POREMECAJI LICNOSTI

POREMECAJI LICNOSTI PowerPoint PPT Presentation


  • 3005 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

- PowerPoint PPT Presentation

Download Presentation

POREMECAJI LICNOSTI

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


1. POREMECAJI LICNOSTI PROF DR MARKO MUNJIZA KATEDRA ZA PSIHIJATRIJU I MEDICINSKU PSIHOLOGIJU MEDICINSKOG FAKULTETA

3. Osvrt na neke termine koji su važni kod PL a) Licnost Licnost- dinamicki sklop onih psihofizioloških osobina koji kod pojedinca odredjuju njegovo jedinstveno prilagodjavanje sredini, Crte licnosti su istaknuti aspekti licnosti i ne podrazumevaju patologiju

4. c) Karakter Karakter je uži pojam od licnosti jer izražava samo jedan od njenih aspekata, tj, odnosi se samo na direktno ponašanje. Karakter se ne može izjednacavati sa licnošcu. Poremecaji karaktera nisu isto što i poremecaji licnosti. U širem znacenju karakter obicno znaci moralno ili eticko vrednovanje ponašanja.

5. c) Karakter-nastavak Karakter se ne može izjednacavati sa licnošcu. Poremecaji karaktera nisu isto što i poremecaji licnosti. U širem znacenju karakter obicno znaci moralno ili eticko vrednovanje ponašanja, Osobine karaktera naucene su i nastale su u odnosu s okolinom

6. b) Temperament Tempermanet- je zajednicki izraz za grupu globalnih tendencija ponašanja i odnosi se na individualne razlike pre nego na opšte karakteristike, Temperament znaci urodjene sklonosti odredjenom ponašanju, Temperament se nasledjuje sa 65%

7. Osnovne funkcije licnosti Da oseca, Da opaža- percipira, Da misli i Da radi Funkcije licnosti sastavljene su: od temperamenta, karaktera i inteligencije. U ovom kontekstu su emocije, kognicija i aktivnost relativno trajni obrasci odnosa prema sebi i okolini.

8. Osnovni epidemiološki podaci Ucestalost svih oblika poremecaja licnosti krece se oko 13%, Grupna prevalencija opšte populacije za sve vrste PL procenjuje se na l0% do 13% ( muškarci 18% i žene 11%), Oko 15% hospitalizovanih pacijenata cine PL., Visoka stopa suicida, kombinacija sa vecim brojem drugih psihijatrijskih poremecaja

9. Osnovni epidemiološki podaci PL-nastavak U vanbolnickoj populaciji PL su zastupljeni su 30-50% PL ce biti najucestaliji nepsihoticni psihijatrijski poremecaji u buducnosti, tzv, nepsihoticna psihopatologija buducnosti sa 15 puta vecom incidencijom od sch, 1,5 puta cešca od bolesti zavisnosti, raširenija od psihosomatskih i psihogerijatrijskih poremecaja. Ocekuje se slicna raširenost PL i depresivnih poremecaja

10. Osnovni epidemiološki podaci-nastavak Više se proucavaju poremecaji karaktera i temperamenta, Pokrenut je poseban tematski casopis, Dobro funkcioniše medjunarodno udruženje za proucavanje ovih poremecaja, -Konstruisano je više standardizovanih upitnika i intervjua za ove poremecaje, PL se danas shvataju više kao stanja a ne oboljenja u užem smislu reci.

11. DEFINICIJA PL 1. PL su duboko usadjeni znaci i obrasci rdjavo prilagodjenog i poremecenog ponašanja koji se u celosti prepoznaju u periodu adolescencije i ranije i koji se nastavljaju kroz veci deo odraslog doba i ako cesto postaju manje ocigledni u srednje i starijem životnom odbu (WHO).

12. Definicije PL- nastavak 2. PL kao trajno poremeceno psihicko stanje koje se ispoljava nesposobnošcu licnosti da stvori i ostvari harmonican život koji bi odgovarao njenim stvarnim interesima i istovremeno bio prilagodjen životu u društvenoj zajednici.

13. Definicija PL-nastavak 3. PL predstavlaju nesukladjeni odnos prema društvenim normama sa nemogucnošcu obuzdavanja nekih individualnih nagona, želja, potrerba i stremljenja i kod kojih nisu skladno razvijene sve psihicke funkcije.

14. Definicija PL-nastavak 4. Ovi obrasci su maladaptivni, trajni, pervezivni i nefleksibilni, pocinju u adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi i obuhvataju više segmenata licnosti, podrucje ponašanja i psihološkog funkcionisanja; cesto su udruženi sa znatnim licnim disstresom i izrazitim poremecajem socijalnog funkcionisanja.

15. Definicija PL-nastavak 4.5PL su trajni, duboko ukorenjeni subjektivno-doživljajni i ponašajni obrasci koji predstavljaju ekstremna i znacajna odstupanja od nacina na koji prosecan pojedinc u odredjenoj kulturi shvata, misli, oseca, i narocito uspostavlja odnose sa drugima.

16. Definicija PL-nastavak 6. PL su nenormalne osobe, koje zbog svog karaktera ili same pate ili od njih pati društvo. PL su razvojna stanja koja se pojavljuju u detinjstvu ili adolescenciji i nastavljaju se u odraslom dobu, Nisu posledica drugog mentalnog poremecaja ili moždane bolesti.Moguc je komorbiditet.

17. Definicija PL 7. PL predstavlja psihicko odudaranje od onoga što se smatra normalnim, koje nije prava psihicka bolest a nalazi se u granicnom podrucju izmedju zdravog i bolesnog psihickog života, izmedju normalnog i patološkog, nisu ni bolest ni zdravlje.

