Psihologija emocija zadovoljstvo i frustracija
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 40

PSIHOLOGIJA EMOCIJA ZADOVOLJSTVO I FRUSTRACIJA PowerPoint PPT Presentation


  • 180 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

PSIHOLOGIJA EMOCIJA ZADOVOLJSTVO I FRUSTRACIJA. FRUSTRACIJA. Frustracija ili nezadovoljstvo – neprijatno osećanje koje subjekt oseća u situaciji u kojoj nije u mogućnosti da zadovolji svoju aktuelnu, važnu želju ili potrebu

Download Presentation

PSIHOLOGIJA EMOCIJA ZADOVOLJSTVO I FRUSTRACIJA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Psihologija emocija zadovoljstvo i frustracija

PSIHOLOGIJA EMOCIJAZADOVOLJSTVO I FRUSTRACIJA


Frustracija

FRUSTRACIJA

  • Frustracija ili nezadovoljstvo – neprijatno osećanje koje subjekt oseća u situaciji u kojoj nije u mogućnosti da zadovolji svoju aktuelnu, važnu želju ili potrebu

  • Osećanje frustracije – svrsishodno, ima motivišuće dejstvo na subjekt, podstiče ga da uloži dodatne napore kako bi ostvario svoju želju

  • Frustracija – unutrašnje subjektivno osećanje; ovaj termin je potrebno razlikovati u odnosu na frustrirajuću situaciju


Elja ili p otreba dovodi do akcij e akcija posti e cilj a cilj zadovoljava potrebu elju

Želja ili potreba dovodi do akcije, akcija postiže cilj, a cilj zadovoljava potrebu/želju

OSUJEĆENJE/ PREPREKA

AKCIJA

POTREBA

ŽELJA

CILJ

OSUJEĆENJE/PREPREKA


Frustracija1

FRUSTRACIJA

  • Da bi se razvilo osećanje frustracije, potrebno je da postoji potreba ili želja za nekim objektom ili stanjem, čije zadovoljenje onda mora biti zaprečeno nekim uzrokom

  • Frustracija – veoma pojačana želja u situaciji kada je želja/ostvarenje želje suočeno sa preprekom

  • Frustracija je afirmacija želje i potvrda da subjekt nije od nje odustao

  • Šta može biti prepreka na putu ka ostvarenju želje/potrebe?


Frustracija i reakcija na frustraciju

FRUSTRACIJA I REAKCIJA NA FRUSTRACIJU

Značajne individualne razlike u stepenu tolerancije na frustraciju

Značajna razlika i u sposobnosti istog čoveka da se odupre frustraciji u razna vremena i u odnosu na razne izvore frustracije

Rozencvajg: frustraciona tolerancija – “sposobnost ličnosti da se odupre odlaganju zadovoljenja potrebe, sprečavanju zadovoljenja potrebe ili konfliktu potreba, bez maladaptivnih reakcija”

Individualne razlike u sposobnosti ličnosti da se odupre frustracijama imaju, najčešće, poreklo u porodičnoj situaciji (deca koja prožive razvod, situaciju smrti jednog roditelja, odvajanje iz bilo kog razloga i sl


Psihologija emocija zadovoljstvo i frustracija

Izvori frustracija:

Fizička prepreka u doslovnom smislu. (npr. dete - kolači na polici)

Prepreke mogu biti socijalne prirode, drugi ljudi, njihova shvatanja (npr. roditelji – dete)

Izvor može biti u samoj osobi (nedovoljna hrabrost, veština...)


Reakcije na frustracije

REAKCIJE NA FRUSTRACIJE

Frustracije mogu da izazovu dve vrste reagovanja:

Realističko reagovanje na frustracije

Manje realističke reakcije, “odbrambeni mehanizmi”


Reakcije na frustracije1

REAKCIJE NA FRUSTRACIJE

Realističko reagovanje na frustracije: Najzdraviji i najrealističniji način reagovanja na frustraciju:

povećano ulaganje napora da se prepreka otkloni ili da se lični nedostatak nadoknadi dužim i kvalitetnijim radom,

promena u načinu pristupanja problemu,

svesna zamena cilja,

Indirektna, posredna zamena cilja


Odbrambeni mehanizmi

Odbrambeni mehanizmi

Potiskivanje/represija

Reakciona formacija

Poricanje/negiranje

Identifikacija

Kompenzacija

Sublimacija

Regresija

Racionalizacija


Odbrambeni mehanizmi1

ODBRAMBENI MEHANIZMI

RACIONALIZACIJA – umesto pravih razloga i uzroka neuspeha i neostvarene želje, iznose se “izmišljeni”, iskonstruisani razlozi

