Mobilnost kapitala i radne snage
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 33

Mobilnost kapitala i radne snage PowerPoint PPT Presentation


  • 96 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

Mobilnost kapitala i radne snage. Miloš Petrović. Mobilnost faktora i trgovina. Odnos između kretanja faktora i trgovine -kao supstituti- kad mobilnost faktora dovodi do redukcije obima robne razmene

Download Presentation

Mobilnost kapitala i radne snage

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Mobilnost kapitala i radne snage

Mobilnost kapitala i radne snage

Miloš Petrović


Mobilnost faktora i trgovina

Mobilnost faktora i trgovina

  • Odnos između kretanja faktora i trgovine

    -kao supstituti- kad mobilnost faktora dovodi do redukcije obima robne razmene

    -kao komplementi- kad kretanje faktora dovodi do povećanja obima trgovine, usled razlika u raspodeli faktora


Mobilnost kapitala

Mobilnost kapitala

  • Mobilnost kapitala može biti definisana kao razlika između nacionalne štednje i investicija.

  • Takođe, kapital je mobilan ako se neto strana aktiva u zemlji menja u određenom vremenskom periodu.

  • Globalizacija

  • Transnacionalne korporacije


Globalizacija

Globalizacija

  • Globalizacija – odvija se u uslovima liberalizacije međunarodne i nacionalne privrede, privatizacije i deregulacije. Ona je rezultat delovanja TNK i kao takvoj nedostaju je dve komponente: transparentnost i odgovornost.

  • Podrazumeva promenu geografije proizvodnje i potrošnje, jer umanjuje važnost blizine faktorima proizvodnje ili tržištima.

  • Delimično, ona je posledica I promene ponašanja potrošača tj. smanjenja njihove lojalnosti nacionalnim proizvodjačima.


Mobilnost kapitala i radne snage

  • Globalizacija je takođe potpomognuta procesom razvoja novih tehnologija u oblasti komunikacija i informacione obrade podataka.

  • Ona nosi brojne rizike i poremećaje – špekulativne napade na valute, finansijske krize I nepredvidljivu realokaciju radnih mesta.

  • Kao najvidljivija obeležja globalizacije javljaju se transnacinalne korporacije.


Transnacionalne korporacije

Transnacionalne korporacije

  • Svako preduzeće koje poseduje, ima trajni interes ili kontrolu nad imovinom u više od jedne države može se nazvati TNK. Ovo je širi pojam od SDI pošto obuhvata I poslovno učešće bez deoničarskog kapitala u drugoj zemlji.

  • Sektorska raspodela – sektori sa visokom tehnologijom I visoko kvalifikovanom radnom snagom. Takođe,ovde spadaju I industrije gde je izražena ekonomija obima.

  • Većina TNK nastala je u zemljama sa decentralizovanim političkim sistemima, kao što su SAD, V.Britanija, Holandija.


Mobilnost kapitala i radne snage

  • Glavni motiv za ulaganje TNK je isti kao I kod svih drugih preduzeća – PROFIT.

  • One tragaju za mogućnostima za ostvarenje visokog profita : stepen rasta tržišta, povlašćen pristup međunarodnim tržištima, razvijena infrastruktura, poslovna kultura. Zato je preko 70% delatnosti TNK locirano u razvijenim tržišnim privredama.

  • Nekad niske nominalne zarade nisu jednake niskim troškovima rada.

  • Osnovni preduslov za opravdanje SDI jesu nesavršenosti tržišta.


Mobilnost kapitala i radne snage

  • Argumenti protiv poslovanja TNK:

    -anti-konkurentan način poslovanja

    -dampinško određivanje cena

    -monopolizacija

    -trošenje prirodnih resursa

    -određivanje transfernih cena


Formiranje transfernih cena

Formiranje transfernih cena

  • Unutrašnji sistem formiranja cena kojim TNK internalizuju tržišta repromaterijala i usluga.

  • Ove cene određuju se ne-tržišnim sredstvima, i tu leži mogućnost za prebacivanje profita u zemlje sa niskim korporativnim porezima.

  • Zahtev da se matična kompanija i filijale tretiraju kao zasebna preduzeća.

  • Harmonizacija budžetskih sistema u zemljama gde posluju TNK.


Istra ivanje i razvoj

Istraživanje i razvoj

  • Razlog protiv TNK za zemlju domaćina jeste da se one oslanjaju na IiR svojih matičnih kompanija i da zemlje domaćini ne mogu da kontrolišu naplatu usluga IiR.

  • Ovo čini zemlje domaćine previše zavisnim od IiR u inostranstvu.

  • Ovo nije pravilo. TNK nekad lociraju IiR centre van svojih matičnih država.


