ISHRANA BOLESNIKA

1. ISHRANA BOLESNIKA Svetlana Stanišić

2. INFORMACIJA ZA STUDENTE PUŠTEN U RAD STUDENTSKI PORTAL Dana 18.12.2009. godine pušten je u rad studentski portal preko koga studenti mogu da vrše prijavu ispita, proveru svojih ocena, vrše odabir izbornih predmeta kao i da popune anketu za ocenu kvaliteta Univerziteta i svog studiranja. Da bi student pristupio portalu potrebno je da ode na web adresu estudent.singidunum.ac.rs i da se uloguje sa svojim korisničkim imenom i lozinkom. Korisničko ime i lozinku student može preuzeti u Studentskom servisu. Mole se studenti koji primete da im nedostaju pojedini predmeti koje su pratili u tekućem semestru, da nedostatak prijave računskom centru na telefon 011/3094-067 ili putem mail-a estudent@singidunum.ac.rs, kako bismo svaku nepravilnost ispravili pre početka ispitnog roka.

3. Terapijska ishrana Nekada ishranu moramo potpuno izmeniti ili je samo prilagoditi nastalom stanju.

4. Zašto menjamo ishranu? • održavanje i poboljšavanje nutritivnog statusa, • ispravljanje nutritivnih nedostataka, • održavanje, smanjenje ili povećanje telesne mase, • smanjenje opterećenja pojedinih organa i organskih sistema, • eliminisanje sastojaka hrane koji izazivaju alergijske reakcije, • prilagođavanje ishrane mogućnostima organizma koje je bolest izmenila.

5. Kada dijeta daje najbolje rezultate? Rezultati terapije se prate a najbolje je ukoliko pacijent nastavi da sprovodi terapiju i van okvira bolnice. Dijeta najčešće ne predstavlja privremenu promenu režima ishrane.

6. Kakve izmene možemo napraviti vezane za ishranu? • kvalitativne - menja se vrsta hrane (ili njena konzistencija) • kvantitativne - menjaju se samo količine pojedinih sastojaka hrane ili ukupna energetska vrednost.

7. Koje kvalitativne dijete se sprovode najčešće? • dijeta bez laktoze, kod pacijenata kojima nedostaju enzimi za metabolisanje mlečnog šećera, • dijeta bez glutena, kod pacijenata koji boluju od celijačne bolesti, • mehanička meka dijeta, kod pacijenata koji zbog patoloških izmena u usnoj duplji nisu u mogućnosti da u ustima obrađuju čvrstu hranu,

8. Koje kvantitativne dijete se sprovode često? • dijete sa izmenjenim unosom ugljenih hidrata • dijete sa izmenjenim unosom masti • dijete sa izmenjenim unosom proteina • dijete sa izmenjenim unosom minerala i elektrolita

9. Dijete koje menjaju unos ugljenih hidrata • damping-sindrom dijeta primenjuje se kod pacijenata posle hiruških intervencija na želucu, i smanjuje unos koncentrovanih šećera i tečnosti u cilju sprečavanja dijareje, • dijabetička dijeta primenjuje se kod obolelih šećerne bolesti, da bi se održala normalna koncentracija glukoze u krvi.

10. Dijete sa izmenjenim unosom masti • niskokalorijska dijeta - primenjuje se u cilju smanjenja telesne mase, • dijeta sa smanjenim unosom masti - primenjuje se kod osoba sa bolestima jetre, pankreasa i žučne kesice (40-50g masti dnevno), • dijeta sa kontrolisanim unosom masti i niskim sadržajem holesterola - primenjuje se kod osoba sa aterosklerozom ili povećanom koncentracijom holesterola u krvi,

11. Dijete sa izmenjenim unosom proteina • dijeta sa smanjenim unosom proteina - primenjuje se kod pacijenata sa teškim oštećenjima jetre i bubrega, • dijeta sa smanjenim unosom fenilalanina - primenjuje se kod pacijenata gde postoji sumnja na fenilketonuriju (nasledni deficit metabolizma aminokiseline fenilalanina), • dijeta sa povećanim unosom proteina - primenjuje se kod pacijenata gde je potrebno nadoknaditi proteine (u postoperativnom oporavku, kod opekotina i nekih anemija).