18. VAŽNIJE GRUPE ETIOLOŠKIH FAKTORA 1.Geneticki faktori 2. Psihobiološki faktori 3. Psihodinamski faktori 4. Biosocijalni faktori 5. Maturacioni faktori 6. Sociokulturni fakori

19. 1. GENETICKI FAKTORI crte licnosti normalne i patološke nasledjuju se do 60% ( studije blizanaca) PL se nasledjuju poligenski sa aditivnim multifaktorskim uticajima

20. Geneticki faktori-nastavak Studija na 15000 parova blizanaca u SAD Podudarnost PL medju jednojajcanim blizancima je nekoliko puta veca nego kod dvojajcanih blizanaca i iznosi 52% za jednojajcane i 22% za višejajcane blizance

21. Etiologija PL-nastavak Redukcija noradrenergicke aktivnosti i kontinuum izmedju impusivnog i kompulsivnog ponašanja i njihova veza sa alteracijom serotonergicke aktivnosti, Disregluacija serotonergickog sistema dovodi do impulsivnosti, agresivnosti ili do suicidalnih tendencija, Noradrenergicki sistem odgovoran je za modulacija moždanog sistema za održavanje ponašanja, Proucava se dopaminergicka aktivnost, znacaj glije i sl.

22. BIOSOCIJALNI FAKTORI Pristup koji eklekticki uvažava rezultate bihevioralne genetike, biohemije i teorije ucenja cime se izdvajaju osnovne dimanzije licnosti koji su povezani sa sistemom za aktivaciju, održavanje i inhibicija ponašanja, ciji su neuromodulatori: dopamin, noradrenalin i serotonin. Ovo je prvi etiopatološki model za prenaglašenost odredjenih crta licnosti- stidljivost, površnost i dr.

23. Etiologija PL-nastavak 2) PSIHOBIOLOŠKI FAKTORI: - Agresivnost (kapaciteti regulacije i supresija agresivnog ponašanja i suicidalnost)- smanjenje HT5, odnosno 5-HIAA, Poremecaji u funkcionisanju limbicke regije mozga gde se registuruju i EEG abnormalnosti, Redukcija dopaminergicke aktivnosti mozga-npr.:poremecaji u saznajnoj organizaciji, održavanju pažnje i koncentracije i u celini u kognitivnim performansama.

24. Etiologija PL-nastavak Trajna promena licnosti kod katrastroficnog dogadjaja koji dovodi do trajnih bioloških promena (PTSP, seksualna zlopuotreba dece, rano seksualnog ili fizicko nasilje u detinjstvu) rezultira sentizacijom hipotalamo-hipiofizno-adrenalne osovine sa promenom moždane strukture.

25. Etiolgija- nastavak Proucavanjem PL je odbacena hipoteza da se genetski faktori prenose samo u “biologiji”, a faktori okoline samo u “psihologiji”.

26. Poremecaji licnosti kao posledica narušavanja individualnog psihoseksualnog razvoja Tokom indivisualnog razvoja licnost se razvija od potpunog egocentricnog deteta (novorodjenceta) do plemenetite altruisticne odrasle osobe. Razvoj može biti ometen u bilo kojem stadijumu: oralnom, analnom, falusnom, latentnnom i tokom pubereteta i rane adolescencije.

27. Etiologija PL-nastavak 3) PSIHODINAMSKI FAKTORI: Posledica teških psihickih trauma u ranom detinjstvu, negativnih i/ ili patoloških roditeljskih relacija i uticaja psihopatologije roditelja na razvoj licnosti; zaostaju nezreli, patološki i primitivni odbrambeni mehanizmi- otežano sazrevanje licnosti, kontrola nagona i afekata i postizanje identiteta.

28. Etiologija PL-nastavak MATURACIONI FAKTORI: - Argument da su faktori sazrevanja važni sastoje se pre svega u incidenciji PL u obrnutoj proporciji sa godinama starosti. U stvari sa godinama dolazi do ublažavanja simptoma svih PL.

29. Etiologija-nastavak 6) SOCIOKULTURNI FAKTORI: Važnost etickih, kulturoloških i socijalnih cinilaca, Problemi akulturacije nisu i PL, PL. ispoljavanje obicaja, religije i politickih stavova vezani za sopstvenu kulturu nisu PL ni za tu ni drugu sociokulturnu sredinu.

30. DIJAGNOZA POREMECAJA LICNOSTI Kod postavljanja dijagnoze treba uzeti u obzir: sve aspekte funkcionisanja jedne licnosti i to pre svega one dimenziije ili crte licnosti za koje je dostignut predloženi dijagnosticki prag prema dijagnostickim kriterijuma u ICD-10 i/ili DSM-IV, Treba koristiti što više izvora informacija ne samo na osnovu jednog interrvjua ili anamneze vec više uzastopnih autoanamnestickih i heteroanamnestickih podataka, Važne su kulturne ili regionalne varijacije manifestacija licnosti, U ICD-10 PL su svrstani pod šifrom F60.0 do F60.9, odnosno F61.0 do F61.1.

31. ZAJEDNICKI DIJAGNOSTICKI KRITERIJUMI ZA PL Treba da su ispunjena najmanje tri kriterijuma 1-6: 1. Naglašeni disharmonicni stavovi i ponašanje koje ukljucuje nekoliko podrucja funkcionisanja: afektivnost,razdražljivost, kontrolu impulsa, nacin opažanja i mišljenja, stil komuniciranja sa drugima, 2. Abnormalni obrazac ponašanja je stalan, dugotrajan i nije ogranicen na epizodu mentalne bolesti, 3. Izmenjeni nacin ponašanja je sveobuhvatan i jasno neprilagodjen na širokom podrucju licnih i socijalnih situacija

32. Zajednicki dijagnosticki kriterijum PL-nastavak 4. Navedne situacije ponašanja uvek se ponavljaju za vreme detinjstva ili adolescencije i nastavljaju se u odraslom periodu, 5. Poremecaj dovodi do znacajnih licnih problema koje se mogu uociti tek u kasnijem periodu, 6. Poremecaj je obicno, ali ne uvek povezan sa znacajnim u personalnom i socijalnom fukcionisanju

33. ZAJEDNICKE OSOBINE PL Osobe sa PL imaju obrazac ponašanja koji je samooštecujuci i uporedjuje se sa ponašanjem osoba koje su umorne, oštecenog mozga, pod uticajem veceg stresa ili emotivno nezrele, Sa aspekta ocene njihovog duševnog zdravlja, po težini poremecaja nalaze se izmedju neuroza i psihoza.

