Klasifikacija algi

Klasifikacija algi PowerPoint PPT Presentation


  • 909 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

? Prvi zadatak cini opisivanje konkretnih al-gi, a potom njihovo svrstavanje u odrede-ne grupe. ? To je tzv. f l o r i s t i c k a s i s t e m a t i-k a. ? Drugi zadatak je formiranje vi

Download Presentation

Klasifikacija algi

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


1. Klasifikacija algi ? Uz svu složenost i raznolikost algi, jasno je da bi nakupljanje znanja o njima, a bez ne-kog organizovanog sistema u koji bi se ta znanja unosila, veoma brzo proizvelo haos od mnoštva neuredenih cinjenica. ? Stoga se i u algologiji javila potreba da se ukupna znanja o algama na neki nacin si-stematizuju. ? To se delimicno postiglo kroz dva osnovna procesa, zadatka, koji se medusobno pre- plicu, dopunjuju.

3. ? Medutim, u obe prethodno pomenute siste- matike javaljaju se brojni problemi – kako objektivnog, tako (veoma cesto) i subjekti-vnog karaktera. ? Stoga ne postoji jedinstven i opšte prihva-cen sistem klasifikacije algi. ? Bez ulaženja u detalje, postoje neki, široko prihvaceni principi. ? Jedan od njih je i podela živog sveta na 5 carstava: Monera, Protista, Plantae, Fungi i Animalia. Sa odredenim modifikacijama od strane ra- zlicitih autora.

4. ? Medutim, vec na ovom, najvišem nivou klasifikacije algi, javljaju se odredeni problemi. ? Naime alge bi u mogle da se svrstaju u, cak, 3 carstva i to: ? Monera ? Protista ? Plantae

5. Carstvo M o n e r a ? Od grckog moneres = pojedinacni, sam. Po-nekad kao sinonim: Prokaryotae. ? Obuhvataju sve organizme sa prokariotskom celijom. U tom smislu i modrozelene alge. ? Inace, modrozelene alge se od strane veli-kog broja istraživaca, pre svega bakterio-loga, svrstavaju u bakterije, a pod nazivom Cyanobacteria. ? Savremeni algolozi, u cilju pomirenja razli-citih shvatanja, predložili su za ovu grupu algi neutralan naziv – Cyanoprokaryota.

6. Carstvo P r o t i s t a ? Skraceno od Protoctista, a od gr. protos = veoma, prvi, pravi, te ktitos = ustanoviti. ? Obuhvata, pojednostaljeno, sve primitivne, jednocelijske organizme. U ovo carstvo bi trebalo uvrstiti i neke od vecih grupa jed-nostavnijih algi.

7. Carstvo P l a n t a e ? Od latinskog: planta = biljka. ? Obuhvata fotosinteticke organizme slože-ne grade (pre svega vaskularne biljke). ? U ovo carstvo bi se mogle uvrstiti neke od algi složene grade.

8. Niži nivoi klasifikaije ? Na nižim nivoima klasifikacije od carstava, postoji veliki broj taksonomskih kategorija. ? Osnovne taksonomske kategorije su: Razdeo Klasa Red S i l a z n i n i z Familija Rod V r s t a

9. Konkretan primer klasifikacije Razdeo: Chlorophyta Klasa: Charophyceae Red: Charales Familija: Characeae Rod: Chara Vrsta: Chara vulgaris Ag. ? Nastavci za pojedine kategorije (zelena bo-ja) uvek su isti bez obzira na algu. ? Rod i vrsta poseduju osobena imena koja se, po pravilu, izvode iz nekog njihovog bit-nog svojstva.

