slide1
Download
Skip this Video
Download Presentation
ПОВРЕДЕ И ОБОЉЕЊА ПЕРИФЕРНОГ НЕРВНОГ СИСТЕМА

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 77

ПОВРЕДЕ И ОБОЉЕЊА ПЕРИФЕРНОГ НЕРВНОГ СИСТЕМА - PowerPoint PPT Presentation


  • 105 Views
  • Uploaded on

ПОВРЕДЕ И ОБОЉЕЊА ПЕРИФЕРНОГ НЕРВНОГ СИСТЕМА. 12. Предавање. ПНС.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' ПОВРЕДЕ И ОБОЉЕЊА ПЕРИФЕРНОГ НЕРВНОГ СИСТЕМА' - amber-petty


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
slide1

ПОВРЕДЕ И ОБОЉЕЊА ПЕРИФЕРНОГ НЕРВНОГСИСТЕМА

12. Предавање

slide2
ПНС
  • Периферни нервни систем сачињавају: 12 кранијалних и 31 пар спиналних коренова (8 цервикалних, 12 торакалних, 5 лумбалних, 5 сакралних и 1 кокцигеални) који се затим спајају у нервне сплетове (плексусе) из којих исходе периферни нерви
  • Нервни коренови имају дорзални – сензитивни и вентрални – моторни део
  • Периферни нервни систем има моторни, сензитивни и аутономни (вегетативни) део
  • Повреде и обољења периферног нервног система могу да захвате било који његов део, од тела нервних ћелија и почетног дела аксона преко нервнх коренова коренова до нервних сплетова и појединачних нерава
slide7
ПНС
  • Болести и повреде мотонеурона захватају сама неуронска тела у предњим роговима кичмене мождине, потом могу да буду оштећени нервни коренови који су исходишта нерава из кичмене мождине (радикулопатије, радикулитиси, трауматске лезије и друго), оштећења нервних сплетова (плексопатије, плекситиси, трауматске лезије и друго) и на крају оштећења самих периферних нерава, било појединачно (мононеуритис), више нерава изоловано (мононеуритрис мултиплекс) или дифузније (полинеуропатија, полинеуритис)
  • Оштећења сензитивних неурона чија се тела налазе у дорзалним ганглијама такође имају сличан распоред с тим што су неки периферни нерви моторни, неки сензитивни, а неки мешовити
slide10
ПНС
  • Лезија предњег корена изазива парезу или парализу без оштећења сензибилитета, смањује се мишићна маса (атрофија), а мишићни рефлекси су ослабљени или угашени (хипо- и арефлексија)
  • Лезије задњег корена изазивају сензитиве поремећаје те су оштећени сви квалитети сензибилитета и угашени мишићни рефлекси (због оштећења сензитивног, аферентног дела рефлексног лука)
slide13
ПНС
  • Оштећења појединачних спиналиних коренова су радикулопатије, односно полирадикулопатије ако је захваћено више коренова
  • Повреде живчаног сплета за руке (plexus brachialis), могу да се поделе на два типа:
  • Горња парализа(Erb-Duchenne) захвата пети и шести церквикални сегмент (Ц5,6)
  • Доња парализа (Klumpke-Dejerine) осми цервикални и први торакални сегмент (Ц8, Т1)
slide15

Доња парализа

Горња парализа (шака “напојнице” келнера)