12. Dijete sa izmenjenim unosom minerala i elektrolita • dijeta sa smanjenim unosom natrijuma - primenjuje se kod pacijenata sa kardiovaskularnim bolestima (srčana insuficijencija, hipertenzija), bolestima bubrega (sa razvojem edema), • dijeta sa smanjenim unosom kalijuma - primenjuje se kod pacijenata sa bolestima bubrega, • dijeta sa povećanim unosom kalcijuma i fosfora - primenjuje se kod pacijenata sa rahitisom i osteoporozom. • dijeta sa povećanim unosom gvožđa- primenjuje se kod pacijenata sa anemijom.

13. Bolesti srca i krvnih sudova Najčešća kardiovaskularna oboljenja: • hipertenzija (povišeni krvni pritisak) • cerebrovaskularni insult (šlog) • Kardiovaskularni insult (srčani udar, infarkt) • ateroskleroza (proces izmene zidova arterija) Kardiovaskularne bolesti su najčešći uzrok smrti u visoko razvijenim zemljama.

14. Faktori za nastanak kardiovaskularnih bolesti • povećanje koncentracije ukupnog holesterola u krvi preko 240mg/dl, • povećanje LDL holesterola preko 160mg/dl, • 45 godina starosti za muškarce, • 55 godina starosti za žene (ili rana menopauza), • smanjenje HDL holesterola ispod 35mg/dl, • povišen krvni pritisak (sistolni pritisak veći od 140 mmHg, dijastolni pritisak veći od 90 mmHg), • pušenje, • šećerna bolest, • podatak da u porodici postoji sklonost ka koronarnim bolestima.

15. Kako treba da se hrane osobe obolele od srca i krvnih sudova? • ukupan dnevni unos mastine sme da pređe 25-30% ukupnog dnevnog energetskog unosa, od toga 7% zasićenih masnih kiselina i do 10% polinezasićenih masnih kiselina, • dnevni unos holesterola treba da bude manji od 200mg, • dnevni unos natrijuma mora da bude manji od 2400mg. Ovim preporukama treba dodati i : • korigovati telesnu masu ako je potrebno, • uvesti u ishranu dosta biljnih vlakana, • povećati unos antioksidantnih vitamina.

16. Da li je potrebno da budu fizički aktivni? Da bi se postigli zadovoljavajući rezultati u prevenciji KVB potrebno je da se opisani režim ishrane primenjuje paralelno sa odgovarajućom fizičkom aktivnošću (koja troši najmanje 200kcal/dan). Ukoliko je kardiovaskularna bolest već počela fizička aktivnost se mora definisati (intenzitet i učestalost) od strane lekara i prilagoditi trenutnom stanju kardiovaskularnog sistema bolesnika.

17. Dijabetička dijeta se primenjuje: a. u cilju smanjenja telesne mase b. u cilju održavanja normalne koncentracije glukoze u krvi c. kod osoba sa bolestima jetre, pankreasa i žučne kesice d. kod pacijenata posle hirurških intervencija na želucu Niskokalorijska dijeta se primenjuje: a. u cilju smanjenja telesne mase b. u cilju održavanja normalne koncentracije glukoze u krvi c. kod osoba sa bolestima jetre, pankreasa i žučne kesice d. kod pacijenata posle hirurških intervencija na želucu Dijeta sa smanjenim unosom masti se primenjuje: a. u cilju smanjenja telesne mase b. u cilju održavanja normalne koncentracije glukoze u krvi c. kod osoba sa bolestima jetre, pankreasa i žučne kesice d. kod pacijenata posle hirurških intervencija na želucu Dijeta sa kontrolisanim unosom masti i niskim sadržajem holesterola se primenjuje: a. kod osoba sa aterosklerozom b. kod pacijenata sa hepatičnom komom ili hroničnom uremijom c. kod pacijenata u postoperativnom oporavku, kod nefroza, opekotina d. kod obolelih od epilepsije