34. Zajednicke osobine PL-nastavak 3. PL pojavljuju se u interpersonalnom kontekstu. Zbog poremeca ponašanja ove osobe izazivaju osecaj nametljivosti i smetnje. Kada se oznacavaju bolesnim to je najcešce etiketa nego poruka da smo ih raumeli i Osobe sa PL imaju veliku uticaj na druge ljude. Kaže se da drugima udju “pod kožu” i teško ih se otarasiti, Zajednicki simptomi su: nestabilnost, nezrelost, agresivnost, neautenticnost osecanja i impulsivnost.

35. Zajednicke osobine PL- nastavak Svakodnevno srecemo osobe sa specificnim ponašanje, kao npr.: egocentricne osobe, Parazitske licnosti, Stidljive licnosti, Uplašene licnosti, Ekscentricne licnosti, Hladne licnosti, Nezainteresovane licnosti i Tajanstvene licnosti

36. KLASIFIKACIJA PL podela prema DSM-IV (APA,1995) Grupa A sa cudnim i ekscentricnim obeležjima “Ekscentrici”: Paranoidni PL, Shizoidni PL i Shizotipni PL. Grupa B sa dramaticnim, naglašeno osecajnim i hirovitim obeležjima ”Dramatici”: Antisocijalni PL, Granicni PL, Histrionicni PL, Narcisticki PL, Grapa C sa anksioznim i strašljivim obeležjima “Strašljivci”: Opsesivno-kompulsivni, Izbegavajuci PL, Zavisni PL, Pasivno-agresivni PL, Inhibirani PL Drugi poremecaji licnosti: Pasivno-agresivni PL, Depresivni PL, Sadisticki Pl, Samorazarajuci PL.

37. Klasifikacija PL po ICD-10 F 60 SPECIFICNI PL Paranoidni PL Shizoidni PL Disocijalni PL Emocionalno nestabilni PL ( impulsivni i granicni tip) Histrionicni PL Anakasticni PL Anksiozni (izbegavajuci) PL Zavisni PL Drugi specificni PL PL nespecifikovan

38. Poremecaji licnosti po ICD-10-nastavak F61 MEŠOVITI I DRUGI PL Mešoviti Pl Problematicne promene licnosti

39. Klasifikacija PL po ICD-10-nastavak F62 Trajne promene licnosti koje se ne mogu pripisati octecenjima ili bolestima mozga Trajna promena licnosti posle katastroficnog iskustva Trajna promena licnosti posle psihijatrijske bolesti Druge trajne promene licnosti Trajna promena licnosti, nespecifikovana

40. Klasifikacija Pl po ICD-10-nastavak F63 Poremecaji navika i impulsa patološko kockanje Patološko podmetanje požara (piromanija) Patološka kradja (kleptomanija) Trichotilomania Drugi poremecaji navika i impulsa Poremecaji navika i impulsa nespecifikovani

41. Klasifikacija PL po ICD-10-nastavak F64 Poremecaji polnog identiteta Transseksulalizam Transvetitizam sa dvostrukom ulogom Poremecaj polnog identiteta u detinjstvu Drugi poremecaji polnog identiteta Poremecaj polnog identiteta nespecifikovan

42. Klasifikacija PL po ICD-10-nastavak F65 Poremecaji seksualnog prioriteta Fetišizam Fetišisticki transvetitizam Egzibicionizam Voajerizam Pedofilija Sadomazohizam Multipli poremecaji seksualnog prioriteta Drugi poremecaji seksualnog prioriteta Poremecaji seksualnog prioriteta ,nespecifikovan

43. Klasifikacija PL po ICD-10-nastavak F66 Psihološki poremecaji i poremecaji ponašanja povezani sa seksualnim razvojem i orjentacijom Poremecaj seksualnog sazrevanja Ego-distona seksualna orjentacija Poremecaj seksualnog odnosa Drugi psihoseksualni razvojni poremecaji Psihoseksualni razvojni poremecaj, nespecifikovan

44. Klasifikacija PL po ICD-10-nastavak F68 Drugi poremecaji licnosti i ponašanja odraslih Razrada somatskih simptoma zbog psiholoških razloga Namerno izazivanje simptoma ili izmišljanje simptoma i nesposobnosti, somatskih ili psiholoških(veštacki poremecaj) Drugi specifikovani i nespecifikovani poremecaji licnosti i ponašanja odraslih

45. Specificni poremecaji licnosti 1. Paranoidni poremecaj licnosti Preterana osetljivost na onemogucavanje i odbacivanje; Tendencija ka stalnoj ljutnji,tj.ne zaboravljanju uvreda, povreda, omalovažanja i sl., Sumnjicavost i naglašena težnja iskrivljavanju doživljaja pogrešnim shvatanjem neutralnih i prijateljskih radnji, postupaka drugih osoba kao neprijateljskih ili prezirucih.