slide16
ПНС
  • Повреде лумбалног и сакралног живчаног сплета су најчешће последица обољења кичме, нарочито дегенерације интервертебралног дискуса (међупршљенска хрскавица)
  • Лумбоисхиалгија или ишијас је неуралгија nervusa ischiadicusa и захвата лумбалне и први сакрални семент кичмене мождине односно корен
  • Протрузија интеревертебралног дискуса најчешће захвата ниво:
    • између лумбалног четвртог и петог пршљена (дискус Л4-5) и
    • између петог лумбалног и првог сакралног пршљена (дискус Л5-С1)
slide18
ПНС
  • На рукама могу да настану повреде изолованих нерава:
    • н. радиалис – “висећа шака”
    • н. медианус – “мајмунска шака”
    • н. улнарис – “канџаста шака”
  • На ногама могу да настану повреде изолованих нерава:
    • н. феморалис – парализа квадрицепса
    • н. перонеус – “висеће стопало”, “петлов ход”
slide19
ПНС
  • Дифузна захваћеност периферних нерава се назива периферна неуропатија односно полинеуропатија јер захвата више нерава
  • Комбинација лезије коренова и периферних нерава се назива полирадикулонеуропатија
  • Неуропатије могу да буду моторне, сензитивне, аутономне и мешовите
slide20
Полинеуропатије
  • Полинеуропатије су оштећења периферних нерава са преваленцом до 2-3%
  • Оне могу да буду сензитивне, моторне, аутономне или комбиноване
  • Етиолошки преко 100 различитих болести може да се испољи са полинеуропатијом. Некад је полинеуропатија једини вид испољавања неке болести, а некад је само један од више видова испољавања
  • Узроци полинеуропатија су многобројни али се најшире могу да поделе на урођене и стечене. Према току могу да буду акутне или хроничне
slide22
Полинеуропатије
  • Такође може да се направи подела на аксоналне (погађају нервне наставке), демијелинизујуће (оштећују омотаче нерава који делују као „изолација“ ради нормалне проводљивости нерава) и мешовите полинеуропатије
  • Полинеуропатије непознатог узрока се називају “идиопатске”
  • Већина полинеуропатија примарно захвата дуга влакна –полинеуропатија дугих влакана, док мањи број захвата краћа влакна – неуропатије кратких влакана
slide24
Стечене полинеуропатије - етиологија
  • шећерна болест
  • недостатак витамина, нарочито Б12 и Б1 (али и фолне киселине, Б6, итамина Е, ниацина и других)
  • алкохолизам
  • хипотиреоза и друге ендокринопатије
  • физичка оштећења (повреде) периферних нерава
  • тумори (како они који расту из самих нерава тако и удаљено оштећење нерава услед укрштене имунолошке активације)
slide26
Стечене полинеуропатије - етиологија
  • хемијска оштећења (дејство токсина – отрова и неких лекова)
  • инфекције (Лајмска болест, varicella-zoster, Epstein-Barr, hepatitis C и HIV/AIDS)
  • бубрежна и јетрина оштећења
  • аутоимуне болести (системски лупус, реуматоид артритис, акутни и хронични полирадикулонеуритис и друго)
  • поремећаји циркулације
  • итд.
slide27
Полинеуропатије – клиничка слика
  • Сви симптоми и знаци могу да се поделе на:
  • позитивне (надражајне) као што су бол, трњење, мравињање, грчеви, поигравање мишића (фасцикулације), појачано знојење или дијареа и
  • негативне (испадне) као што су утрнутост, губитак осећаја додира, бола, температуре, слабост, атрофија, снижење или гашење миотатских рефлекса, ортостатска хипотензија, импотенција, губитак знојења и опстипација
slide28
Полинеуропатије – клиничка слика
  • Често је један од првих знакова „скраћење“ вибрационог сензибилитета дистално на ногама, али некад преовладава губитак сензибилитета за бол и температуру
  • Губитак сензибилитета је најчешће дисталан па се описује хипестезија у виду „чарапа“ и „рукавица“
slide30
Полинеуропатије – клиничка слика
  • Главни симптоми сензитивних и мешовитих полинеуропатија су трњење, утрнутост, нарочито у ногама и то дистално, грчеви у мишићима (типично у листовима ногу) и мишићна слабост
