Javno mnenje u Srbiji S tavovi prema domaćem pravosudju za ratne zločine i Haškom tribunalu

1. Javno mnenje u SrbijiStavovi prema domaćem pravosudju za ratne zločine i Haškom tribunalu April 2005 SMMRI Beogradski centar za ljudska prava

2. Metodologija • Realizacija: Terensko deo istraživanja realizovan u aprilu, 2005. godine • Ciljna populacija:18+ / Srbija (bez Kosmeta) • Uzorak-veličina: 1205 • Uzorak-tip: Troetapni slučajni reprezentativni stratifikovani uzorak • Uzorak - etape: • Jedinica prve etape: teritorija biračkih mesta (PPS) • Jedinica druge etape: Domaćinstva (SRSWoR – random walk) • Jedinica treće etape: Ispitanici u okviru domaćinstva (SRSWoR – Kish tablice) • Tip istraživanja: Terensko istraživanje, licem u lice • Poststratifikacija:Po polu, godinama i regionu • Greška: Nivo pouzdanosti 95%, marginalna greška za incidenciju odgovora 50%,+/-3% (+/-1.23% za incidenciju odgovora od 5%) SMMRI

3. Metodologija Ovo istraživanje je treće po redu, realizovano u razmaku od po godinu dana, što je omogućilo praćenje promena u informisanosti i stavovima građana Srbije prema domaćem oravosudju za ratne zločine i Haškom tribunalu. U delu koji se bavi obaveštenošću i stavovima građana prema događajima vezanim za ratove na teritoriji bivše SFRJ u poslednjoj deceniji 20. veka, u cilju praćenja promena, korišćeni su i rezultati istraživanja javnog mnenja Srbije, “Istina, odgovornost i pomirenje” koje je Strategic Marketing realizovao za B92 u maju 2001. godine. SMMRI

4. Sadržaj • Političko okruženje • Informisanost o radu Haškog tribunala i domaćeg pravosuđa za ratne zločine • Istina i odgovornost: Upoznatost i stavovi prema događajima vezanim za ratove na teritoriji bivše SFRJ u poslednjoj deceniji 20. veka • Stavovi prema Haškom tribunalu • Stavovi prema domaćem sudstvu za ratne zločine • Suočavanje sa istinom i uloga domaćeg sudstva u njenom prihvatanju SMMRI

5. Političko okruženje SMMRI

6. Političko okruženje IZMEDJU 2 ISTRAŽIVANJA 2004-2005 • Posle atentata na Zorana Đinđića, Srpska radikalna stranka, najsnažniji predstavnik antihaške politike, u neprestanom je usponu; u novi parlament Srbije, posle izbora u decembru 2003. godine, ulazi kao najjača stranka. • Nova manjinska vlada formirana je uz podršku SPS, takođe predstavnika antihaške politike. • Jedan od prvih zakona koje donosi novi parlament je zakon o finansijskoj pomoći haškim optuženicima. • Posle pobede kandidata Demokratske stranke na predsedničkim izborima, ova stranka se po snazi izjednačava sa SRS i te dve stranke, u vreme istraživanja, dominiraju političkom scenom. SMMRI

7. Političko okruženjeU kom pravcu ide Srbija ... Osnovni pokazetelj opšteg stanja, ocena pravca u kome ide Srbija, pokazuje, u odnosu na predhodne mesece, porast optimiozma, najverovatnije zahvaljujući pozitivnoj oceni studje izvodljivosti SMMRI

8. Političko okruženje: Podrška političkim strankama Stranka za koju bi glasali da su u nedelju izbori SRS i DS su i dalje dve dominantne stranke na političkoj sceni. Da su izbori za skupštinu bili u vreme istraživanja, u skupštinu bi pored SRS i DS najverovatnije ušle i PSS, DSS, i SPS. SMMRI

9. Najznačajniji problem sa kojim se Srbija u ovomtrenutku suočava - SPONTANO NAVEDENI PROBLEMI % Medju spontano navedenim problemima na prvom mestu i dalje su nezaposlenost i nizak standard, dok samo 7% gradjana probleme odnosa sa Haškim tribunalom i isporuku optiženih svrstava medju prioritetne probleme SMMRI

10. Političko okruženje: Poverenje u institucije Sa izuzetkom Crkve, poverenje u instiutucije je veoma nisko, a u sudstvo ima poverenja samo 8% gradjana SMMRI

