POREMECAJI LICNOSTI
Download

POREMECAJI LICNOSTI

Advertisement
Download Presentation
Comments
benjamin
From:
|  
(4420) |   (0) |   (0)
Views: 1774 | Added: 09-01-2012
Rate Presentation: 5 0
Description:

Tags
,
POREMECAJI LICNOSTI

An Image/Link below is provided (as is) to

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use only and may not be sold or licensed nor shared on other sites. SlideServe reserves the right to change this policy at anytime. While downloading, If for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.











- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -




1. POREMECAJI LICNOSTI PROF DR MARKO MUNJIZA KATEDRA ZA PSIHIJATRIJU I MEDICINSKU PSIHOLOGIJU MEDICINSKOG FAKULTETA

3. Osvrt na neke termine koji su va?ni kod PL a) Licnost Licnost- dinamicki sklop onih psihofiziolo?kih osobina koji kod pojedinca odredjuju njegovo jedinstveno prilagodjavanje sredini, Crte licnosti su istaknuti aspekti licnosti i ne podrazumevaju patologiju

4. c) Karakter Karakter je u?i pojam od licnosti jer izra?ava samo jedan od njenih aspekata, tj, odnosi se samo na direktno pona?anje. Karakter se ne mo?e izjednacavati sa licno?cu. Poremecaji karaktera nisu isto ?to i poremecaji licnosti. U ?irem znacenju karakter obicno znaci moralno ili eticko vrednovanje pona?anja.

5. c) Karakter-nastavak Karakter se ne mo?e izjednacavati sa licno?cu. Poremecaji karaktera nisu isto ?to i poremecaji licnosti. U ?irem znacenju karakter obicno znaci moralno ili eticko vrednovanje pona?anja, Osobine karaktera naucene su i nastale su u odnosu s okolinom

6. b) Temperament Tempermanet- je zajednicki izraz za grupu globalnih tendencija pona?anja i odnosi se na individualne razlike pre nego na op?te karakteristike, Temperament znaci urodjene sklonosti odredjenom pona?anju, Temperament se nasledjuje sa 65%

7. Osnovne funkcije licnosti Da oseca, Da opa?a- percipira, Da misli i Da radi Funkcije licnosti sastavljene su: od temperamenta, karaktera i inteligencije. U ovom kontekstu su emocije, kognicija i aktivnost relativno trajni obrasci odnosa prema sebi i okolini.

8. Osnovni epidemiolo?ki podaci Ucestalost svih oblika poremecaja licnosti krece se oko 13%, Grupna prevalencija op?te populacije za sve vrste PL procenjuje se na l0% do 13% ( mu?karci 18% i ?ene 11%), Oko 15% hospitalizovanih pacijenata cine PL., Visoka stopa suicida, kombinacija sa vecim brojem drugih psihijatrijskih poremecaja

9. Osnovni epidemiolo?ki podaci PL-nastavak U vanbolnickoj populaciji PL su zastupljeni su 30-50% PL ce biti najucestaliji nepsihoticni psihijatrijski poremecaji u buducnosti, tzv, nepsihoticna psihopatologija buducnosti sa 15 puta vecom incidencijom od sch, 1,5 puta ce?ca od bolesti zavisnosti, ra?irenija od psihosomatskih i psihogerijatrijskih poremecaja. Ocekuje se slicna ra?irenost PL i depresivnih poremecaja

10. Osnovni epidemiolo?ki podaci-nastavak Vi?e se proucavaju poremecaji karaktera i temperamenta, Pokrenut je poseban tematski casopis, Dobro funkcioni?e medjunarodno udru?enje za proucavanje ovih poremecaja, -Konstruisano je vi?e standardizovanih upitnika i intervjua za ove poremecaje, PL se danas shvataju vi?e kao stanja a ne oboljenja u u?em smislu reci.

11. DEFINICIJA PL 1. PL su duboko usadjeni znaci i obrasci rdjavo prilagodjenog i poremecenog pona?anja koji se u celosti prepoznaju u periodu adolescencije i ranije i koji se nastavljaju kroz veci deo odraslog doba i ako cesto postaju manje ocigledni u srednje i starijem ?ivotnom odbu (WHO).

12. Definicije PL- nastavak 2. PL kao trajno poremeceno psihicko stanje koje se ispoljava nesposobno?cu licnosti da stvori i ostvari harmonican ?ivot koji bi odgovarao njenim stvarnim interesima i istovremeno bio prilagodjen ?ivotu u dru?tvenoj zajednici.

13. Definicija PL-nastavak 3. PL predstavlaju nesukladjeni odnos prema dru?tvenim normama sa nemogucno?cu obuzdavanja nekih individualnih nagona, ?elja, potrerba i stremljenja i kod kojih nisu skladno razvijene sve psihicke funkcije.

14. Definicija PL-nastavak 4. Ovi obrasci su maladaptivni, trajni, pervezivni i nefleksibilni, pocinju u adolescenciji ili ranoj odrasloj dobi i obuhvataju vi?e segmenata licnosti, podrucje pona?anja i psiholo?kog funkcionisanja; cesto su udru?eni sa znatnim licnim disstresom i izrazitim poremecajem socijalnog funkcionisanja.

15. Definicija PL-nastavak 4.5PL su trajni, duboko ukorenjeni subjektivno-do?ivljajni i pona?ajni obrasci koji predstavljaju ekstremna i znacajna odstupanja od nacina na koji prosecan pojedinc u odredjenoj kulturi shvata, misli, oseca, i narocito uspostavlja odnose sa drugima.

16. Definicija PL-nastavak 6. PL su nenormalne osobe, koje zbog svog karaktera ili same pate ili od njih pati dru?tvo. PL su razvojna stanja koja se pojavljuju u detinjstvu ili adolescenciji i nastavljaju se u odraslom dobu, Nisu posledica drugog mentalnog poremecaja ili mo?dane bolesti.Moguc je komorbiditet.

