Finansijsko planiranje
Download
1 / 25

FINANSIJSKO PLANIRANJE - PowerPoint PPT Presentation


  • 116 Views
  • Uploaded on

FINANSIJSKO PLANIRANJE. Finansijsko planiranje kao konkretizacija finansijske politike, tj. politike finansijske funkcije, finansijsku snagu preduzeća (kao osnovni cilj finansijske politike) u vrednosnom izrazu stavlja u vreme i prostor.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' FINANSIJSKO PLANIRANJE' - allen-cooley


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

  • Finansijsko planiranje kao konkretizacija finansijske politike, tj. politike finansijske funkcije, finansijsku snagu preduzeća (kao osnovni cilj finansijske politike) u vrednosnom izrazu stavlja u vreme i prostor.

  • U metodološkom smislu finansijsko planiranje za zadatak ima da izradi i prezentuje sveobuhvatan i koordiniran plan aktivnosti preduzeća i iskaže njegovu potrebu za poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja, za određeni vremenski period.

    Finansijsko planiranje obuhvata:

    • Planski bilans uspeha

    • Planski bilans stanja

    • Plan novčanih tokova

    • Plan dugoročnih ulaganja.


Planski bilans uspeha
Planski bilans uspeha politike, tj. politike finansijske funkcije, finansijsku snagu preduzeća (kao osnovni cilj finansijske politike) u vrednosnom izrazu stavlja u vreme i prostor.

U našem slučaju projektovanog bilansa uspeha bazira se na tzv. direct costing metodu, gde je sistem obračuna po varijabilnim troškovima, a koji se nadoknađuju srazmerno realizaciji proizvoda i usluga, dok se fiksni troškovi rashoduju na teret tekućih prihoda.

Svaki element planskog bilansa uspeha se posebno planira i to na sledeći način:

  • Prihodi od prodaje = planirani obim proizvodnje x planirana neto prodajna cena

    *Planirana neto prodajna cena = prodajna cena – rabati i sl.

  • Varijabilni troškovi = planirani obim proizvodnje x planirani varijabilni troškovi po jedinici proizvoda

  • Marža pokrića = prihod od prodaje – varijabilni troškovi

  • Rashodi perioda bez kamata = planirani fiksni i relativno fiksni troškovi

  • Poslovni dobitak (EBIT) = marža pokrića – rashodi perioda bez kamata

  • Neto rashodi finansiranja = planirane kamate na obaveze – planirane kamate na potraživanja

  • Bruto dobitak = poslovni dobitak – neto rashodi finansiranja

  • Porez iz rezultata = bruto dobitak x poreska stopa

  • Neto dobitak = bruto dobitak – planirani porez iz rezultata


Potrebni podaci za sastavljanje planskog bilansa uspeha: politike, tj. politike finansijske funkcije, finansijsku snagu preduzeća (kao osnovni cilj finansijske politike) u vrednosnom izrazu stavlja u vreme i prostor.

  • planirani obim proizvodnje (Q)= 2.000 kom

  • planirana neto prodajna cena (p)= €200

  • varijabilni trošak po jedinici proizvoda (v)= €120

  • rashodi perioda bez kamata = €100.000

  • neto rashodi finansiranja = €10.000

  • poreska stopa 20%.


Na osnovu ovakvog planiranja bilansa uspeha moguće je odrediti prag rentabilnosti za ostvarenje poslovnog dobitka, tj. ostvarenja bruto finansijskog rezultata (bruto dobiti).

  • Prag rentabilnosti ili donja tačka rentabilnosti I – potreban obim prodaje za ostvarenje neutralnog (0) poslovnog dobitka.

    gde je:

    FT – ukupni fiksni troškovi

    SMP – stopa marže pokrića

    Stopa marže pokrića predstavlja udeo marže pokrića u planiranim prihodima od prodaje = (marža pokrića / prihodi od prodaje) x 100


  • Prag rentabilnosti ili donja tačka rentabilnosti II odrediti prag rentabilnosti za ostvarenje poslovnog dobitka, tj. ostvarenja bruto finansijskog rezultata (bruto dobiti).– potreban obim prodaje pri kome je bruto dobitak jednak 0.

    gde je:

    NRF – neto rashodi finansiranja


U našem primeru to ovako izgleda: odrediti prag rentabilnosti za ostvarenje poslovnog dobitka, tj. ostvarenja bruto finansijskog rezultata (bruto dobiti).


Prihod od prodaje odrediti prag rentabilnosti za ostvarenje poslovnog dobitka, tj. ostvarenja bruto finansijskog rezultata (bruto dobiti).

Rashodi i prihodi

Neto rashodi finansiranaja

Fiksni troškovi

250 000 €

275 000 €


Ukoliko želimo izračunati fizički obim proizvodnje pri kom je poslovni dobitak, odnosno bruto dobitak neutralan modifikovaćemo formulu na sledeći način:

Za one koji žele da vide kako smo došli do modifikacije, sledi:

Poslovni dobitak = 0

Prihodi od prodaje – varijabilni troškovi – fiksni troškovi = 0

Q x p – Q x v – FT = 0

Q x €200 – Q x €120 = FT

80 x Q = 100.000

Q = 1250

Ili za prag rentabilnosti za dobijanje neutralnog bruto finansijskog rezultata:

Q x p – Q x v – (FT+NRF) = 0

Q x €200 – Q x €120 = FT+NRF

80 x Q = 100.000+10.000

Q = 1375


Planski bilans stanja
Planski bilans stanja kom je poslovni dobitak, odnosno bruto dobitak neutralan modifikovaćemo formulu na sledeći način:

  • Planski bilans stanja radi se po delovima:

    • Plan obrtnih sredstava

    • Plan spontanih izvora i kratkoročnih obaveza

    • Plan osnovnih sredstava i dugoročnih plasmana

    • Plan sopstvenog kapitala i dugoročnih obaveza


Plan obrtnih sredstava kom je poslovni dobitak, odnosno bruto dobitak neutralan modifikovaćemo formulu na sledeći način:

[1] Neotpisana vrednost sitnog inventara +

izdat SI u upotrebu –

otpis sitnog inventara u planskom periodu


Postupak sastavljanja plana obrtnih sredstava je sledeći: kom je poslovni dobitak, odnosno bruto dobitak neutralan modifikovaćemo formulu na sledeći način:

  • utvrditi učinke za svaku poziciju

  • odrediti broj dana vezivanja

  • broj kalendarskih dana u godini je 365, ako je plan na godinu dana

  • množenjem učinaka sa brojem dana vezivanja i deljenjem sa brojem kalendarskih dana dobijamo pojedinačne planske vrednosti za svaku poziciju

  • ukupna planirana obrtna sredstva dobijamo sbrajanjem svih pojedinačnih planiranih vrednosti obrtnih sredstava.


Plan spontanih izvora i kratkoro nih obaveza
Plan spontanih izvora i kratkoročnih obaveza kom je poslovni dobitak, odnosno bruto dobitak neutralan modifikovaćemo formulu na sledeći način:


Plan osnovnih sredstava i dugoro nih plasmana
Plan osnovnih sredstava i dugoročnih plasmana kom je poslovni dobitak, odnosno bruto dobitak neutralan modifikovaćemo formulu na sledeći način:


Plan sopstvenog kapitala i dugoro nih obaveza
Plan sopstvenog kapitala i dugoročnih obaveza kom je poslovni dobitak, odnosno bruto dobitak neutralan modifikovaćemo formulu na sledeći način:


  • Integrisanjem svih ovih planova dobija se prva varijanta planskog bilansa stanja.

  • Nakon toga prilazi se analizi dugoročne finansijske ravnoteže (DFR).

  • Ukoliko je ona recimo pomerena više u korist dugoročno vezanih sredstava (KFS<1), vrše se korekcije u smeru poboljšanja DFR i to putem, npr:

    • smanjenja broja dana vezivanja pojedinih obrtnih sredstava

    • konverzije kratkoročnih kredita u dugoročne i sl.

  • Kada se DFR koriguje pristupa se izradi druge varijante planskog bilansa stanja.

  • Na osnovu nje utvrđuje se minimalno i maksimalno potrebna akumulacija i ispituje mogućnost ostvarenja.

  • Sastavljamo konačnu varijantu planskog bilansa stanja i bilansa uspeha.


Plan nov anih tokova
Plan novčanih tokova planskog bilansa stanja.

Elementi plana novčanih tokova su:

  • pretpostavke na kojima počiva planiranje novčanih tokova – na planu prodaje počiva donošenje plana novčanih tokova

  • period za sastavljanje novčanih tokova – najčešće 1 godina

  • grupisanje novčanih tokova – poslovni, investicioni i finansijski NT

  • metode i sadržaj novčanih tokova – dinamička ili bilansa metoda

  • analiza plana novčanih tokova.


Bilansni metod planiranja gotovine

Bilans stanja na početku planskog perioda: planskog bilansa stanja.

BILANSNI METOD PLANIRANJA GOTOVINE


  • Ako se pretpostavi: planskog bilansa stanja.

  • Da je planirani prihod od prodaje €120.000, u kojima je cena koštanja realizovanih proizvoda 60%, a rashodi perioda 20%.

  • Godišnji trošak amortizacije je €12.000.

  • Osiguranje se plaća na početku godine za 12 meseci.

  • Stopa poreza na dobit je 20%.

  • Obaveze na ime poreza na kraju planskog perioda iznose €560.

  • Planirani neto dobitak se deli na alumulaciju i neposlovnu potrošnju 50:50.

  • 80% ukupnih ukalkulisanih obaveza koje iznose €10.000 mora biti plaćeno u planskom periodu.

  • Rashodi kamata su €2.400 godišnje.

  • Dospele obaveze po kratkoročnim kreditima iznose €2.000.

  • Koeficijent obrta kupaca je 8, ukupnih zaliha 6, dobavljača 10.

  • Planirana nabavka fiksnih sredstava je €10.000.

  • Planirano je dugoročno zaduženje u iznosu od €4.000.

  • Napraviti plan tokova gotovine za planski polugodišnji period.


Planski bilans uspeha planskog bilansa stanja.


Projekcija bilansa stanja planskog bilansa stanja.



A decrease in the cash balance is a planskog bilansa stanja.source of cash flow because cash flow must have been released for some purpose, such as an increase in inventory.

Similarly, an increase in the cash balance is a use of cash flow, since the cash must have been drawn from some source of cash flow.

Smanjenje salda gotovine je izvor novčanih sredstava koja su oslobođena, radi npr. uvećanja zaliha, otplate duga i sl.

Slično ovome, povećanje salda gotovine je upotreba novčanih sredstava, koja su proistekla iz nekog izvora (zaduženja).


ad