Докић Неда VIII-2

1. Докић Неда VIII-2 Михаило Идворски Пупин 1854 - 1935

2. Биографија • Михајло Пупин је рођен 9. октобра 1854. у селу Идвор који је био део аустријске Војне Крајине- границе, данас припада Србији, општина Ковачица, у Банату. • Отац Костадин (Коста) и мајка Олимпијада, земљорадници, имали су десеторо деце, 5 мушких и 5 женских. • Умро је у својој 81. години живота, 12. марта 1935. у Њујорку и сахрањен је на гробљу Вудлаун (Vudlaun) у Бронксу (Bronks).

3. Школовање • Прво је учио у Српској вероисповедној школи у Идвору, а затим у Немачкој основној школи у Перлезу. После тога прешао је у Грађанску школу и Реалку (средњу школу) у Панчеву, у којој је завршио V разред у лето 1872. године. Као одличан ученик, добио је већ 1871- стипендију у Панчеву. • У јесен 1872. пошао је на школовање у Праг, Чешку. Основни разлози за то су: учешће у сукобима Омладине српске са немачким властима и жеља околине (мајке, учитеља проте В. Живковића и учитеља физике и математике) да као даровит ученик настави даље школовање. • У Прагу, Пупин је наставио шести разред и први семестар седмог разреда Реалке. Примио је стипендију из Панчева, али недовољну и неуредну. Учио је врло неуредно због учешћа у сукобима чешке и немачке омладине и туговања за завичајем. Стога 1874. одлази у САД, преко Хамбурга, у својој 20-ој години.

4. Студије у Америци • Пупин је првих пет година по доласку у САД имао врло тешке услове живота. Радио је као физички радник, посећујући Куперову вечерњу школу. Конкурисао је и положио пријемни испит на Колумбија-колеџу у Њујорку, у јесен 1879. Одмах се истакао као примеран ученик, ослобођен је од плаћања школарине, а већ на крају прве године добио је две новчане награде из грчког и из математике. • По завршетку школовања 1883. године примио је диплому првог академског степена Bachelor of Arts, а дан пре тога примио је америчко држављанство. Добио је одмах и стипендију, као одличан ученик, за студије математике и физике у Кембриџу у Великој Британији (1883-1885), а затим у Берлину (1885-1889) где је положио докторат из области физичке хемије са темом “Осмотски притисак и његов однос према слободној енергији”.

5. Универзитет колумбија где је завршио школовање и радио као професор.

6. Наставничка каријера • Своју наставничку каријеру и научну делатност започео је као наставник физичке математике у одељењу за електротехнику на Колумбија универзитету у Њујорку 1889. године. Пупин је пуних 40 година био наставник и професор Колумбија универзитета, од 1889. до 1929. године. Редовни професор је од 1901. године, односно од своје 43.године живота. • Пупин је поред научне делатности, смислио много проналазака, од којих је патентирао 24. За свој свеобухватни рад добио је многе награде и признања.

7. На чему све треба да му захвалимо... *Хвала му што ми данас комуницирамо на даљину. Још у јануару 1915. Њујорк тајмс је пренео Пупинову изјаву: “Бежични телефони ће се користити за разговоре на врло великим растојањима у разумно блиској будућности”. И за то је имао аргументе! Патенти Михајла Пупина и његовог асистента Едвина Хауерда Армстронга из 1915. поставили су темеље за емитовање радио-таласа помоћу електронских предајника, што је поставило основу за почетак развоја радио технике и свих видова савремене бежичне комуникације.

8. Међу укупно 34 проналаска које је патентирао Михајло је најпознатији по открићу такозваних Пупинових калемова без којих би данашња телефонија била незамислива. Пупинови калемови, произведени у милионским серијама, имали су у жичаним комуникацијама важну примену читав један век.

9. *Хвала му што је био промотер науке • Милош Црњански описао је Михајла Пупина као “моћног господара електричних изума”, а колеге су га сматрале оцем идеализма у америчкој науци. Унапређивао је науку не смао својим патентима, већ се и енергично залагао да створи перфектне услове за најбољи научни рад својих ученика и колега. Био је оснивач или председник свих значајних научних институцијаа прве половине XX века у Америци.