18. Promene lipidnog statusa koje povećavaju verovatnoću nastanka koronarne bolesti su: a. povećanje koncentracije ukupnog holesterola u krvi, povećanje HDL i smanjenje LDL holesterola u krvi b. povećanje koncentracije ukupnog holesterola u krvi, povećanje LDL i smanjenje HDL holesterola u krvi c. smanjenje koncentracije ukupnog holesterola u krvi, smanjenje HDL i povećanje LDL holesterola u krvi d. smanjenje koncentracije ukupnog holesterola u krvi, smanjenje LDL i povećanje HDL holesterola u krvi Promene lipidnog statusa koje smanjuju verovatnoću nastanka koronarne bolesti su: a. povećanje koncentracije ukupnog holesterola u krvi, povećanje HDL i smanjenje LDL holesterola u krvi b. povećanje koncentracije ukupnog holesterola u krvi, povećanje LDL i smanjenje HDL holesterola u krvi c. smanjenje koncentracije ukupnog holesterola u krvi, smanjenje HDL i povećanje LDL holesterola u krvi d. smanjenje koncentracije ukupnog holesterola u krvi, smanjenje LDL i povećanje HDL holesterola u krvi U prevenciji kardiovaskularnih bolesti se preporučuje ishrana u kojoj ukupan dnevni unos masti ne sme da pređe: a. 7% ukupnog dnevnog energetskog unosa b. 10% ukupnog dnevnog energetskog unosa c. 20% ukupnog dnevnog energetskog unosa d. 25-30% ukupnog dnevnog energetskog unosa

19. Šećerna bolest-kada ćelije ne mogu koristiti šećer iz krvi.. Najveću opasnost za dijabetičare predstavljaju posledice šećerne bolesti: • hipertenzija • šlog • oboljenja srca • oboljenja bubrega • slepilo • oštećenja perifernih nerava i krvnih sudova

20. Koja dva tipa dijabetesa razlikujemo? Tip 1 šećerne bolesti (insulin-zavisni dijabetes), 5-10% obolelih • javlja se u mlađoj životnoj dobi pa zove i juvenilni dijabetes, • smatra se da veliki uticaj ima nasledni faktor, • početak bolesti može da uzrokuje virusna infekcija u mladosti koja dovodi teškog oštećenja pankreasa, • tretman pacijenata koji boluju od tipa 1 dijabetesa je baziran na kombinaciji insulinske terapije, odgovarajuće dijete i fizičke aktivnosti.

21. Tip 2 šećerne bolesti (insulin-nezavisni dijabetes): • produkcija insulina u pankreasu može biti normalna, ali.. • ..na izlučeni insulin ćelije organizma nisu osetljive, što je glavni razlog za dijabetes, • javlja se u starijoj životnoj dobi, više kod žena, • nasledni faktor stvara preduslove za nastanak, pogotovo ako je udružen sa stečenim faktorima rizika (gojaznost, ishrana sa viškom masti i šećera i manjkom dijetetskih vlakana, slaba fizička aktivnost), • razvoj znakova i simptoma je često vrlo spor, • tretman pacijenata je baziran na kombinaciji dijete i fizičke aktivnosti, uz smanjenje telesne mase, • lekovi se primenjuju tek ako početni tretman ne reguliše nivo šećera u krvi,

22. Koji su simptomi dijabetesa?

23. Šta podrazumeva pravilna ishrana kod dijabetičara? • održavanje optimalnog unosa nutricijenasa, • sprečavanje nastanka velikih kolebanja koncentracije glukoze u krvi, • sprečavanje nastanka komplikacija šećerne bolesti.

24. Kako se boriti sa dijabetesom? a. kontrola ukupnog energetskog unosa • energetska vrednost dnevnog unosa hrane treba da bude ista kao za zdrave osobe, • u slučaju gojaznosti, koja se češće javlja kod dijabetesa tipa 2, se preporučuje postepeno smanjenje telesne mase kroz dnevnu redukciju energetskog unosa za 500 kalorija, • kod pacijenata sa tek otkrivenim tipom 1 dijabetesa je ponekad potrebno povećati telesnu masu.

