1 / 10

РУРАЛНИ РАЗВОЈ И ПОЉОПРИВРЕДА

РУРАЛНИ РАЗВОЈ И ПОЉОПРИВРЕДА. Ш та се подра з умјева под ру p алним п одручјима ?

Download Presentation

РУРАЛНИ РАЗВОЈ И ПОЉОПРИВРЕДА

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. РУРАЛНИ РАЗВОЈ И ПОЉОПРИВРЕДА

  2. Шта се подразумјева под руpалним подручјима ? • Разлика између руралних и урбаних подручја у административном смислу заснива се на територијaлној подијели при чему се мање административне јединице сматрају руралним, док се градови сматрају урбаним подручјима. • По међународним признатим критеријумима за разликовање руралних и урбаних подручја користи се дефиниција OECD-а (Организације за економску сарадњу и развој), која се заснива на броју становника по km2 (густоћа насељености). Према критеријуму OECD-а подручја испод прага од 150 становника по km2 сматрају се руралним, а преко тог прага урбаним подручјима. • У зависности од удјела становништва у регијама које живи у руралним локалним подручјима разликујемо: • - претежно руралне регије (више од 50% становништва регије живи у локалним руралним подручјима). • - значајно руралне регије (више од 15-50% становништва регије живи у локалним руралним подручјима). • - претежно урбане регије (мање од 15% становништва регије живи у локалним руралним подручјима).

  3. Шта је интегрални рурални развој ? • Под интегралним руралним развојем подразумијева се развој привредних и непривреднихдјелатности, одређеног руралног подручја, гледано у ширем смислу. • То се, пријесвега односи на инфраструктуру, комуникације, културне и здравствене потребе,услужне дјелатности (савјетодавне, финансијске, занатске, саобраћајне и другеуслуге), пољопривреду и прераду пољопривредних производа, шумарство и прерадудрвета, грађевинарство и производњу грађевинских материјала, угоститељство исеоски туризам, занатство и др.

  4. Каква је политика руралног развоја у Европској унији ? • Током педесет година провођења Заједничке пољопривредне политике (ZPP), развој руралних подручја ослањао се традиционално на пољопривредну производњу као главног носиоца привредног развоја. • Послије значајних промјена учињених у периоду 2003-2004. године, ZPP се од политике подстицања пољопривредне производње преусмјерава према повећању квалитета производа, изазовима тржишта, коришћењу нових развојних могућности и очувању животне средине. • Ове измјене праћене су битним промјенама у политици руралног развоја која се у периоду 2007 – 2013. година усмјерава на три циља: • а) повећање конкурентности пољопривреде и шумарства, • б) побољшање животне средине • ц) побољшање квалитета живота у руралним подручјима и подстицање промјена у привреди.

  5. Државе чланице и регије дужне су осигуравати уравнотежено провођење политике руралног развоја примјереном расподјелом средства између три наведена циљна подручја. • Европски модел руралног развоја (иницјатива LEADER) покренут 1991. године, заснива се на приступу одоздо према горе („bottom up“), уважавању локалних специфичности и успостави локалних развојних партнерства (локална акцијска група – LAG) у којем представници сва три циљна подручја учествују у развоју и провођењу локалне развојне стратегије. • Стратегија се проводи пројектима усмјереним на рјешавање специфичних локалних питања. • Правни инструменти Заједнице осигуравају цјеловитост политике руралног развоја на читавом подручју Европске уније заједничким стратешким смјерницама, финанцијском подршком новог Еуропског пољопривредног фонда за рурални развој (EPFRR) и уредбом Комисије. • Земље чланице у националним стратегијама руралног развоја разрађују заједничка усмјерења бирањем развојних могућности које ће стварати највећу додатну вриједност на нивоу Заједнице, као и на регионалном и националном нивоу.

  6. Тренутно стање у БиХ • Од укупне територије БиХ око 81% чине рурална подручја, а у њима живи око 61% становништва. • Становништво руралних подручја претежно се бави пољопривредом. • Пољопривредну производwу у БиХ карактеришу назнатна улагања, мали посједи, техничко-технолошка застарјелост посједа, доминација екстензивног начина производње, ниска продуктивност, неконкурентност производима из увоза и др. • Иако у БиХ постоје значајни капацитети прехрамбено-прерађивачке индустрије, она у већини сличајева не користи сировине производе у БиХ за своје потребе већ их увози. • Према подацима Свјетске банке (2005) проценат угроженог становништва у руралним подручјима Босне и Херцеговине, односно оних који живе са мање од $PPP4,30$/на дан, изниси око 33 %, а у урбаним мјестима 38%.

  7. Табела 1. Угроженост и просторне разлике • У свим набројаним земљама региона проценат угроженог становништва је већи у руралним него у урбанисм срединама, а што није случај у БиХ. • Овај показатељ указује на тешко стање у привреди која је углавном сконцентрисана у урбаним подручјима.

  8. Развој руралних подручја у Републици Српској • У Републици Српској сеоска подручја су доминантно заступљена и то је чини претежноруралним простором. У руралним областима Републике Српске живи преко 50% укупног становништва. За Републику Српску је карактеристичан неуједначен степен развијености појединих регија, што истовремено утиче и на разлике у степену развијеностисеоских подручја у оквиру тих регија. • Рурална политика базира се на обезбојеђењу средстава намијењених подршци развојa пољипривреде и села. • Подстицајна средства у оквиру подршке руралном развоју могу се остварити за: • 1. инвестиције у пољопривредну механизацију, • 2. улагања у сточарску производњу (основно стадо, објекти и опрема), • 3. улагања у биљну производњу (подизање вишегодишњих засада, изградњу стакленика и пластеника), • 4. унапређење пољопривредног земљишта (наводњавање и одводњавање),

  9. Законска регулатива • На нивоу БиХ постоји закон о пољопривреди, исхрани и руралном развоју. • У оквиру овог закона предложене су мјере политике руралног развоја, а то су: а) мјере за повећање конкурентности (мјере за повећање инвестиција у пољопривредна газдинства и прехрамбену индустрију, подршку службама за едуцирање у сектору, подршку раном пензионисању, подршку младим пољопривредницима, подршку развоју инфраструктуре у руралним подручјима и остале сличне мјере везане за конкурентност руралног подручја), б) мјере за заштиту руралне околине (мјере за мање повољна рурална подручја, подршку агрооколишним програмима укључујући и органску производњу, интегралну производњу, производњу прихватљиву за околину, подршку добробити животиња и друге мјере у вези с руралном околином), ц) мјере за диверзификацију (промјену) активности у руралним подручјима и мјере за побољшање квалитета живота у руралним подручјима (укључују подршку допунским дјелатностима и непољопривредним услугама, мјере за побољшање села и очување природног и културног наслијеђа у руралним подручјима и с тим повезане мјере).

  10. ХВАЛА НА ПАЖЊИ

More Related