  • Сметње су обично израженије ноћу
  • Некад могу да се јаве осећај жарења, нарочито ноћу
  • Код моторних полинеуропатија као и мешовитих јављају се атрофије мишића, парализе/парезе, чешће дистални („висеће“ стопало и слично), а код аутономних поремећај рада унутрашњих органа и жлезда (импотеннција, опстипација, инконтиненција, постурална хипотензија, поремећаји срчаног ритма, дефекти зеница и губитак знојења – анхидроза)
slide31
Полинеуропатије – клиничка слика
  • Захваћеност моторних влакана се запажа у виду слабости тек када се изгуби 50-80% влакана, тако да је пре тога заступљено тек поигравање мишићних снопова (фасцикулације) и појава грчева у мишићима
  • Слабости мишића код полинеуропатија киратких влакана захватају проксималне делове екстремитета па се зато каже да јеово „псеудомиопатски”тип слабости
  • Негативни неуролошки симптоми и знаци су чешћи код урођених, а позитивни код стечених полинеуропатија
slide32
Полинеуропатије – клиничка слика
  • Мишићни рефлекси на истезање су снижени или угашени
  • Хередитарне полинеуропатије се обично испољавају у детињству и таква деца касније проходају имају тешкоће да трче и да се баве спортом
slide33
Полинеуропатије – клиничка слика
  • Потребно је да се утврди да ли конкретнна полинеуропатија зависи од дужине влакана
  • Полинеуропатије дугих влакана су најчешће и симптоми су прво и највише изражени дистално и то симетрично (прво на ногама)
  • Полинеуропатије које не зависе од дужине влакана могу да имају и проксимална испољавања
slide34
Полинеуропатије – клиничка слика
  • Нагло настале (акутне) полинеуропатије су ретке, али се у овим болестима акутним сматрају и они случајеви када неуропатија настаје током неколико дана или недеља као код полирадикулонеуритиса
  • Акутно могу да настану васкулитичне мултипле неуропатије, идиопатске плексопатије, компресивне неуропатије, полинеуропатија код акутне интермитентне порфирије или код изложености неким отровима
  • Хроничне полинеуропатије трају годинама
slide36
Полинеуропатије - дијагностика
  • Дијагностика полинеуропатија се састоји од:
  • анамнезе тј. структурисаног узимања података од болесника односно блиских особа (аутоанамнеза и хетероанамнеза)
  • неуролошког клиничког прегледа
  • одговарајућих лабораторијских испитивања крви
  • електродијагностике (електромионеурографија) и
  • разних других допунских анализа и испитивања
slide37
Полинеуропатије - дијагностика
  • У дијагностичком закључивању је важно утврдити:
  • какав је поремећај у питању (врсте захваћених влакана)
  • који су делови периферног нервног система захваћени (дистални, дистални и проксимални)
  • када је поремећај настао (нагло или постепено)
  • под каквим условима (спорадична или породична појава, фактори ризика, симптоми и знаци других система)
  • У нејасним случајевима врши се биопсија нерва и хистолошко испитивање под микроскопом са специјалним бојењима
slide38
Полинеуропатија - лечење
  • Урођени облици полинеуропатија углавном не могу да се лече
  • Лечење стечених полинеуропатија зависи од узрока па је потребно претходно детаљно испитивање како би се одредила евентуална етиолошка терапија
  • Симптоматско лечење зависи од испољавања
  • Тако се болна стања лече лековима који смањују бол (аналгетици), а некад и неким антиепилептицима, средствима која делују површински, а некад и антидепресивима
slide39
Хередитарна моторна и сензорна неуропатија (HMSN)
  • Хередирарна моторна и сензитивна неуропатија (HMSN) односно Charcot-Marie-Tooth-ова болест је хетерогена група обољења која се разликују и клинички и генетски
  • Тип наслеђивања је чешће доминантни, а ређе рецесивни
  • Нађено је око 30 мутација
slide40

