Национални регистар извора загађивања

1. ИЗВЕШТАВАЊЕ ЗА НАЦИОНАЛНИ РЕГИСТАР ИЗВОРА ЗАГАЂИВАЊА У ФУНКЦИЈИ УПРАВЉАЊА ЖИВОТНОМ СРЕДИНОМ У ПРЕДУЗЕЋИМА Филип Радовић Агенција за заштиту животне средине

2. Национални регистар извора загађивања Национални регистар извора загађивања (НРИЗ) је скуп систематизованих информација и података о изворима загађивања медијума животне средине. НРИЗ јесте информациони подсистем Информационог система животне средине Републике Србије, који се у складу са Законом о министарствима и Законом о заштити животне средине води у Агенцији за заштиту животне средине.

3. Национални регистар извора загађивања Основна функција НРИЗ-а је прикупљање и обрада података и вођење и ажурирање низа база података везаних за индустријско и комунално загађивање. НРИЗ је установљен да би задовољио растуће потребе државних органа, али и шире заједнице, за информацијама о изворима и количинама загађујућих материја емитoваниху животну средину.

4. Национални регистар извора загађивања Национални регистар извора загађивања обухвата низ тематских целина: • PRTR – Pollution Release and Transfer Register; • Емисије загађујућих материја у ваздух; • Емисија загађујућих материја у воде; • Емисије загађујућих материја у тло, • Управљање отпадом; • Производи који после употребе постају посебни токови отпада; • Амбалажа и амбалажни отпад.

5. Национални регистар извора загађивања Са aктивностима извештавања и прикупљања података се у Агенцији започело 2007. успостављањем Интегралног катастра загађивача. У току 2009. и 2010. године донет је целокупан законски оквир за вођење Националног регистра извора загађивања, а током 2010. године донет је сет подзаконских аката којима је регулисан систем извештавања.

6. Национални регистар извора загађивања Један од разлога успешности имплементације и примене оваквих регистара је да њихово успостављање доносе корист не само државним органима него и индустрији која доставља податке, али и појединцима, невладиним организацијама и широј јавности.

7. Национални регистар извора загађивања Национални регистар омогућава анализу великог броја информација које помажу државним органима да одговоре на питања као што су: • Ко генерише и испушта потенцијално опасне материје? • Који полутанти се испуштају? • Које количине се испуштају и у ком времену? • У које медије животне средине се полутанти испуштају? • Које количине сваке супстанце одлазе у ваздух воду или земљиште? • Која је географска дистрибуција емитованих полутаната? Добијањем ових информација се побољшава способност државних органа да препознају највеће проблеме и да у том смеру формулишу остварљиве стратегије управљања животном средином.

8. Национални регистар извора загађивања У почетку су предузећа самостално иницирала извештавање о животној средини које је имало за циљ, пре свега, да покаже да она нису извори загађујућих материја за које их је јавност често оптуживала. Установило се да емитоване загађујуће материје нису само проблем загађивања, него и извор изгубљених финансијских средстава. Као последица систематског прикупљања података, предузећа су имплементирала различите техничко-технолошке мере које имају за циљ смањење емисија.

9. Национални регистар извора загађивања Регистар је нашао примену и као алат у идентификацији оштећења на индустријским постројењима, цурења и других неефикасности које доводе до емисије, што показује да регистар може да послужи као значајна основа за програме превенције загађења у индустрији. Он има потенцијал да омогући прикупљања потребних података за имплементацију и верификацију стандарда серије ИСО 14000 или ЕМАС-а. Њиме се може подстаћи сарадња и трансфер технологија између предузећа из исте привредне гране.

10. Национални регистар извора загађивања Регистар такође може да послужи каомеханизам за бољу комуникацију и односе између предузећа и локалних заједница, помаже успостављању поверења у предузеће од стране чланова заједнице, пословних партнера и локалних невладиних организација. Искуства из развијених земаља су показали да је добро информисана јавност добар партнер државним органима у доношењу одлука о животној средини, а добро информисани радници могу да предузму мере да заштите себе, околно становништво и животну средину.

11. Национални регистар извора загађивања На локалном и националном нивоу заинтересоване стране су уочиле да подаци из регистра могу да учине препознатљивијим приоритете у управљању животном средином. И медији имају користи од поузданих података достављених од државних органа и индустрије. Регистар може да буде извор значајних информација за ватрогасне службе, полицију, болнице и друге службе које учествују у одговору на акцидентне ситуације. Он је исто тако користан и у образовању и у научном раду.