17. Definicija PL 7. PL predstavlja psihicko odudaranje od onoga ?to se smatra normalnim, koje nije prava psihicka bolest a nalazi se u granicnom podrucju izmedju zdravog i bolesnog psihickog ?ivota, izmedju normalnog i patolo?kog, nisu ni bolest ni zdravlje.

18. VA?NIJE GRUPE ETIOLO?KIH FAKTORA 1.Geneticki faktori 2. Psihobiolo?ki faktori 3. Psihodinamski faktori 4. Biosocijalni faktori 5. Maturacioni faktori 6. Sociokulturni fakori

19. 1. GENETICKI FAKTORI crte licnosti normalne i patolo?ke nasledjuju se do 60% ( studije blizanaca) PL se nasledjuju poligenski sa aditivnim multifaktorskim uticajima

20. Geneticki faktori-nastavak Studija na 15000 parova blizanaca u SAD Podudarnost PL medju jednojajcanim blizancima je nekoliko puta veca nego kod dvojajcanih blizanaca i iznosi 52% za jednojajcane i 22% za vi?ejajcane blizance

21. Etiologija PL-nastavak Redukcija noradrenergicke aktivnosti i kontinuum izmedju impusivnog i kompulsivnog pona?anja i njihova veza sa alteracijom serotonergicke aktivnosti, Disregluacija serotonergickog sistema dovodi do impulsivnosti, agresivnosti ili do suicidalnih tendencija, Noradrenergicki sistem odgovoran je za modulacija mo?danog sistema za odr?avanje pona?anja, Proucava se dopaminergicka aktivnost, znacaj glije i sl.

22. BIOSOCIJALNI FAKTORI Pristup koji eklekticki uva?ava rezultate bihevioralne genetike, biohemije i teorije ucenja cime se izdvajaju osnovne dimanzije licnosti koji su povezani sa sistemom za aktivaciju, odr?avanje i inhibicija pona?anja, ciji su neuromodulatori: dopamin, noradrenalin i serotonin. Ovo je prvi etiopatolo?ki model za prenagla?enost odredjenih crta licnosti- stidljivost, povr?nost i dr.

23. Etiologija PL-nastavak 2) PSIHOBIOLO?KI FAKTORI: - Agresivnost (kapaciteti regulacije i supresija agresivnog pona?anja i suicidalnost)- smanjenje HT5, odnosno 5-HIAA, Poremecaji u funkcionisanju limbicke regije mozga gde se registuruju i EEG abnormalnosti, Redukcija dopaminergicke aktivnosti mozga-npr.:poremecaji u saznajnoj organizaciji, odr?avanju pa?nje i koncentracije i u celini u kognitivnim performansama.

24. Etiologija PL-nastavak Trajna promena licnosti kod katrastroficnog dogadjaja koji dovodi do trajnih biolo?kih promena (PTSP, seksualna zlopuotreba dece, rano seksualnog ili fizicko nasilje u detinjstvu) rezultira sentizacijom hipotalamo-hipiofizno-adrenalne osovine sa promenom mo?dane strukture.

25. Etiolgija- nastavak Proucavanjem PL je odbacena hipoteza da se genetski faktori prenose samo u ?biologiji?, a faktori okoline samo u ?psihologiji?.

26. Poremecaji licnosti kao posledica naru?avanja individualnog psihoseksualnog razvoja Tokom indivisualnog razvoja licnost se razvija od potpunog egocentricnog deteta (novorodjenceta) do plemenetite altruisticne odrasle osobe. Razvoj mo?e biti ometen u bilo kojem stadijumu: oralnom, analnom, falusnom, latentnnom i tokom pubereteta i rane adolescencije.

27. Etiologija PL-nastavak 3) PSIHODINAMSKI FAKTORI: Posledica te?kih psihickih trauma u ranom detinjstvu, negativnih i/ ili patolo?kih roditeljskih relacija i uticaja psihopatologije roditelja na razvoj licnosti; zaostaju nezreli, patolo?ki i primitivni odbrambeni mehanizmi- ote?ano sazrevanje licnosti, kontrola nagona i afekata i postizanje identiteta.

28. Etiologija PL-nastavak MATURACIONI FAKTORI: - Argument da su faktori sazrevanja va?ni sastoje se pre svega u incidenciji PL u obrnutoj proporciji sa godinama starosti. U stvari sa godinama dolazi do ubla?avanja simptoma svih PL.

29. Etiologija-nastavak 6) SOCIOKULTURNI FAKTORI: Va?nost etickih, kulturolo?kih i socijalnih cinilaca, Problemi akulturacije nisu i PL, PL. ispoljavanje obicaja, religije i politickih stavova vezani za sopstvenu kulturu nisu PL ni za tu ni drugu sociokulturnu sredinu.

30. DIJAGNOZA POREMECAJA LICNOSTI Kod postavljanja dijagnoze treba uzeti u obzir: sve aspekte funkcionisanja jedne licnosti i to pre svega one dimenziije ili crte licnosti za koje je dostignut predlo?eni dijagnosticki prag prema dijagnostickim kriterijuma u ICD-10 i/ili DSM-IV, Treba koristiti ?to vi?e izvora informacija ne samo na osnovu jednog interrvjua ili anamneze vec vi?e uzastopnih autoanamnestickih i heteroanamnestickih podataka, Va?ne su kulturne ili regionalne varijacije manifestacija licnosti, U ICD-10 PL su svrstani pod ?ifrom F60.0 do F60.9, odnosno F61.0 do F61.1.

