Teorija i politika cena

1. Teorija i politika cena Poglavlje VIII: Savršeno konkurentna tržišta

2. Klasifikacija tržišnih struktura Stackelberg-ova klasifikacija

3. Klasifikacija tržišnih struktura Waud-ova klasifikacija

4. Klasifikacija tržišnih struktura Weintraub-ova klasifikacija

5. Tržište potpune konkurencije Savršena konkurencija je najefikasniji tržišni model Pretpostavke na kojima počiva model savršene konkurencije su: • Veliki broj prodavaca i kupaca male ekonomske snage; • Homogenost proizvoda; • Data cena; • Slobodan ulazak na tržište i izlazak iz njega; • Potpuna informisanost svih učesnika, • Savršena cenovna elastičnost tražnje i unakrsna elastičnost tražnje koja je jednaka nuli.

6. Tražnja i granični prihod preduzeća Tržišna cena je određena krivama ponude grane i tražnje za proizvodima grane, tako da je za preduzeće data kategorija na koju ono nema uticaja. Kako je cena data kategorija, kriva pojedinačne tražnje (d) sa kojom se suočava preduzeće prikazana je horizontalnom krivom. Kriva tržišne tražnje (D) odgovara delovanju opšteg zakona tražnje i negativnog je nagiba.

7. Tražnja i granični prihod preduzeća

8. Maksimizacija profita konkurentnog preduzeća Cilj svakog preduzeća pa i onog koje posluje u uslovima savršene konkurencije je ostvarivanje obima proizvodnje koji obezbeđuje maksimalan profit. Obim proizvodnje koji obezbeđuje maksimalna profit jeste ravnotežni nivo proizvodnje. U ovom obimu proizvodnje razlika između ukupnih prihoda i ukupnih troškova je maksimalna.

9. Kratkoročna kriva ponude konkurentnog preduzeća Kratkoročna kriva ponude konkurentnog preduzeća je deo krive graničnih troškova iznad prosečnih varijabilnih troškova.

10. Reakcija preduzeća na promenu cene inputa Promena cene inputa utiče na promenu ravnotežnog nivoa proizvodnje, odnosno nivoa koji donosi maksimalan profit. Porast cene inputa dovodi do smanjenja obima proizvodnje, dok smanjenje cene inputa dovodi do povećanja obima proizvodnje koji donosi maksimalan profit.

11. Efikasnost konkurentnog tržišta Efikasnost tržišta se određuje preko blagostanja koje ono donosi kupcima i prodavcima. Blagostanje kupaca i prodavac se meri preko veličine potrošačevog i proizvođačevog viška, odnosno koristi koje kupci i prodavci stiču od učešća na tržištu.

12. Efikasnost konkurentnog tržišta Potrošačev višak je razlika između vrednosti koju kupci pripisuju nekom dobru i iznosa koji plaćaju za to dobro. Proizvođačev višak je razlika između iznosa koji prodavci dobijaju za neko dobro i troškova stvaranja tog dobra. Ukupan višak jeste zbir potrošačevog i proizvođačevog viška, odnosno to je razlika između vrednosti koju potrošači pripisuju nekom dobru i troškova stvaranja tog dobra.

13. Maksimizacija profita konkurentnog preduzeća u dugom roku Konkurentno preduzeće maksimizira profit u dugom roku pri onom obimu proizvodnje gde su dugoročni granični troškovi (LRMC) jednaki ceni (P) i dugoročnim prosečnim troškovima (LRAC) u tački njihovog minimuma.

14. Maksimizacija profita konkurentnog preduzeća u dugom roku

15. Uspostavljanje dugoročne ravnoteže konkurentnog preduzeća i konkurentnog tržišta

16. Nulti, pozitivan i negativan profit konkurentnog preduzeća u kratkom roku

17. Nulti, pozitivan i negativan profit konkurentnog preduzeća u kratkom roku

18. Ravnoteža grane u trenutnom i kratkom roku Trenutni rok je vremenski period koji u sebi sadrži samo aktivnost realizacije (prodaje) i u njemu su svi faktori fiksni. U ovom roku dominantan uticaj na tržišnu cenu ima tražnja.

19. Ravnoteža grane u trenutnom i kratkom roku Kratak rok je vremenski period koji sadrži aktivnosti proizvodnje i realizacije i u njemu postoji podela faktora na fiksne i varijabilne. Na ravnotežnu cenu utiču i tražnja i ponuda s tim da je uticaj tražnje veći.

20. Ravnoteža grane u dugom roku Dugi rok je vremenski period koji u sebi sadrži aktivnosti investiranja, proizvodnje i realizacije i u njemu su svi faktori varijabilni. Na ravnotežnu tržišnu cenu presudan uticaj ima ponuda.

21. Kraj Poglavlja VIII