Докторска дисертација

1. Докторска дисертација Самостални,оригинални допринос науци

2. Докторска дисертација је продукт неминовног напретка друштва,а самим тим и незаустављивим развојем науке.Настаје у тежњи за све већим бројем научних истраживања.Развијена мрежа наућних истраживања из разних области довела су до оформљења докторских дисертација као вида саопштавања рада тих научних истраживања. Наравно, свака докторска дисертација у себи носи лични печат својствен њеном творцу,те је свака, понаособ, оличење самосталности и доприноса науци. Самосталност у изради докторске дисертације је кључан фактор.Међутим, поставља се питање степена те самосталности и томе се придаје највећи значај приликом израде докторске дисертације. -Један од момената који могу нарушити самосталност у изради докторске тезе је рад ментора. Зато је битно да однос ментора према кандидату буде позитиван,али само у функцији да усмерава кандидата,да подстиче његову самосталност. -Друга дилема која се везује за питање самосталности израде докторске дисертације је рад сарадника, као и употребакомпјутерских стручњака у обради података. У оба случаја се мора водити рачуна о квалитету сарадње, и свести тај однос на меру у којој докторант,лично надзире процес рада и мора бити спреман да инструктивно и непрекидно буде активан. Дисертација као самосталан допринос науци

3. Докторска дисертација мора и треба да да допринос науци, из које се она ради. О доприносу науци треба напоменути: -допринос се не пружа уколико не постоји оригинална, самостална, модификација постојећих метода. Модификација мора бити креативна, а не техничко-технолошка! -Допринос науци може бити и нова класификација научне грађе(измењена,допуњена). -Допринос науци се може дати и проширењем постојећег круга чињеница,и сл. Докторска дисертација,као допринос науци, мора полазити од основног начела науке-не само објашњавати свет, већ га треба и мењати!

4. Девалвација докторске тезе Девалвација докторске тезе је нуспојава која се развијала паралелно са развојем идеје о докторским дисертацијама и њихове појаве и има тенденцију да и даље прати тај ток. Девалвација докторске тезе се огледа у следећем: • Жеља за престижем у друштву. • Деангажованост друштва и потцењивање овог облика научног рада. • Задовољавање личне сујете...и слично. Ма који год разлог био који је довео до девалвације докторске тезе, он мора припадати једној од две групе које утичу на квалитет,тј неквалитет, докторске тезе: -друштвена клима - друштвена, научна и лична одговорност институција и појединаца. Појединац-докторант може чак и самим избором теме девалвирати докторску дисертацију. Зато је важно добро, промишљено приступити докторату већ при првом кораку. Такође, један од кључних момената је избор методике јер она обезбеђује предуслов егзактности научног истраживања. Јер, докторска дисертација је облик оформљења резултата научних истраживања, и као таква, она треба да доведе до трансформације здраворазумског знања у научно знање. Да би се избегла девалвација докторске тезе, кандидат, мора да: • потпуно отклони сваку сумњу у истраживању, не избегавајући решавање евентуалних нелогичних релација на које ће наићи, • Избацити субјективност и тежити објективности, не обезличеном, већ са својственим критичким ставом приликом истраживања, отклонити све сумње ДОКТОРСКА ДИСЕРТАЦИЈА ЈЕ ДЕО РАЗВОЈНОГ ПУТА НАУЧНОГ СТАЊА И САЗРЕВАЊА. Она преобликује стручно схватање у научно знање.

5. Избор теме Приликом избора теме, треба познавати и водити рачуна о: • класификацији научних истраживања-фундаментална, примењена и развојна; (из фундаменталних истраживања проистичу сви даљи њихови облици) • тенденцијама и правцима научних истраживања (експанзија и учесталост у различитим научним областима)

6. Менторство- улога и приступ ментора у изради докторске дисертације • Обзиром да је докторска дисертација прво,значајније дело кандидата, ментор пред собом има значајну и водећу улогу. Он је тај који учествује у промени процеса мишљења кандидата,у процесу развоја научног мишљења. Стога, се може рећи да је основни задатак ментора -развој и подстицање креативног начина мишљења доктораната,као и усмеравање кандидата ка продуктивном, оригиналном мишљењу и приступу. -Креативно мишљење је комплексно и садржи: когнитивне способности (откривање,препознавање,схватање узрока, припрема поновног откривања), конвергентно и дивергентно мишљење, евалуативне способности. • Менторство се разликује од било ког другог вида руковођења ( аутократског, демократског, методе слободне иницијативе) по потпуној персонализацији односа између ментора и кандидата. • Тај однос је заснована на научном ауторитету ментора, узајамном поверењу, принципијелности и креативног рада.

7. Консултације су саставни део менторства, и као такве, оне се обављају у току целог раздобља –од почетне идеје истраживања , до верификације дефинитивног рекста докторске дисертације. • Ментор одлучује о потреби консултације. • Консултантска екипа се може проширити, али не тако да она добије улогу колективног ментора. • Разуман број консултација креће се од три до пет.