31. ZAJEDNICKI DIJAGNOSTICKI KRITERIJUMI ZA PL Treba da su ispunjena najmanje tri kriterijuma 1-6: 1. Nagla?eni disharmonicni stavovi i pona?anje koje ukljucuje nekoliko podrucja funkcionisanja: afektivnost,razdra?ljivost, kontrolu impulsa, nacin opa?anja i mi?ljenja, stil komuniciranja sa drugima, 2. Abnormalni obrazac pona?anja je stalan, dugotrajan i nije ogranicen na epizodu mentalne bolesti, 3. Izmenjeni nacin pona?anja je sveobuhvatan i jasno neprilagodjen na ?irokom podrucju licnih i socijalnih situacija

32. Zajednicki dijagnosticki kriterijum PL-nastavak 4. Navedne situacije pona?anja uvek se ponavljaju za vreme detinjstva ili adolescencije i nastavljaju se u odraslom periodu, 5. Poremecaj dovodi do znacajnih licnih problema koje se mogu uociti tek u kasnijem periodu, 6. Poremecaj je obicno, ali ne uvek povezan sa znacajnim u personalnom i socijalnom fukcionisanju

33. ZAJEDNICKE OSOBINE PL Osobe sa PL imaju obrazac pona?anja koji je samoo?tecujuci i uporedjuje se sa pona?anjem osoba koje su umorne, o?tecenog mozga, pod uticajem veceg stresa ili emotivno nezrele, Sa aspekta ocene njihovog du?evnog zdravlja, po te?ini poremecaja nalaze se izmedju neuroza i psihoza.

34. Zajednicke osobine PL-nastavak 3. PL pojavljuju se u interpersonalnom kontekstu. Zbog poremeca pona?anja ove osobe izazivaju osecaj nametljivosti i smetnje. Kada se oznacavaju bolesnim to je najce?ce etiketa nego poruka da smo ih raumeli i Osobe sa PL imaju veliku uticaj na druge ljude. Ka?e se da drugima udju ?pod ko?u? i te?ko ih se otarasiti, Zajednicki simptomi su: nestabilnost, nezrelost, agresivnost, neautenticnost osecanja i impulsivnost.

35. Zajednicke osobine PL- nastavak Svakodnevno srecemo osobe sa specificnim pona?anje, kao npr.: egocentricne osobe, Parazitske licnosti, Stidljive licnosti, Upla?ene licnosti, Ekscentricne licnosti, Hladne licnosti, Nezainteresovane licnosti i Tajanstvene licnosti

36. KLASIFIKACIJA PL podela prema DSM-IV (APA,1995) Grupa A sa cudnim i ekscentricnim obele?jima ?Ekscentrici?: Paranoidni PL, Shizoidni PL i Shizotipni PL. Grupa B sa dramaticnim, nagla?eno osecajnim i hirovitim obele?jima ?Dramatici?: Antisocijalni PL, Granicni PL, Histrionicni PL, Narcisticki PL, Grapa C sa anksioznim i stra?ljivim obele?jima ?Stra?ljivci?: Opsesivno-kompulsivni, Izbegavajuci PL, Zavisni PL, Pasivno-agresivni PL, Inhibirani PL Drugi poremecaji licnosti: Pasivno-agresivni PL, Depresivni PL, Sadisticki Pl, Samorazarajuci PL.

37. Klasifikacija PL po ICD-10 F 60 SPECIFICNI PL Paranoidni PL Shizoidni PL Disocijalni PL Emocionalno nestabilni PL ( impulsivni i granicni tip) Histrionicni PL Anakasticni PL Anksiozni (izbegavajuci) PL Zavisni PL Drugi specificni PL PL nespecifikovan

38. Poremecaji licnosti po ICD-10-nastavak F61 ME?OVITI I DRUGI PL Me?oviti Pl Problematicne promene licnosti

39. Klasifikacija PL po ICD-10-nastavak F62 Trajne promene licnosti koje se ne mogu pripisati octecenjima ili bolestima mozga Trajna promena licnosti posle katastroficnog iskustva Trajna promena licnosti posle psihijatrijske bolesti Druge trajne promene licnosti Trajna promena licnosti, nespecifikovana

40. Klasifikacija Pl po ICD-10-nastavak F63 Poremecaji navika i impulsa patolo?ko kockanje Patolo?ko podmetanje po?ara (piromanija) Patolo?ka kradja (kleptomanija) Trichotilomania Drugi poremecaji navika i impulsa Poremecaji navika i impulsa nespecifikovani

41. Klasifikacija PL po ICD-10-nastavak F64 Poremecaji polnog identiteta Transseksulalizam Transvetitizam sa dvostrukom ulogom Poremecaj polnog identiteta u detinjstvu Drugi poremecaji polnog identiteta Poremecaj polnog identiteta nespecifikovan

42. Klasifikacija PL po ICD-10-nastavak F65 Poremecaji seksualnog prioriteta Feti?izam Feti?isticki transvetitizam Egzibicionizam Voajerizam Pedofilija Sadomazohizam Multipli poremecaji seksualnog prioriteta Drugi poremecaji seksualnog prioriteta Poremecaji seksualnog prioriteta ,nespecifikovan

43. Klasifikacija PL po ICD-10-nastavak F66 Psiholo?ki poremecaji i poremecaji pona?anja povezani sa seksualnim razvojem i orjentacijom Poremecaj seksualnog sazrevanja Ego-distona seksualna orjentacija Poremecaj seksualnog odnosa Drugi psihoseksualni razvojni poremecaji Psihoseksualni razvojni poremecaj, nespecifikovan

44. Klasifikacija PL po ICD-10-nastavak F68 Drugi poremecaji licnosti i pona?anja odraslih Razrada somatskih simptoma zbog psiholo?kih razloga Namerno izazivanje simptoma ili izmi?ljanje simptoma i nesposobnosti, somatskih ili psiholo?kih(ve?tacki poremecaj) Drugi specifikovani i nespecifikovani poremecaji licnosti i pona?anja odraslih

45. Specificni poremecaji licnosti 1. Paranoidni poremecaj licnosti Preterana osetljivost na onemogucavanje i odbacivanje; Tendencija ka stalnoj ljutnji,tj.ne zaboravljanju uvreda, povreda, omalova?anja i sl., Sumnjicavost i nagla?ena te?nja iskrivljavanju do?ivljaja pogre?nim shvatanjem neutralnih i prijateljskih radnji, postupaka drugih osoba kao neprijateljskih ili prezirucih.

