Procena vrednosti kapitala
Download
1 / 35

Procena vrednosti kapitala - PowerPoint PPT Presentation


  • 204 Views
  • Uploaded on

Procena vrednosti kapitala. Prinosni pristup. Prinosni pristup se bazira na polaznoj premisi da je vrednost kapitala preduzeća jednaka NSV njegovih budućih novčanih tokova Varijanta kapitalizovanja ostvarenih rezultata Vraijanta diskontovanja budućih rezultata. Primena.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' Procena vrednosti kapitala' - brygid


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

Prinosni pristup
Prinosni pristup

  • Prinosni pristup se bazira na polaznoj premisi da je vrednost kapitala preduzeća jednaka NSV njegovih budućih novčanih tokova

  • Varijanta kapitalizovanja ostvarenih rezultata

  • Vraijanta diskontovanja budućih rezultata


Primena
Primena

  • Preduzeće posluje stabilnom okruženju sa niskom inflacijom ili bez nje

  • Stabilnost u korišćenju kapaciteta

  • Stabilizovani finansijski rezultati

  • Stabilna finansijska situacija

  • Ne očekuju se značajne promene u poslovanju u narednom periodu



Varijanta diskontovanja budu ih rezultata
Varijanta diskontovanja budućih rezultata

  • Preduzeće je imalo nestabilneuslove poslovanja

  • Preduzeće je imalo nepostojane rezultate poslovanja

  • Moguće projektovati buduće rezulate

  • Očekivati značajne promene u poslovanju


Podvarijante metode diskontovanja
Podvarijante metode diskontovanja

  • Diskontovani neto novčani tok

  • Diskontovana buduća dobit



  • Projektovani budući novčani tokovi ili buduća dobit treba da se diskontuju sa budućih perioda na dan investiranja.

  • Diskontni faktor kao mera vremenske preferencije novca koju investitor treba da uloži u preduzeće za sve vrste rizika tog investiranja

  • Diskontna stopa – Stopa prinosa na kapital koja bi zadovoljila potencijalnog investitora i treba da pokrije kompletan rizik ulaganja u konkretno preduzeće

  • Stopa kapitalizacije


Razlika stope kapitalizacije u odnosu na diskontnu stopu
Razlika stope kapitalizacije u odnosu na diskontnu stopu da se diskontuju sa budućih perioda na dan investiranja.

  • Stopa kapitalizacije se razlikuje u odnosu na diskontnu stopu zbog faktora kao što su:

  • Projektovani rast prihoda

  • Broj godina projektovanja

  • Potencijalne fluktuacije rasta prihoda


Stopa kapitalizacije
Stopa kapitalizacije da se diskontuju sa budućih perioda na dan investiranja.

  • Može se dobiti kao razlika diskontne stope i stope rasta

  • Primer:

  • Stopa projektovanog rasta 3%

  • Diskontna stopa 24,3476%

    -Stopa kapitalizacije – 21,3476%


Rezidualna vrednost
Rezidualna vrednost da se diskontuju sa budućih perioda na dan investiranja.

  • Kada se u projektovanju dostigne stabilizovana vrednost dobitka tada se pristupa određivanju rezidualne vrednosti

  • Vrednost novčanog toka u rezidualnom ili preostalom periodu


Izra unavanje rezidualne vrednosti
Izračunavanje rezidualne vrednosti da se diskontuju sa budućih perioda na dan investiranja.

  • Vrednost neto novčanog toka iz poslednje godine množi sa koeficijentom koji sadrži i odgovarajuću stopu rasta a potom deli sa Gordonovim faktorom

  • Ovaj faktor predstavlja koeficijent koji nastaje kada se od diskontnog faktora oduzme stopa rasta u rezidualnom perodu


Primer
Primer da se diskontuju sa budućih perioda na dan investiranja.