46. Paranoidni PL-nastavak Ratoborno i uporno insistirsnje na licnim pravima, neprimereno aktuelnoj situaciji, Cesta sumnjicavost, bez opravdanja vezano za seksualnu vernost partnera, Tendencija preteranog doživljavanja licne vrednosti sa trajno egocentricnim ponašanjem i Zaokupljenost nepotvrdjenim “konspirativnim” objašnjenjima dogadjaja oko sebe ili uopšteno

47. 2.Schizoidni poremecaj licnosti-nastavak Veoma malo ili nimalo aktivnosti koje izaziva zadovoljstvo, Emocionalna hladnoca, ravnodušnost ili zaravljen afekat, Ogranicen kaapacitet za ispoljavanje toplih, nežnih osecanja ili ljutnje prema drugimas, Ravnodušnost na pohvalu ili kritiku, Smanjeno interesovanje za seksualna iskustva sa drugim osobama imajuci u vidu životni uzrast osobe.

48. Shizoidni PL-nastavak Stalan izbor aktivnosti koje obavljaju sami, Preterana zaokupljenost fantazijom, maštom i introspekcijom, Nedostatak ili nepostojanje samo jednog bliskog prijatelja-teljice, ili poverenja odnosa sa drugima, nedostatak želje za takvim odnosima i Naglašena neosetljivost za opšteprihvacene socijalne norme i pravila

49. 3.Shizotipalni PL Osnovne karakteristike ovog PL su: Bizarnost mišljenja, ponašanja i pojave ( magijsko mišljenje, doživljaj telepatskih sposobnosti), Poremecaji percepcije: iluzije, doživljaj prisustva “nekog ili neceg”, Spektar afektivnih doživljavanja je sužen, deluje hladno ili emocionalno neadekvatno, nema biskih prijatelja, “smešta” anksioznosti i disforije, rizik od suicida, Socijalna izolacija, intenzivni stres može da provocira psihozu.

50. 4.Antisocijalni PL -Neodgovorno i antisocijalno ponašanje najrazlicitijem oblika ( nesposoban da kontinuirano radi, ne prilagodjava se socijalnim normama i zakonu, razdražljiv i agresivan, ne poštuje financijske obaveze, ne planira svoje aktivnosti, impulsivnost), Pacijenti su stariji od 18 godina.

51. Antisocijalni PL-nastavak U anamnezi anti i asocijalno ponašanje u detinjstvu, Ozbiljno je poremeceno profesionalno i socijalno funkcionisanje, vecinom se nalaze u KPD, Predisponirajuci faktor je nekompletna porodica, Cešci je poremecaj kod muškaraca

52. 5.Granicni PL Nestabilan identitet( nesigurna predstava o sebi,svojim ciljevima, seksualnoj orjentaciji, u izboru profesije), Nestabilnost interpersonalnih odnosa i nestabilnost raspoloženja ( lako i kratkotrajno zapadanje u depresiju, anksioznost, iritabilnost, pervazivna osecanja praznine i dosade, smanjena tolerancija da se bude sam, naleti nekontrolisanog gneva, pretnje, tentameni, suicid i dr), Kompromitovana je socio-profesionalna sposobnost. Komplikacije: distimija, depresivne eizode, zavisnost od PAS, suicid, Najcešci je PL, u psihijat. Morbiditetu sa 15% do 20%, 2:1do 9:1 u korist žena,

53. Granicni PL-nastavak Komplikacije: distimija, depresivne eizode, zavisnost od PAS, suicid, Najcešci je PL, u psihijat. Morbiditetu sa 15% do 20%, 2:1do 9:1 u korist žena, Poremecaj se prenosi familijarno,Izražena nestabilnost raspoloženja, interpersonalnih odnosa, identiteta (smene idealizacija/obezvredjivanje, impulsivnost

54. Granicni Pl-nastavak narocito: rasipanjen novca, adikacija, kradje i dr,emocionalna nestabilnost, naleti bezrazložnog gneva i slaba kontrola impulsa, pretnje ili pokušaji suicida, samopovredjivanje, trajan i izrazit poremecaj identiteta-nesigurnost, nestabilnost predstave o sebi, svojim ciljevima, izboru profesije i dr., Izrazit strah od odbacivanja

55. 6. Disocijativni poremecaj licnosti Nesrazmer izmedju ponašanja osobe sa PL i opšteprihvacenih društvenih normi i to: Grubo zanemarivanje osecanja drugih osoba, Naglašen i stalan nedostatak odgovornosti i nepoštovanja socijalnih normi, pravila i obaveza, Nemogucnost održavanja trajnih veza iako ne postoje teškoce u njihovom uspostavljanju, Vrlo niska tolerancija frustracija i nizak prag za ispoljavanje ljutnje, agresije,ukljucujuci i nasilje, Nepostojanje osecanja krivice, kajanja, nemogucnost ucenja na iskustvu, narocito na kazni, Izražena skolonost optuživanju drugih ili sklonost uvervljivim racionalizacijama za ponašanje koje je pacijenta dovelo u konflikt sa drugima ili društvom

56. 7. Emocionalno nestabilni PL Izražena tendencija ka impuslsivnim radnjama i postupcima bez razmišljanja o posledicama i sa afektivnom nestabilnošcu, Minimalna sposobnost planiranja, Izlivi intenzivne ljutnje ili besa cesto mogu dovesti do nasilja ili “eksplozivnog” ponašanja, Ovo ponašanje je intenzivnije ukoliko naidje na kritiku ili ometanje od okoline, Glavne karakteristike su: impulsivnost i nedostatak samokontrole

57. 8. Impulsivni tip PL Dominantna su obeležja: - Emocionalna nestabilnost i nedostatak kontrole nagona, - Cpesti su napadi nasilnickog i/ili preteceg ponašanja, posebno kao odgovor na kritiku

58. 9. Granicni tip PL Izraženo je nekoliko oblika emocionalne nestabilnosti Pacijentova predtava o sebi, ciljevima i licne sklonosti (ukljucujuci i seksualne) cesto su nejasni i poremeceni, Postoji hronicni osecaj praznine, Ukljucivanje u intenzivne i nestabilne odonose dovodi do ponavljanja emocionalnih kriza, Prenaglašeno nastojanje da se izbegne odbacivanje sa serijom suicidalnih pretnji, pokušaja suicida ili samopovredjivanja ( premda se ove pojave mogu pojaviti i bez ogiglenog podsticaja).