46. Paranoidni PL-nastavak Ratoborno i uporno insistirsnje na licnim pravima, neprimereno aktuelnoj situaciji, Cesta sumnjicavost, bez opravdanja vezano za seksualnu vernost partnera, Tendencija preteranog do?ivljavanja licne vrednosti sa trajno egocentricnim pona?anjem i Zaokupljenost nepotvrdjenim ?konspirativnim? obja?njenjima dogadjaja oko sebe ili uop?teno

47. 2.Schizoidni poremecaj licnosti-nastavak Veoma malo ili nimalo aktivnosti koje izaziva zadovoljstvo, Emocionalna hladnoca, ravnodu?nost ili zaravljen afekat, Ogranicen kaapacitet za ispoljavanje toplih, ne?nih osecanja ili ljutnje prema drugimas, Ravnodu?nost na pohvalu ili kritiku, Smanjeno interesovanje za seksualna iskustva sa drugim osobama imajuci u vidu ?ivotni uzrast osobe.

48. Shizoidni PL-nastavak Stalan izbor aktivnosti koje obavljaju sami, Preterana zaokupljenost fantazijom, ma?tom i introspekcijom, Nedostatak ili nepostojanje samo jednog bliskog prijatelja-teljice, ili poverenja odnosa sa drugima, nedostatak ?elje za takvim odnosima i Nagla?ena neosetljivost za op?teprihvacene socijalne norme i pravila

49. 3.Shizotipalni PL Osnovne karakteristike ovog PL su: Bizarnost mi?ljenja, pona?anja i pojave ( magijsko mi?ljenje, do?ivljaj telepatskih sposobnosti), Poremecaji percepcije: iluzije, do?ivljaj prisustva ?nekog ili neceg?, Spektar afektivnih do?ivljavanja je su?en, deluje hladno ili emocionalno neadekvatno, nema biskih prijatelja, ?sme?ta? anksioznosti i disforije, rizik od suicida, Socijalna izolacija, intenzivni stres mo?e da provocira psihozu.

50. 4.Antisocijalni PL -Neodgovorno i antisocijalno pona?anje najrazlicitijem oblika ( nesposoban da kontinuirano radi, ne prilagodjava se socijalnim normama i zakonu, razdra?ljiv i agresivan, ne po?tuje financijske obaveze, ne planira svoje aktivnosti, impulsivnost), Pacijenti su stariji od 18 godina.

51. Antisocijalni PL-nastavak U anamnezi anti i asocijalno pona?anje u detinjstvu, Ozbiljno je poremeceno profesionalno i socijalno funkcionisanje, vecinom se nalaze u KPD, Predisponirajuci faktor je nekompletna porodica, Ce?ci je poremecaj kod mu?karaca

52. 5.Granicni PL Nestabilan identitet( nesigurna predstava o sebi,svojim ciljevima, seksualnoj orjentaciji, u izboru profesije), Nestabilnost interpersonalnih odnosa i nestabilnost raspolo?enja ( lako i kratkotrajno zapadanje u depresiju, anksioznost, iritabilnost, pervazivna osecanja praznine i dosade, smanjena tolerancija da se bude sam, naleti nekontrolisanog gneva, pretnje, tentameni, suicid i dr), Kompromitovana je socio-profesionalna sposobnost. Komplikacije: distimija, depresivne eizode, zavisnost od PAS, suicid, Najce?ci je PL, u psihijat. Morbiditetu sa 15% do 20%, 2:1do 9:1 u korist ?ena,

53. Granicni PL-nastavak Komplikacije: distimija, depresivne eizode, zavisnost od PAS, suicid, Najce?ci je PL, u psihijat. Morbiditetu sa 15% do 20%, 2:1do 9:1 u korist ?ena, Poremecaj se prenosi familijarno,Izra?ena nestabilnost raspolo?enja, interpersonalnih odnosa, identiteta (smene idealizacija/obezvredjivanje, impulsivnost

54. Granicni Pl-nastavak narocito: rasipanjen novca, adikacija, kradje i dr,emocionalna nestabilnost, naleti bezrazlo?nog gneva i slaba kontrola impulsa, pretnje ili poku?aji suicida, samopovredjivanje, trajan i izrazit poremecaj identiteta-nesigurnost, nestabilnost predstave o sebi, svojim ciljevima, izboru profesije i dr., Izrazit strah od odbacivanja

55. 6. Disocijativni poremecaj licnosti Nesrazmer izmedju pona?anja osobe sa PL i op?teprihvacenih dru?tvenih normi i to: Grubo zanemarivanje osecanja drugih osoba, Nagla?en i stalan nedostatak odgovornosti i nepo?tovanja socijalnih normi, pravila i obaveza, Nemogucnost odr?avanja trajnih veza iako ne postoje te?koce u njihovom uspostavljanju, Vrlo niska tolerancija frustracija i nizak prag za ispoljavanje ljutnje, agresije,ukljucujuci i nasilje, Nepostojanje osecanja krivice, kajanja, nemogucnost ucenja na iskustvu, narocito na kazni, Izra?ena skolonost optu?ivanju drugih ili sklonost uvervljivim racionalizacijama za pona?anje koje je pacijenta dovelo u konflikt sa drugima ili dru?tvom

56. 7. Emocionalno nestabilni PL Izra?ena tendencija ka impuslsivnim radnjama i postupcima bez razmi?ljanja o posledicama i sa afektivnom nestabilno?cu, Minimalna sposobnost planiranja, Izlivi intenzivne ljutnje ili besa cesto mogu dovesti do nasilja ili ?eksplozivnog? pona?anja, Ovo pona?anje je intenzivnije ukoliko naidje na kritiku ili ometanje od okoline, Glavne karakteristike su: impulsivnost i nedostatak samokontrole

57. 8. Impulsivni tip PL Dominantna su obele?ja: - Emocionalna nestabilnost i nedostatak kontrole nagona, - Cpesti su napadi nasilnickog i/ili preteceg pona?anja, posebno kao odgovor na kritiku

58. 9. Granicni tip PL Izra?eno je nekoliko oblika emocionalne nestabilnosti Pacijentova predtava o sebi, ciljevima i licne sklonosti (ukljucujuci i seksualne) cesto su nejasni i poremeceni, Postoji hronicni osecaj praznine, Ukljucivanje u intenzivne i nestabilne odonose dovodi do ponavljanja emocionalnih kriza, Prenagla?eno nastojanje da se izbegne odbacivanje sa serijom suicidalnih pretnji, poku?aja suicida ili samopovredjivanja ( premda se ove pojave mogu pojaviti i bez ogiglenog podsticaja).