Ортоза за пад стопала

“Родине” ноге

slide41
Хередитарна моторна и сензорна неуропатија (HMSN)
  • Актуелна класификација хередитарних неуропатија се заснива на хистолошким карактеристикама и електрофизиолошком налазу
  • Све више се у предложене класификације укључују и гентски и молекуларни критријуми
  • Разликује се 7 типова, од којих су најзначајнија прва два, који се и сами даље деле на подтипове
slide42
Хередитарна моторна и сензорна неуропатија (HMSN)
  • Тип 1 (Charcot-Marie-Tooth тип 1) почиње обично пре 20 година живота
  • Настају дисталне слабости и атрофије ногу са претежном захваћеношћу перонеалне и предње тибијалне мускулатуре
  • Постоји екскавирано стопало (pes cavus), хипестезија и угашени Ахилови, а некад и други мишићни рефлекси
  • Касније се надовезују и промене на рукама
  • Периферни нерви су увећани услед сегментне демијелинизације са променема у виду луковица
  • Успорена је брзина провођења у периферним нервима
slide43
Хередитарна моторна и сензорна неуропатија (HMSN)
  • Тип 2 (Charcot-Marie-Tooth тип 2) показује аксоналну дегенерацију са мало сегментне демијелинизације
  • Моторне брзине провођења су нормалне или минимално успорене
  • Нема задебљања нерава
  • Почетак је у одраслом добу
slide44
Хередитарна моторна и сензорна неуропатија (HMSN)
  • Тип 3 (Dejerine-Sottas) је редак аутозомно рецесивни облик HMSN који почиње у детињству клинички са тешком полинеуропатијом, хистолошки са сегментном демијелинизацијом и електрофизиолошки са израженим успорењем брзина провођења
slide45
Хередитарна моторна и сензорна неуропатија (HMSN)
  • Тип 4 или Refsum-ова болест се наслеђује аутозомно рецесивно са поремећајем метаболизма фитаничне киселине и почиње до 30 године живота
  • Клинички се запажају пигментна ретинална дегенерација са слабошћу вида, прогресивна периферна неуропатија са атрофијама, слабошћу и дисталном хипестезијом и перцептивна глувоћа
  • Такође може да се јави и кардиомиопатија и поремећаји коже и костију
slide46
Хередитарна сензорна и аутономна неуропатија
  • Hereditary sensory and autonomic neuropathy (HSAN) се дели на пет типова.
  • Тип 1 се наслеђује доминантно и почиње у другој деценији живота са хипестезијом стопала за бол и температуру уз очуван додир, pes cavus и улцерацијама стопала услед неадекватне неге
  • Може да се јави и остеомијелитис
slide47
Хередитарна сензорна и аутономна неуропатија
  • Знојење је смањено на ногама у пределу губитка сензибилитета
  • Могу да јаве и пробади у ногама и блага слабост
  • Губе се сензорни акциони потенцијали
  • Хистолошки се види губитак немијелинизованих влакана
  • По савременој клисификација овај тип неуропатије се означава као Charcot-Marie-Tooth type 2B syndrome (HMSN 2B)
slide48
Хередитарна сензорна и аутономна неуропатија
  • Тип 2 (Morvanова болест) почиње у раном детињству
  • Наслеђује се рецесивно са губитком свих модалитета сензибилитета, дистално се губи знојење и јавља се хипо- или арефлексија
  • Касније настају улцерације прстију, а потом и фрактуре
  • Може да дође до аутоампутације дисталних фаланги прстију шака
  • Губе се мијелинизована влакна на ногама.
  • Преостала три типа HSAN су ретки и представљају комбинацију губитка сензибилитета, знојења и контроле крвног притиска
slide49
Неуропатија у порфирији
  • Акутне интермитентна порфирија је наследна метаболичка болест са пормећајем синтезе хема
  • У нападима се јављају: абдоминални бол, психијатријске манифестације и моторна неуропатија
