ZADACI MEDICINE RADA PREMA ZAKONU O BZR I PRAKTIČNA PRIMENA PRAVILNIKA O PRETHODNIM I PERIODIČNIM LEKARSKIM PREGLE

1. ZADACI MEDICINE RADA PREMA ZAKONU O BZR I PRAKTIČNA PRIMENA PRAVILNIKA O PRETHODNIM I PERIODIČNIM LEKARSKIM PREGLEDIMA Pri dr sci Jelena Paunović-Pfaf specijalista medicine rada

2. Kreator preventivnih mera vezanih za bezbednost i zdravlje na radu u radnoj sredini je tim koji je optimalan ako su uključeni pored lica za bezbednost i zdravlje na radu i specijaliste medicine rada i poslodavac i predstavnici zaposlenih Da bi prevencija bila uspešna a to znači da rezultira konkrtenim merama koje treba da poboljšaju bezbednost i zdravlje zaposlenih potrebno je da se poslodavac opredeliza određenu službu medicine rada sa kojom će da sarađuje i da sa njom sklopi ugovor kojim će biti obuhvaćeni svi poslovi medicine rada značajni za poslodavca , a čiji je minimum predvidjen čl. 41 Zakona

3. Kao što se vidi iz čl. 41 Zakona prisutna su četiri osnovna oblika saradnje poslodavca i medicine rada i to: 1. identifikacija opasnosti, štetnosti i zahteva na radnom mestu i radnoj okolini kod poslodavca i u vezi sa tim -utvrđivanje posebnih zdravstvenih sposobnosti koje zaposleni moraju da ispune da bi bezbedno i uspešno obavljali određene poslove i 2. analize i ispitivanja uzroka nastalih povreda, profesionalnih oboljenja ili oboljenja u vezi sa radom 3. obavljanje preventivnih lekarskih pregleda zaposlenih i

4. 4. edukativni rad koji ima dve komponente: 4.1. jedna se odnosi na zaposlene i sadrži: 4.1.1 upoznaje zaposlenih sa prisutnim rizicima na njihovim radnom mestima i 4.1.2 osposobljavanje zaposlenih za pružanje prve pomoći u vezi sa tim rizicima 4.1.3.- promociju zdravlja 4.2. druga se odnosi na poslodavca i obuhvata savetovanje u vezi izbora: 4.2.1.novih sredstvava za rad, opasnih materija i sredstava za rad 4.2.2 opreme za ličnu zaštitu na radu, 4.2.3 organizaciju , režim rada i drugo a sve sa zdravstvenog aspekta ;

5. Pre sklapanja ugovora koji obuhvata obim i vrstu poslova medicine rada, neophodno je da se specijalista medicine rada upozna sa procesom rada i potencijalnim štetnosti kod poslodavca Ovo je moguće na više načina kao što su: - uvid u Akt o proceni rizika -neposredno putem obilazaka radnih mesta i radne okoline - razgovorom ili anketiranjem zaposlenih i poslodavca. Tek na osnovu takvog uvida je moguće izraditi validni plan rada, predložiti dinamiku njegovog sprovođenja i davati predloge konkretnih mera za poboljšanje zdravstenog stanja i bezbednosti zaposlenih.

6. Međutim danas je najčešći oblik saradnje organizacija i obavljanje obaveznih preventivnih lekarskih pregleda zaposlenih. Ovim se donekle zadovoljava zakon ali ako se istovremeno ne izvrši i analiza zdravstvenog stanja pregledanih radnika i ne predlože konkretne mere za očuvanje ili poboljšanje zdravlja zaposlenih, samo obavljanje lekarskih pregleda nema suštinski značaj za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca.

7. Šta se ovim Pravilnikom reguliše? To su način, postupak i rokovi vršenja prethodnog i periodičnog lekarskog pregleda lica sa kojim poslodavac zasniva radni odnos ili ga angažuje za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom, odnosno zaposlenih koji već rade na takvom radnom mestu. Ovo je zakonski minimum, a poslodavac na predlog specijaliste medicine rada može da proširi ove usluge i da njima obuhvati sve zaposlene Osnova za ovo se nalazi u Aktu o proceni rizika, jer nema radnog mesta bez neke štetnosti, samo je pitanje vrste, inteziteta, i mogućih posledica. Da bi moglo da se prati i poboljša zdravstveno stanje zaposlenih neophodno je da se organizuju preventivni lekarski prehgledi za sve zaposlene.

8. Ko mora da poznaje odredbe ovog pravilnika? - specijalista medicine rada u celini - lice zaduženo za bezbednost i zdravlje na radu u delu koji se odnosi na postupak u vezi upućivanja zaposlenih na pregled i vremenskog intervala pregleda - zaposleni koji podležu ovim pregledima u odnosu na postupak, način i rokovima pregleda

9. Koje vrste pregleda su predmet ovog Pravilnika ? Prethodni lekarski pregled Ovim pregledom se utvrđuje da li je zaposleni sposoban da radi na radnom mestu sa povećanim rizikom ili da radi sa određenom opremom koja zahteva posebne zdravstvene sposobnosti zaposlenog . Prethodni lekarski pregled se obavlja : 1. pre početka rada na radnom mestu sa povećanim rizikom 2. pre premeštaja na rad na radno mesto sa povećanim rizikom 3. prilikom svakog utvrđivanja novih rizika na tom radnom mestu 4. ako je zaposleni raspoređen na to radno mesto imao prekid u radu na tom radnom mestu duži od 12 meseci.

