DOPRINOS ALTERNATIVNIH POLJOPRIVREDNIH SISTEMA ODRŽIVOM RAZVOJU POLJOPRIVREDE

1. DOPRINOS ALTERNATIVNIH POLJOPRIVREDNIH SISTEMA ODRŽIVOM RAZVOJU POLJOPRIVREDE Univerzitet u Novom Sadu Poljoprivredni fakultet Prof. dr Vesna Rodić

2. Zašto održivi razvoj? Postojeći sistem ekonomije, koji ne vrednuje prirodna dobra na adekvatan način, je DUGOROČNONEODRŽIV. Ekolozi ovakvu ekonomiju porede sa karcinomom koji se širi dok ne uništi domaćina, dakle i sebe samog.

3. Izlaz je ponuđen u obliku tzv. koncepta održivog razvoja, (sustainable development) koji se zasniva na ekonomskom razvojuusklađenom sa mogućnostima ekosfere. - MILENIJUMSKI CILJ -

4. Koja je najpoznatija definicija održivog razvoja? Razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjih bez ugrožavanja mogućnosti budućih generacija da podmire njihove vlastite potrebe. *Brundtlandova komisija, 1987. godine Koračati napred ne gazeći sve pred sobom!

5. Ekonomija ne može da funkcioniše nezavisno od životne sredine! Poljoprivreda u tom pogledu nije i ne može biti izuzetak!

6. Ciljevi poljoprivrede • Povećanje obima proizvodnje, • Ostvarenje ekonomskih rezultata, • Održivi razvoj (ekonomska, socijalna i ekološka održivost).

7. Poljoprivreda prošlosti - zadovoljavanje sopstvenih potreba (kruženje materije unutargazdinstva). Do sredine prošlog veka ovakav sistem nije dovodio do značajnijeg zagađenja.

8. U toku industrijalizacije sve više su uključivani neobnovljivi resursi, a poljoprivreda je sve više poprimala obeležja industrijske proizvodnje: - sve je veća specijalizacija; - sve je više hemijskih inputa; - sve je manje živog, a sve više minulog rada; - proces kruženja materije je narušen; - zemljište je degradirano ...

9. Pretpostavke na kojima se zasniva ovakva proizvodnja i upravljanje njome su: • da je priroda konkurent koga treba savladati - da se progres meri samo i jedino profitom. Ovakav pristup neminovno donosi negativne posledice na ŽS i ljudsko zdravlje i sve veću ekološku, ekonomsku i društvenu zabrinutost.

10. Šta treba menjati pa da poljoprivreda bude održiva? • Način gazdovanja zemljištem, • Strukturu proizvodnje, • Primenu hranljivih materija i • Primenu sredstava za zaštitu bilja. To se može desiti samo postepeno, pod kontrolisanim uticajem mnogih činilaca, potpomognuto regulativnim uticajem agrarne politike i aktivnošću samih proizvođača.

11. Alternativni poljoprivredni sistemi– u industrijski razvijenim zemljama, sredinom 70-tih godina XX veka, kao reakcija na sve izraženiju degradaciju životne sredine. Smatra se da je teorijsku osnovu ovim sistemima dao Rudolf Štajner koji je još 1924. godine objavio knjigu “Kurs poljoprivrede”. Od sredine 80-tih godina XX veka ovaj pokret je postajao sve širi. Zašto baš tad?

12. Postoji više oblika i više naziva ove proizvodnje: • sistemi niskog ulaganja, • bioproizvodnja, • ekoproizvodnja, • biogazdovanje, • biološka poljoprivreda, • kontrolisana poljoprivreda, • organska proizvodnja itd. Bez obzira na naziv, zajednička karakteristika je da se pored količine i kvaliteta željenog proizvoda vodi računa i o dugoročnom uticaju sistema na očuvanje prirodnih resursa i životne sredine.