59. 10. Histrionican PL Samodestrukcija, teatralnost, preuvelicano izra?avanje osecanja, Sugestibilnost, lako podleganje uticajima drugih ljudi ili situacija, Povr?na ili labilna afektivnost, Stalno tra?enje uzbudjenja i aktivnosti u kojima je pacijent u cetru pa?nje, Neprimerena zavodljivost u izgledu i pona?anju i Preterana zaokupljenost fizickom privlacno?cu

60. 11.Anakasticni PL Nagla?ena sumnja i opreznost, Zaokupljenost drtaljima, pravilima, propisima, redon, organizacijom ili rasporedom, Perfekcionizam koji ometa zavr?avanje posla, Zaokupljenost strahovima da ce biti napu?ten od osobe s kojom je u bliskom odnosu i ostavljen da se sam brine o sebi i Ogranicena sposobnost doono?enja svakodnevnih odluka bez brojnih saveta i uveravanja drugih

61. 12. Anksiozni (izbegavajuci) PL Stalni, perzistirajuci i sveobuhvatni osecaj napetosti i strepnje, Verovanje da je osoba neprikladna, nepravedna ili inferiorna u odnosu na druge, Preterana zaokupljenost kritikom ili odbaceno?cu u dru?tvenim situacijama, Nevoljnost u uspostavljanju odnosa sa drugim ljudima, osim u koliko je odoba sigurna da se drugima svidja; Ogranicenost ?ivotnog stila zbog potrebe za ?ivotnom sigurno?cu i Izbegavanje dru?tvenih ili radnih aktivnosti koje ukljucuju interpersonalni kontakt zbog straha od kritike, neodobravanja ili odbacivanja

62. 13. Zavisni PL Potsticanje ili dopu?tanje drugima da donose vecinu va?nih ?ivotnih odluka umesto njega ili nje, Podredjivanje sopstvenih licnih potreba potrebama o kojih je osoba zavisna i preterano udovoljavanje njihovim ?eljama, Nespremnost da se postave cak i razumni zahtevi ossobama od kojih se zavisi, Do?ivljaj nelagodnosti ili bespomocnosti kada je osoba sama, zbog preuvelicane bojazni da je nesposobna da brine o sebi, Zaokupljenost strahovima da ce biti napu?tena od osobe s kojom je u bliskom odnosu i ostavljena da sama brine o sebi i Ogranicena sposobnost dono?enja svakodnevnih odluka bez brojnih saveta i uveravanja drugih Cesto puta licnost je preplavljena do?ivljajima bespomocnosti, nekopetentnosti i nepodno?ljivosti

63. 14.Narcisticki PL Grandiozne do?ivljaj sopstvene va?nosti i znacaja (u ma?ti i pona?anju), Preosetljivost na ocene iz okoline, Preokupiranost ma?anjem o moci, idealnoj ljubavi, snazi, briljantnosti, Nedostatak empacije i intenzivnaa zavist prema drugima, zahteva stalno divljenje, do?ivljaj predodredjenosti.

64. Narcisticki Pl-nastavak Egzibicionizam (pona?anje motivisano zadovoljstvom da se bude posmatran, nadmenost, stalna potraga za novim uspesima, stav predodredjenost, ocekivanje specijalnih povlastica,Ekspoatatorski i parazitski odnos prema okolini, Nisko samopo?tovanje,nesigurnost, infantilnost, Posledice u interpersonalnim relacijama, distimija, kratke reaktivne psihoze, pesimizam u srednjim godinama

65. 15.Inhibovani PL Izra?ena nelagodnost u socijalnim odnosima, strah od negativne ocene okoline (osetljivost na kritiku, neodobravanje), Bez bliskoh prijatelja, ne ulazi u dnose dok se ne uveri da ce biti prihvacen, Izbegava socioprofesionalne anga?mane koji podrazumevaju mnogo ljudi, Povucenost i stidljivost u interpersonalnim odnosima i socijalnim relacijama, Strah od crvenjenja, plakanja ili razotkrivanje svoje upla?enosti pred drugim ljudima, Preuvelicavanje potencijalne opasnosti ili problema u situacijama koje nisu rutinske

66. 16.Opssesivno-kompulsivni PL - Prekomerni perfekscionizam i nefleksibilnost koji ometa zavr?avanje zadatka ili posla, Preokupiranost pravilima, detaljima, redom i previdja se pravi smisao posla, Uporno zahtevanje da se drugi podrede njegovom ?nacinu? rada,

67. Opssesivno-kompuslivni PL-nastavak Preterana posvecenost poslu bez odmora, razonode, dru?enja i sl, Neodlucnost i izbegavanje dono?enja odluka ili se do poslednjeg trenuta odugovlaci s njim, Skrupuloznost ( prerkomerna obazrivnost da se neko ne uvredi(, hipermoralnost.

68. Opssesivno-kompulsivni PL-nastavak Su?en dijapazon emocionalne ekspresije, ?krtost, ?tedljivost u odnosu na vreme, novac, materijalna dobra, Nesposobnost da se odvoji od od bezvrednih ili dotrajalih stvari, cak kada ovo nema nikakvu sentimentalnu vrednost.

69. 17.Pasivno-agresivni PL Izra?en pasivan otpor da se pokori pravilima socio-profesionalnog funkcionisanja, Stidljivost i razdra?ljivost ako se tra?i ne?to ?to ne ?eli, Protestovanje bez razloga da se od njega previ?e tra?i, Izbegavanje obaveza pravdajuci se zaboravno?cu, Neprihvatanje korisnih sugestija, obstruiranje zavr?etka posla, Bezrazlo?no kritikovanje poslovno nadredjenih.