10. Periodični lekarski pregled Ovim pregledom se prati i ocenjuje zdravstveno stanje, odnosno sposobnost zaposlenog za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom na kome zaposleni radi ili za upotrebu odnosno rukovanje određenom opremom za rad a u odnosu na faktore rizika tog radnog mesta. 1. najkasnije 30 dana pre isteka roka propisanog ovim pravilnikom 2. nakon zaključivanja bolovanja po osnovu teške povrede na radu 3. posle bolesti ili povrede koji nisu u vezi sa radom ako postoji sumnja na smanjenju radnu sposobnost .

11. Koji su rokovi pregleda ? Rokovi su definisani u odnosu na vrstu i intezitet štetnosti i većina je u intervalu od 12- 24 meseca.

12. Uputi za lekarski pregled Pri upućivanju zaposlenog na lekarski pregled poslodavac popunjava: - uput za prethodni lekarski pregled (obrazac 1) - uput za periodični lekarski pregled (obrazac 2) Oba se popunjavaju u dva primerka jedan se dostavlja službi medicine rada a drugi poslodavac zadržava. .

13. Koji je način vršenja lekarskih pregleda? Pravilnik definiše da lekarski pregled obuhvata: - opšti pregled koji je isti bez obzira na vrstu rizika i zdravstvene uslove na radnom mestu sa povećanim rizikom i - specifični pregled zavisno od rizika i zdravstvenih uslova koje mora ispunjavati zaposleni na tom radnom mestu To praktično znači da se za svakog zaposlenog pravi individualan plan elemenata pregleda zavisno od prisutnog rizika i ako je prisutno više raznih rizika elemnti pregleda mora da sadrže elemente za svaki od tih rizika.

14. Koji su izvori podataka u vezi rizika na radnom mestu? - Akt o proceni rizika (specijalista MR treba da ima kopiju akta) - Uput za lekarski pregled - Obilazak radnih mesta i razgovor sa zaposlenima U praksi najčešće jedini podatak koji lekar koristi je uput za lekarski pregled a koji je često ne sadrži sve za lekara važne podatke

15. Izveštaj o lekarskom pregledu (obrazac 3 i 4) Po obavljenom pregldu služba medicine rada popunjava izveštaj o pregledu u tri primerka od kojih jedan zadržava a ostale dostavlja poslodavcu i zaposlenom i to u roku od najkasnije15 dana od dana izvršenog pregleda. Ovi izveštaji sadrže ocenu da je zaposleni zdravstveno sposoban odnosno da nije zdravstveno sposoban za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom ili za upotrebu odnosno rukovanje određenom opremom za rad. Zaposleni svoj primerak izveštaja dostavlja izabranom lekaru. Postavlja se pitanje od kakvog je značaja za izabranog lekara izveštaj koji se odnosi samo na radnu sposobnost ako ne sadrži i rezultate pregleda i utvrđeno zdravstveno stanje zaposlenog, što navodi da bi služba medicine rada te podatke trebalo da unese u primerak izveštaja koji dostavlja zaposlenom.

16. U izveštaju koji se dostvlja poslodavcu ne navodi se zdravseno stanje zaposlenog, već se samo daje ocena radne sposobnosti. Postavlja se pitanje prijave bolesti u vezi sa radom i značaj izveštaja o zdravstvenom stanju

17. Novine u Pravilniku 1. Specijalista medicine rada sam obavlja pregled i donosi definitivnu ocenu zdravstvenog stanja i sposobnosti zaposlenog za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom, 2. Drugi specijalisti ( ORL, oftalmolog, neuropsihijatar i dr ) se angažuju samo ako specijalista medicine rada proceni da mu je njihova konsultacija potrebna da bi doneo relevantnu procenu zdravstvenog stanja i radne sposobnosti zaposlenog.

18. 3. specijalista medicine rada koji obavlja pregled zaposlenog ukoliko mu je potrebno za ocenu radne sposobnosti može da zahteva od izabranog lekara da mu dostavi na uvid kompletnu medicinsku dokumntaciju zaposlenog.. 4. Pri pregledu je moguće koristiti već postojeće dijagnostičkemetode, ako nisu starije od mesec dana ( laboratoriski i drugi nalazi )

19. U slučaju promene službe medicine rada od strane poslodavca prethodna služba je obavezna da na zahtev novo angažovanoj službi medicine rada dostavi originalnu medicinsku dokumentaciju o obavljenim pregledima zaposlenih kod poslodavca, i da sačuva fotokopiju te dokumentacije. I ovde se postavlja pitanje u praksi sprovođenja ove odredbe a sa aspekta finansiranja kopiranja postojeće dokumentacije. Ko to finansira?.

20. Šta je cilj ovih novina u Pravilniku? - bolja korodinacija rada specijaliste medicine rada i lica za bezbednost i zdravlje na radu - mogućnost kontinuiranog praćenja zadravstvenog stanja zaposlenog a ne samo periodičan presek, što je značajno za procenu radne sposobnosti zaposlenog - kvalitetnija zdravstvena zaštita zaposlenih i izbegavanje dupliranja dijagnostičkih postupaka boljom koordinacijom rada izabranog lekara i specijaliste medicine rada. Ali da bi se sve ovo moglo u praksi sprovoditi potrebno je da se pojasne nejasnoće.

21. Radna mesta ili poslovi koji imaju specifične zahteve I koje regulišu posebni propisi - vozači u javnom saobraćaju, - vazduhoplovno osoblje, - rad sa jonizujućim zračenjima, - profesionalni sportisti, - policija, - sanitarni pregledi, Pri obavljanju pregleda zaposlenih koji rade na ovim radnim mestima elemnti pregleda se usklađuju sa ovim pravilnikom i posebnim pravilnicima.

22. HVALA NA PAŽNJI