РУРАЛНИ РАЗВОЈ И ПОЉОПРИВРЕДА

1. РУРАЛНИ РАЗВОЈ И ПОЉОПРИВРЕДА

2. Шта се подразумјева под руpалним подручјима ? • Разлика између руралних и урбаних подручја у административном смислу заснива се на територијaлној подијели при чему се мање административне јединице сматрају руралним, док се градови сматрају урбаним подручјима. • По међународним признатим критеријумима за разликовање руралних и урбаних подручја користи се дефиниција OECD-а (Организације за економску сарадњу и развој), која се заснива на броју становника по km2 (густоћа насељености). Према критеријуму OECD-а подручја испод прага од 150 становника по km2 сматрају се руралним, а преко тог прага урбаним подручјима. • У зависности од удјела становништва у регијама које живи у руралним локалним подручјима разликујемо: • - претежно руралне регије (више од 50% становништва регије живи у локалним руралним подручјима). • - значајно руралне регије (више од 15-50% становништва регије живи у локалним руралним подручјима). • - претежно урбане регије (мање од 15% становништва регије живи у локалним руралним подручјима).

3. Шта је интегрални рурални развој ? • Под интегралним руралним развојем подразумијева се развој привредних и непривреднихдјелатности, одређеног руралног подручја, гледано у ширем смислу. • То се, пријесвега односи на инфраструктуру, комуникације, културне и здравствене потребе,услужне дјелатности (савјетодавне, финансијске, занатске, саобраћајне и другеуслуге), пољопривреду и прераду пољопривредних производа, шумарство и прерадудрвета, грађевинарство и производњу грађевинских материјала, угоститељство исеоски туризам, занатство и др.

4. Каква је политика руралног развоја у Европској унији ? • Током педесет година провођења Заједничке пољопривредне политике (ZPP), развој руралних подручја ослањао се традиционално на пољопривредну производњу као главног носиоца привредног развоја. • Послије значајних промјена учињених у периоду 2003-2004. године, ZPP се од политике подстицања пољопривредне производње преусмјерава према повећању квалитета производа, изазовима тржишта, коришћењу нових развојних могућности и очувању животне средине. • Ове измјене праћене су битним промјенама у политици руралног развоја која се у периоду 2007 – 2013. година усмјерава на три циља: • а) повећање конкурентности пољопривреде и шумарства, • б) побољшање животне средине • ц) побољшање квалитета живота у руралним подручјима и подстицање промјена у привреди.

5. Државе чланице и регије дужне су осигуравати уравнотежено провођење политике руралног развоја примјереном расподјелом средства између три наведена циљна подручја. • Европски модел руралног развоја (иницјатива LEADER) покренут 1991. године, заснива се на приступу одоздо према горе („bottom up“), уважавању локалних специфичности и успостави локалних развојних партнерства (локална акцијска група – LAG) у којем представници сва три циљна подручја учествују у развоју и провођењу локалне развојне стратегије. • Стратегија се проводи пројектима усмјереним на рјешавање специфичних локалних питања. • Правни инструменти Заједнице осигуравају цјеловитост политике руралног развоја на читавом подручју Европске уније заједничким стратешким смјерницама, финанцијском подршком новог Еуропског пољопривредног фонда за рурални развој (EPFRR) и уредбом Комисије. • Земље чланице у националним стратегијама руралног развоја разрађују заједничка усмјерења бирањем развојних могућности које ће стварати највећу додатну вриједност на нивоу Заједнице, као и на регионалном и националном нивоу.

6. Тренутно стање у БиХ • Од укупне територије БиХ око 81% чине рурална подручја, а у њима живи око 61% становништва. • Становништво руралних подручја претежно се бави пољопривредом. • Пољопривредну производwу у БиХ карактеришу назнатна улагања, мали посједи, техничко-технолошка застарјелост посједа, доминација екстензивног начина производње, ниска продуктивност, неконкурентност производима из увоза и др. • Иако у БиХ постоје значајни капацитети прехрамбено-прерађивачке индустрије, она у већини сличајева не користи сировине производе у БиХ за своје потребе већ их увози. • Према подацима Свјетске банке (2005) проценат угроженог становништва у руралним подручјима Босне и Херцеговине, односно оних који живе са мање од $PPP4,30$/на дан, изниси око 33 %, а у урбаним мјестима 38%.

7. Табела 1. Угроженост и просторне разлике • У свим набројаним земљама региона проценат угроженог становништва је већи у руралним него у урбанисм срединама, а што није случај у БиХ. • Овај показатељ указује на тешко стање у привреди која је углавном сконцентрисана у урбаним подручјима.

8. Развој руралних подручја у Републици Српској • У Републици Српској сеоска подручја су доминантно заступљена и то је чини претежноруралним простором. У руралним областима Републике Српске живи преко 50% укупног становништва. За Републику Српску је карактеристичан неуједначен степен развијености појединих регија, што истовремено утиче и на разлике у степену развијеностисеоских подручја у оквиру тих регија. • Рурална политика базира се на обезбојеђењу средстава намијењених подршци развојa пољипривреде и села. • Подстицајна средства у оквиру подршке руралном развоју могу се остварити за: • 1. инвестиције у пољопривредну механизацију, • 2. улагања у сточарску производњу (основно стадо, објекти и опрема), • 3. улагања у биљну производњу (подизање вишегодишњих засада, изградњу стакленика и пластеника), • 4. унапређење пољопривредног земљишта (наводњавање и одводњавање),

9. Законска регулатива • На нивоу БиХ постоји закон о пољопривреди, исхрани и руралном развоју. • У оквиру овог закона предложене су мјере политике руралног развоја, а то су: а) мјере за повећање конкурентности (мјере за повећање инвестиција у пољопривредна газдинства и прехрамбену индустрију, подршку службама за едуцирање у сектору, подршку раном пензионисању, подршку младим пољопривредницима, подршку развоју инфраструктуре у руралним подручјима и остале сличне мјере везане за конкурентност руралног подручја), б) мјере за заштиту руралне околине (мјере за мање повољна рурална подручја, подршку агрооколишним програмима укључујући и органску производњу, интегралну производњу, производњу прихватљиву за околину, подршку добробити животиња и друге мјере у вези с руралном околином), ц) мјере за диверзификацију (промјену) активности у руралним подручјима и мјере за побољшање квалитета живота у руралним подручјима (укључују подршку допунским дјелатностима и непољопривредним услугама, мјере за побољшање села и очување природног и културног наслијеђа у руралним подручјима и с тим повезане мјере).

10. ХВАЛА НА ПАЖЊИ