11. Političko okruženje: Ocena rada Vlade na pojedinim problemima % 2004 2005 Građani su generalno veoma nezadovoljni radom Vlade, ali saradnju sa Haškim tribunalom ocenjuju ipak nešto bolje nego rad u ostalim oblastima. SMMRI

12. Informisanost o radu Haškog tribunala i domaćeg sudstva za ratne zločine SMMRI

13. Informisanost o organizaciji i načinu rada Haškog tribunala U kojoj meri biste za sebe rekli da ste upoznati sa organizacijom i načinom rada Haškog tribunala? 72% Samo 6% gradjana smatra da je upoznato sa organizacijom i načinom rada Haškog tribunala, dok 72% smatra da malo zna o tome SMMRI

14. Informisanost o organizaciji i načinu rada Haškog tribunala U kojoj meri biste za sebe rekli da ste upoznati sa organizacijom i načinom rada Haškog tribunala? Sa institucijom Haškog tribunala najmanje je upoznat najmlađi segment (18-29 godina), žene, građani nižeg obrazovanja i gradjani Centralne srbije SMMRI

15. Informisanost o radu domaćeg sudstva za ratne zločine Da li biste mogli da navedete neke domaće pravosudne organe za suđenje optuženima za ratne zločine? 3 Većina gradjana, 74% nije mogla da navede ni jedan domaći pravosudni organ za sudjenje optuženima za ratne zločine. SMMRI

16. Informisanost o radu domaćeg sudstva za ratne zločine Da li ste upoznati sa radom tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije? Većina gradjana za sebe kaže da nije upoznata sa radom tužilaštva za ratne zločine republoike Srbije, a taj broj je čak nešto porastao u odnosu na prethodnu godinu SMMRI

17. Informisanost o radu domaćeg sudstva za ratne zločine Da li ste upoznati sa radom tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije? Najmanje su informisani najmlađi građani (18 do 29 godina), i nisko obrazovani segment građana. Gradjani Centralne Srbije još manje su informisani od gradjana Beograda i Vojvodine SMMRI

18. Informisanost o radu domaćeg sudstva za ratne zločine U kojoj meri pratite tok suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima? Najveći broj gradjana građana ili uopšte ne prati, ili veoma retko prati suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima. Samo 8% prati povremeno, a 1% redovno. SMMRI

19. Informisanost o radu domaćeg sudstva za ratne zločine Odgovori građana koji prate tok suđenja makar i veoma retko (2004=24%. 2005=23%) 8% populacije 3% populacije 3% populacije 6% populacije Znatan deo građana koji bar povremeno prati suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima nije znao da kaže o kojim sudjenjima je reč. Gradjani su najčešće navodili da prate sudjenje za slučaj u Ovčari SMMRI

20. Informisanost o radu domaćeg sudstva za ratne zločine Ocena dosadašnjeg toka suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima? Ocene dela populacije koja bar povremeno prati suđenja (2004=24%. 2005=23%) 53% 48% Skoro polovina onih koji bar donekle prate suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima, dosadašnjem toku suđenja daju najniže ocene (1 i 2), samo 12% daje visoke ocene (4 i 5). SMMRI

21. Informisanost o radu domaćeg sudstva za ratne zločine Da li bi javnost trebalo da bude više informisana o toku suđenja za ratne zločine pred domaćim pravosuđem? Iako uglavnom ne prate sudjenja za ratne zločine pred domaćim pravosudjem, većina gradjana smatra da bi javnost trebalo da bude više informisana o toku tih sudjenja. SMMRI

22. Istina i odgovornost: Upoznatost i stavovi prema događajima vezanim za ratove na teritoriji bivše SFRJ u poslednjoj deceniji 20. veka SMMRI

23. Upoznatost i stavovi prema događajima vezanim za ratove na teritoriji bivše SFRJ, 1992-1995 % u populaciji Da li ste čuli za navedeni događaj, da li verujete da se dogodio, da li je to bila neminovnost rata, ili zločin? %odonih koji su čuli %odonih koji veruju % u populaciji Zločini počinjeni nad Srbima znatno se bolje pamte od zločina koje su počinili Srbi nad drugima. Čak i kada su čuli za dogadjaj, mnogi gradjani ne veruju u njegovu istinitost, a i ako veruju često su skloni da dogadjaj tumače kao neminovnost rata, a ne ratni zločin SMMRI