25. b. kontrola unosa ugljenih hidrata • dobro raspoređeni obroci smanjuju velike promene koncentracije glukoze u krvi u toku dana, • dodavanje belančevina u sastav obroka će značajno usporiti varenje i sprečiti nagli skok glikemije posle obroka, • preporučuje se da se ugljeni hidrati unose u obliku složenih šećera i značajnim sadržajem dijetetskih vlakana, • dnevni unos ugljenih hidratakod dijabetičara treba da predstavlja 50-60% od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa, • unos prostih šećera ne treba zabraniti već dosta smanjiti i strogo kontrolisati.

26. c. fizička aktivnost • pozitivan efekat fizičke aktivnosti je posebno je uočljiv kod dijabetesa tipa 2 – jer dovodi do smanjenja telesne mase (prvi faktor rizika) i snižava koncentraciju glukoze u krvi, • potrebno je biti krajnje oprezan pri planiranju fizičkih aktivnosti, naročito važi za pacijente kod kojih su već nastupile komplikacije šećerne bolesti.

27. Terapijska dijeta koja se primenjuje kod šećerne bolesti ima za cilj: a. održavanje optimalnog unosa nutritienata b. sprečavanje nastanka velikih kolebanja koncentracije glukoze u krvi (hipo i hiperglikemija) c. sprečavanje nastanka komplikacija šećerne bolesti d. svi navedeni odgovori su tačni Preporučena dinamika smanjenja telesne mase kod gojaznih osoba obolelih od šećerne bolesti (tip 2) je: a. 2 kg nedeljno b. 5 kg nedeljno c. 2 kg mesečno d. 5 kg mesečno Dnevni unos ugljenih hidratakod obolelih od šećerne bolesti treba da predstavlja: a. 5-10% od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa b. 10-15% od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa c. 20-25% od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa d. 50-60% od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa

28. Dnevni unos mastikod obolelih od šećerne bolesti treba da predstavlja: a. 5-10% od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa b. 10-15% od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa c. 20-25% od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa d. 50-60% od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa Dnevni unos proteinakod obolelih od šećerne bolesti treba da predstavlja: a. 5-10% od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa b. 10-15% od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa c. 20-25% od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa d. 50-60% od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa

29. Koja je funkcija bubrega u organizmu? • eliminisanje pojedinih produkata metabolizma i zadržavanje pojedinih produkata, • metabolička uloga – aktiviranje vitamina D3, • produkcija hormona – stvaranje eritropoetina, koji stimuliše kostnu srž za stvaranje eritrocita.

30. O čemu vodimo računa kod bubrežnih bolesnika? Terapijom treba da: • povećamo unos materija koje se gube iz organizma više nego što bi trebalo • smanjimo unos materija koje se nakupljaju u organizmu više nego što bi trebalo • vodimo računa o unosu materija koje mogu oštetiti bubrege dodatno.

31. Neka od bubrežnih oboljenja - Nefrotski sindrom karakteriše poremećaj u radu bubrega zbog koga dolazi do gubitka značajnih količina proteina. Pošto proteini utiču na održavanje osmotskog pritiska u krvi, posledica bolesti je oticanje, najviše donjih ekstremiteta. • dnevni unos treba da bude veći od količine proteina koja se gubi izmokravanjem, • iako edem u nefrotskom sindromu ne nastaje zbog soli već zbog gubitka proteina, preporučuje se ograničenje unosa soli na 3 g dnevno.

32. Hronična renalna insuficijencija je pad funkcije bubrega koji se razvija u dugom vremenskom periodu pod uticajem brojnih faktora. Dijeta obično ograničava unos proteina, kao i unos kalijuma i fosfora na 0.6-1.2g.

33. Nefritički sindrom predstavlja grupu zapaljenskih bolesti bubrega koje uzrokuju pojavu krvi u mokraći, povećanje arterijskog krvnog pritiska, kao i umanjenje ukupne funkcije. Potrebno je smanjiti unos proteina i kalijuma, kao i kuhinjske soli. Dijabetička nefropatija je oboljenje bubrega uzrokovano šećernom bolešću. Dijeta kod ovih pacijenata je pre svega svedena na kontrolisanje šećerne bolesti, visokog pritiska, visokog LDL holesterola u krvi.

