1 / 34

УВОД

СОЦИО-ИСКУСТВЕНИ ИЗВОРИ АУТОКРАТСКЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ ОМЛАДИНЕ У ВРИЈЕМЕ ДРУШТВЕНЕ КРИЗЕ (Проф. др Радован Чокорило, Факултет спорта и физичког васпитања Нови Сад). УВОД Аутократија (грч. аутос – сам; кратео – владам) = самовладање и безгранична власт појединца.

Download Presentation

УВОД

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. СОЦИО-ИСКУСТВЕНИ ИЗВОРИ АУТОКРАТСКЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ ОМЛАДИНЕ У ВРИЈЕМЕ ДРУШТВЕНЕ КРИЗЕ(Проф. др Радован Чокорило, Факултет спорта и физичког васпитања Нови Сад)

  2. УВОД • Аутократија (грч. аутос – сам; кратео – владам) = самовладање и безгранична власт појединца. • У политичком смислу, аутократија означава апсолутизам и као антипод демократији спомиње се у негативном контексту. • Самосавладавање у етичком смислу пак представља човјекову врлину. • Историјска перспектива: • Деспотија и тиранијаустаром и средњем вијеку (мале државе попут полиса или цивитаса) – • велике робовласничкеимперије:Кина и Месопотанија, Египат и Римско царство. • Апсолутне монархије – у раздобљу касног феудализмау Европи. • Диктатуре – сматрају се као најтипичнији случајеви аутократије.

  3. Харизматски тип власти – посебан облик аутократије (Макс Вебер). • Настаје у доба великих криза а обељежава га "харизматских вођа“: • личности са специфичном обдареношћу која се сматра натприродном. • обоготворење личности вође претворено у легенду и мит. • Вођа најчешће сам одлучује а његова воља поставља се као највиши разлог изнад којег нема даљег критеријума. • Mодернo значење ријечи аутократ је персонификација Руског Цара који је у Царској Русији сматрао Москву као „Трећи Рим“ (одмах посље Константинопоља и Рима) „Император и Самодържец Всеруски“.

  4. аутократија и тоталитаризам нису исти појмови. • аутократија – облик класичне владавине у коме аутократа не угрожава приватни живот грађана. • тоталитарна друштва – уништавају приватну сферу и заводе општу контролу – (комунизам – Стаљин, Броз, Чаушеску). • Аутократија – заодјевена у демократско рухо у савременим империјалним силама. • Аутократија у малим социјалним групама – у породици, школи, фирми, вршњачким групама итд., • клониране аутократе, „мали диктатори“ и „тирани“ који злостављају, понижавају и вријеђају достојанство човјека.

  5. вријеме великих криза намеће оријентацију на аутократско владање. • Стога се познати обрасци понашања и особине личности с негативном конотацијом у стабилним демократским временима морају другачије посматрати и дефинисати у кризним временима. • У том смислу конформизам, послушност и покорност, као обрасци који одржавају расподјелу моћи у међуљудским односима и имају координацијску улогу, често су добровољно прихваћени за вријеме кризе.

  6. Ауторитарност, догматизам и макијавелизам као особине личности односно вриједносне оријентације, значајно утичу на формирање и функционисање аутократског владања у кризној ситуацији. • Ауторитарност код нас има своје традиционално извориште у снажној хијерархијској организованости породичног и школског живота, а посебно у ратничкој војно-полицијској субординираности. • У кризној ситуацији она се често доживљава као нешто пожељно и неминовно. • Догматизаму кризној ситуацији је више основа за групну солидарност и кохезивност, него што потенцијално може утицати на антагонизам и дезинтеграцију групе. • Субмисивна и једносмјерна идентификација с ауторитетом односно његовим схватањем као вриједним и цијењеним, утиче на економичност размишљања и штеди трошење енергије.

  7. Макијавелизам као начин остваривања циљева, посебно оних који су општег карактера (преживљавање, опстанак државе и народа), користи образац да је свако средство оправдано ако је ефикасно не узимајући у обзир етичке конотације. • Нећемо бранити а ни оспоравати вриједност аутократског начина владавине у кризним ситуацијама. • Задовољићемо се констатацијом да овај облик владавине јесте неминован производ кризних друштвено-историјских околности и да га револуционарно и ратно искуство на неки начин оправдавају. • Остаје отворено питање критичког става о аутократији у просперитетном и стабилном времену, о томе није ријеч у овом раду.

  8. МЕТОДОЛОШКА ПРОЦЕДУРА ИЗВОРИ АУТОКРАТСКЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ: • пол, • социјално поријекло, • општи школски успјех, • школска спрема оца, • школска спрема мајке, • материјални услови, • националност, • вјероисповијест, • извор религиозности, • чланство у политичким странкама и • временска перспектива.

  9. УЗОРАК • 252 средњошколца из Мостара непосредно пред почетак и • 252 средњошколца из Требиња по окончању грађанског рата у Херцеговини.

  10. ИНСТРУМЕНТИ • упитник о ставовима испитаника и • Ликертова скала аутократске оријентације. • Скала је конструисана на основу ширег одређења аутократије као владавине појединца и његових поданика, јаке централизације, те снажне војске и полиције, као атрибута апсолутистичке моћи властодршца. • Репрезентативне тврдње су: • Државом треба управљати један владар који има сву власт у својим рукама. • Власт у држави треба да штити јака државна полиција.