Sportista koji poraz obrazlaže pristrasnošću sudije

-”kiselo grožđe” – cilj koji nije postignut, omalovažava se i potcenjuje

“slatki limun” – ako je postignut manje vredan cilj, a ne onaj koji smo želeli, taj mali cilj se uvažava, predstavlja kao veliki i značajan


Identifikacija

IDENTIFIKACIJA

Motive koje nismo uspeli da zadovoljimo, zadovoljavamo preko drugih, poistovećivanjem sa drugima: roditeljima, sportistima, umetnicima itd

Navijači koji se identifikuju sa svojim klubom i igračima


Represija

REPRESIJA

Motive koji su u suprotnosti sa društvenim normama i vrednostima i neprijatnosti koje smo imali u procesu zadovoljavanja određenih motiva, potiskujemo iz svesti

Zaboravimo da ispoštujemo neku obavezu, zaboravili smo na nju jer u stvari ne želimo da to uradimo


Regresija

REGRESIJA

Vraćanje na načine reagovanja i ponašanja koji su bili karakteristični u ranijem periodu našeg života, vraćanje na niže, primitivnije načine ponašanja – dete usled razvoda roditelja počne da ponovo sisa prst


Kompenzacija

KOMPENZACIJA

Zamena motiva koje je teško ostvariti, motivima koji se mogu lakše ostvariti

Nadkompenzacija – neostvareni cilj se ostvaruje u oblasti u kojoj postoji hendikep

Demosten – govorna mana koja prerasta u vrhunsko govorništvo


Sublimacija

SUBLIMACIJA

Zadovoljavanje određenih motiva posrednim putem koji je društveno značajan i priznat

Umetničko i naučno stvaralaštvo kao sublimacija nezadovoljenih potreba i motiva – posebno seksualne prirode


Negiranje poricanje

NEGIRANJE/PORICANJE

Odbijanje da se vide i prihvate neprijatnosti

Bežanje od neprijatne realnosti i od neprijatne istine

Sportista koji gubi, a nada se da će se meč okrenuti u njegovu korist


Reakciona formacija

REAKCIONA FORMACIJA

Potisnuti sadržaj se okreće u svoju suprotnost

Potisnuta agresivnost i neprijateljski stav prema nekoj osobi okreće se u preteranu ljubaznost prema njoj

Ljudi koji imaju “prljave”želje, zle namere i sl, a koji se pretvaraju u preterane moraliste - čistunce


Ve ba dajte primere za svaki od navedenih odbrambenih mehanizama

VEŽBADajte primere za svaki od navedenih odbrambenih mehanizama


Odbrambeni mehanizmi2

Odbrambeni mehanizmi

Potiskivanje/represija - motive koji su u suprotnosti sa društvenim normama i vrednostima i neprijatnosti koje smo imali u procesu zadovoljavanja određenih motiva, potiskujemo iz svesti

Reakciona formacija - potisnuti sadržaj se okreće u svoju suprotnost

Poricanje/negiranje - odbijanje da se vide i prihvate neprijatnosti

Identifikacija - motive koje nismo uspeli da zadovoljimo, zadovoljavamo preko drugih, poistovećivanjem sa drugima: roditeljima, sportistima, umetnicima itd

Kompenzacija - zamena motiva koje je teško ostvariti, motivima koji se mogu lakše ostvariti

Sublimacija - zadovoljavanje određenih motiva posrednim putem koji je društveno značajan i priznat

Regresija - vraćanje na načine reagovanja i ponašanja koji su bili karakteristični u ranijem periodu našeg života, vraćanje na niže, primitivnije načine ponašanja

Racionalizacija - umesto pravih razloga i uzroka neuspeha i neostvarene želje, iznose se “izmišljeni”, iskonstruisani razlozi


Potrebe

POTREBE


Maslovljeva hijerarhija potreba

MASLOVLJEVA HIJERARHIJA POTREBA

Pet nivoa različitih prirodnih (fizioloških) i duševnih (psiholoških) potreba koje se nastoje ispuniti određenim redom

Realizacija samog sebe

Poštovanje

Socijalne potrebe

Potrebe za sigurnošću

Fiziološke potrebe


Maslov je motive rasporedio na slede i na in

MASLOV je motive rasporedio na sledeći način:

Fiziološke potrebe: odmor, spavanje, kretanje,želja za stanjem dobre forme, zdravlja...

