Prevencija kardiovaskularnih bolesti l.jpg
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 29

PREVENCIJA KARDIOVASKULARNIH BOLESTI PowerPoint PPT Presentation


  • 398 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

PREVENCIJA KARDIOVASKULARNIH BOLESTI. m r sci dr spec Danijela Cvetkovi ć Dom zdravlja Niš. UVOD.

Download Presentation

PREVENCIJA KARDIOVASKULARNIH BOLESTI

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


PREVENCIJA KARDIOVASKULARNIH BOLESTI

mr sci dr spec Danijela Cvetković

Dom zdravlja Niš


UVOD

Kardiovaskularne bolesti (KVB) najviše pogoršavaju kvalitet života, uzrokuju invalidnost, ekonomski slabe naciju, i skraćuju očekivanu dužinu života; i pri tome imaju negativan trend porasta incidence.


Epidemiologija kardiovaskularnih bolesti

Danas u Evropi KVB su vodeći uzrok smrti sa preko 50% učešća, dok je, poređenja radi,smrtnost od malignih bolesti 22%.Srbija se po učestalosti oboljevanja u Svetu nalazi u gornjoj polovini poretka, tj ima visoku stopu oboljevanja od KVB.Svaki četvrti stanovnik u razvijenim zemljama boluje od ishemijske bolesti srca i životni vek mu je skraćen 7 godina.


UVOD

  • 1.1. Šta su kardiovaskularne bolesti?

  • Kardiovaskularne bolesti su najčešće aterosklerozne bolesti srca i krvnih sudova i obuhvataju:

  • Ishemijsku bolest srca,

  • -stabilna angina pectoris,

  • -akutni koronarni sindrom,

  • -iznenadna srčana smrt,

  • -srčana insuficijencija.


b) Akutni moždani udar(akutna insuficijencija CNS):

-ishemijski moždani udar(75%-80%),

-hemoragijski moždani udar(20%-25%).

Moždani udar je uzrok 10% ukupnog svetskog godišnjeg mortaliteta, a polovina preživelih su invalidi.


c) Periferna arterijska okluzivna bolest(ateroskleroza ekstremiteta) sledećih stepena:

-parestezije u ekstremitetima,

-claudicatio intermitens,

-bol u miru,posebno noću,

-ulceracije i gangrene.


2. FAKTORI RIZIKA

2.1. Nepromenljivi faktori rizika za oboljevanje od KVB su:

-starost,

-pol,

-nizak socioekonomski status,

-pozitivna porodična anamneza za aterosklerozu.


2.2. Promenljivi faktori rizika za oboljevanje od KVB su upravo šansa da se njihovom korekcijom odloži oboljevanje kod izloženih osoba i smanje komplikacije kod obolelih od KVB.

U promenljive faktore rizika spadaju:

-arterijska hipertenzija,

-pušenje,

-povišen LDL-holesterol,

-gojaznost,

-diabetes mellitus,

-nepravilna ishrana,

-fizička neaktivnost.


2.2.1. Arterijska hipertenzija (AH) je povišeni krvni pritisak veći ili jednak 140/90 mmHg ili niži a pod terapijom.

Arterijska hipertenzija se javlja u oko 20% svetske populacije, u 95% slučajeva je primarna, a u 75% slučajeva je neadekvatno regulisana. Skrining za AH se sprovodi jednom u 2 godine kod osoba sa normalnom tenzijom.


Klasifikacija

ESH(European Society of Hypertension) / ESC(Europen Society of Cardiology)


Procedura postavljanja dijagnoze AH ima za cilj:

-utvrđivanje visine krvnog pritiska,

-utvrđivanje eventualnih sekundarnih uzroka AH,

-procenu ukupnog KV rizika(pridruženi faktori rizika,oštećenja ciljnih organa),

-procenu načina života.


Terapija arterijske hipertenzije je zapravo intervencija u prevenciji KVB.

Cilj lečenja je redukcija vrednosti krvnog pritiska ispod 140/90 mmHg, a time i redukcija KV morbiditeta i mortaliteta.

Terapija AH treba da je sveobuhvatna, tj podrazumeva i korekciju pridruženih faktora rizika uz farmakološko lečenje.


Farmakološko lečenje AH

Monoterapija je uspešna u 50% pacijenata, terapija sa 2 leka u još 30% pacijenata, ostale obolele uspemo da stabilizujemo sa 3 leka, osim retke rezistentne hipertenzije.

Hipertenziju je moguće lečiti svim raspoloživim vrstama lekova. Neke od posebnih preporuka su:

-diuretike,posebno tiazidne, propisivati kod starih pacijenata, gde je česta i izolovana sistolna AH,


-beta blokatori su lekovi izbora posle IM,kod AH i migrena,poremećaja ritma,tireotoksikoze,

-kalcijum antagonisti su posebno indikovani kod starih,kod IBS i u prevenciji srčane insuficijencije,

-ACE inhibitore treba propisivati posle IM, u IBS, u dijabetesu, u prevenciji i usporavanju srčane insuficijencije i bubrežnog oštećenja.


2.2.2. Pušenje duvana

Oko 40% odraslog stanovništva Srbije puši.

Pušenje duvana je važan faktor rizika za KVB( dovodi do ateroskleroze i vazospazma), a prestankom pušenja smanjuje se rizik za 50% u toku 1 godine.

Upoređivano sa nepušačima, pušači imaju 70% veći rizik od fatalnog koronarnog događaja.


Pušenje je bolest zavisnosti i ima tendenciju stalnog povećanja doze.