  11. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА • Табеле од 1 до 11 приказују резултате укрштања појединих психолошких индикатора са анксиозношћу омладине. • За сваку табелу израчунати су статистички партаметри 2-тест и коефицијент контигенције (С).

  12. Табела 1. Пол и аутократија

  13. Табела 2. Социјално поријекло и аутократија

  14. Табела 3. Општишколскиуспјех и аутократија

  15. Табела 4. Национална припадност и аутократија

  16. Табела 5. Вјероисповијест и аутократија

  17. Табела 6. Извор религиозности и аутократија

  18. Табела 7. Вријеме и аутократија

  19. Табела 8. ЗАКЉУЧАК

  20. ОТВОРЕНА ПИТАЊА АУТОКРАТИЈА (КРИЗА – СТАБИЛНОСТ) • АУТОРИТАРНОСТ • ДОГМАТИЗАМ • МАКИЈАВЕЛИЗАМ • КОНФОРМИЗАМ • ПОСЛУШНОСТ • ПОКОРНОСТ КРИТИЧКА СВИЈЕСТ О АУТОКРАТИЈИ • У САВРЕМЕНИМ ПОЛИТИЧКИМ СИСТЕМИМА • У МАЛИМ СОЦИЈАЛНИМ ГРУПАМА • ПОРОДИЦА • ШКОЛА • ФИРМА • СПОРТСКА ГРУПА • ДИРЕКТОР И ТРЕНЕР КАО ДИКТАТОРИ

  21. ПСИХОЛОШКИ ИНДИКАТОРИ АНКСИОЗНОСТИ ОМЛАДИНЕ У ВРИЈЕМЕ ДРУШТВЕНЕ КРИЗЕ (Проф. др Радован Чокорило, Факултет спорта и физичког васпитања Нови Сад)

  22. УВОД • За анксиозност (лат. angere – стегнути; anexietas – брига, неспокојство) у нашем језику користе се термини: стрепња, унутрашња тјескоба, врста ирационалног и неодређеног страха, забринутост, напетост. • Анксиозност се сматра најстаријом човјековом емоцијом, дијелом генетски условљеном. • Јавља се као структурална особина личности или само као пролазно стање везано за одређену ситуацију.

  23. У психологији се истражују двије врсте анксиозности: когнитивна и соматска анксиозност, без обзира на то да ли се ради о анксиозности као особини личности или о пролазном стању ситуационе анксиозности. • Мада су ове двије компоненте различитих антецендентних услова и мада се различито испољавају, оне су неоспорно међусобно повезане. • Соматска анксиозност садржи индикаторе аутономног узбуђења као што су убрзан рад срца, убрзано дисање, знојење руку, напетост и бол у мишићима и сл. Ово стање се субјективно доживљава као напетост, безвољност, апатичност, умор…. • Когнитивна анксиозност узрокована је унутрашњим менталним стимулацијама, а испољава се забринутошћу и стрепњом за исход неког догађаја и посљедицама које неуспјех може имати за човјека.

  24. Човјек се не плаши свих ствари и ситуација, већ се његов страх ограничава на одређене предмете, људе и догађаје. • Вријеме у ком смо истраживали анксиозност по много чему је било специфично. • Генерално посматрано, вријеме кризе карактерише дуготрајна стресна ситуација која производи и индукује исто тако дуготрајну анксиозну реакцију.

  25. МЕТОДОЛОШКА ПРОЦЕДУРА ИНДИКАТОРИ • став о ефикасности политичких странака, • спремност омладине на ангажовање, • Став о политици, • тест интелигенције и • тест неуротичности. УЗОРАК • 252 средњошколца из Мостара непосредно пред почетак и 252 средњошколца из Требиња по окончању грађанског рата у Херцеговини.

  26. ИНСТРУМЕНТИ • упитник о ставовима ученика, • тест интелигенције (Бујас-Пец), • тест неуротичности (MMQ1) и • скала неуротичности Ликертов типа. • У складу са превладавајућим теоријским одређењем анксиозности као унутрашњој безразложној стрепњи, тјескоби неодређеном страху за скалу анксиозности сачинили смо тврдње које презентују такве ситуације: • Човјек је данас тако престрашен да стално осјећа бојазан и стрепњу; • Данас се ниједан човјек не осјећа сигурно и сл.

  27. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА • Табеле од 1 до 4 приказују резултате укрштања појединих психолошких индикатора са анксиозношћу омладине. • За сваку табелу израчунати су статистички партаметри 2-тест и коефицијент контигенције (С).

  28. Табела 1. Став о акционој ефикасности политичких странака и анксиозност

  29. Табела 2. Спремност омладине на ангажовање и анксиозност

  30. Табела 3. Став о аполитичности омладине и анксиозност

  31. Табела 4. Коефицијент интелигенције и анксиозност

  32. Табела 5. Неуротичност и анксиозност

  33. Табела 6. ЗАКЉУЧАК

  34. ВРИЈЕМЕ ДРУШТВЕНЕ КРИЗЕ • ДУГОТРАЈНА СТРЕСНА СИТУАЦИЈА • ДУГОТРАЈНА АНКСИОЗНА РЕАКЦИЈА • УЗБУЂЕНОСТ • ТРЕМА • ЗАБРИНУТОСТ • СТРЕПЊА • УНУТРАШЊА ТЈЕСКОБА • НАПЕТОСТ

More Related