Potrebe za sigurnošću: obezbeđivanje stabilnih finansijskih izvora, potreba za jasnim informacijama, imati odgovore u slučaju incidenata/kriza, imati jasno podeljene uloge i zadatke, jasno razumeti sankcije i nagrade


Psihologija emocija zadovoljstvo i frustracija

Socijalne potrebe: potreba da smo dobro primljeni u grupi, da smo cenjeni, da nismo odbijeni, da doživimo pozitivne emocije vezane za grupu, da imamo uzore, diviti se, slediti druge, da nađemo svoju ulogu, da poštujemo mesto i ulogu svakog pojedinca u grupi

Poštovanje: biti među najboljima, biti najbolji, da drugi prepoznaju i dodele poštovanje, biti poštovan kao ličnost, biti drugačiji, imati moć, snagu, imati prepoznatljive rezultate


Psihologija emocija zadovoljstvo i frustracija

Realizacija samog sebe:

Imati viziju života i posla,

imati dugoročne ciljeve,

napredovati prema ciljevima,

biti kreativan,

raditi na samostalan način,

imati jasnu predstavu šta se želi postići u životu i poslu


Spolja nji i unutra nji izvori frustracije

SPOLJAŠNJI I UNUTRAŠNJI IZVORI FRUSTRACIJE


Izvori frustracije

IZVORI FRUSTRACIJE

  • Kada subjekta sprečavaju spoljašnje okolnosti u nastojanju da ostvari svoju želju ili potrebu – spoljašnji izvor frustracije

  • Unutrašnji izvor frustracije nalazi se u samom subjektu koji istovremeno želi neki objekat i sebe sprečava da stupi u akciju kako bi ostvario tu želju

  • Unutrašnji konflikt, konflikt između dva dela ličnosti, dve psihičke strukture – deli subjekta na deo koji nešto želi i drugi deo koji mu to zabranjuje i odvraća ga od toga


Psihologija emocija zadovoljstvo i frustracija

  • Samofrustracija – sposobnost frustriranja sopstvene želje, jedan od osnovnih mehanizama upravljanja sobom, samokontrole i samodiscipline

  • Nedovoljna samofrustracija – niska tolerancija na frustraciju koja kasnije može eskalirati

  • Preterana samofrustracija – kada ljudi sebi ne dozvoljavaju ispunjenje nekih zdravih želja

  • Adekvatna samofrustracija – racionalna procena od kojih želja treba odustati


Infantilna frustracija

INFANTILNA FRUSTRACIJA

  • Mala deca dramatično doživljavaju spoljašnju frustraciju neke njihove želje

  • Dete ne pravi razliku između sebe i svoje želje, pa roditeljsko odbijanje ispunjenja želje shvata kao odbacivanje i nevoljenje

  • Nemogućnost da se napravi razlika, mešavina osećanja frustracije i osećanja odbačenosti – infantilna frustracija

  • Dete dodatno ulaže napore kako bi nateralo roditelje da mu ispune želju, ali pre svega, u potrebi da potvrdi da je prihvaćeno i voljeno


Psihologija emocija zadovoljstvo i frustracija

VEŽBA: dečije želje1. dete koje želi da se igra kada je vreme za odlazak na spavanje2. dete koje želi da mu se kupi još jedna u nizu igračaka3. dete koje želi da jede čokoladu pre ručkaFormulišite šta ćete reći detetu i kako ćete se postaviti u datoj situaciji detetove želje


Infantilna frustracija1

INFANTILNA FRUSTRACIJA

  • Kada roditelji popuštaju i ispunjavaju detetove želje i kada to postane hronični obrazac oblikuje se razmaženo dete koje ima nizak nivo tolerancije na frustracije

  • Razvijanje deteta u pravcu da je ono sposobno da podnese osećanje nezadovoljstva i da kasnije samo odustane od ispunjenja nekih svojih želja (ostvari samofrustraciju), jedan je od osnovnih zadataka socijalizacije i izgradnje detetove ličnosti


Psihologija emocija zadovoljstvo i frustracija

  • Kada roditelji nedovoljno socijalizuju dete da ono prevaziđe osećanje infantilne frustracije, dete ostaje na infantilnom nivou i pokazuje da nije u stanju da podnosi frustriranost svojih želja

  • Ovo dete kada odraste ima nisku toleranciju frustracije, ispoljava snažno i neadekvatno osećanje frustracije, odustaje od udaljenih želja i nema razvijen mehanizam samofrustracije


