slide1
Download
Skip this Video
Download Presentation
Doc. dr Marko Malović Beogradska Bankarska Akademija mmalović@ien.bg.ac.rs

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 26

Doc. dr Marko Malović Beogradska Bankarska Akademija mmalović@ien.bg.ac.rs - PowerPoint PPT Presentation


  • 153 Views
  • Uploaded on

Globalna finansijska kriza: Šta je pošlo naopako Šta se i dalje odvija naopako i Šta će proizaći iz svega ?. Doc. dr Marko Malović Beogradska Bankarska Akademija mmalović@ien.bg.ac.rs. Quo vadis Domini?.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' Doc. dr Marko Malović Beogradska Bankarska Akademija mmalović@ien.bg.ac.rs' - carol


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
slide1

Globalna finansijska kriza:Šta je pošlo naopakoŠta se i dalje odvija naopako iŠta će proizaći iz svega?

Doc. dr Marko Malović

Beogradska Bankarska Akademija

mmalović@ien.bg.ac.rs

quo vadis domini
Quo vadis Domini?
  • “This is not the end. It is not even the beginning of the end. But it is, perhaps, the end of beginning”

-W. Churchill-

u jednoj re enici
U jednoj rečenici...
  • U globalnoj finansijskoj industriji današnjice, osvajanje konkurentske prednosti svelo se na veštačko redukovanje efikasnosti tržišta.
  • Okrutno uspešan način za sabotažu finansijskog tržišta je jedrenje na svesno, predumišljeno izazvanoj plimi prenaduvanih cena aktive čiju efemernu prirodu maskira dimna zavesa uskraćenih ili pogrešnih finansijskih informacija.
sinopsis
Sinopsis
  • Savremenici smo i žrtve pete u nizu (i daleko najdublje) međunarodne finanasijske krize u posleratnom periodu.
  • Teorijski, reč je o MFK tzv. četvrte generacije, koju uzrokuje i omogućava sofisticiran finansijski inženjering u društvu reputacionog hazarda i labave ili nikakve preventivne pravne regulacije.
  • Direktni i neposredni gubici banaka procenjuju se na 1,45bil.$ (spram 1,2bil.kapitala konsolido-vanog bankarskog sektora SAD) , iako se “tela” postradalih posrednika još uvek prebrojavaju i razmere maligniteta i metastaza u globalnim finansijskim plasmanima tek utvrđuju...
sinopsis1
Sinopsis
  • Teško su uzdrmani: nacionalni bankarski sistemi, nacionalni berzanski indexi, evrotržišta, suverene zemlje (Island, Pakistan, Mađarska, Češka), i na kraju ali ne manje važno:
  • Uzdrmano poverenje u credit-rating agencije i uopšte price discovery funkciju finansijskog tržišta na jednoj, te u ideologiju vođenja monetarne politike na kakvu smo navikli na drugoj strani!
ta bi bilo da je bilo
Šta bi bilo da je bilo...
  • Kriza je mogla i morala da bude zatrta u korenu još 2002. (nakon “kreativnog” raspleta Enron međunarodne krize), jer su poremećaji na hipotekarnom tržištu samo dežurno okrivljen okidač, pre nego li uzročnik međunarodnog finansijskog haosa s kojim se još uvek rvemo.
da li je caetereis paribus moglo druk ije
Da li je, caetereis paribus, moglo drukčije?
  • Ne! Uz eksplozivnu smešu glavnog sastojka i zlosrećno odabranih začina, izbijanje krize bilo je pitanje momenta.
  • Stoga, ukratko o uzrocima krize...
ta je po lo naopako
Šta je pošlo naopako?
  • Visok i naizgled dugoročno održiv privredni rast uz niske kamatne stope proizvodi često nekontrolisan kreditni uzlet.
  • Niska inflacija uz obilje likvidnosti =>

spekulativni mehurovi i čist kapitalni ćar za finansijske posrednike.