8. Композиција докторске дисертације Приликом развоја композиције докторске тезе,треба обратити пажњу на следеће особености које је чине: • целина композиције • радна скица • приступ проблему • стање научне мисли • циљеви истраживања • методика истраживања • централни сегмент тезе • закључак, резиме • табеле,илустрације • индекс,регистар, садржај • библиографија • хронологија израде текста • систематизација истраживачке грађе • техничка опрема

9. Целина композиције Докторска теза је заокружена научна студија.Стога се у њој мора уравнотежити однос пропорционалности измећу појединих делова мећусобно и у односу на целину студије.Такоће,она мора бити логичан исказ мисли,излагања; написана одмереним, не сувопарним стилом; са прецизним формулацијама мисли. -Грешка која се јавља у најранијој фази приступа докторској дисертацији, а која утиче на њену вредност,је неразмишљање кандидата о обиму те тезе, што доводи до теза “мамутског” обима, који директно умањује вредност те тезе. Анализа структуре композиције Уводни сегмент ( садржи приступ проблему, стање научне мисли, циљеве истраживања, методику и организацију истраживања ) Централни део ( обухвата целокупну материју научног сазнања формирану предузетим истраживањем проблема ) Закључни део ( садржи закључак, резиме, индекс, регистар, садржај и библиографију )

10. 2.Радна скица • Израда радне скице одвија се у три фазе, тј.постоје три верзије радне скице. • верзија радне скице садржаја је већ у пројекту истраживања.Заснована је на хипотезама и као таква,подложна је каснијим проверавањима.У њеној изради кључна је улога ментора. • верзија радне скице докторске дисертације настаје после урађеног пилот-пројекта.Она је предмет консултације између комисије,ментора и кандидата.Оцена успешности друге радне скице је услова за пријаву докторске дисертације. Сама пријава докторске дисертације не значи,неминовно, да ће она и бити прихваћена и одабрана.Од пријаве до добијања одговора о њеном прихватању, реални период који треба да прође је 2-3 месеца.

11. 3. Приступ проблему • Радна скица има концепцију типичну за докторат,тј.магистериј: • уводни сегмент (приступ проблему,мотивацију аутора, анализу стања научне мисли, циљ истраживања, научни инструментариј, организацију истраживања) • централни сегмент тезе • закључак ( резиме)

12. -Уводни сегмент радне скице- Уводни део докторске тезе је карактеристичан у односу на уводни део других научних студија, јер он презентује кандидата. Један од водећих елемената доктората је стање научне мисли. Њено правилно обликовање утиче на квалитет целог догтората. Зато се при њеном формирању треба ослањати на следеће захтеве: - треба избегавати преобимно обухватање и исцрпне историјске приказе светске научне литературе,јер то “разводњава” композицију тезе - библиографски приказ који је скроман одје утисак недовољне компетентности докторанта - улога ментора је кључна у одабиру адекватне литературе -Циљеви истраживања- Приликом излагања циљева истраживања кључни су концепција и стил излагања. У том смислу, постоје различити начини излагања циљева истраживања,као што су: - таксативно излагање - излагање у облику хипотеза

13. Методика истраживања – Метод у научном истраживању обухвата три основне компоненте: • Приступ методу ( то је веза између теоријске основе и поступака карактеристичних за одређену област истраживања). • Методски поступак – заокружена целина појединих фаза истраживања. Више методских поступака чине методски инструментариј. Резултат примене научног метода или научног инструментарија је научна грађа. Она је срж научног дела! • Техника реализације научног истраживања ( опсервација, проматрање, опажање- директно људским чулима; извођење закључака- дедукцијом/индукцијом; опширније излагање методике истраживања )

14. - Централни сегмент докторске тезе - Централни део докторске дисертације је аналоган централном делу сваке друге научне студије. У њему су структуирани и презентовани резултати научног истраживања. Начин презенетовања резултата истраживања је различит. Карактеристична су три начина: - излажу се сви резултати истраживања ( даје потпун, систематичан, исцрпан преглед свих научних резултата до којих се дошло у истраживању- у првом поглављу; у другом поглављу- дискусија) - структура заокружених сегмената ( упоредо се излажу резултати, коментаришу, упоређују и објашњавају) - хронолошко-логичка структура ( шест,седам поглавља који следе редослед изтраживања и полазне претпоставке.

15. - Закључак, резиме • Закључак и резиме су у основи два различита садржаја! • Закључак има карактер изричитог исказа,тврдње. Језик и стил закључка су суви, изричито конкретни. Задатак, циљ истраживања и закључак обавезно кореспондирају. • Резиме је скраћени део текста научног дела. Језик и стил резимеа су сочнији, језгровитији. Научно дело, или докторска дисертација садрже закључак или резиме, или обоје.

