periodu od šest meseci, ako je oboriva pravna radnja izvršena pre podnošenja zahteva za stečaj od strane poverioca koji podnosi zahtev za pokretanje stečajnog postupka u smilsu člana 12 ZS.

45. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuDokazivanje nastupanja nesposobnosti plaćanja prema čl. 11 ZS  Stečajni upravnik po pravilu mora da obrazloži i da dokaže, da je dužnik u trenutku oborive pravne radnje bio objektivno insolventan i/ili prezadužen u smislu člana 11 ZS.

46. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuDokazivanje nastupanja nesposobnosti plaćanja prema čl. 11 ZS  U slučajevima nesposobnosti plaćanja (čl.11 stav 3 ZS) pojedinačna plaćanja manjeg obima izvršena pojedinačnim poveriocima ne vode ka isključivanju objektivne nesposobnosti plaćanja, jer se nesposobnost plaćanja pretpostavlja u slučaju kada dužnik svoje dospele obaveze većinom ne može da izmiri.

47. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuDokazivanje nastupanja nesposobnosti plaćanja prema čl. 11 ZS  Puka tvrdnja stečajnog upravnika da je postojala nesposobnost plaćanja u smislu člana 11 stav 3 tač. 1 ili tač. 2 ZS u okviru pobijanja pravnih radnji nije dovoljna.  Štaviše, stečajni upravnik mora da podnese adekvatne dokaze.

48. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuDokazivanje nesposobnosti plaćanja prema čl. 11 stav 3 tač. 1 ZS Dokazivanje nesposobnosti plaćanja prema članu 11, stav 3, tačka 1 ZS

49. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuDokazivanje nesposobnosti plaćanja prema čl. 11 stav 3 tač. 1 ZS  To se događa u slučaju iz člana 11 stav 3 tač. 1 ZS preko posmatranja vezanog za dan dospelosti, kada se porede postojeća likvidna sredstva sa postojećim dugovanjima i u periodu posmatranja od narednih 45 dana se vrši poređenje postjećih likvidnih sredstava i sredstava sa kratkoročnom mogućnosti likvidacije u trenutku od 45 dana od dospelosti obaveza od kojih se polazi.  Stečajni upravnik mora da obrazloži i dokaže kako postojeća likvidna sredstva, tako i dospela dugovanja.

50. Pobijanje pravnih radnji i reorganizacija u stečajuDokazivanje nesposobnosti plaćanja prema čl. 11 stav 3 tač. 1 ZS  Postojeća likvidna sredstvastečajni upravnik mora da dokaže pomoću blagajničkog dnevnika i izvoda sa računa dužnika.  Dospele obaveze stečajni upravnik mora da dokaže pomoću računa/faktura vezano za koje se ostvaruju potraživanja prema dužniku.  U vezi postojećih likvidnih sredstava dužnika treba obratiti pažnju na to da pojam nesposobnosti plaćanja u smislu čl. 11 stav 3 ZS kao merilo uzima isključivo likvidna sredstva, za razliku od prezaduženosti u smislu člana 11 stav 4 ZS, u koju se uključuje čitava dužnikova imovina.