59. 10. Histrionican PL Samodestrukcija, teatralnost, preuvelicano izražavanje osecanja, Sugestibilnost, lako podleganje uticajima drugih ljudi ili situacija, Površna ili labilna afektivnost, Stalno traženje uzbudjenja i aktivnosti u kojima je pacijent u cetru pažnje, Neprimerena zavodljivost u izgledu i ponašanju i Preterana zaokupljenost fizickom privlacnošcu

60. 11.Anakasticni PL Naglašena sumnja i opreznost, Zaokupljenost drtaljima, pravilima, propisima, redon, organizacijom ili rasporedom, Perfekcionizam koji ometa završavanje posla, Zaokupljenost strahovima da ce biti napušten od osobe s kojom je u bliskom odnosu i ostavljen da se sam brine o sebi i Ogranicena sposobnost doonošenja svakodnevnih odluka bez brojnih saveta i uveravanja drugih

61. 12. Anksiozni (izbegavajuci) PL Stalni, perzistirajuci i sveobuhvatni osecaj napetosti i strepnje, Verovanje da je osoba neprikladna, nepravedna ili inferiorna u odnosu na druge, Preterana zaokupljenost kritikom ili odbacenošcu u društvenim situacijama, Nevoljnost u uspostavljanju odnosa sa drugim ljudima, osim u koliko je odoba sigurna da se drugima svidja; Ogranicenost životnog stila zbog potrebe za životnom sigurnošcu i Izbegavanje društvenih ili radnih aktivnosti koje ukljucuju interpersonalni kontakt zbog straha od kritike, neodobravanja ili odbacivanja

62. 13. Zavisni PL Potsticanje ili dopuštanje drugima da donose vecinu važnih životnih odluka umesto njega ili nje, Podredjivanje sopstvenih licnih potreba potrebama o kojih je osoba zavisna i preterano udovoljavanje njihovim željama, Nespremnost da se postave cak i razumni zahtevi ossobama od kojih se zavisi, Doživljaj nelagodnosti ili bespomocnosti kada je osoba sama, zbog preuvelicane bojazni da je nesposobna da brine o sebi, Zaokupljenost strahovima da ce biti napuštena od osobe s kojom je u bliskom odnosu i ostavljena da sama brine o sebi i Ogranicena sposobnost donošenja svakodnevnih odluka bez brojnih saveta i uveravanja drugih Cesto puta licnost je preplavljena doživljajima bespomocnosti, nekopetentnosti i nepodnošljivosti

63. 14.Narcisticki PL Grandiozne doživljaj sopstvene važnosti i znacaja (u mašti i ponašanju), Preosetljivost na ocene iz okoline, Preokupiranost mašanjem o moci, idealnoj ljubavi, snazi, briljantnosti, Nedostatak empacije i intenzivnaa zavist prema drugima, zahteva stalno divljenje, doživljaj predodredjenosti.

64. Narcisticki Pl-nastavak Egzibicionizam (ponašanje motivisano zadovoljstvom da se bude posmatran, nadmenost, stalna potraga za novim uspesima, stav predodredjenost, ocekivanje specijalnih povlastica,Ekspoatatorski i parazitski odnos prema okolini, Nisko samopoštovanje,nesigurnost, infantilnost, Posledice u interpersonalnim relacijama, distimija, kratke reaktivne psihoze, pesimizam u srednjim godinama

65. 15.Inhibovani PL Izražena nelagodnost u socijalnim odnosima, strah od negativne ocene okoline (osetljivost na kritiku, neodobravanje), Bez bliskoh prijatelja, ne ulazi u dnose dok se ne uveri da ce biti prihvacen, Izbegava socioprofesionalne angažmane koji podrazumevaju mnogo ljudi, Povucenost i stidljivost u interpersonalnim odnosima i socijalnim relacijama, Strah od crvenjenja, plakanja ili razotkrivanje svoje uplašenosti pred drugim ljudima, Preuvelicavanje potencijalne opasnosti ili problema u situacijama koje nisu rutinske

66. 16.Opssesivno-kompulsivni PL - Prekomerni perfekscionizam i nefleksibilnost koji ometa završavanje zadatka ili posla, Preokupiranost pravilima, detaljima, redom i previdja se pravi smisao posla, Uporno zahtevanje da se drugi podrede njegovom “nacinu” rada,

67. Opssesivno-kompuslivni PL-nastavak Preterana posvecenost poslu bez odmora, razonode, druženja i sl, Neodlucnost i izbegavanje donošenja odluka ili se do poslednjeg trenuta odugovlaci s njim, Skrupuloznost ( prerkomerna obazrivnost da se neko ne uvredi(, hipermoralnost.

68. Opssesivno-kompulsivni PL-nastavak Sužen dijapazon emocionalne ekspresije, Škrtost, štedljivost u odnosu na vreme, novac, materijalna dobra, Nesposobnost da se odvoji od od bezvrednih ili dotrajalih stvari, cak kada ovo nema nikakvu sentimentalnu vrednost.

69. 17.Pasivno-agresivni PL Izražen pasivan otpor da se pokori pravilima socio-profesionalnog funkcionisanja, Stidljivost i razdražljivost ako se traži nešto što ne želi, Protestovanje bez razloga da se od njega previše traži, Izbegavanje obaveza pravdajuci se zaboravnošcu, Neprihvatanje korisnih sugestija, obstruiranje završetka posla, Bezrazložno kritikovanje poslovno nadredjenih.