  • Могу да настану и поремећаји вагуса и парасимпатикуса са аутономним испољавањима (тахикардија, ретенција урина)
slide50
Неуропатија у порфирији
  • Најчешће су захваћене ноге, али касније могуће и руке и кранијални нерви
  • Јављају се и сензорни феномени, бол и хипестезије
  • Пада у очи дискрепанца очуваних Ахилових рефлекса и геннерализоване хипорефлексије
  • Болест се дијагностикује прегледом урина на одговарајуће метаболите
slide51
Метахроматска леукодистрофија
  • Метахроматска леукодистрофија је аутозомно рецесивни наследни поремећај арилсулфатазе А
  • Демијелинизација у ПНС и ЦНС је основна појава у овој болести
  • Постоји сегментна демијелинизација и ремијелинизација, а уочавају се и инклузиона тела
slide53
Метахроматска леукодистрофија
  • Клинички се описују инфантилна, јувенилна и адултна форма
  • Болесници отежано ходају због слабости, тонус је снижен, МТР снижени, а касније могу да се јаве и пирамидни знаци и когнитивни пад
  • У адултним случајевима преовлађује когнитивни пад и поремећаји понашања
slide54
Амилоидна неуропатија
  • Амилоидна неуропатија настаје у оквиру амилоидоза
  • Постоје наследне и стечене форме
  • Хередитарне форме су аутозомно доминантне
  • Постоји преко 100 познатих мутација
  • Најчешће су мутације транстиретина
  • Хистолошки се виде депозити амилоида и губитак немијелинизованих влакана
slide55
Амилоидна неуропатија
  • Најчешће болест почиње са губитком сензибилитета за бол и температуру са почетком у стопалима и ланцинантним боловима
  • Касније су захваћени и други модалитети сензибилитета са дисталном слабошћу и атрофијама као и аутономним феноменима што може да доведе и до смртног исхода код хередитарних форми
  • Чест је карпал тунел синдром и захваћеност бубрега амилоидом
  • Ефикасна терапија непостоји
slide57
Карпал тунел синдром
  • Карпал тунел (carpal tunnel) синдром настаје услед притиска нервуса медијануса (n. medianus) у карпал тунелу ручја
  • Овај синдром је чешћи код жена. Јавља се услед релативне стенозе карпал тунела (урођено сужен канал и/или накупљање патолошког материјала)
  • Може да се јави у трудноћи, накупљању амилоида, акромегалији, хипотиреози, реуматоидном артритрису и друго
  • Фрактура у пределу зглоба ручја може да допринесе појави овог синдрома
slide59
Карпал тунел синдром
  • Болесници се жале на ноћни бол, утрнутост и парестезије у прва три прста на руци
  • Бол може да се шири на целу шаку па и проксимално на подлактицу и надлактицу
  • Објективни испади сензибилитети су благи и често не могу да се докажу
  • Слабост опозиције палца је карактеристична, а касније може да дође и до атрофије тенара
slide60
Карпал тунел синдром
  • У најтежим случајевима оштећења медијануса настаје тзв. “мајмунска шака”
  • Постоји поремећај сензорних акционих потенцијала n. medianusa
  • У почетку се примењује физикална терапија, давање витамина Б6, а по потреби инфилтрација карпал тунела кортрикостероидима па и његово оперативно проширење
slide62
Лезије нервуса улнариса
  • Најчешћа оштећења нервуса улнариса (n. ulnaris) настају у лакту (кубитални тунел) мада су могућа оштећења и у рамену и ручју и чешће су трауматског порекла
  • Захваћени су мали мишићи шака (интеросеални, лумбрикални четврти и пети, абдуктор полицис и мишићи хипотенара)
  • Настаје карактеристични положај прстију: „канџаста шака“
  • Постоји хипестезија у зони инервације улнариса
  • Одсутни су улнарни сензорни акциони потенцијали, а ЕМНГ бележи успорење моторног провођења у лакту
slide65