70. 18.Me?ani i ?drugi? PL Kod jednog pacijenta postoje kriterijumi vi?e poremecaja licnosti, ali ih nema dovoljno da bi se postavila dijagnoza bilo kojeg PL- postavlja se dg me?anog PL, U ne?to bla?em obliku izra?en je impulsivan i nezreli poremecaj licnosti, Kada je u pitanju pPL koji nije predvidjen dijagnostickim kriterijumima ICD ili DSM-IV ?postavlja se dg ?Poremecaj licnosti neodredjen?, Na kraju dolazi naziv utvrdjenog PL

71. Slicnosti i razlike kod pojedinih PL U praksi cesto nije moguce da se odrede dominantni, preovladjujuci simptomi odredjenog PL.U slucaju preklapanja vi?e simptoma koji su karakteristicni za neki PL postavlja se dijagnoza m e ? o v i t o g p o r e m e c a j a l i c n o s t i

72. Drugi poremecaji licnosti 1. Trajne promene licnosti koje nisu posledica o?tecenja ili bolesti mozga Trajne promene licnosti nakon katastrofalnih do?ivljaja,Trajna promena licnosti nakon psihijatrijske bolesti

73. Poremecaji navika i nagona Poremecaji kontrole impulsa Patolo?ka sklonost kockanju- pojacani kockarski porivi mogu se sresti kod manije, antisocijalne licnosti i dr., Patolo?ko potpaljivanje vatre-piromanija bez vidljivog motiva i stalna preokupacija s predmetima povezanih sa varom i paljenjem, Patolo?ka sklonost kradji-kleptomanija gde ukradeni premeti nisu za licnu upotrebu ili ne dopirnose materijalnoj dobiti osobe koja ih je ukrala, Trichotilomania (manija cupkanja dlaka) mo?e biti i posledica sumanutog poremecaja ili odgovor na halucinacije

74. b) Poremecaji polne uloge Transeksualizam- ?elja da neko ?ivi i bude prihvacen kao osoba suprotnog pola,osobe koje ?ele promenu pola, Transvetitizam-no?enje odece suprotnog pola, nema ?elje za promenom pola i seksualnog uzbudjenja povezanog sa promenom odece; Poremecaji seksualne sklonosti: feti?izam, feti?isticki transvetitizam Egzibicionizam-stalna ?elja za pokazivanjem genitalija na javnim mestima osobama supronog pola, Voajerstvo-u?ivanje u gledanju drugih pri seksualnom odnosu ili intimnog pona?anju; svalacenje i sl., Pedofilija-seksualna skolonost ka deci jednog ili oba pola u pretpubertetskom ili pubertetskom periodu; Sadomazohizam- u?ivanje u nano?enju ili trpljenju bola (mo?e dominirati sadizam ili mazohizam): Ostali poremecaji seksualne sklonosti: u?ivanje ili masturbiranje tokom opscenih telefonskih razgovora, trljanje o ljude u gu?vi, na javnom mestu ili prevoznom sredstvu, zoofilija (seksualne sklonosti sa ?ivotinjama, gu?enje partnera sa ciljem pojacanja seksualnog u?ivanja

75. Psihicki poremecaji povezani sa seksualnim razvojem i orjentacijom Poremecaji seksualnog sazrevanja Nesigurnost vezanu za seksualni identitet i orjentaciju c) Drugi poremecaji pona?anja Pa?ljiva obrada fizickih simptoma zbog psiholo?kih razloga Simulacija simptoma ili nesposobnosti bez vidljivog razloga i bez jasne motivacije za razliku od simulacije sa ociglnom motivacijom. Tendencija da se prihvati uloga bolesnika

76. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA PL 1.Pocetni organski psihosindrom i epilepsija (narocito forntalni i temporalni region), 2. Bolesti zavisnosti, 3. Nerotski poremecaji i 4. Psihoze Potrebno je: detaljno somatsko i neurolo?ko ipistivanje

77. Diferencijalna dijagnoza PL-nastavak 1. Psihoorganski sindrom -U prodromalnom, pocetnom stadijumu ekspanzivnih, vaskularnih, infektivnih i degenerativnih procesa CNS, Sindrom organskog poremecaja licnosti je cest kod lezije frontalnih i temporalnih re?njeva (impulsivnost, pseudodemencija sa apatijom, anhedonijom, psihomotorna retardacija, Veoma su cesti me?ani oblici,

78. Diferencijalna dijagnoza PL-nastavak 2. Zloupotreba i zavisnost od PAS Najveci broj narkomana (opoidni tip) manifestuje i PL, U grupi alkoholicara dominira neurotska organizacija licnosti, Kod heronoimana cest je narcisticka struktura licnosti, Treba utvrditi da li je zavisnost primarna(bez poremecaja licnosti) ili simptomatska (sa pozadinskim poremecajem licnosti)

79. Diferencijalna dg-nastvaka 3. Neurotski poremecaji Neuroticari sami sebe dijagnostikuju, tra?e pomoc ?aleci se na tegobe, PL perzistiraju u svom ?koraku u stranu? pona?anju do?ivljavajuci ga kao svoje prirodno stanje, PL ne prihvataju i cesto odbijaju psihijatrijsku pomoc, Nema klasicne neurotske sheme:?konflikt-anksioznost-odbrana-simptom?, vec se srece trajna maladaptivnost (maladaptacija u spolja?njem svetu kao direktna posledica adaptacije na primitivnu strukturu i nagonsko-afektivnu disharmoniju unutra?njeg sveta), Anksioznost nije karakteristicna za PL, vec napetos koja samo klinicki podseca na anksioznost i fenomenolo?ki se razlikuje od anksioznosti, sem kod inhibiranog PL sa genuinom anksiozno?cu.