Zadovoljstvo

ZADOVOLJSTVO


Zadovoljstvo1

ZADOVOLJSTVO

  • Osećanje koje subjekt oseća kada procenjuje da je zadovoljio neku svoju važnu želju - zadovoljstvo

  • Svrha zadovoljstva – nagrađivanje subjekta za ponašanje kojim je postigao ostvarenje želje, čime se razvija, učvršćuje ili pojačava dato ponašanje

  • Zadovoljstvo – osećanje, nastaje usled zadovoljenja želje, posledica je psihičkog reagovanja, često je prati uzbuđenost (aktivacija simpatičkog nervnog sistema)

  • Prijatnost – oset, nastaje usled zadovoljenja potrebe, posledica je telesnog reagovanja na spoljašnje i unutrašnje draži, prati je smirenost i imobilizacija organizma (dominacija parasimpatičkog nervnog sistema)


Zadovoljstvo sre a radost

ZADOVOLJSTVO, SREĆA, RADOST

  • Zadovoljstvo osećamo kada zadovoljimo neku želju, a sreću kada zadovoljimo neku od naših najvažnijih želja

  • Radost – posebna vrsta zadovoljstva vezana za budućnost, izvesnost da će neka želja biti ispunjena

  • Samozadovoljstvo – subjekt je zadovoljan sobom, zadovoljan je nekim svojim ponašanjem koje je proizvelo zadovoljenje želje

  • Osećanje olakšanja – rezultat je readaptacije, uvek mu prethodi neko neprijatno osećanje koje subjekta pokreće na adaptivne aktivnosti


Zadovoljstvo2

ZADOVOLJSTVO

  • Zadovoljenje potreba povezano je sa preživljavanjem

  • Zadovoljenje želja povezano je sa kvalitetom života

  • Trenutno zadovoljstvo i udaljeno zadovoljstvo često su u konfliktu

  • Uživanje, traženje zadovoljstva i prijatnosti može postati dominantan motiv ličnosti koji određuje njen celokupan životni stil

  • Hedonizam – konstantno traženje zadovoljstva, prenaglašeno izbegavanje neprijatnosti i neprijatnih osećanja


Psihologija emocija zadovoljstvo i frustracija

HEDONIZAM

  • Određeno “uslovljavanje” ljubavi, postavljanje granica potrebno je da bi dete uspostavilo princip realnosti

  • Ukoliko se detetu pružanje ljubavi ničim ne uslovljava, dete ne nauči da toleriše i prevaziđe osećanje nezadovoljstva

  • Roditelji mu ispunjavaju sve želje, pa ono, kad odraste, očekuje, kako od partnera, tako i od ostalih da mu ispunjavaju želje i da ga “ispunjavaju” zadovoljstvom


Hedonizam zadovoljstvo kao smisao ivota

HEDONIZAM: ZADOVOLJSTVO KAO SMISAO ŽIVOTA

  • Hedonisti su razmažene osobe koje pokušavaju da rekonstruišu svoju infantilnu situaciju iz detinjstva

  • Osnovni princip organizovanja života je izbegavanje neprijatnosti i postizanje prijatnosti – isključivanje oblika ponašanja povezanih sa osećajem neprijatnosti poput, rada, odgovornosti za druge itd

  • Uloga (uobraženog) bolesnika


Psihologija emocija zadovoljstvo i frustracija

  • Infantilna frustracija kod odrasle osobe odlikuje se preteranim intenzitetom frustracije – za osobu nepodnošljivim, koji ona ne može izdržati; frustracija je nediferencirana od osećaja odbačenosti, i osoba ispoljava teškoće da upravlja sobom

  • Osobe niske tolerancije frustracije imaju uverenje da po svaku cenu moraju ostvariti svoju želju, u protivnom se suočavaju sa nepodnošljivom patnjom

  • Iz istih razloga, one su usmerene samo na kratkoročne životne ciljeve


Pitanja koja prate temu

Pitanja koja prate temu:

  • Šta je frustracija?

  • Koje vrste prepreka postoje u osnovi frustracije?

  • Koji su načini razrešavanja/odgovora na frustracije?

  • Koje vrste odbrambenih mehanizama postoje?

  • Šta označava termin frustraciona tolerancija?

  • U čemu se ogledaju individualne razlike u reagovanju na frustraciju?

  • Koji su oblici realističnog reagovanja na frustraciju?

  • Šta je infantilna frustracija na dečijem uzrstu i koje su njene posledice po dete?

  • Koje su odlike infantilne frustracije kod odraslih?

  • Šta označava hedonizam?


Hvala na pa nji

HVALA NA PAŽNJI!


  • Login