10. Хвала му што је пропагирао љубав према мајкама! • Пупинова књига “Са пашњака до научењака” објављена је септембра 1923. а наредне године Михаило је постао први Србин који је добио Пулицерову награду. Он није писао какве су га муке пратиле током борбе за интересе свог народа, али је у аутобиографији, коју је читала цела планета, имао за циљ да Американцима представи српски народ и српску мајку.

11. Његови радови: • From Immigrant to Inventor- Од пашњака до научењака • Остали радови које је самостално објавио: • Thermodynamics of reversible cycles in gases and saturated vapors: Full synopsis of a ten weeks undergraduate course of lectures (1902) • Serbian orthodox church, (South Slav, monuments) (1918)

12. Задужбине: • Личним средствима гарантовао је испоруке хране Србији, а био је и на челу Комитета за помоћ жртвама рата. • Основао је посебан „Фонд Михајла Пупина“ од своје имовине у Краљевини Југославији, који је доделио „Привреднику“ за школовање омладине и за награде за „ванредне успехе у пољопривреди“, као и Идвору за награђивање ученика и помоћ црквеној општини. • У Америци је 1909. основао једну од најстаријих српских исељеничких организација — Савез заједничких Срба - Слога — која је имала за циљ окупљање Срба у дијаспори • Организовао је и Коло српских сестара, које су сакупљале помоћ за Српски црвени крст, а помагао је и окупљање добровољаца 1914. године за ратне операције у домовини преко српске патриотске организације Српска народна одбрана коју је такође он основао. • Пупин је такође био активан у оснивању Српског друштва за помоћ деци које је набављало лекове и одећу и налазило домове за ратну сирочад.

13. Иститут Михајло Пупин • Као година оснивања института “Михајло Пупин ” узима се 1946. када САН оснива два института и то: Институт за комуникације и Институт за електронику. Из састава ова два института Влада ФНРЈ оснива 1947. године Централни радио- институт Владе ФНРЈ, а потом 1948. године, из његовог састава Министарство за електропривреду оснива Институт за електропривреду.

14. У Институту „Михајло Пупин“ ради око 250 истаживача (7 универзитетских професора, 22 доктора и 35 магистара) који су основно универзитетско образовање стекли, углавном, на Електротехничком факултету у Београду, а магистарске и докторске студије који су основно и средње образовање стекли, углавном, на Електротехничком факултету у Београду, а магистарске и докторске студије завршили или у Београду или у неком од европских и светских универзетских центара.

15. Медаље и почасти • Едисонова медаља америчког института инжењера електротехнике 1919. • Почасна медаља института друштвених наука 1924 • Награда Џорџа Вошингтона западног удружења инжењера 1928. • Бели орао Првог Реда, Краљевина Југославија 1929. • Бели лав Првог Реда, највише одликовање за странце Чехословачке Републике 1929. • Медаља Елиот Кресон института Френклин 1902. • Председник Њујоршке академије наука • Члан Француске академије наука • Члан САН • Председник Америчког друштва за унапређење науке • Председник Института радио инжењера 1917, САД • Председник Америчког института инжењера електротехнике 1925 — 1926. • Доктор наука, Џорџ Вашингтон Универзитет (1925) • Доктор наука Унион Колеџ (1925) • Почасни доктор наука, Маријета Колеџ (1926) • Почасни доктор наука, Универзитет Калифорнија (1926) • Доктор наука, Руџерс Универзитет (1926) • Почасни доктор наука, Делавер Универзитет (1926) • Почасни доктор наука, Кењон Колеџ (1926)

16. Свађа и помирење са Теслом • Двојица српских великана више су сарађивали него што су се свађали. И да су били тесно повезани, како својим односом према мајкама, које су им биле велики узор, тако и српском традицијом, посвећеношћу науци и жељом да успоставе глобални мир на планети. • Михајло Пупин је дошао у Америку 1874. године, а Никола Тесла десетак година касније. Обојица су врло брзо, крајем 19. века, после проналазака полифазне наизменичне струје и калема за развој телефоније, постали угледни чланови њујоршког високог друштва. Неки српски публицисти писали су како су се Пупин и Тесла завадили на једном предавању у Њујорку 1898. године. Пупин је са својим присталицама звиждао и ометао Теслино излагање да би се осветио што је, док су “квацили палчеве” у Универзитетском клубу, Никола Михајлу сломио палац.

