Tema viii odr ivost turisti ke destinacije 25 03 2014
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 15

TEMA VIII ODRŽIVOST TURISTIČKE DESTINACIJE 25.03.2014. PowerPoint PPT Presentation


  • 58 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

TEMA VIII ODRŽIVOST TURISTIČKE DESTINACIJE 25.03.2014.

Download Presentation

TEMA VIII ODRŽIVOST TURISTIČKE DESTINACIJE 25.03.2014.

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


TEMA VIIIODRŽIVOST TURISTIČKE DESTINACIJE25.03.2014.


Održivi turizam treba da:- Učini optimalnim korišćenje prirodnih resursa koji čine ključni elemenat razvoja turizma, održavajući bitne ekološke procese i očuvanje prirodnog nasleđa i biološke raznovrsnosti- Poštuje socio-kulturne autentičnosti zajednice domaćina, štiti njihovo izgrađeno i savremeno kulturno nasleđe i tradicionalne vrednosti i doprinosi razumevanju i toleranciji između kultura,- Obezbeđuje održivo dugoročno poslovanje, stvarajući društveno-ekonomske koristi koje se pravedno raspodeljuju na sve interesne grupe, uključujući stabilno zaposlenje, mogućnosti za sticanje prihoda i socijalno staranje za zajednice domaćina, kao i doprinoseći smanjenju siromaštva (UNWTO, 2004).


Principi održivog turizma- Ekonomska održivost - obezbeđenje profitabilnosti neposredno i na dugi rok - Ekološka održivost - razvoj koji je kompatibilan sa održavanjem osnovnih ekoloških procesa, biološke raznovrsnosti i bioloških resursa - Kulturna održivost - razvoj koji je kompatibilan sa kulturnim i tradicionalnim vrednostima lokalnih zajednica i koji utiče na jačanje njihovog kulturnog identiteta- Društvena održivost - usmerena je na dobrobit lokalne zajednice i stvaranje i zadržavanje prihoda i drugih koristi u tim zajednicama (McKercher, 2003).


Sredstva za primenu održivog turizma- Zaštita područja- Regulacija turističke privrede- Menadžment vezan za posetioce- Procena uticaja (ekološka, socijalna, zdravlje)- Noseći kapacitet- Tehnika konsultacija/učešća- Indikatori održivog turizma- Etički kodeksi - Sertifikacija u turizmu (Mowforth, Munt, 2003).


Osnovni kriterijumi održivog turizma na destinaciji- Partnerstvo između investitora i lokalne zajednice- Pravična raspodelakoristi od turizma- Prijateljski odnosii naklonosti između turista i lokalnog stanovništva- Održivo korišćenje prirodnih resursa- Korektne plate i uslovi rada, uključujući zdravlje, sigurnost i poštovanje ljudskih prava (Tourism Concern, 1999).


Građenje održivosti na destinaciji- Saradnja i partnerstva subjekata (umrežavanje - networking i grupisanje – clustering)- Efikasno zadovoljenje želja i potreba turista (poznavanje tržišta i koordinacija aktivnosti subjekata)- Suština upravljanja interesnim grupama na destinaciji je uspostavljanje ravnoteže među njima, kako bi se ostvario sinergetski efekat- Uspostavljanje sklada između kratkoročnih ekonomskih ciljeva, srednjoročne svrhe društvene ravnoteže i dugoročne svrhe zaštite okoline- Trend decentralizacije, partnerstva javnog i privatnog sektora, lokalni rezvoj, bottom-up koncept planiranja


Održivostse može posmatrati i u odnosu na tip turističke destinacije. Ostvarivanje sklada između ekološke, socio-kulturne i ekonomske održivosti imaće jedno značenje u nerazvijenim turističkim destinacijama, drugo u zaštićenim područjima, a treće u zrelim turističkim destinacijama. Potrebno je za svaki tip pronaći specifičan sklad osnovnih komponenata održivog razvoja vodeći računa, pre svega, o lokalnom stanovništvu i životnoj sredini, kao bitnim osnovama dugoročne održivosti svake destinacije. Pri tome, održivi turizam treba da predstavlja cilj kome će dugoročno težiti neka destinacija.