  • Ali agresivna (ili defanzivna) bankarska ekspanzija izaziva nestašicu prvoklasnih dužnika.
  • Potreba da se zaobiđe preterana regulacija u “plain-vanilla” bankarstvu, koja vezuje previše kapitala u odnosu na konkurenciju, ponukala globalne bankare da kockarski rizično inoviraju.
ta je po lo naopako1
Šta je pošlo naopako?
  • Prepakivanje postojeće finansijske aktive u novu, dramatično mutiranu, koja se prodaje trećim licima uz tzv. unapređenje kredita (credit enhancements) i izmeštanje derivatnih pozicija u vanbilansnu senku SPV-pravnih ljuštura koje uz mnogo niža ili nikakva rezervisanja, najprostije rečeno, uzajmljuju kratkoročno (roll-over borrowing) i investiraju dugoročno.
ta je po lo naopako2
Šta je pošlo naopako?
  • “Subprime” (suboptimalni) dužnici -tzv. ninjas/hazardni zajmovi
  • “Flex/no interest” aranžmani,seku-ndarne hipoteke, ekonomičnost obima, “originate and distribute”
ta su oni o ekivali
Šta su oni očekivali?
  • Dužnici (sa nešto znanja) očekivali rast l.d. ili povoljno refinansiranje usled rasta vrednosti nekretnine
  • Bankari zarađivali na provizijama i rekreaciji kreditnog potencijala odobravajući zastrašujuće iznose hipotekarnih zajmova i/ili garancija koje su efektivno finansirala treća lica!!!
ta je po lo naopako3
Šta je pošlo naopako?
  • “Glavni sastojak”: pohlepa i/ili strah iza strategije protočnog bojlera – neretko višekratna sekjuritizacija kredita uz dvostruko sporno “unapređenje” strukturisanog materijala od strane priznatih agencija za ocenu kreditnog boniteta.
  • + “začini” tj. splet međunarodnih ekonomskih okolnosti
ta je po lo naopako4
Šta je pošlo naopako?
  • Tvrdoglavo ekspanzivna anticiklična monetarna politika nakon pucanja dotcom (NASDAQ) spekulativnog mehura
  • Slab jen i gotovo nulte realne kamatne stope u Japanu
  • Gigantski platnobilansni suficiti Kine i drugih vodećih tržišta u nastajanju
  • Reciklaža petrodolara baš kao pre 30 god.
ta je po lo naopako5
Šta je pošlo naopako?
  • CDO (collateralized debt obligation) versus
  • CDS (credit default swap)
  • Portfolio podloge kod CDO hartije nije zadat jer emitent njime sve vreme aktivno upravlja.
  • Platni “vodopad” sekjuritizovanih tranši (visoko rizične tj. tranše veštački primamljivije)=> super-senior tranše nelikvidne
  • Sintetičke CDO: u normalnim privrednim okolnostima omogućuju transfer kreditnog rizika bez pratećeg transfera podloge!
ta je po lo naopako6
Šta je pošlo naopako?
  • Ovim se ne samo izbegavaju administrativni troškovi fizičke prodaje i kliringa podloge, već se kao najednom legitimni objekat kreditne sekjuritizacije javljaju i potraživanja koja su po definiciji neprenosiva (dokumentarni akreditivi, bankarski akcepti itd.)
  • Suštinski novitet ove u odnosu na 2001/02 krizu jeste veća uloga sintetičkih CDO koje su bankare učvrstile u uverenju da je osiguranje od rizika i rekreacija likvidnosti moguća i bez čišćenja knjiga od potencijalno rizične ili kontaminirane aktive!
  • Ovoga puta dobar deo kreditnog rizika nije napustio bankarski sistem već se samo “seljakao” unaokolo dok fitilj pucanjem spekulativnog mehura nije konačno dogoreo.
  • U međuvremenu, SPV ljušture maksimalno rastežu ročnu transformaciju sredstava, što sa prvim subprime gubicima i usled smanjene investicione vidljivosti otvara Pandorinu kutiju.
ta se i dalje odvija naopako
Šta se i dalje odvija naopako?
  • Problem zatrpavamo novcem (pacijentu sa ozbiljnim unutrašnjim krvarenjem dajemo transfuziju krvi)
  • Rašljasta i ekstremno rđava retorika: predlozi reformi i mehanike upravljanja krizom variraju od neznalačkih do zastrašujućih!
  • Moralno i ekonomski-nepodsticajne falinke politike iskupljivanja gubitaka i rekapitalizacije bankarskog sistema (akcionari će unekoliko i biti kažnjeni ali dok god poreski obveznici plaćaju neto ceh govorimo o finansijskoj kauciji)
  • Too big ili too connected to fail?
  • Ovo nije kriza likvidnosti, već samoispunjujuća kriza nepoverenja (ugrožena je solventnost američkih i međunarodnih finansija)
ta se i dalje odvija naopako1
Šta se i dalje odvija naopako?
  • Mnogi zvaničnici se rukuju i obznanjuju smalaksavanje globalne finansijske krize koju nisu do kraja ni razumeli, niti su joj odredili domet i pravce širenja.
  • Pogledajmo kako različite (ali svejednako uticajne i ugledne) stručne i/ili političke instance poslednjih nedelja pogrešno identifikuju uzroke međunarodne finansijske krize:
ta se i dalje odvija naopako2
Šta se i dalje odvija naopako?
  • Subprime kriza je uzročnik svetske finansijske krize!
  • SAD su krive za sve!
  • IMF (poneko se seti i BIS) je odgovoran što nije sprečio krizu!
  • Ovo je samo kriza prolazne nelikvidnosti!
  • Čvršća regulacija bankarskog sektora bi onemogućila krizu!
ta e proiza i iz svega
Šta će proizaći iz svega?
  • Posledice po svetske finansijske centre, međunarodne finansijske institucije i razvijeni svet
  • Posledice po tranzicione privrede malih, ekonomski otvorenih zemalja u razvoju
  • Zbog viška nepoznatih, povremeno normativan pristup- šta bi trebalo da proizađe?
ta e proiza i iz svega1
Šta će proizaći iz svega?
  • Svet neumitno ide ka tvrđoj regulaciji finansijskog posredovanja, privređivanju s većom makroekonomskom i svojinskom ulogom države.
  • U makroekonomskom smislu, kejnzijanizam je ponovo u modi, sa zamašnijim budžetskim deficitima u kojima jedno vreme neće biti sredstava za borbu protiv globalnog zagrevanja i sl.
za globalne finansije i g20
Za globalne finansije i G20
  • Posledice (priroda, razmere) i oporavak će zavisiti od:
  • Nagodbe između potencija i troškova tzv. “nuklearne” monetarno-fiskalne opcije, te uspešnosti nacionalizacije potonulih banaka i re-regulacije u pokušaju da se povrati dobar deo deflacijom spekulativnog mehura izgubljenog bogatstva.
  • Brzine i kvaliteta reformi međunarodne finansijske arhitekture (Bretton-Woods2)
  • Frekvencije i lokacije sporadičnih finansijskih eksplozija koje će bojim se još jedno vreme odjekivati
za globalne finansije i g201
Za globalne finansije i G20
  • Logične posledice globalne finansijske krize u razvijenom svetu morale bi da se pozabave:

-propustima u vrednovanju finansijske aktive (odbaciti mark-to-market princip u korist ex-ante implementiranog principa niže vrednosti)

-propustima u regulaciji (kombinacija ozbiljne deregulacije i detaljne regulacije)

-propustima u sekjuritizacionom jemstvu i metodologiji ocenjivanja kreditnog boniteta

-lošim brakom između nacionalno autarkičnih kaucija (finansijskih izbavljenja banaka u teškoćama) i očevidno međunarodne zaraze koja ih iziskuje

-povećavanjem finansijske transparentnosti nekom vrstom međunarodnog pasoša za kompleksne strukturisane proizvode uz utvrđivanje drakonske materijalne (krivične?) odgovornosti za prekršioce

-dalekosežnijim promišljanjem konsekvenci heterodoksne monetarne politike koja, donekle iznuđena, tretira goruće probleme

za male otvorene privrede u razvoju
Za male otvorene privrede u razvoju
  • Dobre vesti: Izvan berzanskog efekta zaraze (paradigma zajedničkog kreditora i tzv. bega u sigurnost), nema neposredne izloženosti nacionalnih finansijskih sektora krizi
  • Dobre vesti: Devizne rezerve su vrlo visoke (zapravo previsoke, al o tome drugi put)
  • Loša vest: Globalna finansijska kriza će biti okidač za eskaliranje dubljih makroekonomskih problema koji se predugo ignorišu!
za male otvorene privrede u razvoju1
Za male otvorene privrede u razvoju
  • Smalaksavaju FDI, kao i cross-border zajmovi i doznake iz inostranstva.
  • Nije opravdano očekivati značajnije multilateralne transfere niti ubrzano članstvo u ekskluzivnim klubovima razvijenog sveta koji će biti zaokupljeni samim sobom.
  • Za tranzicione privrede u razvoju koje ostaju izvan atraktivnih regionalnih integracija, ukoliko blagovremeno izađu na kraj sa vlastitim institucionalnim, infrastrukturnim i korupcionaškim nedostacima, postoji mogućnost privlačenja već postojećeg biznisa koji iz geografskog komšiluka vreba dugoročno jeftinije alternativne lokacije...
makroekonomski odgovor zur
Makroekonomski odgovor ZUR
  • Blago ekspanzivna fiskalna politika (promocije i kreditiranja izvoza na jednoj i ubrzane izgradnje saobraćajne infrastrukture na drugoj strani, poreske olakš. za gradj.)
  • Neutralna monetarna politika
  • Trošenje deviznih rezervi na redukciju spoljnog duga
  • Deprecijacija precenjenih valuta
slide26
Kraj
  • Hvala na pažnji 
  • PS: Sva pitanja, komentari i neslaganja su više nego dobrodošli!
ad