12. Национални регистар извора загађивања

13. Национални регистар извора загађивања Емисије у ваздух Емисије у воде Емисије у ваздух Емисије у тло Управљање отпадом Емисије у воде Не-јонизујуће зрачење Организација Националног регистра извора загађивања Национални регистар извора загађивања ПРТР регистар Усклађен са ПРТР протоколом Архуске конвенције и Е-ПРТР директивом 166/2006/ЕУ Бука у животној средини Емисије у тло Управљање отпадом

14. Национални регистар извора загађивања ПРТР регистар у 2012 години обухвата око 250 постројења која представљају најзначајније изворе загађивања у Републици Србији из области • Енергетике • Производње и прераде метала • Минералне индустрије • Хемијске индустрије • Управљања отпадом и отпадним водама • Производње папира и производа од дрвета • Интензивне производње стоке и рибарства • Прехрамбене индустрије • Других индустријских грана.

15. Национални регистар извора загађивања Ова предузећа достављају податке у складу са Правилником о методологији за израду националног и локалног регистра извора загађивња, као и методологији за врсте, начине и рокове прикупљања података („Сл. гласник РС“,број 91/2010). Прате се: • Емисије у ваздух • Емисије у воде • Емисије у тло • Управљање отпадом.

16. Национални регистар извора загађивања 2011. Ратификован ПРТР протокол Архуске конвенције. Агенција је на добровољној бази известила ЕЕА за Е-ПРТР приоритетни ток података.

17. Међународне активности

18. Национални регистар извора загађивања Емисије у ваздух

19. Емисије загађујућих материја у ваздух Постојећи део регистра везан за емисије у ваздух обухвата низ база података и инвентара: • PRTR, • Емисије у ваздух у складу са Уредбом о ГВЕ, • Велика постројења за сагоревање, • CLRTAP, • Национални инвентар ненамерно испуштених дуготрајних органских загађујућих супстанци.

20. Емисије загађујућих материја у ваздух Емисије оксида сумпора • ТЕНТ А, Обреновац • ТЕНТ Б, Обреновац • Термоелектрана и копови Костолац Б, Костолац • Термоелектрана и копови Костолац А, Костолац • РTБ Бор, Топионица и рафинација бакра, Бор Емисије SO2 у 2012 години)

21. Емисије загађујућих материја у ваздух Емисије оксида азота • ТЕНТ Б, Обреновац • ТЕНТ А, Обреновац • Термоелектрана и копови Костолац Б, Костолац • Термоелектрана и копови Костолац А, Костолац • ТЕ Колубара, Велики Црљени Емисије NOx у 2012 години

22. Емисије загађујућих материја у ваздух Емисије прашкастих материја • ТЕНТ А, Обреновац • Термоелектрана и копови Костолац Б, Костолац • ТЕ Колубара, Велики Црљени • ТЕНТ Б, Обреновац • Термоелектрана и копови Костолац А, Костолац Емисије PM у 2012. години

23. Емисије оксида сумпора по секторима Емисије загађујућих материја у ваздух

24. Емисије оксида азота по секторима Емисије загађујућих материја у ваздух

25. Емисије прашкастих материја по секторима Емисије загађујућих материја у ваздух

26. Национални регистар извора загађивања Емисије у воде

27. Емисије загађујућих материја у воде • Један од најзначајнијих узрока загађења животне средине је неодговарајућа канализациона инфраструктура, односно неадекватно сакупљање и пречишћавање отпадних вода. • Успостављањем регистра извора загађивања могу се добити најпотпунији подаци о канализационим системима са карактеристикама свих врста отпадних вода, уређајима за њихово пречишћавање, као и степену пречишћавања отпадних вода, количинама загађујућих материја које се испуштају у воде.

28. Емисије загађујућих материја у воде Количине укупног азота у комуналним отпадним водама

29. Емисије загађујућих материја у воде Количине укупног фосфора у комуналним отпадним водама

30. Емисије загађујућих материја у воде Емисијеукупног aзотау индустријскимотпаднимводама у РепублициСрбији

31. Емисије загађујућих материја у воде Емисијеукупног фосфорау индустријскимотпаднимводама у РепублициСрбији

32. Наслов стране Емисије загађујућих материја у воде Место испуста комуналних отпадних вода

33. Емисије загађујућих материја у воде Место испуста индустријских отпадних вода

34. Национални регистар извора загађивања Управљање отпадом

35. Управљање отпадом Развијен је и систем извештавања који задовољава припрему извештаја и на националном и на међународном нивоу. Са применом овог начина извештавања у Агенцији за заштиту животне средине започело се од 2011. године са подацима за 2010. годину. Један од основних циљева примене оваквог начина извешта-вања је ефикасно праћење токова свих врста отпада од генерисања до прераде или депоновања.

36. Управљање отпадом Област Националног регистра везана за управљање отпадом обухвата следеће компоненте: • ПРТР, • Комунални отпад, • Индустријски отпад, • Амбалажни отпад, • Производи који после употребе постају посебни токови отпада, • Посебни токови отпада, • Медицински отпад, • Опасни отпад, • Депоније, • Увоз и извоз отпада, • ПЦБ уређаји и РСВ отпад, • Регистар издатих дозвола за управљање отпадом.