Noseći kapacitet destinacije“Maksimalan broj ljudi koji u isto vreme mogu da posete turističku destinaciju, bez izazivanja štetnih posledica po fizičko, ekonomsko i socio-kulturno okruženje i bez neprihvatljivog smanjenja kvaliteta zadovoljstva posetilaca” (UNWTO)


Utvrđivanje nosećeg kapaciteta destinacije1) Određivanje menadžment standarda za destinaciju ili turistički resurs, koji će biti podržan i vrste turističkog iskustva koje se planira2) Određivanje vremenskog perioda za koji se definiše noseći kapacitet (sat, dan, sedmica, mesec ili godina);3) Određivanje indikatora za ekološke, socio-kulturne, psihološke i ekonomske komponente;4) Definisanje mera održivog stanja za svaki od indikatora5) Ustanovljavanje očiglednih veza između stanja indikatora i nivoa korišćenja6) Rasuđivanje omogućnostima prihvatanja određenih uticaja7) Određivanje nosećeg kapaciteta je više/manje/jednako sa određivanjem obima poseta;8) Određivanje menadžment strategije koja će omogućiti da se definisani noseći kapacitet poštuje.


Fizičko-ekološka komponenta- Prihvatljivi nivo zagušenja ili koncentracije na ključnim prostorima - Maksimalni prihvatljiv gubitak prirodnih resursa- Prihvatljiv nivo zagađenosti vazduha i vode ili buke- Intenzitet korišćenja saobraćajne infrastrukture, kapaciteta i usluga- Korišćenje i zagušenje komunalnih objekata i usluga vodosnabdevanja, električne energije, PTT i dr.- Odgovarajuća dostupnost ostalih društvenih pogodnosti i usluga


Socio-kulturna komponenta- Broj turista i tipova turističko-rekreativnih aktivnosti koji može biti apsorbovan- Nivo i vrsta turizma koji ne menja u značajnoj meri lokalnu kulturu- Nivo turizma koji neće biti štetan ili ugrožavati lokalnu populaciju i njeno pravo na korišćenje usluga i pogodnosti- Nivo turizma (broj posetilaca, kompatibilnost tipova aktivnosti) na nekom području, bez neprihvatljivog pada kvaliteta iskustva posetilaca


Političko-ekonomska oblast- Nivo specijalizacije u oblasti turizma- Gubitak radnih mesta u drugim sektorima izazvan razvojem turizma- Prihodi od turizma i pitanje njihove distribucije na lokalnom nivou- Nivo zaposlenosti u turizmu u odnosu na lokalne ljudske resurse


Utvrđivanje i implementacija TNK- Proces utvrđivanja i implementacije nosećeg kapaciteta kroz proces planiranja turizma na destinaciji- Postavljanje ograničenja za odvijanje turističkih aktivnosti podrazumeva postojanje vizije o lokalnom razvoju i odluka o upravljanju turizmom- Celokupna procena turističkog nosećeg kapaciteta ne mora da vodi do jedne brojčane vrednosti (granice), poput broja posetilaca – uslovno utvrđivanje- Proces utvrđivanja turističkog nosećeg kapaciteta sastoji se iz dva dela: (1) Opisni deo, koji saopštava kako sistem (turistička destinacija) funkcioniše i (2) Procenjivi deoopisuje kako treba da se upravlja određenim područjem i nivo prihvatljivih uticaja- Implementacija turističkog nosećeg kapaciteta se može podržavati, voditi i kontrolisati uz pomoć koherentnog skupa indikatora.


Sprovođenje TNK- Izgrađena su različita menadžment sredstva: regulativna, ekonomska i organizaciona- Regulativna sredstva: zoniranje, ograničenje pristupa, ograničenja određenih aktivnosti, eko-oznake, koncentracija ili disperzija pritisaka, korišćenje zemljišta (prostorno planiranje)- Ekonomska sredstva: politika cena i poreza, sistemi podsticaja i analize troškovi-koristi- Organizaciona sredstva: sistemi rezervisanja i bukiranja, upravljanje informacijama, kontrola tržišta putem sofisticiranog marketinga i sl., obuka lokalnih planera-menadžera i lokalne zajednice


HVALA NA PAŽNJI!


  • Login