IT
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 26

Miroslav Marić PowerPoint PPT Presentation


  • 109 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

IT. Miroslav Marić. Šta su to informacione tehnologije?. Informacione tehnologije. Pod informacionim tehnologijama podrazumevaju se postupci, metode i tehnike prikupljanja, prenosa, obrade, č uvanja i prezentacije informacija.

Download Presentation

Miroslav Marić

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Miroslav mari

IT

Miroslav Marić


Miroslav mari

  • Šta su to informacione tehnologije?


Informacione tehnologije

Informacione tehnologije

  • Pod informacionim tehnologijamapodrazumevaju se postupci, metode i tehnike prikupljanja, prenosa, obrade, čuvanja i prezentacije informacija.


Miroslav mari

  • Informacija predstavlja formalnu reprezentaciju saznanja prihvatljivog za žive organizme ili mašine.

  • Podatak je re-interpretabilna reprezentacija činjenice ili ideje na formalni način pogodan za komunikaciju, interpretaciju ili obradu.


Podela it ja

Podela IT-ja

  • Ulazne tehnologije

  • Komunikacione tehnologije

  • Računarske tehnologije

  • Izlazne tehnologije


Miroslav mari

  • Računarstvo se u savremenom društvu razvija pre svega u okviru računarsketehnologije kao jedne od informacionih tehnologija.

  • Računarski sistem predstavlja tehnološku podršku informacionim sistemima.


Miroslav mari

  • Računarstvo deli zajedničke naučne metode sa matematikom, prirodnimnaukama i tehnikom.

  • Paradigma koja ga vezuje za matematiku je teorija, sa prirodnimnaukama vezuje ga eksperimentalni naučni metod, dok je projektovanje zajedničko za računarstvo i tehniku.

  • To se ogleda i kroz istoriju razvoja računarstva,ali i kroz savremeni razvoj računarstva kao spoja teorije algoritama, matematičkelogike i pronalsaka elektronskog računara sa pamćenjem programa.


Miroslav mari

  • Računarstvo je sistematično izučavanje algoritamskih procesakoji opisuju i transformišu informaciju: njihove teorije, analize, projektovanja,efikasnosti, implementacije i primene.


Miroslav mari

Osnovno pitanje koje se postavlja pred celoračunarstvo je:

  • Šta se može efikasno automatizovati?


Funkcije ra unarstva

Funkcije računarstva

  • Prenos podataka

  • Obrada podataka

  • Čuvanje podataka

  • Kontrola prenosa, obrade i čuvanja podataka


Miroslav mari

  • Programiranje je u najopštijemsmisluaktivnostizradeprogramazaelektronskuračunsku mašinu (računar).

  • Programiranje, pored izučavanjavažnihklasaalgoritamaiprogramakoji se, kaočestekomponentedrugihprogramamoguprimeniti u rešavanjunovihzadataka,moradauključiimetoderazvojaalgoritamaiprogramasaunapredpoznatimponašanjem, tj. metodekojeomogućujuda se, zajednosaizvođenjemprogramaizvodiidokaznjegovekorektnosti (njegovasemantika), što približavarazvojprogramadokazuteoreme u matematici.


Razvoj ra unarstva

Razvoj računarstva

  • Period pre pojave elektronskih računara (ER) do 1946. godine)

  • Period nakon pojave elektronskih računara (nakon 1946. godiene)

    Navedena podela je vrlo gruba (prvi period je veoma dug, dok je drugi relativno kratak)


Detaljnija podela

Detaljnija podela

  • Period abakusa (premehanički period)

  • Period mehaničkih računarskih mašina

  • Period elektomehaničkih računskih mašina

  • Period elektronskih računara


Period abakusa

Period abakusa

  • Do 5000 g.p.n.e. - razvijeno brojanje

  • Oko 3000 g.p.n.e. - pojava prvih pisama (Sumeri u Mesopotamiji)

  • Oko 3000 g.p.n.e. - Razvoj 60-teričnog brojnog sistema

  • Oko 2600 g.p.n.e. - Zapisi na papirusu

  • 1200-1100 g.p.n.e. - Formiran abakus (abak, suan-pen)

  • Oko 330 g.p.n.e. - Aristotel postavio osnove logike


Miroslav mari

  • Oko 60 g.n.e. - Heron Aleksandrijski konstruisao automat

  • Oko 100 g.n.e. - U Kini pronađen papir

  • 100-200 g.n.e. - Zapis dekadnih cifara u Indiji

  • 8-9 vek n.e. Arapi usvoji indijski način zapisa brojeva. Al Horezmi precizno opisao 4 osnovne računaske operacije


Period mehani kih ra unskih ma ina

Period mehaničkihračunskih mašina

  • 1450. Johan Gutenberg - Konstrusaoprvuštamparskupresu

  • 1614-1620 John Napier otkrioprirodnelogaritmeilogaritamskiračunar

  • 1623/24 Wilhelm Schickard - prvaračunaska mašinasaprenosomdesetica

  • 1642. Blaise Pascal je napravio 6-mesnu računsku mašinu.