Оштећења нервуса радијалиса
  • Оштећења n. radialisa доводе до тзв. „висеће шаке“ односно немогућности екстензије шаке и прстију
  • Оштећења најчешће настају у сприралном жлебу хумеруса и то механичком траумом за време спавања (нарочито код алкохолисаних особа тзв. „парализа суботње вечери“)
  • Притисак настаје типично на месту где је нерв оштећен услед притиска наслона столице на којој је особа заспала и пребацила руку
  • Овај тип повреде се виђа и после анестезије
  • Некад оштећење настаје у пазушној јами
  • Парализа се спонтано повлачи после неколико недеља или месеци
slide67
Брахијална плексопатија (амиотрофична неуралгија)
  • Стечена брахијална плексопатија или Parsonage-Turner-ов синдром често настаје после инфекције, вакцинације, трауме или хируршких процедура
  • Болест почиње јаким болом у рамену каоо и надлактици, а потом настају слабост и атрофије, претежно проксимално на руци
  • Сензорни симптоми су релативно благи
  • Некад се јављају и сметње на другој страни
  • Опоравак може да буде потпун или делимичан
slide69
Лезије нервуса исхијадикуса
  • Нервус исхијадикус (n.ischiadicus) је најдужи живац у људском организму те може да буде ледиран на много места
  • Далеко најћешћа су оштећена одговарајућих нервних коренова (радикулопатија) који га сачињавају, услед притиска протрудиране међупршљенске хрскавице (protrusio disci intervertebralis) тзв. лумбоисхиалгије (ишијас)
  • Повећан је ризик код особа са физички захтевнијим занимањима
  • Ређи узроци су траума, тумори и друго
  • Од значаја код ишијаса су две компоненте: компресија и инфламација
slide71
Лезије нервуса исхијадикуса
  • Клинички се испољава бол у виду пробада, жарења тиштања у лумбосакралном делу леђа, глутеусу и дуж ноге
  • Хипестезија и ирадијација бола може да се јави у пределу ножног палца (L5 корен) или малог прста на нози (S1 корен)
  • Ређе се среће слабост мишића потколенице са слабошћу дорзалне и/или плантарне флексије стопала (лезија L5 односно S1 корена) или захваћеност горњих лујбалних коренова
  • У случају S1 радикулопатије је угашен или снижен и Ахилов рефлекс
  • Оштећења L5 корена не утичу на рефлексе
  • Истезање нерва (одизањем испруже ноге) изазива се бол (Лазаревићев знак)
slide74
Лезије нервуса исхијадикуса
  • Терапија је конзервативна, аналгетици, миорелаксанти, физикална терапија, а у најтежим случајевима терапија је оперативна
  • Оболелима се препоручује да остану активни како би се спречила атрофија мишића
slide75
Феморална неуропатија
  • Феморална неуропатија настаје услед оштећења феморалног нерва (n.femoralis), најчешће услед компресије у мускулусу псоасу (тумор, инфекција, хематом) али и приликом абдоминалних операција
  • Настаје слабост екстензије ноге у колену, делом и флексије у куку
  • Запажа се слабост мускулуса квадрицепса (m. quadriceps) када је снижен или угашен пателарни рефлекс
  • Постоји и хипестезија предњег дела натколенице али без поремећаја адуктора бута
  • Сличну слику може да да и радикулопатија L3 или L4
slide76
Оштећење перонеалног нерва
  • Типично место оштећења перонеалног нерва (n. peroneus) је врат фибуле, најчешће изазвано траумом (прелом, контузија)
  • Слабост захвата дорзалне флексоре стопала, нарочито extensor hallucis longus-а
  • Особа није у стању да одигне стопало („висеће стопало“) нити да хода на петама
  • У ходу се погођена нога одиже више, а стопало виси – перонеални ход
  • Сензорни испади захватају бочни део потколенице и дорзум стопала
  • Рефлекси нису снижени
ad