34. Postoje tri vrste kamena u bubregu, koji zahtevaju različitu ishranu Kalcijumoksalatni kamen, najčešći, podrazumeva primenu terapijske dijete koja omogućava: • umereno smanjenje dnevnog unosa kalcijuma (800-1200 mg) • smanjen unos oksalata (izvor – povrće) • smanjen unos natrijuma (4-5g soli dnevno) • povećan dnevni unos magnezijuma Uratni kamen podrazumeva primenu terapijske dijete koja omogućava: • ograničen dnevni unos proteina Cisteinski kamen podrazumeva primenu terapijske dijete koja: • smanjuje kiselost mokraće • povećava dnevni unos vode (više od 4 l).

35. Koje su glavne smernice za ishranu bubrežnih bolesnika? Bez obzira na vrstu oboljenja, bubrežni bolesnici moraju obratiti pažnju na: • unos soli (Ca, Na, Mg) • unos proteina • unos vode.

36. Sistem za varenje i bolesti koje zahtevaju dijetu Zapaljenja u usnoj duplji se mogu javiti u obliku zapaljenja desni, zapaljenja sluznice usta, zapaljenje sluznice jezika i zapaljenja uglova usta. • preporučuje unos tečne hrane bez kiselih sastojaka i jakih začina • preporučuje se unos veće količine proteina.

37. Disfagija je poremećaj gutanja, koji može biti uzrokovan različitim faktorima. Bez obzira na uzroke, hrana treba da bude tečna ili kašasta. Ahalazija suženje donjeg dela jednjaka koje može izazvati povraćanje i bol u grudima pri gutanju. Ishrana bolesnika sa ovim poremećajem podrazumeva uzimanje tečne hrane, podeljene u više manjih obroka.

38. Kada se kiselina vraća posle obroka... Ezofagealni refluks je poremećaj koji nastaje kao posledica slabosti mišića na granici jednjaka i želuca, što za posledicu ima vraćanje kiselog sadržaja iz želuca. Šta uraditi ako želimo da izbegnemo operaciju? • smanjiti telesnu masu (sa ciljem smanjenja pritiska u trbuhu), • često uzimati male obroke, • izbegavati konzumiranje kafe i alkoholnih pića, pogotovo onih sa manjim sadržajem alkohola, • uzimati tečnost između obroka i • biti uspravljen za vreme i posle obroka.

39. Hijatus hernija je izbočenje dela želuca u grudnu duplju kroz otvor jednjaka na dijafragmi. Treba obratiti pažnju na iste stavke kao kod ezofagealnog refluksa, sa posebnim naglaskom na smanjenju telesne mase.

40. Problemi sa želucem? Gastritis predstavlja zapaljenje sluznice želuca. Osoba koja je obolela počinje sa unosom tečne hrane i postepeno se dolazi do regularne ishrane, i treba da izbegava konzumiranje hrane koja iritira sluznicu i po prestanku zapaljenja (začinjena hrana, alkohol, kafa...). Ulkus predstavlja eroziju sluznice želuca ili dvanaestopalačnog creva.

41. Oboljenja creva... Netolerancija na laktozu predstavlja poremećaj creva uzrokovan nedostatkom enzima laktaze, odgovornog za razlaganje mlečnog šećera. Obično je urođena i javlja se kod dece posle pete godine života . Simptomi su: nadimanje, grčevi creva, pretakanje u crevima i proliv. Ukoliko osoba stvara malu količinu laktaze dozvoljen je unos manjih količina mlečnih proizvoda sa manjim sadržajem laktoze (tvrdi sir, jogurt), a ako ne postoji ni najmanja produkcija laktaze preporučuje se dijeta bez unosa mlečnog šećera.

42. Proliv (dijareja)- poremećaj digestivnog trakta koji karakteriše pojava čestih stolica tečne konzistencije, što dovodi do velikog gubitka tečnosti, elektrolita i nutritienata. Dijeta započinje obustavom klasičnog unosa hrane, sa ciljem da se potpuno rastereti digestivni trakt. Dijeta podrazumeva lako svarljivu, kuvanu hranu, kašaste konzistencije, koja se unosi često u malim količinama.

