Mobilnost kapitala i radne snage
Download
1 / 33

Mobilnost kapitala i radne snage - PowerPoint PPT Presentation


  • 140 Views
  • Uploaded on

Mobilnost kapitala i radne snage. Miloš Petrović. Mobilnost faktora i trgovina. Odnos između kretanja faktora i trgovine -kao supstituti- kad mobilnost faktora dovodi do redukcije obima robne razmene

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' Mobilnost kapitala i radne snage' - brian-guy


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

Mobilnost faktora i trgovina
Mobilnost faktora i trgovina

  • Odnos između kretanja faktora i trgovine

    -kao supstituti- kad mobilnost faktora dovodi do redukcije obima robne razmene

    -kao komplementi- kad kretanje faktora dovodi do povećanja obima trgovine, usled razlika u raspodeli faktora


Mobilnost kapitala
Mobilnost kapitala

  • Mobilnost kapitala može biti definisana kao razlika između nacionalne štednje i investicija.

  • Takođe, kapital je mobilan ako se neto strana aktiva u zemlji menja u određenom vremenskom periodu.

  • Globalizacija

  • Transnacionalne korporacije


Globalizacija
Globalizacija

  • Globalizacija – odvija se u uslovima liberalizacije međunarodne i nacionalne privrede, privatizacije i deregulacije. Ona je rezultat delovanja TNK i kao takvoj nedostaju je dve komponente: transparentnost i odgovornost.

  • Podrazumeva promenu geografije proizvodnje i potrošnje, jer umanjuje važnost blizine faktorima proizvodnje ili tržištima.

  • Delimično, ona je posledica I promene ponašanja potrošača tj. smanjenja njihove lojalnosti nacionalnim proizvodjačima.


  • Globalizacija je takođe potpomognuta procesom razvoja novih tehnologija u oblasti komunikacija i informacione obrade podataka.

  • Ona nosi brojne rizike i poremećaje – špekulativne napade na valute, finansijske krize I nepredvidljivu realokaciju radnih mesta.

  • Kao najvidljivija obeležja globalizacije javljaju se transnacinalne korporacije.


Transnacionalne korporacije
Transnacionalne korporacije tehnologija u oblasti komunikacija i informacione obrade podataka.

  • Svako preduzeće koje poseduje, ima trajni interes ili kontrolu nad imovinom u više od jedne države može se nazvati TNK. Ovo je širi pojam od SDI pošto obuhvata I poslovno učešće bez deoničarskog kapitala u drugoj zemlji.

  • Sektorska raspodela – sektori sa visokom tehnologijom I visoko kvalifikovanom radnom snagom. Takođe,ovde spadaju I industrije gde je izražena ekonomija obima.

  • Većina TNK nastala je u zemljama sa decentralizovanim političkim sistemima, kao što su SAD, V.Britanija, Holandija.


  • Glavni motiv za ulaganje TNK je isti kao I kod svih drugih preduzeća – PROFIT.

  • One tragaju za mogućnostima za ostvarenje visokog profita : stepen rasta tržišta, povlašćen pristup međunarodnim tržištima, razvijena infrastruktura, poslovna kultura. Zato je preko 70% delatnosti TNK locirano u razvijenim tržišnim privredama.

  • Nekad niske nominalne zarade nisu jednake niskim troškovima rada.

  • Osnovni preduslov za opravdanje SDI jesu nesavršenosti tržišta.


  • Argumenti protiv poslovanja TNK: preduzeća – PROFIT.

    -anti-konkurentan način poslovanja

    -dampinško određivanje cena

    -monopolizacija

    -trošenje prirodnih resursa

    -određivanje transfernih cena


Formiranje transfernih cena
Formiranje transfernih cena preduzeća – PROFIT.

  • Unutrašnji sistem formiranja cena kojim TNK internalizuju tržišta repromaterijala i usluga.

  • Ove cene određuju se ne-tržišnim sredstvima, i tu leži mogućnost za prebacivanje profita u zemlje sa niskim korporativnim porezima.

  • Zahtev da se matična kompanija i filijale tretiraju kao zasebna preduzeća.

  • Harmonizacija budžetskih sistema u zemljama gde posluju TNK.


Istra ivanje i razvoj
Istraživanje i razvoj preduzeća – PROFIT.

  • Razlog protiv TNK za zemlju domaćina jeste da se one oslanjaju na IiR svojih matičnih kompanija i da zemlje domaćini ne mogu da kontrolišu naplatu usluga IiR.