Mobilnost kapitala i radne snage

  • Na lokaciju centara za IiR utiču:

  • Subvencije i pritisak vlade domaćina

  • Dostupno visoko obrazovano stanovništvo

  • Potreba da se obim proizvodnje prilagodi zahtevima domaćeg tržišta

  • Nekad je za malu zemlju zbog nedostatka resursa bolje oslanjanje na IiR TNK.

  • Povećanje broja strateških saveza.

  • Postoji tendencija da se smanje rizici i troškovi istraživanja i razvoja unutar TNK.


Zemlje doma ini i tnk

Zemlje domaćini i TNK

  • Najveća snaga TNK potiče od njihove mobilnosti da uđu i izađu iz industrije.

  • TNK mogu reagovati na promenu poreskog sistema ili kamatnih stopa povlačenjem iz zemlje domaćina i na taj način dovoditi u pitanje njenu ekonomsku politiku.

  • Ova opasnost se može sprečiti formiranjem zajedničkog tržišta i koordiniranjem politika u vezi sa konkurencijom, kretanjem kapitala i TNK.

  • Velika količina investicija može da učini TNK taocem zemlje domaćina.

  • TNK mogu da utiči na tržišnu strukturu zemlje domaćina.


Mobilnost kapitala i radne snage

  • Monopolskim ponašanjem i dampinškim određivanjem cena mogu sprečavati ulazak domaćih preduzeća u industriju.

  • Vlade zemalja domaćina posebno regulišu odnos prema TNK koje iskorišćavaju mineralne resurse i naftu, dok je oblast prerađivačke industrije manje regulisana.

  • Zemlje u razvoju kontrolišu ulazak TNK, dok industrijalizovane zemlje regulišu izlazak TNK.

  • Naravno, postoje i brojne pozitivne strane prisustva TNK.


Mobilnost kapitala i radne snage

  • Zemljama u razvoju je prekopotreban strani kapital koji TNK donose.

  • Prisustvo TNK olakšava ekonomsko usklađivanje u svetu.

  • TNK donose nove tehnologije i know –how u zemlju domaćina.

  • Korišćenjem svojih kanala prodaje podstiču izvoz zemlje domaćina.


Nacionalni i me unarodni propisi

Nacionalni i međunarodni propisi

  • Deklaracija o Međunarodnim investicijama i multinacionalnim preduzećima. Doneta od strane OECD 1976.godine.

  • Princip nacionalnog tretmana stranih kompanija:

    pod uslovom da nacionalna bezbednost nije ugrožena, TNK imaju ista prava i obaveze kao i domaće kompanije u sličnim situacijama.


Koristi

Koristi

  • Pristup međunarodnim mrežama za proizvodnju i plasman proizvoda

  • Povezanost privreda različitih zemalja

  • Uvođenje novih resursa i sposobnosti u nacionalnu privredu i unapređenje postojećih

  • Povećano formiranje kapitala i rast

  • Pristup novoj tehnologiji, IiR, inovacijama, standardima

  • Ekonomija obima i efikasnija proizvodnja

  • Diferencijacija proizvoda

  • Zaposlenost lokalnih resursa


Evropska unija

Evropska unija

  • EU nema zajedničku politiku u vezi sa stranim direktnim investicijama.

  • Član 43 Ugovora iz Rima daje pravo osnivanja preduzećima širom EU i stanovnicima bilo koje države članice.

  • EU ima jedan od najliberalnijih režima za priliv SDI. Prepreke jedino uključuju zahteve za lokalnim sadržajem u pogledu osoblja i javnih nabavki.


Mobilnost kapitala i radne snage

  • Uticaj stvaranja EU na privlačenje investicija iz SAD:

    1958-1964 3.5 milijardi $ u EU 6

    4 milijarde $ Evropa van EU 6

  • Drugo istraživanje pokazalo je da se u periodu od 1951 – 1964 beleži neprestani rast američkih investicija u EU 6. Do 1958.(nastanak EU) on raste po stopi od 0.7% godišnje, a od 1958. 2.7% godišnje.

  • Američke investicije posle 1958. bile su slične u EU i EFTA, pa se može zaključiti da EU nije doprinela žnačajnijem rastu SDI.


Mobilnost kapitala i radne snage

  • Neto efekat integracije bilo je povećanje investiranja unutar EU.

  • Uklanjanje carina unutar EU privuklo je investicije van EU, a uklanjanje necarinskih barijera privuklo je TNK kako iz EU tako i van EU da investiraju.