Procenjena vrednost kapitala kao zbir diskontovane vrednosti budućih rezultata i rezidualne vrednosti


Faze prinosnog pristupa
Faze prinosnog pristupa budućih rezultata i rezidualne vrednosti

  • 10 faza ili koraka

  • Polazna aktivnost-unošenje finansisjkih izveštaja za protekli period

  • Korigovanje finansijskih izveštaja za eventualna odstupanja od GAAP i MRS

  • Na bazi planova poslovnih aktivnosti za 5 do 10 narednih godina treba obaviti projektovanje svih pozicija bilansa stanja i uspeha za isti vremenski period i obaviti test realnosti istih


Faze prinosnog pristupa1
Faze prinosnog pristupa budućih rezultata i rezidualne vrednosti

  • 10 faza ili koraka

  • Polazna aktivnost-unošenje finansisjkih izveštaja za protekli period

  • Korigovanje finansijskih izveštaja za eventualna odstupanja od GAAP i MRS

  • Na bazi planova poslovnih aktivnosti za 5 do 10 narednih godina treba obaviti projektovanje svih pozicija bilansa stanja i uspeha za isti vremenski period i obaviti test realnosti istih


4) Obračun poreza na projektovani, korigovani iznos ddobiti nakon čega se dobija neto dobit

5) Ako se umesto diskontovanja projektovanog i korigovanog finansijskog rezultata primenjuje diskontovanje projektovanog ili diskontovanog neto novčanog toka neophodno je u ovoj fazi utvrditi vrednost projektovanog ili diskontovanog neto novčanog toka


6) Određivanje stope kapitalizacije ili diskontne stope stvara uslove za diskontovanje na dan procene ili ulaganja

7)Izračunavanje NSV budućih ili korigovanih novčanih tokova-procenjena vrednost kapitala preduzeća

8) Provera postupka procene i analiza ostvarenih rezultata

9) Ukoliko je radjena korekcija za neposlovna sredstva li višak odnosno nedostatak sredstava, potrebno je proceniti ta sredsva i dodati ili oduzeti ih od procenjene vrednosti poslovnih sredstava

10) Obavljanje diskontovanja za nivo vlasničkog interesa koji se procenjuje ili za slabost utrživosti


Izra unavanje diskontne stope
Izračunavanje diskontne stope stvara uslove za diskontovanje na dan procene ili ulaganja

  • Mera vremenske preferencije NT budućih perioda kojima procenitelj te vrednosti iz budućih perioda vrednosno usaglašava i iskazuje na dan procene

  • Prihvatljiva očekivana stopa prinosa koju kupac ili investitor očekuje od inicijalnog ulaganja u skladu sa visinom rizika datog ulaganja

  • Diskontna stopa i vrednost kapitala imaju preduzeća imaju obrnutu korelaciju


Metode za izra unavanje cene kapitala
Metode za izračunavanje cene kapitala stvara uslove za diskontovanje na dan procene ili ulaganja

  • Diskontna stopa kao cena sopstvenog kapitala u postupku procene može se izračunati primenom jednog od dva osnovna modela

  • CAPM

  • Metod ”zidanja”


CAPM stvara uslove za diskontovanje na dan procene ili ulaganja

  • Osnovna metoda

  • Podrazumeva razvijeno tržište novca i kapitala

  • Dostupnost informacija


Metod zidanja
Metod “zidanja” stvara uslove za diskontovanje na dan procene ili ulaganja

  • Lakša primena

  • Niži stepen ubeđivanja investitora usled subjektivnosti

  • Za cene investiranog kapitala koristi se metod prosečne ponderisane cene kapitala ili WACC


CAPM stvara uslove za diskontovanje na dan procene ili ulaganja

  • Uslovi tržišta

  • Razlika između CAPM i “metoda zidanja “ je u beta koeficijentu kao sastavnom delu cene kapitala po metodu CAPM

  • Beta koeficijent predstavlja meru kolebanja ukupne stope povrata za uporedive kompanije čije se akcije kotiraju na berzi


Uslovi
Uslovi stvara uslove za diskontovanje na dan procene ili ulaganja

  • Pripadnost istoj privrednoj grani ili delatnosti (proizvodi, tržište, kupci)

  • Približan stepen finansijskog rizika ( struktura kapitala, likvidnost)

  • Uporedivost veličina( obim prodaje, dobit)

  • Lokacija ili geografska rasprostranjenost


Faze stvara uslove za diskontovanje na dan procene ili ulaganja

  • Prva faza određivanja diskontne stope metodom CAPM je definisanje stope bez rizika Rf-Risk free rate

  • II PRISTUPA:

    I) Stopa prinosa na nisko rizična ulaganja

  • Izvori: Wall Street Journal, New York Times, US Financial data

    II)Kratkoročna kamatna stopa na državne HOV


  • Druga faza stvara uslove za diskontovanje na dan procene ili ulaganja – Izračunavanje dodatnog tržišnog rizika koa prati ulaganje prosečnog investitora-marginalni prinos na tržištu kapitala