  • Ovo čini zemlje domaćine previše zavisnim od IiR u inostranstvu.

  • Ovo nije pravilo. TNK nekad lociraju IiR centre van svojih matičnih država.


  • Na lokaciju centara za IiR utiču: preduzeća – PROFIT.

  • Subvencije i pritisak vlade domaćina

  • Dostupno visoko obrazovano stanovništvo

  • Potreba da se obim proizvodnje prilagodi zahtevima domaćeg tržišta

  • Nekad je za malu zemlju zbog nedostatka resursa bolje oslanjanje na IiR TNK.

  • Povećanje broja strateških saveza.

  • Postoji tendencija da se smanje rizici i troškovi istraživanja i razvoja unutar TNK.


Zemlje doma ini i tnk
Zemlje domaćini i TNK preduzeća – PROFIT.

  • Najveća snaga TNK potiče od njihove mobilnosti da uđu i izađu iz industrije.

  • TNK mogu reagovati na promenu poreskog sistema ili kamatnih stopa povlačenjem iz zemlje domaćina i na taj način dovoditi u pitanje njenu ekonomsku politiku.

  • Ova opasnost se može sprečiti formiranjem zajedničkog tržišta i koordiniranjem politika u vezi sa konkurencijom, kretanjem kapitala i TNK.

  • Velika količina investicija može da učini TNK taocem zemlje domaćina.

  • TNK mogu da utiči na tržišnu strukturu zemlje domaćina.


  • Monopolskim ponašanjem i dampinškim određivanjem cena mogu sprečavati ulazak domaćih preduzeća u industriju.

  • Vlade zemalja domaćina posebno regulišu odnos prema TNK koje iskorišćavaju mineralne resurse i naftu, dok je oblast prerađivačke industrije manje regulisana.

  • Zemlje u razvoju kontrolišu ulazak TNK, dok industrijalizovane zemlje regulišu izlazak TNK.

  • Naravno, postoje i brojne pozitivne strane prisustva TNK.



Nacionalni i me unarodni propisi
Nacionalni i međunarodni propisi donose.

  • Deklaracija o Međunarodnim investicijama i multinacionalnim preduzećima. Doneta od strane OECD 1976.godine.

  • Princip nacionalnog tretmana stranih kompanija:

    pod uslovom da nacionalna bezbednost nije ugrožena, TNK imaju ista prava i obaveze kao i domaće kompanije u sličnim situacijama.


Koristi
Koristi donose.

  • Pristup međunarodnim mrežama za proizvodnju i plasman proizvoda

  • Povezanost privreda različitih zemalja

  • Uvođenje novih resursa i sposobnosti u nacionalnu privredu i unapređenje postojećih

  • Povećano formiranje kapitala i rast

  • Pristup novoj tehnologiji, IiR, inovacijama, standardima

  • Ekonomija obima i efikasnija proizvodnja

  • Diferencijacija proizvoda

  • Zaposlenost lokalnih resursa


Evropska unija
Evropska unija donose.

  • EU nema zajedničku politiku u vezi sa stranim direktnim investicijama.

  • Član 43 Ugovora iz Rima daje pravo osnivanja preduzećima širom EU i stanovnicima bilo koje države članice.

  • EU ima jedan od najliberalnijih režima za priliv SDI. Prepreke jedino uključuju zahteve za lokalnim sadržajem u pogledu osoblja i javnih nabavki.


  • Uticaj stvaranja EU na privlačenje investicija iz SAD: donose.

    1958-1964 3.5 milijardi $ u EU 6

    4 milijarde $ Evropa van EU 6

  • Drugo istraživanje pokazalo je da se u periodu od 1951 – 1964 beleži neprestani rast američkih investicija u EU 6. Do 1958.(nastanak EU) on raste po stopi od 0.7% godišnje, a od 1958. 2.7% godišnje.

  • Američke investicije posle 1958. bile su slične u EU i EFTA, pa se može zaključiti da EU nije doprinela žnačajnijem rastu SDI.



Tok stranih direktnih ulaganja
Tok stranih direktnih ulaganja unutar EU.

  • Početak Programa jedinstvenog tržišta 1985.godine obeležio je oštar rast godišnjih tokova SDI (šestostruko povećanje 1985-1989).

  • Tokom perioda(1989-1994) godišnji odliv bio je stabilan-oko 30 milijardi evra godišnje.