24. Upoznatost i stavovi prema događajima vezanim za ratove na teritoriji bivše SFRJ 1992 - 1995 (Procenti u populaciji) Sve manji broj gradjana pamti dogadjaje iz ratova 1992 ‘- 1995 na teritoriji bivše SFRJ SMMRI

25. Upoznatost i stavovi prema događajima vezanim za ratove na teritoriji bivše SFRJ 1992 - 1995 (Procenti u populaciji) Zaborav je još upadljiviji kada se obaveštenost o ratnim dogadjajima uporedi sa 2001. godinom SMMRI

26. Upoznatost sa događajima vezanim za ratove na teritoriji bivše SFRJ % građana koji su čuli za događaj Dogadjaji vezani za poslednje ratove na teritiriji SFRJ se zaboravljaju SMMRI

27. Upoznatost sa događajima vezanim za ratove na teritoriji bivše SFRJ % građana koji verujuda se događaj zaista dogodio Čak i kada su za dogadjaj čuli, u odnosu na 2001. godinu, sve manje ljudi veruje da su se oni odista dogodili. SMMRI

28. Upoznatost i stavovi prema događajima vezanim za ratove na teritoriji bivše SFRJ Ratni zločinac je zločinac bez obzira na naciju kojoj pripada % Velika većina građana, 73%, potpuno se slaže sa stavom da je kvalifikacija ratnog zločinca nezavisna od nacije kojoj pripada, ali se taj procenat smanjio u odnosu na predhodnu godinu. Ove godine 17% građana ima bar male dileme u tom pogledu, 5% građana je neodlučno, a još 5% se ne slaže sa takvim stavom SMMRI

29. Upoznatost i stavovi prema događajima vezanim za ratove na teritoriji bivše SFRJ Koliko taj izveštajodgovara onome što se u stvarnosti dogodilo? Odgovori 29% odnosno 28% građana koji su čuli za izveštaj Da li ste čuli za izveštaj Vlade Republike Srpske o zločinima u Srebrenici? 11% populacije 13% populacije Manje od trećine građana čulo je za izveštaj Vlade Republike Srpske o zločinima u Srebrenici, a od njih, manje od polovine smatra da taj izveštaj odgovara istini. SMMRI

30. Upoznatost i stavovi prema događajima vezanim za ratove na teritoriji bivše SFRJ Ko je podneo najviše žrtava u ratovima na teritoriji bivše SFRJ 1991-1995 2005 2004 Rang po broju žrtava Rang po broju žrtava Srbi su po mišljenju građana podneli najviše žrtava, slede ih Muslimani, Hrvati, Albanci pa Slovenci. Mišljenje gradjana o tom pitanju nije se bitnije promenilo u odnosu na predhodnu godinu SMMRI

31. Upoznatost i stavovi prema događajima vezanim za ratove na teritoriji bivše SFRJ Ko je počinio najviše zločina u ratovima na teritoriji bivše SFRJ 1991-1995 2005 2004 Rang po broju zločina Rang po broju zločina Srbi su po mišljenju građana (sa izuzetkom Slovenaca) počinili najmanje zločina: 74% smatra da su počinili manje zločina od Hrvata, Albanaca i Muslimana, a od toga 24%, da su učinili manje zločina čak i od Slovenaca. I ovi stavovi su bez bitnijih promena u odnosu na predhodnu godinu SMMRI

32. Stavovi prema Haškom tribunalu: odnos prema saradnji, poverenje i opažanje misije Haškog tribunala SMMRI

33. Stavovi prema Haškom tribunalu: Odnos prema saradnji Stavovi prema saradnji Srbije sa Haškim tribunalom Za saradnju ukupno 85% Za saradnju ukupno 76% Utilitarno Za saradnju ukupno 70% Za srdnju Zbog pravde Procenat građana koji smatraju da Srbija treba da sarađuje sa Haškim tribunalom nešto je porastao u odnosu na prošlu godinu, ali je još uvek znatno manji nego 2003. Opredeljenje za saradnju većine gradjana, 66% motivisano je utilitarnim razlozima – ispunjenjem uslova za reintegraciju Srbije u svet i izbegavanjem sankcija SMMRI