Pri svakom susretu sa zdravstvenim radnikom pacijent treba da dobije savet o potrebi apstinencije od pušenja, mogu mu se predočiti i opcije rada u maloj grupi za odvikavanje i/ili terapija zamene nikotina.

Statistički, pušači najčešće iz 3 pokušaja prekinu pušenje.


Neželjeni efekti pušenja povezani sa dejstvom na KVS:

-vazokonstrikcija krvnih sudova,

-tahikardija,

-porast krvnog pritiska,

-povećanje perifernog vaskularnog otpora,

-povećanje nivoa kateholamina,

-oštećenje endotela i ateroskleroza,

-aktivacija SY nervnog sistema,

-povećanje viskoznosti krvi,

-smanjenje HDL a povećanje oksidacije LDL-holesterola.


2.2.3. O poremećaju lipidnog statusa koji povećava rizik za oboljevanje od KVB govorimo kada su vrednosti:

  • LDL –holesterola veće od 3 mmol/l (uzroci su-pušenje, starost, dijabetes, hipertenzija ili nasleđe),

  • HDL – holesterola manje od 1,03 mmol/l za muškarce i manje od 1,29 mmol/l za žene(uzroci su-gojaznost, pušenje, fizička neaktivnost,glikozna intolerancija),

  • - Triglicerida veće od 1,7mmol/l (uzroci su-centralna gojaznost, dijabetes, nasleđe).


Gojaznost – posebno abdominalni tip

Gojaznost je prekomerno nagomilavanje masnog tkiva u telu i posledica je prevelikog energetskog unosa i/ili nedovoljne energetske potrošnje, uz prisustvo različitih genetskih faktora (u 40% slučajeva), faktora načina života.

Pokazatelj prisustva i stepena gojaznosti je Index Telesne Mase (ITM ili BMI).

Ciljni BMI na nivou populacije je 23kg/m2, a u populaciji odraslog stanovništva Srbije je 26_4,74kg/m2, te je u Srbiji 54% odraslih sa prekomernom telesnom težinom.


Prema vrednostima ITM Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izvršila je klasifikaciju stepena uhranjenosti:


jabuka

kruška

ISHRANA

Nepravilna je ishrana koja ima veću energetsku vrednost od preporučene za određenu energetsku potrošnju; ishrana bogata zasićenim masnim kiselinama, holesterolom, prostim ugljenim hidratima, solju, i bez dovoljno polinezasićenih i mononezasićenih masnih kiselina,dijetnih vlakana, složenih UH i nekih minerala i vitamina.


Pravilna ishrana

Pravilnom ishranom sprečava se gojaznost:

-povrća i voća 5 porcija dnevno,

-integralne žitarice,

-nemasna mesa,

-dosta ribe,

-do 4 jaja nedeljno,

-maslinovo i palmino ulje...

sve to pravilno pripremljeno i u 3 glavna obroka i 2 užine smešteno.

Svaka individualna dijeta radi se pacijentu kod specijaliste dijetetike.


2.2.5. Fizička neaktivnost je faktor rizika i za razvoj KVB, pa ipak 60% svetske populacije je fizički nedovoljno aktivno.

Fizički neaktivne osobe imaju 2 puta veći rizik za oboljevanje od KVB.

Ni jedna studija nije dokazala visok rizik od KVB kod fizički aktivnih osoba.

Dovoljna fizička aktivnost za dobro zdravlje je umerena, 30 – 60 min. 4 do 6 puta nedeljno ili 30 min. svakodnevno, kumulativno.


Direktni benefit od fizičke aktivnosti po zdravlje je:

-prevencija gojaznosti,

-smanjenje nivoa šećera u krvi,

-smanjenje srčane frekvence,

-povećanje dejstva insulina,

-smanjenje nivoa LDL-holesterola i triglicerida,

-povećanje HDL-holesterola,

-sniženje krvnog pritiska,

-povećanje elastičnosti krvnih sudova,

-stimulacija venske cirkulacije,

-prevencija osteoporoze,

-povećanje sposobnosti odupiranja stresu.


Pri preporuci fizičke aktivnosti konkretnom pacijentu, treba sagledati:

-godine starosti,

-stanje lokomotornog aparata,

-trenutnu fizičku kondiciju,

-telesnu masu-BMI,

-komorbiditete,

-mikroklimatske uslove okoline,

-podlogu za rekreaciju i obuću.


2.3. Metabolički sindrom (MS) se dijagnostikuje kod gojaznih osoba po International Diabetes Konsenzusu (bar 3 od 5 kriterijuma):

-obim struka preko 94cm za muškarce i preko 80cm za žene i,

-KP veći ili jednak 130/85mmHg,

-trigliceridi u krvi veći ili jednaki 1,7mmol/l,

-glikemija našte veća ili jednaka 5,6mmol/l,

-HDL-holesterol manji od 1,29mmol/l za žene i manji od 1,03 za muškarce.


Prisustvo MS pacijentu povećava rizik za oboljevanje od KVB za 18%, a od dijabetesa oboli u 5%-10% slučajeva.

Dijabetes je hronična progresivna bolest, a bolesnici u preko 90% slučajeva umiru prerano od kardiovaskularnih komplikacija.

Oko 33% svetskog stanovništva ima metabolički sindrom.


Ženski pol kod gojaznih pacijentkinja (sa MS) nema zaštitnu ulogu od oboljevanja od KVB.

Kod gojaznih osoba treba aktivno tražiti one sa MS i preduzimati interventne mere za modifikovanje faktora rizika i smanjenje rizika za oboljevanje od dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.


HVALA NA PAŽNJI


  • Login