80. Diferencijalna dg-neuroze-nastavak Nema klasicne neurotske sheme:?konflikt-anksioznost-odbrana-simptom?, vec se srece trajna maladaptivnost (maladaptacija u spolja?njem svetu kao direktna posledica adaptacije na primitivnu strukturu i nagonsko-afektivnu disharmoniju unutra?njeg sveta), Anksioznost nije karakteristicna za PL, vec napetos koja samo klinicki podseca na anksioznost i fenomenolo?ki se razlikuje od anksioznosti, sem kod inhibiranog PL sa genuinom anksiozno?cu.

81. Diferencijalna dg-neuroze-nastavak Znacaj tzv. Strukturalne dijagnoze stepen integracije identiteta sa difuzijom identiteta kod PL i psihoza Nivo zrelosti odbrambenih mehanizama (rascep-spliting i drugi primitivni patolo?ki mehanizmi odbrane) Ocuvanost testa realnosti koji je ocuvan kod neuroze, delimicno o?tecen kod PL i te?ko o?tecen kod psihoza, Neurotski poremecaji i PL mogu se razlikovati i samo na osnovu aktivnih mehanizama odbrane (primitivnih i zrelih)

82. Diferencijalna dg PL-neuroze-nastavak Inhibovani PL- socijalna fobija, Opsesivno-kompulsivni PL-opsesivno-kompulsivna neuroza, Pasivno-zavisni PL- agarofobija, Histrionicni PL-konverzivna neuroza, Disocijativni PL-hipohondrijska nepsihoticna stanja, Poremecaji licnosti-karakter neuroze, narocito je df.dg te?ka prema neuroticnom krakteru,gde je potreba detaljnija analiza dinamike patolo?kih karakternih crta,tj. Otkrivanje njihovog porekla u nekada?njim neuroticnim odbranama, PL-distimija ( depresivne neuroze)- granicni, narcisticki i pasivno-agresivni PL.

83. Diferencijalna dg PL-neuroze-nastavak Poremecaji licnosti-karakter neuroze, narocito je df.dg te?ka prema neuroticnom krakteru,gde je potreba detaljnija analiza dinamike patolo?kih karakternih crta,tj. Otkrivanje njihovog porekla u nekada?njim neuroticnim odbranama, PL-distimija ( depresivne neuroze)- granicni, narcisticki i pasivno-agresivni PL.

84. 4. Diferencijalna dijagnoza PL i psihoza Karakteristicna kl. slika i fazicni tok, Te?ko o?tecen test realnosti, Poremecaji mi?ljenja, percepcije, afekta, Hier i hipohormija, poremecaji afekta, Komplikacije PL- kratke reaktivne psihoze, afektivne psihoze i schizofreniformni poremecaji, Te?ka df. Dg.PL prema genuinim psihozama narocito kod prvog pregleda (alternativna je ?komplikovani PL?)- va?an je klinicki tok i kvalitet remisije

85. Diferencijacija pojedinih oblika PL i psihoza-nastavak Paranoidni PL- paranoidne psihoze (Sch) i psihoze sumanutosti, Shizoidni PL-shizofrenija, Schizotipalni PL-shizofrenija, PL mo?e da prethodi pojavi psihoze, da predisponira pojavu psihoze, istovreno, simultano postojanje oba poremecaja, da se kompluukuje PL sa psihozom, da PL ometa tretmaan psihoze.

86. 5. Diferencijalna dijagnoza pojedinih oblika PL 1. Dobro poznavanje i razumevanje pojedinicnih PL i drugih psihijatrijskih poremecaja ( neurotskih, zavisnost od PS, psihoorganski sindromi i psihoza) pru?a dobru mogucnost diferencijalne dijagnoze pojednih oblika PL.

87. Poremecaji licnosti kao psihijatrijski pacijent Osobe sa PL u periodima kompenzovanosti ne osecaju simptome poremecaja ( povremeno do?ivljaj subjektivnog, a obicno socioperofesionalnog nezadovoljstva) i tipicno, niti tra?e niti prihvastaju psihijatrijski tretman

88. PL kao psihijatrijski pacijenti-nastavak 1. Adikcija/abuzus( alkohol, droge- PAS, hrane i dr.), 2.Problemi u braku, u porodici, na poslu ili socijalnom funkcionisanju uz pritisak okoline i tada uzroke problema vide u drugima, 3.Samoinicijativno ili prisiljen od okoline kada se pojave komplikacije u vidu tzv. Vi?ka simptomatologije kada se na postojeci PL superponira drugi mentalni poremecaji.

89. Dekompancija PL 4.Period dekompenzacije koja je slicna komplikacijama PL (kod dekompenzacije javlja se dekompenzacija postojece patolo?ke strukture licnosti koji su generisani prvenstveno intrapsihickim faktorima, izmenjen je test unutra?nje realnosti sa ozbiljnijim maladaptivnim pona?anjem. Dolazi do smetnji ili prekida uobicajenog modela adaptacije specificnog za pojedini oblik PL).

90. Dekompenzacija PL-nastavak Dekompenzaciju obicno prati sledece nepsihoticno ispoljavanje: pasivnost ili agitacija, narastanje napetosti i acting-out pona?anje, paranoidnost nepsihoticnog kvaliteta, distimija, suicidalne ideje i poku?aj suicida.

91. Diferencijalna dijagnoza PL-nastavak Sindrom organskog poremecaja licnosti va?an je kod osoba starijih od 40 godina bez psihijatrijskog poremecaja u anamnezi,a promene licnosti su nastale naglo i u relativno kratkom vremenu, Dugogodi?nja psihomotorna epilepsija mo?e dovesti do disocijativnih stanja, multiple licnosti ili specificnog bihevioralnog sindroma,tz. Interiktalni PL koji lici na mnoge PL(afektivna labilnost, disforija, slaba kontrola impulsa, agresija, opsesivnost, shizoidno pona?anje i dr.).