70. 18.Mešani i “drugi” PL Kod jednog pacijenta postoje kriterijumi više poremecaja licnosti, ali ih nema dovoljno da bi se postavila dijagnoza bilo kojeg PL- postavlja se dg mešanog PL, U nešto blažem obliku izražen je impulsivan i nezreli poremecaj licnosti, Kada je u pitanju pPL koji nije predvidjen dijagnostickim kriterijumima ICD ili DSM-IV –postavlja se dg “Poremecaj licnosti neodredjen”, Na kraju dolazi naziv utvrdjenog PL

71. Slicnosti i razlike kod pojedinih PL U praksi cesto nije moguce da se odrede dominantni, preovladjujuci simptomi odredjenog PL.U slucaju preklapanja više simptoma koji su karakteristicni za neki PL postavlja se dijagnoza m e š o v i t o g p o r e m e c a j a l i c n o s t i

72. Drugi poremecaji licnosti 1. Trajne promene licnosti koje nisu posledica oštecenja ili bolesti mozga Trajne promene licnosti nakon katastrofalnih doživljaja,Trajna promena licnosti nakon psihijatrijske bolesti

73. Poremecaji navika i nagona Poremecaji kontrole impulsa Patološka sklonost kockanju- pojacani kockarski porivi mogu se sresti kod manije, antisocijalne licnosti i dr., Patološko potpaljivanje vatre-piromanija bez vidljivog motiva i stalna preokupacija s predmetima povezanih sa varom i paljenjem, Patološka sklonost kradji-kleptomanija gde ukradeni premeti nisu za licnu upotrebu ili ne dopirnose materijalnoj dobiti osobe koja ih je ukrala, Trichotilomania (manija cupkanja dlaka) može biti i posledica sumanutog poremecaja ili odgovor na halucinacije

74. b) Poremecaji polne uloge Transeksualizam- želja da neko živi i bude prihvacen kao osoba suprotnog pola,osobe koje žele promenu pola, Transvetitizam-nošenje odece suprotnog pola, nema želje za promenom pola i seksualnog uzbudjenja povezanog sa promenom odece; Poremecaji seksualne sklonosti: fetišizam, fetišisticki transvetitizam Egzibicionizam-stalna želja za pokazivanjem genitalija na javnim mestima osobama supronog pola, Voajerstvo-uživanje u gledanju drugih pri seksualnom odnosu ili intimnog ponašanju; svalacenje i sl., Pedofilija-seksualna skolonost ka deci jednog ili oba pola u pretpubertetskom ili pubertetskom periodu; Sadomazohizam- uživanje u nanošenju ili trpljenju bola (može dominirati sadizam ili mazohizam): Ostali poremecaji seksualne sklonosti: uživanje ili masturbiranje tokom opscenih telefonskih razgovora, trljanje o ljude u gužvi, na javnom mestu ili prevoznom sredstvu, zoofilija (seksualne sklonosti sa životinjama, gušenje partnera sa ciljem pojacanja seksualnog uživanja

75. Psihicki poremecaji povezani sa seksualnim razvojem i orjentacijom Poremecaji seksualnog sazrevanja Nesigurnost vezanu za seksualni identitet i orjentaciju c) Drugi poremecaji ponašanja Pažljiva obrada fizickih simptoma zbog psiholoških razloga Simulacija simptoma ili nesposobnosti bez vidljivog razloga i bez jasne motivacije za razliku od simulacije sa ociglnom motivacijom. Tendencija da se prihvati uloga bolesnika

76. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA PL 1.Pocetni organski psihosindrom i epilepsija (narocito forntalni i temporalni region), 2. Bolesti zavisnosti, 3. Nerotski poremecaji i 4. Psihoze Potrebno je: detaljno somatsko i neurološko ipistivanje

77. Diferencijalna dijagnoza PL-nastavak 1. Psihoorganski sindrom -U prodromalnom, pocetnom stadijumu ekspanzivnih, vaskularnih, infektivnih i degenerativnih procesa CNS, Sindrom organskog poremecaja licnosti je cest kod lezije frontalnih i temporalnih režnjeva (impulsivnost, pseudodemencija sa apatijom, anhedonijom, psihomotorna retardacija, Veoma su cesti mešani oblici,

78. Diferencijalna dijagnoza PL-nastavak 2. Zloupotreba i zavisnost od PAS Najveci broj narkomana (opoidni tip) manifestuje i PL, U grupi alkoholicara dominira neurotska organizacija licnosti, Kod heronoimana cest je narcisticka struktura licnosti, Treba utvrditi da li je zavisnost primarna(bez poremecaja licnosti) ili simptomatska (sa pozadinskim poremecajem licnosti)

79. Diferencijalna dg-nastvaka 3. Neurotski poremecaji Neuroticari sami sebe dijagnostikuju, traže pomoc žaleci se na tegobe, PL perzistiraju u svom “koraku u stranu” ponašanju doživljavajuci ga kao svoje prirodno stanje, PL ne prihvataju i cesto odbijaju psihijatrijsku pomoc, Nema klasicne neurotske sheme:”konflikt-anksioznost-odbrana-simptom”, vec se srece trajna maladaptivnost (maladaptacija u spoljašnjem svetu kao direktna posledica adaptacije na primitivnu strukturu i nagonsko-afektivnu disharmoniju unutrašnjeg sveta), Anksioznost nije karakteristicna za PL, vec napetos koja samo klinicki podseca na anksioznost i fenomenološki se razlikuje od anksioznosti, sem kod inhibiranog PL sa genuinom anksioznošcu.

80. Diferencijalna dg-neuroze-nastavak Nema klasicne neurotske sheme:”konflikt-anksioznost-odbrana-simptom”, vec se srece trajna maladaptivnost (maladaptacija u spoljašnjem svetu kao direktna posledica adaptacije na primitivnu strukturu i nagonsko-afektivnu disharmoniju unutrašnjeg sveta), Anksioznost nije karakteristicna za PL, vec napetos koja samo klinicki podseca na anksioznost i fenomenološki se razlikuje od anksioznosti, sem kod inhibiranog PL sa genuinom anksioznošcu.

