FIZIČKA AKTIVNOST KOD BOLESNIKA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM

1. FIZIČKA AKTIVNOST KOD BOLESNIKA SA REUMATOIDNIM ARTRITISOM Slobodan Branković Institut za reumatologiju Beograd

2. Reumatoidni artritis • Reumatoidni artritis je hronično zapaljensko oboljenje zglobova koje u svom toku dovodi do trajnih oštećenja zahvaćenih zglobova. Zapaljenje zglobova i njihova deformacija značajno oštećuje funkciju zglobova, dovodi do invaliditeta i smanjuje kvalitet života obolelog.

3. Veoma je važno održati zglobove u normalnom položaju, izbalansirati fizičku aktivnost i obavljati odgovarajuće vežbi koje će održati pokretljivost zglobova i snagu mišića.

4. Mirovanje ili aktivnost • Kada je zglob otečen, topao i bolan, odmor će smanjiti zapaljenje zgloba. Privremeno smanjivanje aktivnosti ne znači i prestanak fizičke aktivnosti i vežbanja. • Godinama se mislilo da će mirovanje zglobova sprečiti nastajanje deformiteta pa je savetovano bolesnicima da ne obavljaju fizičku aktivnost.

5. Danas se zna da umerena fizička aktivnost pomaže u smanjivanju zamora, jača mišiće i kosti, poboljšava fleksibilnost i izdržljivost i poboljšava stanje opšteg zdravlja. • Potrebno je naći najbolju kombinaciju odmora, aktivnosti i programa vežbi.

6. Odmor • Odmor smanjuje bol u zapaljenom zglobu ali preterano mirovanje dovodi do ukočenosti i smanjenja mišićne snage. • Odmor može biti opšti, kao ležanje u krevetu ili lokalni odmor obolelog zgloba koji se drži u stanju mirovanja. Lokalno mirovanje zgloba vrši se pravilnim pozicioniranjem zglobova a često se postiže uz pomoć longeta.

7. Pravilan položaj zglobova • Preporučuje se ležanje na ravnoj podlozi sa niskim i mekim uzglavljem u horizontalnom položaju sa rukama uz telo i potpuno ispravljenim kukovima i kolenima. Stopala treba da budu pod uglom od 90 stepeni u odnosu na potkolenice. • Često se za postavljanje pravilnog položaja zglobova koriste longete. • Longete se najčešće primenjuju za ručne zglobove, šake i zglobove kolena.

9. Zaštita zglobova • Potrebno je voditi računa o pravilnom položaju zglobova i korišćenju zglobova na najbolji način sa što manjim opterećenjem. Npr: Koristiti jače i veće zglobove za nošenje stvari – nositi torbu na podlaktici ili sredini šake umesto prstima. • Kod oboljenja kukova i kolena treba ih rasteretiti koristeći pomagala za hod (štap, štake ili hodalicu).

10. Fizičke aktivnosti • Bolesnici sa artritisom imaju izbor: • Jedni kažu: „Ja sam bolestan i ne mogu da uradim ništa“ • Drugi kažu: „Ja imam artritis ali šta ja mogu da učinim da poboljšam svoj život što je moguće više“ • Druge osobe će verovatno imati srećniji, ispunjeniji i duži život od prvih.

11. Hodanje je najbolja i najčešće preporučena fizička aktivnost bolesnika sa artritisom. Pomaže da se održi pokretljivost zglobova uz jačanje mišićne snage. Započeti hodanje lagano i ubrzavati do komforne brzine – hodati do granice zamora i bola u zglobovima. Koristiti pomagala (štap ili štake) uz pravilno određivanje dužine štapa i nošenje u suprotnoj ruci od bolnog kuka ili kolena. Pokazalo se da hodanje poboljšava san i smanjuje depresiju.

12. Lako trčanje • Koristi više energije od hodanja i čini telo jačim od hodanja. Treba ga započeti tek posle dužeg primenjivanja bržeg hodanja od najmanje sat vremena dnevno tokom 6 nedelja. Preporučuje se bolesnicima bez artritisa na donjim ekstremitetima. Uvek nositi udobnu obuću sa mekim đonom.

13. Plivanje • U toploj vodi korisno je za bolne i labave zglobove. Dovodi do relaksacije mišića i smanjenja bolova. Naročito je korisno kod artritisa kukova i kolena. Ukoliko je voda hladnija treba uraditi par vežbi zagrevanja pre početka plivanja.

14. Vožnja bicikla • korisna je za jačanje mišića donjih ekstremiteta ali se ne preporučuje kod artritisa kolena. Može se koristiti i sobni bicikl sa istim efektima. Započeti lagano okretanje pedala i ne dodavati veliko opterećenje da ne bi došlo do povrede skočnih zglobova.

15. Zabranjeni sportovi • tenis, skvoš, boks, fudbal, skijanje - zbog velikog opterećenja zglobova koji mogu da dovedu do daljeg oštećenja zgloba.