92. TERAPIJA POREMECAJA LICNOSTI I PSIHOFARMAKOTERAPIJA 1.Farmakoterapija sindroma poremecaja raspolo?enja, 2. Sindrom poremeca slicnih psihozi, 3. Sindrom poremecaja kontrole impulsa 4. Granicni i/ili shizotipalni poremecaj licnosti

93. Farmakoterapija-nastavak Sindrom poremecaja raspolo?enja, najce?ce depresija - antidepresivni SSRIs, MAO, TCA - nagle promene raspolo?enja, ciklotimija stabilizatori raspolo?enja, psihostabilizatori

94. Farmakoterapija PL-nastavak 2. Sindrom poremecaja slican psihozi najce?ce iz shizofrenog spekta neuroleptici, antipsihotici klasicni ili novija generacija atipicnih antispihotika Doze zavise od intenziteta i trajanja psihoticnih do?ivljaja, - kod granicnih poremecaja radi se o kratkotrajnim psihoticnim do?ivljajima,tzv. mikropsihoze

95. Farmakoterapija PL-nastavak 3. Sindrom poremecaja kontrole impulsa Neuroleptici Psihostabilizatori: litium karbonat Antiepileptici koji se koriste kao psihostabilizatori: karbamazepin, natium valproat, lamotrigin, clonazepan, gabapeptin Betablokatori: propranolol

96. Terapija PL-psihoterapija Efikasni su sledeci oblici psihoterapije: Bihevior terapija Kratka analiticka psihoterapija Suportativne metode ( persuazija, ventilacija, konfrontacija, savetovanje, pssihoedukacija) Grupna, okupaciona i radna terapija -Su?tina je u pru?anju korektivnog i adekvatnog emocionalnog iskustva, glas realnosti, ventilacija, relaksacija i socijalni kontakt. -psihoterapija individualna ili grupna i kod PLtreba da bude intenzivna, rekonstruktivna, atomsfera lecenja i neurtalni nivo, fokusirana je na odnose iz svakodnevnog ?ivota, uspostavljanje kontrole nad pona?anjem, korekcija maladaptivnog pona?anja, ucenje (usvajanje zrelijih,adaptivnih obrazaca pona?anja).

97. Psihoterapija PL-nastavak -psihoterapija individualna ili grupna i kod PL treba da bude intenzivna, rekonstruktivna, atomsfera lecenja i neurtalni nivo, fokusirana je na odnose iz svakodnevnog ?ivota, uspostavljanje kontrole nad pona?anjem, korekcija maladaptivnog pona?anja, ucenje (usvajanje zrelijih,adaptivnih obrazaca pona?anja).

98. Socioterapija PL Socioterapija Pl je jo? uvek neselektivna Cesto se svodi na individualne intervencije socijalnog radnika na pravdanje bolovanja, kontakt s porodicom, izostanaka s posla i sl. Najpouzdanija se pokazala grupna socioterapija Pacijente sa PL po pravilu treba leciti u vanbolnickim institucijama

99. Socioterapija PL/nastavak Hospitalizacija mnogo redje i to u slucaju antisocijalnog, granicnog i shizotipalnog PL i to kada je dezorganizacija pona?anja dostigla takav stepen je neophodna intenzivna i kombinovana psiho-farmako-socioterapija Indikacije za hospitalizaciju su: pojava komplikacija adikacije-abutusa uz nesposobnost asprinencije, psihoticnost, dekompenzacija posebno anksiozno-depresivno-agitirani tip, visok rizik od suicida, uklanjanje pacijenta iz sredine koja je postala maksimalno neprijateljska ili netolerantna prema pacijentu (ili vice versa)

100. Socioterapija PL-nastavak Hospitalizacija mnogo redje i to u slucaju antisocijalnog, granicnog i shizotipalnog PL i to kada je dezorganizacija pona?anja dostigla takav stepen da je neophodna intenzivna i kombinovana psiho-farmako-socioterapija

101. Indikacije za bolnicko lecenje PL Indikacije za hospitalizaciju PL su: pojava komplikacija adikacije-abutusa uz nesposobnost asprinencije, psihoticnost, dekompenzacija posebno anksiozno-depresivno-agitirani tip, visok rizik od suicida, uklanjanje pacijenta iz sredine koja je postala maksimalno neprijateljska ili netolerantna prema pacijentu (ili vice versa)

102. LITERATURA 1. Buzov I: Poremecaji licnosti, JUMENA, Zagreb, 1988, 2. Kaplan I H i Sadock JB: Prirucnik Klinicke psihijatrije, Naklada Slap, Jastrebarsko, Prevod drugog izdanja,1996, 3. Kapor G: Poremecaji licnosti, Naucna knjiga Beograd, 1986., Megraf, Beograd,2005, 4. Koretic-Dakic D: Poremecaji licnosti (psihopatije i granicna stanja-boderline, u: Mucacevic M i sur: Psihijatrija, Medicinska naklada, Zagreb, 1995,281-290., 5. Minica N, Gregurek R: Poremecaji licnosti, u: Hotujac LJ i sur: Psihijatrija, Medicinska nklada Zagreb, 2006, 251-258.,

103. Literatura-nastavak 6.Nastovic I: Ego-psihologija i psihopatije, Decije novine, Gornji Milanovac,trece izdanje,1989., 7. Semple D. Et all: Personality Disorders, in: Oxford Handbook of Psychiatra, Oxford University Press, Oxford, 2005, 439-467., 8. Sutovic A: Poremecaji licnosti i pona?anja odraslih, u: Loga S( ur.): Klinicka psihijatrija, Medicinski fakultet Sarajevo i Tuzla,1999, 263-272.

104. Literatura o PL- nastavak 9.?ternic M:Psihopati-poremecaj licnosti-karakterna neuroza,u: Moric-Petrovic S (ur): Psihijatrija, Medicinska knjiga Beograd-Zagreb, 1987, 351-356., 10.?vrakic D: Poremecaji licnosti,u: Kecmanovic D(ur):Psihijatrija, Medicinska knjiga Beograd-Zabreb i Svijetlost Sarajevo, tom II, 1989, 1238-1276., 11.Timotijevic I: Principi psihofarmakoterapije, Institut za mentalno zdravlje, Beograd, 1998.


Other Related Presentations

Copyright © 2014 SlideServe. All rights reserved | Powered By DigitalOfficePro