  • 1994-1998 utrostručenje odliva SDI unutar EU.(zahvaljujući merdžerima i akvizicijama)

  • U periodu 1990-1996 unutrašnji tokovi SDI postaju značajniji od odliva investicija iz EU.



Tokovi sdi iz tre ih zemalja
Tokovi SDI iz trećih zemalja Glavni investitori iz EU bile su V.Britanija i Nemačka, a za njima slede Francuska i Holandija.


Sektorska raspodela
Sektorska raspodela Glavni investitori iz EU bile su V.Britanija i Nemačka, a za njima slede Francuska i Holandija.

  • Prispele SDI najviše su odlazile u uslužni sektor:

    -finansijsko posredovanje

    -nekretnine i razmena

    -popravke (remont)

    -hotelijerstvo i ugostiteljstvo

  • Proizvodni sektor:

    -naftna industrija

    -industrija za proizvodnju predmeta od gume i plastike

    -električna,elektronska i saobraćajna oprema


Zaklju ak
Zaključak Glavni investitori iz EU bile su V.Britanija i Nemačka, a za njima slede Francuska i Holandija.

  • Tokovi stranog kapitala mogu biti značjni i bez same integracije. Primer za to su velike trans-atlantske investicije. TNK idu, pre svega na velika i rastuća tržišta gde će moći da ostvaruju velike profite. Regionalne integrcije pomažu taj proces, ali one nisu onovni uzrok kretanja kapitala.


Mobilnost radne snage

Mobilnost radne snage Glavni investitori iz EU bile su V.Britanija i Nemačka, a za njima slede Francuska i Holandija.



Zemlja porekla
Zemlja porekla sastavni je deo ekonomskog života dugi niz godina.

  • Najznačajniji razlozi za međunarodnu migraciju uključuju mogućnost nalaženja posla kojim bi se obezbedio bolji životni standard i mogućnost za specijalizaciju i unapređenje.

  • Prepreke za migraciju radne snage, generalno, možemo podeliti na društveno-psihološke i ekonomske.

  • Loši efekti migracije po zemlju porekla ogledaju se u odlivu inteligencije i u tome što odlaze proizvođači a ostaju potrošači.


  • Zemlje porekla mogu imati i određene benefite od emigracije. Smanjuje se pritisak nezaposlenosti kao i iznos pomoći koja se isplaćuje nezaposlenima.

  • Slanje novca od strane emigranata svojim porodicama u vidu doznaka smanjuje pritisak na platni bilans.


Zemlja odredi ta
Zemlja odredišta emigracije. Smanjuje se pritisak nezaposlenosti kao i iznos pomoći koja se isplaćuje nezaposlenima.

  • Ponuda lokalne radne snage i nivo privredne aktivnosti determinišu potražnju jedne zemlje za stranom radnom snagom.

  • Zemlja odredišta može imati koristi od imigracije. Migranti su veoma pokretan segment radne snage.

  • Zemlja odredišta dobija jeftiniju radnu snagu čije osposobljavanje nije plaćeno novcem poreskih obveznika.

  • Imigranti prihvataju poslove koji nisu privlačni domaćoj radnoj snazi, a nekad su i produktivniji od domaćih radnika.


Evropska unija1
Evropska unija emigracije. Smanjuje se pritisak nezaposlenosti kao i iznos pomoći koja se isplaćuje nezaposlenima.

  • EU nema zajedničku politiku u oblasti migracije radne snage.

  • Član 48 Ugovora iz Rima predviđa slobodu kretanja radnika unutar EU.


  • Posle Drugog svetskog rata migracije ljudi u Evropi odvijale su se kroz četiri faze:

  • Period od 1945. do ranih 60-ih

  • Period od 1955. do 1973.- migracije ka severu

  • Period od 1973. do1988.

  • Posle 1988.

  • Stvaranje EU nije doprinelo povećenju migracija između zemalja članica. Beleži se smanjenje mobilnosti poboljšanjem stanja lokalnih privreda.

  • Postoji poseban tip međunarodne mobilnosti radnika – mobilnost unutar TNK.


  • 1995. na snagu stupa Šengenski sporazum su se kroz četiri faze:

  • Stagnacija u demografskom smislu u EU i povoljni ekonomski uslovi u odnosu na okolne regione stvaraju jake ekonomske podsticaje za migraciju ka EU.


ad