16. Vežbe • Vežbanjem se postiže povećanje obima pokreta u zglobu, jačanje okolozglobne muskulature i poboljšanje opšte kondicije obolelog. • Vežbanjem se smanjuju bolovi, povećava pokretljivost, smanjuje zamor i pomaže da bolesnici izgledaju i osećaju se bolje.

17. Tipovi vežbi • - Izotoničke ili dinamičke vežbe su vežbe za povećanje obima pokreta zgloba koje se vrše bez dodatnog opterećenja težinom • - Vežbe sa otporom ili dodatnim opterećenjem dovode do značajnog jačanja muskulature i izvode se u fazama smirenog zapaljenja zglobova. Otpor se može postići elastičnom trakom, a opterećenje tegovima koji se stavljaju na ekstremitete i dodatno jačaju mišiće.

18. - Aerobik vežbe (gde se bolesnik malo zadiše i lako oznoji) se savetuju za opštu kondiciju, jačanje mišića i bolje opšte stanje bolesnika. U toku aerobnih vežbi dolazi do ubrzanog rada srca • - Kondicione vežbe malog intenziteta su šetnje, vožnja stacionarnog bicikla, i vežbe u vodi (plivanje, hidrobik).

19. - Vežbanje u vodi – hidro kineziterapija preporučuje se za velike zglobove zbog smanjenja opterećenja težinom tela koja se u vodi smanjuje 2 puta. Vežbe u vodi se naročito preporučuju kod dece i starih osoba. Ove vežbe se obavljaju u trajanju 10-20 minuta, najmanje 3 puta nedeljno.

21. Svaki bolesnik u bilo kom stanju artritisa može da uradi neki pokret ili vežbu. • Bol posle vežbanja može da traje do 2 sata. Ukoliko traje duže pri sledećem vežbanju treba smanjiti nivo aktivnosti. Vežbanje treba prekinuti ukoliko se javi bol u grudima, jako ubrzano disanje ili muka u stomaku.

22. Primer vežbanja • Zagrevanje – lagana šetnja ili pokretanje zglobova. • Razgibavanje – trešenje ekstremiteta ili lagano okretanje u zglobovima • Istezanje – guranje ruku i nogu upolje što je moguće više • Jačanje – brzi hod ili plivanje • Hlađenje – lagano hodanje ili pokretanje

23. Pri vežbanju treba „slušati svoje telo“ • ne vežbajte kad ste umorni • ne vežbajte zapaljene zglobove, pokrećite ih nežno nekoliko puta u toku dana • počnite lagano i vežbajte smireno • dišite normalno tokom vežbanja • udišite na nos, izdišite na usta • prestanite ako vam se disanje i srčani rad značajno ubrzaju • prestanite ako je vežbanje jako bolno • menjajte položaj: sedeći, stojeći ili ležeći

24. Šta se dešava kad bolesnik ne vežba? • Mišići postaju manji, slabiji i brže se zamaraju. Gubi se potporna uloga na zglobove koji postaju labavi i dolazi do daljeg oštećenja. • Bolesnici često drže bolne i upaljene zglobove u savijenom položaju koji je za bolesnika komforniji i smanjuje bol, ali je uglavnom nepovoljan za zglobove. Ako se ovi zglobovi ne ispravljaju dolazi do ukočenosti zgloba u savijenom položaju – kontrakture.

25. Kako pomaže fizikalna i radna terapija • - Fizikalna terapija i vežbe kojima terapeut obuči bolesnika služe za smanjenje bola i otoka zglobova, održavanje punog obima pokreta zglobova i održavanje mišićne snage i izdržljivosti. Na fizikalnoj terapiji mogu se dobiti razni vidovi fizičkih agenasa: toplota ili hladnoća i razni vidovi elektro terapije

26. - Na radnoj terapiji ispituje se funkcijska sposobnost bolesnika, pokretljivost, sposobnost za obavljanje kućnih aktivnosti i mogućnosti prepravki u stanu koje će olakšati obavljanje kućnih aktivnosti. Radni terapeut obučava bolesnika kako da štiti svoje zglobove, pravi longete i pokazuje kako se postavljaju i upotrebljavaju, pravi pomagala za kućne aktivnosti, adaptirani pribor za jelo i higijenu i obučava o pravilnoj upotrebi ovoga pribora i obavljanju aktivnosti svakodnevnog života.

29. ZAKLJUČAK • Značajno je obavljati fizičku aktivnost tokom celog trajanja bolesti • Vežbe za jačanje mišića, pešačenje, uključujući i grupne vežbe tipa Tai chi, mogu biti korisni za prevenciju pada kod starijih ljudi • Vežbe treba ukomponovati u normalne aktivnosti svakodnevnoga života i obavljati ih redovno

30. HVALA NA PAŽNJI