  • Razlika tekuće kamatne stope na berzi akcija i kamate na dugoročne državne obveznice

  • Izvor: Ibbotson Associates Stocks, Bonds, Bills and Inflation Yearbooks


  • Treća faza stvara uslove za diskontovanje na dan procene ili ulaganja– Dodavanje ili oduzimanje odgovarajućeg faktora kojim se kompenzuje rizik ulaganja u konkretno preduzeće u odnosu na rizik ulaganja u uporediva preduzeća

  • Ključni finansijski pokazatelji stepen zaduženost, likvidnosti , profitabilnosti, aktivnosti , rast...


  • Zbir prosečne tržišne stope prinosa na korigovane faktorima specifičnog rizika ulaganja u konkretno preduzeće predstavlja cenu sopstevenog kapitala po metodu CAPM

  • Iako je CAPM primarni metod za određivanje diskontne stope u svetskoj praksi, kod nas nije primenjivan, usled nefunkcionisanja tržišta akcija i nedostatka pouzdane baze podataka.


Primer1
Primer faktorima specifičnog rizika ulaganja u konkretno preduzeće predstavlja cenu sopstevenog kapitala po metodu CAPM


Metod zidanja1
Metod “zidanja” faktorima specifičnog rizika ulaganja u konkretno preduzeće predstavlja cenu sopstevenog kapitala po metodu CAPM

  • Metod “zidanja” se zasniva na detektovanju rizika ulaganja u konkretno preduzeće imajući u vidu pored svih vrsta rizika tog ulaganja koji proističu iz okvira samog preduzeća kao i rizik poslovnog okruženja.

  • Diskontna stopa se izračunava kao zbir tri osnovne vrste rizika:

    1) Stopa bez rizika

    2) Stopa tržišnog rizika

    3) Stopa specifičnih rizika za preduzeće


Izra unavanje diskontne stope po metodu zidanja
Izračunavanje diskontne stope po metodu “zidanja” faktorima specifičnog rizika ulaganja u konkretno preduzeće predstavlja cenu sopstevenog kapitala po metodu CAPM


  • Stopa bez rizika prezentuje sigurno ulaganje koje se identifikuje sa ulaganjem u obveznice

  • Visoko likvidna i sigurna investicija

  • Prosečna stopa bez rizika u razvijenim zemljama kreće se u intervalu od 1%-6%

  • Prema našim zakonskim propisima iz prethodnog perioda szopa rizika je mogla da se kreće u intervalu od 3,5% do 6%

  • Bez obzira na promene u okruženju, Direkcija nije menjala prvobitno utvrđenu stopu bez rizika od 4% u periodu od 1997-2001

  • Stopa rizika, premija za rizik ulaganja u konkretno preduzeće predstavlja nivo poslovno i finansisjkog rizika ulaganja u konkretno preduzeće na bazi određenih rizka

  • Pet nivoa rizika, mogu biti ocenjeni u rangu od 0%-5% što znači da maksimalna stopa rizika ulaganja u preduzeće može biti 25% a minimalna definisana 5%


Izra unavanje ponderisane prose ne cene kapitala
Izračunavanje ponderisane prosečne cene kapitala identifikuje sa ulaganjem u obveznice

  • WACC predstavlja diskontnu stopu koja se koristi za procenu ukupno investiranog kapitala u preduzeće

  • Komponente:

  • Cena sopstvenog kapitala i cena kreditnih izvora finansiranja, koje se ponderišu u skladu sa utvrđenom strukturom sopstvenog i pozajmljenog kapitala

  • Cena sopstvenog kapitala se izračunava putem CAPM ili Metoda “zidanja”, a cena pozajmljenog kapitala na bazi realnih kamatnih stopa za postojeće kredite prosečne tržiše kamatne stope za buduće ili nove kredte

  • WACC= (CSK*SSK)+(CPK(1-T)+SPK)

    CSK-cena sopstvenog kapitala

    CPK- cena pozajmljenog kapitala

    SSK- procenat učešća sopstvenog kapitala u strukturi kapitala

    SPK- procenat učešća dugoročnog duga u strukturi kapitala

    T-poreska stopa na dobit



ad