16. Табеле, илустрације • Заједничка одлика употребе табела и илустрација у научном делу је очигледност. Треба да буду лишене сензационализма, да буду одмерене, скромне,егзактне и сериозне. • Постоје два основна типа илустрација: - линеарни цртеж ( дијаграм, хистограм, графикон) - фотографије

17. Индекс, регистар, садржај • Задатак индексау опширнијем делу је потпуна спецификација имена, назива и термина који се појављују у делу, са назнаком свих места, страница на којим се јављају. Индекси су, често, непотребни у докторској дисертацији, обзиром на њен ограничен обим. • Регистри се односе на табеле и илустрације. • Садржај је обавезни елмент сваког научног дела. Он изражава структуру дела. Разликујемо три варијенте обликовања садржаја: - садржи смо преглед поглавља, њихову нумерацију и пагинацију; - садржи преглед свих поглавља, наслова, поднаслова и одсечака; - топографска функција је сведена на разумну меру, нумерација и пагинација су резервисани само за поглавља.

18. Библиографија • Библиографија је неизоставна у научном делу. • Садржи дела на која се аутор позива у свом раду, уредно означена, аналогно њиховој употреби у делу. • Редослед аутора и дела се може вршити на основу више критеријума ( абецедним редом, на бази хронолошког издања и сл.)

19. Хронологија израде текста • Докторска теза је креативни индивидуални чин. Као таква, докторска дисертација се може оформити на различите начине. Сваки од њих садржи три хронолшке фазе израде текста дисертације: - изради текста се прилази почев од централног сегмента дисертације - полази се од методике истраживања - трећа фаза израде текста: излагање стања истражености проблема, она кореспондира са првом верзијом центарлног дела тезе у коме је изложена методика. Текстови се допуњују, исправљају и уобличавају. - обликовање закључака или резимеа ( циљеви истраживања кореспондирају са закључцима) - приступ проблему је последњи текст који се ради.

20. Систематизација истраживачке грађе • Да би истраживачка грађа била што конкретније и екстензивније изложена, без губљења функције неких добијених резултата (који због свог мањег значаја не би заузели своје место у докторској дисертацији) треба формирати две свеске. -У првој свесци је заокружена научна студија, презентирана као дисертација. - Друга свеска је систематизовани преглед целокупне истраживачке грађе.

21. Техничка опрема • Значајан утицај на квалитет докторске дисертације има и правилан, тачан, смишљен приступ техничкој страни израде дисертцације. Куцање рада се поверава искусном дактилографу. Израда илустрација, графикона се поверава техничарима, или самостално,консултовањем техничких стручњака. • Дефинитиван текст дисертације се куца у два примерка. Оригинал служи за умножавање, а у другом примерку докторант уноси исправке. • Корице докторске дисертације не треба да буду упадљиве.

22. Одбрана и публиковање • Одбрана докторске дисертације у себе укључује не само њено презентовање од стране докторанта, већ и низ околности које морају бити подређене тој одбрани. Неке од њих су: - најава одбране (у дневној штампи или на службеној огласној табли факултета) - организовање просторног амбијента у коме ће се бранити дисертација -постојање комисије за одбрану докторске дисертације и аудиторијума - вођење правилне документације комисије - и на крају, само излагање кандидата. • Излагање кандидата Кандидат излаже, не чита. У уводном делу саопштава своје мотиве за израду дисертације,а затим саопштава стање научне мисли, методологију коју је применио, поузданост грађе коју је прикупио. У централном делу саопштава и анализира резултате истраживања. • Након излагања кандидата, следе питања комисије. То су обично два-до три питања од стране комисије, и исто толико од председника испитне комисије, који је често ментор кандидата. • На одговоре кандидат може одмах прећи или се може направити пауза за припрему одговора. • На крају излагања кандидата следи закључни део.Комисија се повлачи и одлучује о успешности одбране дисертације.

23. -Публиковање- • У науци влада неписано правило да се сва истраживања публикују. Обзиром да је докторска дисертација научно истраживање специфичне тематике неке научне области, углавном је пракса да се она и публикује. • Чин објављивања докторске дисертације може значити пут трансформације докторске тезе у научну студију. • И ментор и кандидат имају своје нове улоге приликом објављивања дисертације. -Ментор је улози аутора предговора, а кандидат, сада већ доктор анука, пише поговор у коме саопштава нешто о свом делу и мотивима. Такође,аутор мора бити активан чинилац естетског обликовања своје дисертације. Пут од флуидне идеје истраживања,преко њеног јасног формулисања, избора научног инструментарија, израде радне скице, њеног проверавања преко пилот-пројекта, прикупљања и истраживања научне грађе,њене систематизације, откривање узајамних веза и односа, структуре и научног објачњења истраживаног проблема, студија литературе, израде првог целовитог текста теза, после бројних верзија и сегмената, до њене предаје, одбране и промоције, па све до њеног публиковања, завршен је. Тај пут означава стасање, развој и сазревање научног радника, али и почетак непрекидног рада у науци.