43. Zatvor (konstipacija) je stanje koje karakteriše usporeno i otežano pražnjenje crevnog sadržaja. Najčešća konstipacija je usled slabljenja motornih karakteristika debelog creva. Javlja se kod starijih osoba i trudnica. • u terapiji ovog oblika opstipacije se koriste laksativi • u terapijskoj ishrani se primenjuje dijeta sa povećanim unosom namirnica bogatih vlaknima. • fizička aktivnost ima povoljan terapijski efekat.

44. Celijačna bolest je crevna alergijska reakcija na protein glijadin, koji je sastavni deo namirnica koje sadrže gluten - zrna žitarica. Glavni simptomi su dijareja, i smanjenje telesne mase. Ove osobe su prinuđene da izbegavaju gluten u ishrani.

45. Kronova bolest i ulcerozni kolitis - bolesti nepoznatog porekla, koje uzrokuju zapaljenje sluznice creva, sa mestimičnim ulceracijama i krvarenjem. Najčešći simptomi ove bolesti su: proliv, grčevi u trbuhu, groznica i malaksalost, pothranjenost. Preporučuje se visokokalorična dijeta sa dosta aminokiselina,vitamina i minerala.

46. Koje bolesti jetre znaš? Hepatitis je zapaljenski proces koji dovodi do oštećenja ćelija jetre, uzrokovan virusima, lekovima ili toksinima. Simptomi hepatitisa su: gubitak apetita, mučnina, povraćanje, groznica, proliv i smanjenje telesne mase. Ako zanemarimo stanje u kome pacijent može da prima infuziju kao jedini oblik ishrane... • terapijska dijeta koja se primenjuje kod hepatititsa mora biti visoke energetske i hranljive vrednosti, bez mnogo masti, • preporučuje se ishrana sa većim brojem obroka u malim količinama.

47. Ciroza jetre je proces u toku kojeg zdravo tkivo jetre gubi funkciju i postaje vezivno tkivo. Simptomi su: žutica, produženo vreme krvarenja, otoci po telu, prošireni kapilari idr. Ciroza se ne leči. Ishranom možemo pomoći i plakšati pacijentu život. • zbog teškog poremećaja metabolizma je potrebno sprovoditi visokoenergetsku dijetu, sa visokim sadržajem ugljenih hidrata, dok unos proteina mora biti ograničen, • smanjiti dnevni unos masti (smanjeno stvaranje žučnih soli), • često je potrebna primena suplemenata vitamina i minerala, • u slučaju nastanka otoka potrebno je smanjiti unos natrijuma i vode.

48. Zapaljenje pankreasa.. ...uništenje pankreasa sopstvenim enzimima za varenje. Uzroci ovog veoma ozbiljnog oboljenja, koje može imati i smrtni ishod su različiti: kamen u žučnoj kesi, koji zapuši izvodni kanal pankreasa, alkoholizam, trauma i virusne infekcije. U takvoj prilici treba obavezno: • smanjiti masti, • isključiti alkohol.

49. Bolesti žučne kesice Holecistitis je zapaljenje žučne kesice koje obično provocira kamen. Simptomi holecistitisa su: bol ispod desnog rebarnog luka, mučnina, povraćanje, naročito posle masnog obroka. Treba smanjiti masti, da se ne bi provociralo lučenje žuči, a takođe se može javiti i reakcija na neku namirnicu koja ne sadrži masti (crni luk), što takođe, treba izbegavati.

50. Koja je razlika između benignog i malignog tumora? Tumor predstavlja skup ćelija koje nekontrolisano rastu, razmnožavaju se i šire po organizmu formirajući tumorsku masu. Benigni tumori ne pokazuju sklonost ka širenju sa mesta nastanka, pa je i njihova prognoza za obolelog bolja od one kod malignih tumora, koji ugrožavaju vitalne funkcije. Tumori predstavljaju uzrok smrti kod oko 20% stanovništva u razvijenim zemljama, a na njihov nastanak utiču razni faktori: pol, starost, nasleđe, životne navike...