Tok stranih direktnih ulaganja

Tok stranih direktnih ulaganja

  • Početak Programa jedinstvenog tržišta 1985.godine obeležio je oštar rast godišnjih tokova SDI (šestostruko povećanje 1985-1989).

  • Tokom perioda(1989-1994) godišnji odliv bio je stabilan-oko 30 milijardi evra godišnje.

  • 1994-1998 utrostručenje odliva SDI unutar EU.(zahvaljujući merdžerima i akvizicijama)

  • U periodu 1990-1996 unutrašnji tokovi SDI postaju značajniji od odliva investicija iz EU.


Mobilnost kapitala i radne snage

  • Odliv SDI iz EU bio je uglavnom usmeren ka SAD i EFTA. Glavni investitori iz EU bile su V.Britanija i Nemačka, a za njima slede Francuska i Holandija.

  • SDI su išle i ka zemljama kandidatima i povećevale se njihovim približavanjem EU.


Tokovi sdi iz tre ih zemalja

Tokovi SDI iz trećih zemalja


Sektorska raspodela

Sektorska raspodela

  • Prispele SDI najviše su odlazile u uslužni sektor:

    -finansijsko posredovanje

    -nekretnine i razmena

    -popravke (remont)

    -hotelijerstvo i ugostiteljstvo

  • Proizvodni sektor:

    -naftna industrija

    -industrija za proizvodnju predmeta od gume i plastike

    -električna,elektronska i saobraćajna oprema


Zaklju ak

Zaključak

  • Tokovi stranog kapitala mogu biti značjni i bez same integracije. Primer za to su velike trans-atlantske investicije. TNK idu, pre svega na velika i rastuća tržišta gde će moći da ostvaruju velike profite. Regionalne integrcije pomažu taj proces, ali one nisu onovni uzrok kretanja kapitala.


Mobilnost radne snage

Mobilnost radne snage


Mobilnost kapitala i radne snage

  • Mobilnost radne snage ili reakcija ponude rada na potražnju sastavni je deo ekonomskog života dugi niz godina.

  • Mobilnost radne snage postoji među državama, unutar država kao i između pojedinih sektora privrede.

  • Međunarodnu migraciju radne snage karakteriše pravna asimetrija.


Zemlja porekla

Zemlja porekla

  • Najznačajniji razlozi za međunarodnu migraciju uključuju mogućnost nalaženja posla kojim bi se obezbedio bolji životni standard i mogućnost za specijalizaciju i unapređenje.

  • Prepreke za migraciju radne snage, generalno, možemo podeliti na društveno-psihološke i ekonomske.

  • Loši efekti migracije po zemlju porekla ogledaju se u odlivu inteligencije i u tome što odlaze proizvođači a ostaju potrošači.


Mobilnost kapitala i radne snage

  • Zemlje porekla mogu imati i određene benefite od emigracije. Smanjuje se pritisak nezaposlenosti kao i iznos pomoći koja se isplaćuje nezaposlenima.

  • Slanje novca od strane emigranata svojim porodicama u vidu doznaka smanjuje pritisak na platni bilans.


Zemlja odredi ta

Zemlja odredišta

  • Ponuda lokalne radne snage i nivo privredne aktivnosti determinišu potražnju jedne zemlje za stranom radnom snagom.

  • Zemlja odredišta može imati koristi od imigracije. Migranti su veoma pokretan segment radne snage.

  • Zemlja odredišta dobija jeftiniju radnu snagu čije osposobljavanje nije plaćeno novcem poreskih obveznika.

  • Imigranti prihvataju poslove koji nisu privlačni domaćoj radnoj snazi, a nekad su i produktivniji od domaćih radnika.


Evropska unija1

Evropska unija

  • EU nema zajedničku politiku u oblasti migracije radne snage.

  • Član 48 Ugovora iz Rima predviđa slobodu kretanja radnika unutar EU.


Mobilnost kapitala i radne snage

  • Posle Drugog svetskog rata migracije ljudi u Evropi odvijale su se kroz četiri faze:

  • Period od 1945. do ranih 60-ih

  • Period od 1955. do 1973.- migracije ka severu

  • Period od 1973. do1988.

  • Posle 1988.

  • Stvaranje EU nije doprinelo povećenju migracija između zemalja članica. Beleži se smanjenje mobilnosti poboljšanjem stanja lokalnih privreda.

  • Postoji poseban tip međunarodne mobilnosti radnika – mobilnost unutar TNK.


Mobilnost kapitala i radne snage

  • 1995. na snagu stupa Šengenski sporazum

  • Stagnacija u demografskom smislu u EU i povoljni ekonomski uslovi u odnosu na okolne regione stvaraju jake ekonomske podsticaje za migraciju ka EU.


  • Login