  • Godine 1647. usavršenana 8-mesnu saprenosomdesetica.


Miroslav mari

  • 1673. Wilhelm Laibniz - usavršioPascalovu mašinusa 4 računaskeoperacije (12-mesna)

  • -Binarnibrojnisistem

  • -Univerzalnijezikmatematike

  • 1801. J.M. Jacquard - Automatskirazbojsabušenomkarticom

  • 1820-1860 - Period obeležen radom Charles Babbage-a (1792-1871)

    • 1822 - diferencijalni mašina (analizator)

    • 1833 - nacrtanalitičke mašine

    • Ada Augusta (1815-1862)


Period elektomehani kih ra una r skih ma ina

Period elektomehaničkihračunarskih mašina

  • U 19. veku napravljena su velika otkrića koja su poboljšala komunikaciju (telegraf, telefon, i počinje se sa korišćenjem elektične struje za pokretanje raznih mašina.)

  • 1847. G. Bool - Bulova algebra


Miroslav mari

  • Kraj 19. veka, u ovojoblasti, obeležio je radHermanaHolerita (Hermann Hollerith - 1860- 1929)

  • 1884. jepatentiraoautomatsku mašinuzatabeliranje

  • 1890. - popis u SAD ielektronskiuređajizasortiranje (Ranije 50 ljudiza 5-7 godina, sada 43 mašinezanekolikomeseci)

  • 1896. - Osnovana Tabulating Machine Company, koja je 1924. prerasla u IBM.


Period elektronskih ra unara

Period elektronskihračunara

  • 1939. John Atanasoff - 16-bitni sabiračsavakumaskimcevima.

  • 1941. AtanasoviBerikonstruisalikalkulator

  • 1946. J.P. Eckert i J.W. Mauchlykonstruisalisu ENIAC (Electronic Numerical Integrater And Computer)

  • 18000 elektronskihcevi 10000 kondezatora

  • 70000 otpornika 1500 releja

  • težakoko 30 tona 10x15 kv.met.

  • 150KW energije

  • 0.0002 sec - sabiranje 0.0028sec - množenje


Miroslav mari

  • 1945. John von Neumann - Teorijski koncept ER

    Fon Nojmanovi računari

  • 1948. Bell Teleph. Corp. - prvi tranzistor

  • 1950. UNIVAC I - Prvi komercijalni ER

  • 1952. IBM 701 - Računar sa magnetnim trakama

  • 1954. Programski jezik FORTRAN (za IBM 650)


Miroslav mari

  • 1955. Bell Corp. TRADIC - računarzasnovannatranzistorima

  • 1958/59 - Texas Instriments - Integrisanaverzijatranzistora

  • 1959. Prog. jezik COBOL


Miroslav mari

  • 1960. - IBM 1401, 1620 - zasnovanepotpunonatranzistorima

  • 1960/61 - Integrisana kola zakomercijalnesvrhe

  • 1964. IBM-360 (CDC-499)

  • 1965. DEC serija PDP miniračunara

  • 1966. UNIVAC 9000 saoptičkimčitačem

  • 1968. Osnovan Intel (Pojavaintegrisaneploče sa 100 tranzistora)

  • 1970 - Pojavio se IBM 370


Miroslav mari

  • 1970/71 - Prvimikroprocesor (4-bitni mikroprocesornapravljen u Intel-u od 2300 tranzistora.)

  • 1974/75 - I8080, M6800, Zilog se izdvajaiz Intel-a .Pojavljuju se prvimikroračunari

  • 1976. Apple-računari

  • 1977. Memorijskičipoviod 16K (sapreko 20000 tranzistora)

  • 1978. I8086


Miroslav mari

  • 1980. Integrisana kola sa 200000 tranzisrora

  • 1981. Predstavljen prvi IBM PC

  • 1983. I80286

  • 1985. I80386

  • 1989. I80486

  • 1993. Pentim I


Miroslav mari

  • Od 1993-2004 Razvijene su 4 generacije Pentium procesora.

  • Paraleno su se razvijale periferne jedinice PC-računara sa znatnim uvećanjem kapaciteta, brzine, …

  • Danas se proizvode procesori sa nekoliko jezgara (2,3,4) sa tendencijom uvećanja ovog broja.


  • Login