81. Diferencijalna dg-neuroze-nastavak Znacaj tzv. Strukturalne dijagnoze stepen integracije identiteta sa difuzijom identiteta kod PL i psihoza Nivo zrelosti odbrambenih mehanizama (rascep-spliting i drugi primitivni patološki mehanizmi odbrane) Ocuvanost testa realnosti koji je ocuvan kod neuroze, delimicno oštecen kod PL i teško oštecen kod psihoza, Neurotski poremecaji i PL mogu se razlikovati i samo na osnovu aktivnih mehanizama odbrane (primitivnih i zrelih)

82. Diferencijalna dg PL-neuroze-nastavak Inhibovani PL- socijalna fobija, Opsesivno-kompulsivni PL-opsesivno-kompulsivna neuroza, Pasivno-zavisni PL- agarofobija, Histrionicni PL-konverzivna neuroza, Disocijativni PL-hipohondrijska nepsihoticna stanja, Poremecaji licnosti-karakter neuroze, narocito je df.dg teška prema neuroticnom krakteru,gde je potreba detaljnija analiza dinamike patoloških karakternih crta,tj. Otkrivanje njihovog porekla u nekadašnjim neuroticnim odbranama, PL-distimija ( depresivne neuroze)- granicni, narcisticki i pasivno-agresivni PL.

83. Diferencijalna dg PL-neuroze-nastavak Poremecaji licnosti-karakter neuroze, narocito je df.dg teška prema neuroticnom krakteru,gde je potreba detaljnija analiza dinamike patoloških karakternih crta,tj. Otkrivanje njihovog porekla u nekadašnjim neuroticnim odbranama, PL-distimija ( depresivne neuroze)- granicni, narcisticki i pasivno-agresivni PL.

84. 4. Diferencijalna dijagnoza PL i psihoza Karakteristicna kl. slika i fazicni tok, Teško oštecen test realnosti, Poremecaji mišljenja, percepcije, afekta, Hier i hipohormija, poremecaji afekta, Komplikacije PL- kratke reaktivne psihoze, afektivne psihoze i schizofreniformni poremecaji, Teška df. Dg.PL prema genuinim psihozama narocito kod prvog pregleda (alternativna je “komplikovani PL”)- važan je klinicki tok i kvalitet remisije

85. Diferencijacija pojedinih oblika PL i psihoza-nastavak Paranoidni PL- paranoidne psihoze (Sch) i psihoze sumanutosti, Shizoidni PL-shizofrenija, Schizotipalni PL-shizofrenija, PL može da prethodi pojavi psihoze, da predisponira pojavu psihoze, istovreno, simultano postojanje oba poremecaja, da se kompluukuje PL sa psihozom, da PL ometa tretmaan psihoze.

86. 5. Diferencijalna dijagnoza pojedinih oblika PL 1. Dobro poznavanje i razumevanje pojedinicnih PL i drugih psihijatrijskih poremecaja ( neurotskih, zavisnost od PS, psihoorganski sindromi i psihoza) pruža dobru mogucnost diferencijalne dijagnoze pojednih oblika PL.

87. Poremecaji licnosti kao psihijatrijski pacijent Osobe sa PL u periodima kompenzovanosti ne osecaju simptome poremecaja ( povremeno doživljaj subjektivnog, a obicno socioperofesionalnog nezadovoljstva) i tipicno, niti traže niti prihvastaju psihijatrijski tretman

88. PL kao psihijatrijski pacijenti-nastavak 1. Adikcija/abuzus( alkohol, droge- PAS, hrane i dr.), 2.Problemi u braku, u porodici, na poslu ili socijalnom funkcionisanju uz pritisak okoline i tada uzroke problema vide u drugima, 3.Samoinicijativno ili prisiljen od okoline kada se pojave komplikacije u vidu tzv. Viška simptomatologije kada se na postojeci PL superponira drugi mentalni poremecaji.

89. Dekompancija PL 4.Period dekompenzacije koja je slicna komplikacijama PL (kod dekompenzacije javlja se dekompenzacija postojece patološke strukture licnosti koji su generisani prvenstveno intrapsihickim faktorima, izmenjen je test unutrašnje realnosti sa ozbiljnijim maladaptivnim ponašanjem. Dolazi do smetnji ili prekida uobicajenog modela adaptacije specificnog za pojedini oblik PL).

90. Dekompenzacija PL-nastavak Dekompenzaciju obicno prati sledece nepsihoticno ispoljavanje: pasivnost ili agitacija, narastanje napetosti i acting-out ponašanje, paranoidnost nepsihoticnog kvaliteta, distimija, suicidalne ideje i pokušaj suicida.

91. Diferencijalna dijagnoza PL-nastavak Sindrom organskog poremecaja licnosti važan je kod osoba starijih od 40 godina bez psihijatrijskog poremecaja u anamnezi,a promene licnosti su nastale naglo i u relativno kratkom vremenu, Dugogodišnja psihomotorna epilepsija može dovesti do disocijativnih stanja, multiple licnosti ili specificnog bihevioralnog sindroma,tz. Interiktalni PL koji lici na mnoge PL(afektivna labilnost, disforija, slaba kontrola impulsa, agresija, opsesivnost, shizoidno ponašanje i dr.).