17. Коначни разлаз је настао, по тумачењу публициста, почетком 20. века, кад аје Тесла, градњом Антене светског система бежичног преноса енергије на Лонг Ајленду, близу Њујорка, покушао да реши проблем преноса енергије на велике даљине. Због недостатака средстава морао је да обустави свој рад, који је 1901. Маркони искористио. У слављу које је настало, Теслине заслуге нико није помињао, а Пупин, који је знао истину, стао је на страну Марконија. Ово му Тесла није могао опростити.Након тога настало је ћутање дуго, више од 30. година. • Писано је да је Тесла говорио за Пупина да је дебео, ружан и бпгат. Да су се чак и тукли, и да међусобно не говоре. • Пупина су, пак, интересовале Теслине финансијске невоље. Написао му је и два чека. Тесла међутим, никако није прихватао новчану помоћ коју му је Пупин могао пружити преко својих многобројних утицајних веза у пословном свету Америке.

18. А, онда долази Пупинов самртни час и жеља да се помири са Теслом, Милош Тошић, који је од 1926. до1936. радио у Југословенском конзулату у Њујорку и повремено виђао Теслу. Био је један од оних који су покушавали да посредују у овом сусрету. Када је увече телефонски јавио Тесли шта Пупин жели, Тесла је само рекао: “О, то ће бити тешко!” И затражио је једну ноћ за размишљање. Ујутру пристаје. Овде вера и васпитање односе победу над љутњом и сујетом. Обојица се понашају хришћански. Пупин се покајао због оног што је Тесли урадио, Тесла му је опростио. • Тошић, који је био у пратњи Тесле, описао је тај догађај: Тесла улази у Пупинову собу, прилази му, пружа руку и каже: “Како си ми, мој стари пријатељу?”, седа на постељу поред Пупина (Тошић каже да је сусрет трајао 15минута) и обојица ћуте, а Пупин само плаче.

19. Пупин је убрзо после тог сусрета преминуо, 12. марта 1935. године. И то је права истина о двојици српских великана, који су били блиски и тесно повезани.

20. Занимљивости • Сваки пут када би спомињао мајку Олимпијаду, Михајло Пупин је устајао јер како је говорио: “Седећи о њој не може да прича”Олимпијада и Константин Пупин су имали десеторо деце, али су дечје болести преживели само Михајло и његове три сестре. • Првих 14 година свог живота Михајло је провео у родној кући, чувајући волове на идворским пашњацима, слушајући предања и приче. • Институт електронских и електротехничких инжењера сврстао је Пупина на пето место светске ранг листе професора електротехнике свих времена. • Аутобиографију је писао да у њој представи свету српски народ и српску мајку. Неки одломци из ње ушли су у америчке уџбенике. • Михајло Пупин је самоиницијативно свом имену додао Идворски, како би га место рођења увек пратило. • Михајлова ћерка звала се Варварка Иванка Пупин, а жена Сара Катарина Џексон, која је када су се упознали била удовица са двоје деце. Током другог Светског рата, Америка је један брод у својој ратној морнарици назвала Михајло Пупин.

21. Током Михајловог живота у Америци, изводила се представа о мајци у којој је Олимпијада Пупин била главни лик. • Када се пријавио за пријемни испит на Колумбија универзитету, Пупин је знао напамет прве две књиге Илијаде и 4 Цицеронова говора. • Пупин је први применио рендгенске зраке у медицинске сврхе када у је хирург Бал послао пацијента коме је требало оперисати руку пуну сачме. • Од три компоненте које садрже сви електронски уређаји: исправљач, осцилатор и појачивач, Пупин је патентирао прве две.