34. Stavovi prema Haškom tribunalu: Odnos prema saradnji Stavovi prema saradnji Srbije sa Haškim tribunalom u zavisnosti od godina, obrazovanja i regiona Saradnji sa Haškim tribunalom najviše se protive najstariji građani, građani niskog obrazovanja, i nešto više stanovnici Centralne Srbije od stanovnika Beograda i Vojvodine SMMRI

35. Stavovi prema Haškom tribunalu:ocena rada vlade u pogledu saradnje Stavovi prema saradnji sa Haškim tribunalom u skaldu su sa stavovima političkih stranaka koje gradjani podržavaju: najveću podršku saradnji sa Haškim tribunalom pruža biračko telo Demokratske stranke, najviše se protivi biračko telo Srpske radikalne stranke i Socijalističke partije Srbije SMMRI

36. Stavovi prema Haškom tribunalu: motiv optuženika za dobrovoljnu predaju Šta je osnovni motiv Haških optuženika da se dobrovoljno predaju? Šta bi trebalo učiniti sa optuženima koji ne žele da prihvate optužnicu i dobrovoljno se predaju Haškom Tribunalu? Iako većina gradjana smatra da je osnovni motiv za dobrovoljnu predaju haških optuženika pritisak Vlade Srbije zbog ispunjenja obaveza, tek svaki peti gradjanin smatra da one koji odbijaju da se dobrovoljno predaju treba uhapsiti i sprovesti u Hag SMMRI

37. Stavovi prema Haškom tribunalu: motiv optuženika za priznanje krivice Šta je osnovni motiv Haških optuženika za priznavanje krivice? Većina gradjana, 73%, smatra da je osnovni motiv Haških optuženika koji su prizali krivicu očekivabnje blaže kažne, a ne iskreno pokajanje SMMRI

38. Stavovi prema Haškom tribunalu: poverenje u nepristrasnost Poverenje da će Haški tribunal tribunaliti optuženim srpske nacionalnosti nepristrasno i samo na osnovu utvrđenih činjenica U čemu se najviše ogleda pristrasnost Haškog tribunala prema optuženim Srbima u odnosu na ostale nacionalnosti Odgovori dela populacije koji sumnja u nepristrasnost Haškog tribunala Više od dve trećine populacije dosledno smatra da Haški tribunal optuženima srpske nacionalnosti tribunali pristrasno, a kao najčešći razlog za ovakvo mišljenje navodi se veći broj optuženih Srba SMMRI

39. Opažanje doživljaja haških sudjenja od strane žrtvi ratnih zločina i njihovih porodica Kako suđenja pred Haškim tribunalom deluju na žrtve ratnih zločina i njihove porodice Najčešće uverenje gradjana jeste da žrtve i njihove porodice doživljavaju Haški tribunal kao veoma nepravedan (40%), ali ipak, tek nešto manji procenat gradjana (36%) smatra da sudjenja optuženima žrtvama i njihovim porodicama pruža osećanje da je pravda bar donekle zadovoljena. SMMRI

40. Stavovi prema domaćem sudstvu za ratne zločine SMMRI

41. Opažanje misije sudjenja za ratne zločine pred domaćim sudovima Šta mislite da je prvenstvena svrha suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima Gradjani su podeljeni u mišljenju o prvenstvenoj svrsi sudjenja za ratne zločine pred domaćim sudovima. Najčešća uverenja su da je svrha sudjenja da pokažu da je društvo u Srbiji u stanju da se suoči sa ratnim zločinima prihvati krivicu svojih sunarodnika (svaki treći gradjanin) i da pokažu da ratni zločini ne mogu proći nekažnjeno, te tako šire ideju mira i tolerancije (svaki četvrti gradjanin). SMMRI

42. Opažanje misije sudjenja za ratne zločine pred domaćim sudovima Šta je najviše uticalo na građane da formiraju izrečeni stav o svrsi suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima Na formiranje mišljenja gradjana o svrsi sudjenja za ratne zločine pred domaćim sudovima znatno češće su uticali stavovi javnosti i medjunarodne zajednice prema domaćim sudovima za ratne zločine, nego sam rad tih institucija. SMMRI

43. Opažanje misije sudjenja za ratne zločine pred domaćim sudovima Događaj koji je uticao na građane da formiraju izrečeni stav o svrsi suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima Većina građana nije moglo da navede bilo koji konkretan događaj koji je uticao na formiranje njihovog mišljenja o svrsi sudjenja za ratne zločine pred domaćim sudovima. SMMRI