92. TERAPIJA POREMECAJA LICNOSTI I PSIHOFARMAKOTERAPIJA 1.Farmakoterapija sindroma poremecaja raspoloženja, 2. Sindrom poremeca slicnih psihozi, 3. Sindrom poremecaja kontrole impulsa 4. Granicni i/ili shizotipalni poremecaj licnosti

93. Farmakoterapija-nastavak Sindrom poremecaja raspoloženja, najcešce depresija - antidepresivni SSRIs, MAO, TCA - nagle promene raspoloženja, ciklotimija stabilizatori raspoloženja, psihostabilizatori

94. Farmakoterapija PL-nastavak 2. Sindrom poremecaja slican psihozi najcešce iz shizofrenog spekta neuroleptici, antipsihotici klasicni ili novija generacija atipicnih antispihotika Doze zavise od intenziteta i trajanja psihoticnih doživljaja, - kod granicnih poremecaja radi se o kratkotrajnim psihoticnim doživljajima,tzv. mikropsihoze

95. Farmakoterapija PL-nastavak 3. Sindrom poremecaja kontrole impulsa Neuroleptici Psihostabilizatori: litium karbonat Antiepileptici koji se koriste kao psihostabilizatori: karbamazepin, natium valproat, lamotrigin, clonazepan, gabapeptin Betablokatori: propranolol

96. Terapija PL-psihoterapija Efikasni su sledeci oblici psihoterapije: Bihevior terapija Kratka analiticka psihoterapija Suportativne metode ( persuazija, ventilacija, konfrontacija, savetovanje, pssihoedukacija) Grupna, okupaciona i radna terapija -Suština je u pružanju korektivnog i adekvatnog emocionalnog iskustva, glas realnosti, ventilacija, relaksacija i socijalni kontakt. -psihoterapija individualna ili grupna i kod PLtreba da bude intenzivna, rekonstruktivna, atomsfera lecenja i neurtalni nivo, fokusirana je na odnose iz svakodnevnog života, uspostavljanje kontrole nad ponašanjem, korekcija maladaptivnog ponašanja, ucenje (usvajanje zrelijih,adaptivnih obrazaca ponašanja).

97. Psihoterapija PL-nastavak -psihoterapija individualna ili grupna i kod PL treba da bude intenzivna, rekonstruktivna, atomsfera lecenja i neurtalni nivo, fokusirana je na odnose iz svakodnevnog života, uspostavljanje kontrole nad ponašanjem, korekcija maladaptivnog ponašanja, ucenje (usvajanje zrelijih,adaptivnih obrazaca ponašanja).

98. Socioterapija PL Socioterapija Pl je još uvek neselektivna Cesto se svodi na individualne intervencije socijalnog radnika na pravdanje bolovanja, kontakt s porodicom, izostanaka s posla i sl. Najpouzdanija se pokazala grupna socioterapija Pacijente sa PL po pravilu treba leciti u vanbolnickim institucijama

99. Socioterapija PL/nastavak Hospitalizacija mnogo redje i to u slucaju antisocijalnog, granicnog i shizotipalnog PL i to kada je dezorganizacija ponašanja dostigla takav stepen je neophodna intenzivna i kombinovana psiho-farmako-socioterapija Indikacije za hospitalizaciju su: pojava komplikacija adikacije-abutusa uz nesposobnost asprinencije, psihoticnost, dekompenzacija posebno anksiozno-depresivno-agitirani tip, visok rizik od suicida, uklanjanje pacijenta iz sredine koja je postala maksimalno neprijateljska ili netolerantna prema pacijentu (ili vice versa)

100. Socioterapija PL-nastavak Hospitalizacija mnogo redje i to u slucaju antisocijalnog, granicnog i shizotipalnog PL i to kada je dezorganizacija ponašanja dostigla takav stepen da je neophodna intenzivna i kombinovana psiho-farmako-socioterapija

101. Indikacije za bolnicko lecenje PL Indikacije za hospitalizaciju PL su: pojava komplikacija adikacije-abutusa uz nesposobnost asprinencije, psihoticnost, dekompenzacija posebno anksiozno-depresivno-agitirani tip, visok rizik od suicida, uklanjanje pacijenta iz sredine koja je postala maksimalno neprijateljska ili netolerantna prema pacijentu (ili vice versa)

102. LITERATURA 1. Buzov I: Poremecaji licnosti, JUMENA, Zagreb, 1988, 2. Kaplan I H i Sadock JB: Prirucnik Klinicke psihijatrije, Naklada Slap, Jastrebarsko, Prevod drugog izdanja,1996, 3. Kapor G: Poremecaji licnosti, Naucna knjiga Beograd, 1986., Megraf, Beograd,2005, 4. Koretic-Dakic D: Poremecaji licnosti (psihopatije i granicna stanja-boderline, u: Mucacevic M i sur: Psihijatrija, Medicinska naklada, Zagreb, 1995,281-290., 5. Minica N, Gregurek R: Poremecaji licnosti, u: Hotujac LJ i sur: Psihijatrija, Medicinska nklada Zagreb, 2006, 251-258.,

103. Literatura-nastavak 6.Nastovic I: Ego-psihologija i psihopatije, Decije novine, Gornji Milanovac,trece izdanje,1989., 7. Semple D. Et all: Personality Disorders, in: Oxford Handbook of Psychiatra, Oxford University Press, Oxford, 2005, 439-467., 8. Sutovic A: Poremecaji licnosti i ponašanja odraslih, u: Loga S( ur.): Klinicka psihijatrija, Medicinski fakultet Sarajevo i Tuzla,1999, 263-272.

104. Literatura o PL- nastavak 9.Šternic M:Psihopati-poremecaj licnosti-karakterna neuroza,u: Moric-Petrovic S (ur): Psihijatrija, Medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1987, 351-356., 10.Švrakic D: Poremecaji licnosti,u: Kecmanovic D(ur):Psihijatrija, Medicinska knjiga Beograd-Zabreb i Svijetlost Sarajevo, tom II, 1989, 1238-1276., 11.Timotijevic I: Principi psihofarmakoterapije, Institut za mentalno zdravlje, Beograd, 1998.

  • Login