10. Ovde korišcena klasifikacija ? Nigde u svetu ne postoje dva ista sistema kla-sifikacije. Stoga, i klasifikacija koju dajemo ne postoji nigde u svetu. ? Za predmet OSNOVI ALGOLIGIJE I MIKOLIGIJE dat je pojednostavljen sistem od 8 razdela: Cyanophyta – modrozelene alge *Glaucophyta – glaukofita Rhodophyta – crvene alge Hromophyta – obojene alge Phaeophyta – mrke alge Bacillariophyta – silikatne alge Chlorophyta – zelena alge Euglenophyta – euglenoidne alge

11. Problemi ? Vec pomenuto Cyanophyta - Cyanobacteria. ? Veliki broj algi razdela Hromophyta i sve Eu-glenophyta, zooloozi smatraju životinjama. ? Zašto ? Sasvim pojednostavljeno - u nekog bezbojnog bicara (životinja) u davnoj prošlo-sti se «naselila» neka jednostavna alga. ? U toku dugog perioda došlo je do znacajnih promena u novonastalom organizmu. ? Stoga je samo stvar licnog shvatanja da li ce se takav organizam smatrati algom, ili, pak, životinjom. Sa mnogo cinjenica za i protiv.

12. OSNOVNA SVOJSTVA VIŠIH TAKSONOMSKIH GRUPA ? U ovom slucaju misli se samo na osnovna svojstva razdela (sem Glaucophyta) i nji-ma pripadajucih klasa. ? Niže taksonomske kategorije od klase ne-ce se obradivati.

13. Razdeo Cyanopyhta ? Cyanophyta (gr. kyanós = plav; phyton = biljka) su najstarija grupa fotoautotrofnih organizama na Zemlji koji su sposobni da vrše fotosintezu u toku koje produkuju kiseonik. ? Iako stare ? 3,5 x 109 godina, nisu znacajnije evoluirale tako da i danas poseduju niz primiti-tivnih svojstava od kojih su najupecatljivija: ? prokariotski tip celije, ? relativno niska morfološka diferencijacija talusa, ? prisustvo fikobilina, i ? odsustvo polnog procesa i pokretnih sta- dijuma u ciklusu razvica.

14. ? Odsustvo polnog procesa smatra se jednim od osnovnih razloga, u celini posmatrano, niskog evolucionog nivoa ove grupe algi. ? Prema najnovijim istaživanjima, smatra se da hromatofori svih fotosintetickih oblika (ostale alge, kao i vaskularne biljke) vode poreklo od modrozelenih algi. Direktno ili indirektno. ?To ih cini filogenetski veoma znacajnim, kao i cinjenica da su od njih, direktno ili indire-ktno nastale ostale grupe algi, kao i deo po-sebne grupe organizama – lišajeva. ? Evolucioni potencijal modrozelenih algi je veoma veliki.

15. Klasifikacija ? Modrozelene alge smo svrstali u svega dve klase: ? Chroococcophyceae ? Hormogoniophyceae.

16. Klasa Chroococcophyceae ? Ime potice od gr. hroma = boja; lat. coccum = zrno; gr. phyton = biljka). ? Obuhvata jednocelijske i kolonijske alge. ? Kod vecine pripadnika klase, celije (jedinke) su sitne, obojene lopte što znaci da ne postoji po-larizovanost celija, tj., celije nisu diferencirane na osnovu i vrh. ? Jednocelijske alge sasvim retko nisu obavijene dobro razvijenim galertnim omotacem. ? Mnogo cešce, su celije obavijene dobro razvije-nim galertnim omotacem i tada nakon deobe grade tzv. agregate celija. ? Pojava da su celije smeštene unutar manje-više dobro razvijenog galertnog omotaca, narocito je izražena kod kolonijskih algi.

17. ? Kod manjeg broja pripadnika klase, celije (jedinke) više ili manje jasno su diferencirane na prednji i zadnji kraj. ? Ova pojava predstavlja evolu- ciono naprednu osobinu. ? Polarizovanost je posebno izražena kod algi (najcešce jednocelijskih) koje žive pricvr-šcene za neku podlogu u vodi (tzv. sesilan nacin života). ? Razmnožavanje se uglavnom vrši deobama celija i raskidanjem kolonija. Sasvim retko i egzosporama (kod veoma malog broja pri-padnika).