13. Opšte karakteristike svih tzv. alternativnih poljoprivrednih sistema su: • ravnoteža biljne i stočarske proizvodnje; • uvođenje čvrstih plodoreda, • gajenje otpornih sorti i rasa, • primena organskih đubriva, • minimalizacija obrade zemljišta, • primena bioloških mera zaštite itd.

14. Za sada - na manjim gazdinstvima, u zemljama sa visokim životnim standardom. GLOBALNO GLEDANO, U SKORIJOJ BUDUĆNOSTI NEMA ŠANSE DA ALTERNATIVNA POLJOPRIVREDA POSTANE VLADAJUĆI SISTEM GAZDOVANJA! Konvencionalna poljoprivreda mora da iznađe način da postane održiva. Ali... Bavljenje alternativnom poljoprivredom može da bude stvar izbora pojedinca.

15. Organska proizvodnja Zasnovana na prirodnim procesima i upotrebi organskih materija; U njoj je isključena (ili vrlo limitirana) primena sredstava sintetičko-hemijskog porekla, regulatora rasta i aditiva, a nije dozvoljeno ni korišćenje GMO. Kao takva, u skladu je sa konceptom OR, koji je svojom strategijom razvoja kao cilj prihvatila i naša zemlja i stoga je poželjna.

16. Međunarodna Regulativa • IFOAM-ovi standardi (1980 i 1992) Basic Standards for Organic Agriculture and Food Processing • EEC Council Regulation (2092/91) • EEC Council Regulation (1804/99) • Najnovija uredba (834/2007) usvojena 28.juna 2007. primenjivaće se od 1.1.2009.

17. Domaća regulativa Februara 2005. godine u Ministarstvu poljoprivrede osnovan je Odsek za organsku proizvodnju Zakon o organskoj proizvodnji i organskim proizvodima usvojen u julu 2006. godine (Službeni glasnik RS, br. 62/2006)

18. Pravilnici: • Pravilnik o pakovanju, skladištenju i prevozu organskih proizvoda • Pravilnik o uslovima koje treba da ispuni pravno lice koje izdaje sertifikat, odnosno resertifikat za organsku proizvodnju • Pravilnik o izgledu oznake i nacionalnog znaka organskih proizvoda • Pravilnik o uslovima i načinu prometa organskih proizvoda • Pravilnik o načinu vođenja evidencije i sadržini izveštaja na osnovu kojih se vodi evidencija u organskoj proizvodnji • Pravilnik o obrascu službene legitimacije inspektora za organsku proizvodnju • Spisak ovlašćenih organizacija za izdavanje sertifikata, odnosno resertifikata za organske proizvode za 2008. godinu • Pravilnik o metodama organske stočarske proizvodnje i • Pravilnik o metodama biljne proizvodnje i o sakupljanju šumskih plodova i lekovitog bilja kao proizvoda organske poljoprivrede Očekuje se do kraja godine objavljivanje Pravilnika o tehnološkim postupcima u preradi, načinu i sredstvima za čišćenje tehnoloških linija, dozvoljenim satojcima, pomoćnim sredstvima aditivima i pomoćnim supstancama

19. Činjenice (1)

20. Činjenice (2) Area under organic management – share per continent Organic farms – share per continent

21. Činjenice (3)

22. Činjenice (4)

23. Share of organic area in Agricultural Area (EU-15, 1993 - 2003) Činjenice (5)

24. Percentage share of organic area in AA (EU-25, 2003) Činjenice (6)

25. Region Source: FiBL Survey 2005/2006

26. Šta su mane ovakvih sistema? • Niži prinosi koji se ostvaruju (9-36%), • Veliko ulaganje živog rada, • Veći proizvodni i tržišni rizici. To ovu proizvodnju čini ekonomski manje stabilnom, posebno - ako se putem cena to ne može nadoknaditi. Zato se i postavlja pitanjeekonomske održivosti, a time i održivosti uopšte.