44. Opažanje misije sudjenja za ratne zločine pred domaćim sudovima Da li će, u konačnom ishodu, suđenja za ratne zločine uspeti da ostvare očekivanu svrhu svrhu % populacije koji je naveo tu svrhu 10% populacije 33% 3% populacije 14% 5% populacije 15% 5% populacije 24% 24% populacije 86% Najviše uverenja da će sudjenje pred domaćim sudovima uspeti da ostvari svoju svrhu bilo je medju gradjanima koji svrhu vide u pokazivanju da je društvo u Srbiji u stanju da se suoči sa ratnim zločinima i prihvati krivicu svojih sunarodnika. U to veruje 31% gradjana koji tako opažaju svrhu sudjenja, ali što čini samo 10% ukupne populacije. SMMRI

45. Stavovi prema domaćem sudstvu za ratne zločine Da li je naš pravosudni sistem spreman za suđenje optuženima za ratne zločine? Poverenje u instituciju sudstva u Srbiji 33% 31% 60% 57% Iako je poverenja u instituciju sudstva u Srbiji još manje nego predhodne godine, tako da samo 8% gradjana ima poverenja u sudstvo, kada su u pitanju sudjenja za ratne zločine, onda još veći procenat gradjana nego predhodne godine, 60%, smatra da je naš pravosudni sistem spreman za sudjenje optuženima. SMMRI

46. Stavovi prema domaćem sudstvu za ratne zločine D ali je bolje da se sudjenja za ratne zločine obavljaju u Srbiji umesto u Hagu Razlozi za mišljenje da je bolje da se sudjenja za ratne zločine obavljaju u Srbiji umesto u Hagu Većina gradjana, 69% smatra da je bolje da se sudjenja za ratne zločine obavljaju u Srbiji umesto u Hagu, a kao razlog za takvo mišljenje najčešće navode uverenje da će se suditi pravičnije SMMRI

47. Stavovi prema domaćem sudstvu za ratne zločine Da li mislite da Tužilaštvo za ratne zločine ima hrabrosti da pokrene sve postupke za ratne zločine? Da li će tužilac za ratne zločine biti nezavistan u postupku ili će biti izložen političkim pritiscima? Iako većina gradjana (60%) smatra da je naš pravosudni sistem spreman za sudjenja za ratne zločine, manje od polovine gradjana (44%) smatra da bi Tužilaštvo imalo hrabrosti da pokrene sve postupke, a manje od trećine (31%) da bi tužilac bio nezavisan u svojim odlukama SMMRI

48. Stavovi prema domaćem sudstvu za ratne zločine Da li će sudije posebnog odeljenja Okružnog suda za ratne zločine odoleti pritisku javnosti i javnog mnenja tokom postupaka koji traju i postupaka koji tek treba da počnu? Da li će službe bezbednosti pokušati da onemoguće istragu u odnosu na svoje pripadnike? Manje od polovine gradjana, 45%, smatra da bi sudije odolele pritisku javnosti, a 46% čak smatra da bi službe bezbednosti pokušale da onemoguće istragu o svojim pripadnicima SMMRI

49. Stavovi prema domaćem sudstvu za ratne zločine Da li će presude pred domaćimsudovima za ratne zločine biti pristrasne u odnosu na nacionalnost okrivljenog: ako je Srbin, ako je Hrvat, ako je Bošnjak, ako je Albanac Na koji način će mediji obaveštavati o postupcima pred posebnim odeljenjem Okružnog suda za ratne zločine Većina građana, 54%, veruje da na presude neće uticati nacionalnost optuženog, a 15% da će presude čak biti strožije prema Srbima. Više od polovine populacije veruje da će mediji, ili bar većina njih, obaveštavati objektivno (58%) SMMRI

50. Stavovi prema domaćem sudstvu za ratne zločine Da li ste čuli da će neki slučajevi koji su sada pred Haškim Tribunalom, biti ustupljeni domaćem sudu za ratne zločine? Koji kriterijumi bi trebalo da budu primenjeni prilikom ustupanja slučajeva? Više od polovine gradjana nije znalo da će neki slučajevi biti ustupljeni domaćem sudu za ratne zločine. Većina gradjana smatra da bi u slučaju ustupanja trebalo primeniti kriterijum ustupanja po nacionalnosti SMMRI