37. Ко, шта и како извештава Управљање отпадом

38. ДЕПОНИЈЕ Управљање отпадом На простору Републике Србије лоциране су 164 депоније које користе општинска јавно комунална предузећа за одлагање отпада.

39. Управљање отпадом Регистар дивљих депонија у Србији Регистровано преко 3000 дивљих депонија.

40. Управљање отпадом Свака депонија је описана са неколико параметара.

41. Комунални отпад Управљање отпадом Законска регулатива везана за управљање отпадом у Републици Србији одређује општину као административну и просторну целину у чијој је надлежности питање управљања комуналним отпадом. Податке о комуналном отпаду достављају јавно комунална предузећа из локалних заједница.

42. Управљање отпадом Комунални отпад

43. Комунални отпад Управљање отпадом Биоразградиви отпад 43% Папир и картон 15% Пластика 15 % Стакло 5 % Метали 2 % Фини елементи 9 % САМО 11 % КОМУНАЛНОГ ОТПАДАЗАВРШАВА НА ДЕПОНИЈАМА

44. Индустријски отпад Управљање отпадом За 2012. годину податке је доставило укупно 1009 оператера, од чега је 176 постројења који извештавају за ПРТР регистар и још 833 постројења која извештавају у складу са Правилником о обрасцу дневне евиденције и годишњег извештаја. Укупна количина генерисаног неопасног отпада у Републици Србији у 2012. години износи 7968517 t, а опасног 238480 t, што укупно износи 8206997 t.

45. Индустријски отпад Управљање отпадом Највећи удео у укупно произведеном отпаду има летећи пепео од угља у износу од 67%. Заступљене су са значајним количинама и друге врсте отпада који потичу из термичких процеса: шљака и прашина из котла, отпади од прераде шљаке, муљеви и филтер колачи. Затим следе отпади из физичке и хемијске обраде минерала за обојену металургију, отпадна фосфорна и фосфораста киселина, гвожђе, каблови, мешавина или поједине фракције бетона, отпадна керамика, земља од чишћења и прања шећерне репе као и муљеви који настају у пољопривреди и прехрамбеној индустрији.

46. Индустријски отпад – поновно искоришћење Управљање отпадом • Од укупно произведене количине отпада, за 1552604 t (19%) произвођачи су пријавили начин поступања: • 986942 t отпада (12%) је одложено на привремено складиште другог постројења, • 211624 t (3%) је предато оператерима на одлагање, • 284115 t (3%) предато је оператерима за поновно искоришћење, • 69923 t (1%) је извезено од стране произвођача отпада. • На локацијама где је отпад произведен остало је 6654394 t отпада (81%), што углавном представља пепео и остали отпад из термичких процеса.

47. Индустријски отпад – поновно искоришћење Управљање отпадом Евидентиране количине индустријског отпада предатог на третман овлашћеним оператерима

48. Отпад из установа здравствене заштите Управљање отпадом Здравствене установе су известиле да су у 2012. години генерисале 4371,26 t медицинског отпада и то 4345,73 t из здравствене заштите људи и 23,29 t отпада из здравствене заштите животиња. Од укупне количине 2822 t (65 %) је инфективни отпад.

49. Прекогранично кретање отпада Управљање отпадом Из Републике Србије је у току 2012. године извезено 1000073 t отпада. Од тога је 1% опасног отпада 6469 t и 99% неопасног отпада 993604 t. У истом периоду је увезено 222520 t отпада од чега је 2% опасног отпада (3698 t) тона и 98% неопасног отпада 218821 t. Највећи удео у укупном извозу отпада чине обојени метали и метали који садрже гвожђе и челик. У увезеним количинама највећи удео има гвожђе и метали који садрже гвожђе са 42%. Следе отпад од дестилације и отпадни папир и картон.

50. Управљање отпадом Амбалажа и амбалажни отпад Дозволу за управљање амбалажним отпадом имају 5 оператера: СЕКОПАК, ЕКОСТАР ПАК, ДЕЛТА-ПАК, ЦЕНЕКС и ТЕХНО ЕКО ПАК. Четири оператера обухватају управљање амбалажом за 1306 правних лица која стављају производе у амбалажи на тржиште наше земље, док ЦЕНЕКС ни једно предузеће није пријавило као оператера. Количинаприкупљеног и прерађеногамбалажноготпадаје у сталномпорасту. У 2012. годинипрерађенојеза 23,8% вишеамбалажноготпаданего у 2011. години, докјеза 33,4% вишеамбалажноготпадапоновноискоришћено у односуна 2010. годину