27. Kada je proizvodnja ekonomski opravdana? TROŠKOVI < KORISTI KORIST = (prinos * cena) + ostalo

28. Prosečni troškovi proizvodnje na organskim i konvencionalnim farmama u Nemačkoj (€/ha)

29. Troškovi proizvodnje i finansijski rezultat konvencionalne i organske proizvodnje grožđa u AD NAVIP DOO Fruškogorac Petrovaradin u 2002. godini

30. TROŠKOVI < KORISTI KORIST = (prinos * cena) + ostalo PRINOSI zaostaju (9-36%) Međutim... CENA ovako proizvedenih proizvoda je prosečno oko 50% veća od cene konvencionalnih proizvoda (zavisno od proizvoda, zemlje i kanala prodaje).

31. Neki primeri: • Cena organske pšenice je veća od cene konvencionalne od 52% u Norveškoj do 123% u Španiji, • Cena organskog krompira je veća od cene kovencionalnog od 36% u Danskoj do preko 500% u Austriji i Velikoj Britaniji. • Za stočarske proizvode premijske cene su nešto niže: • Za mleko od 8% u Švajcarskoj do 36% u Danskoj, • Za goveđe meso od 10% u Norveškoj do 110% u Italiji, • Za svinjsko meso od 30% u Švajcarskoj do 78% u Austriji • Za jaja od 30% u Švajcarskoj i GB do 182% u Holandiji.

32. TROŠKOVI < KORISTI KORIST = (prinos * cena) + ostalo ? Finansijska pomoć države u zemljama EU, kretala se npr. • od 600 Eura/ha godišnje za jednogodišnje ratarske useve • do 900 Eura/ha godišnje za višegodišnje ratarske useve. Zašto?

33. Uloga države kod nas Rad sertifikacionih organizacija kontrolišu inspektori za organsku proizvodnju Ministarstva - Generalni inspektorat Od 2007. godine poljoprivredna gazdinstva se u Registru gazdinstava mogu registrovati kao organska Na osnovu izveštaja ovlašćenih sertifikacionih organizacija Ministarstvo od 2008. godine vodi jedinstvenu evidenciju proizvođača

34. Dosadašnja pomoć 2005 - sredstva za nadoknadu troškova sertifikacije organskih proizvoda 2006 - podsticajna sredstva za razvoj i promociju organske proizvodnje 2007 - podsticajna sredstva za podršku razvoju organske proizvodnje 2008 - sredstva za subvencionisanje prelaza na organsku proizvodnju tj. za period konverzije Organizovano prisustvo proizvođača organskih proizvoda na međunarodnom sajmu “Bio fach” u Nirnbergu (2004, 2006 i 2007)

35. Predlog mera za 2009. g. - Subvencije za period konverzije - Podrška sertifikaciji organske proizvodnje - Podrška uspostavljamu demonstraciono-edukacionih organskih farmi - Podrška uvođenja organske proizvodnje u zaštićena prirodna dobra - Podrška radu na edukaciji poljoprivrednika o organskoj proizvodnji kao i - Promocija organske poljoprivrede

36. TROŠKOVI < KORISTI KORIST = (prinos * cena) + ostalo Organska proizvodnja, dakle, može biti profitabilna pod uslovom da proizvod nađe kupca (WTA & WTP). Da li je to lako?

37. Organski proizvodi – tek oko 1%globalnog tržišta hrane. Ali ... Prosečne godišnje stope rasta 15-20%. Promet organske hrane i pića dostigao je u 2004. godini oko 27 milijardi USD$, a procenjuje se da ćedo2010. godine dostići 60 - 90 milijardi US.

38. Rezultati naših istraživanja

39. Stavovi proizvođača

46. Naši potrošači kupuju tzv. zdravstveno -bezbednu hranu Stavovi potrošača

47. Najčešći razlog za to je brigao zdravlju

48. Potrošači su spremni da za takav proizvod plate više...

49. ... ali ne mnogo više

50. Dakle, određena “premija” da, ali... Instrumentima marketing MIX-a se mora uticati na: - KOLIČINE proizvoda koje se mogu plasirati - CENE koje se mogu ostvariti.