18. Klasa Hormogoniophyceae ? Ime potice od gr. hormos = lanac; gonos = seme, potomak; phyton = biljka). ? Obuhvata najveci broj vrsta modrozel. algi. ? Poseduju trihalni tip organizacije. ? Trihomi mogu da budu: ? homo- ili heterocitni, ? negranati ili granati. ? Specificna pojava kod nekih algi je i pojava tzv. prividnog grananja.

19. ?Trihomi su ¸najcešce poje- dinacni, obavijeni sarom. ? Sara može da bude tanka, debela, slojevita, razlicito obojena itd. ? Rede se unutar meškolike sare nade jedan, mali broj, a ponekad i veliki broj tri- homa. ? Ako je broj trihom veoma veliki, nastaju krupne do veoma krupne kolonije vi- dljive golim okom. ? Razmnožavanje se uglavnom vrši obrazo-vanjem hormogonija (naziv klase !).

20. Razdeo Rhodophyta ? Rhodophyta (gr. rhodon = ružicast; phyton = bi-ljka) su verovatno jedna od najstarijih grupa eu-karitskih fotoautotrofnih organizama na Zemlji. ? Stare su oko 1,2-1,4 x 109 godina. ? U nizu svojstava znacajno su evoluirale (euka-riotska celija, relativno visok nivo morfološke organizacije talusa, posedovanje polnog proce-sa itd.). ? Ipak, zadržale su i neka primitivna svojstva – najupecatljivije je prisustvo fikobilina. ? Imajuci u vidu starost ovih algi, u dugom vre-menskom periodu došlo je do izumiranja dela primitivnijih pripadnika razdela.

21. ? Stoga savremene crvene alge nemaju: ? Najprimitivnije oblike morfološke organi- zacije – nemaju pokretne oblike vegetati- vnih celija. ? Najprimitivnije oblike sporulativnog raz- množavanja – nemaju pokretne spore. ? Najprimitivnije oblike polnog razmnoža- vanja – nemaju pokretne gamete. ? Iako poseduju oogamiju, spermatozoidi su im nepokretni (spermacije). ? Takode, postoje velika ogranicenja u raspro-stranjenju ovih algi – slatku vodu naseljava svega oko 200 od preko 4.000 poznatih vrsta. ? Evolucioni potencijal im je veoma mali.

22. Klasifikacija ? Crvene alge smo svrstali u svega dve klase: ? Bangiophyceae ? Florideophyceae

23. Klasa Bangiophyceae ? Ime klase potice od roda Bangia, a ovaj po botanicaru Bang-u; te od gr. phyton = biljka). ? Obuhvata primitivne alge: ? jednocelijske (malobrojne); ? kolonijske (veoma malobrojne); ? koncaste ili listolike (brojnije). ? Pored vegetativnog, uobicajeno je sporulati-vno razmnožavanje. Vrši se monosporama. ? Monospore, najcešce, mogu da se obrazuju u bilo kojoj celiji talusa.

24. ? Polno razmnožavanje je netipicna oogamija – spermacije nisu pokretne. ? Polno razmnožavanje nije utvrdeno kod ve-likog broja vrsta. ? Pri tom zigot klija u posebne spore – karpo-spore, iz kojh izrasta nova biljka. Pri tom zi-got može da klija: ? Direktno u karpospore i tada se obra- zuje svega nekoliko karpospora. ? U tzv. sporogene konace na kojima se razvijaju karpospore i tada je njihov broj nešto veci.

25. ? Klasa Bangiophyceae obuhvata relativno mali broj vrsta od kojih veliki broj naseljava slatku vodu. ? Slatkovodne alge najcešce naseljavaju izu-zetno cistu, hladnu, dobro aerisanu vodu.

26. Klasa Florideophyceae ? Ime klase potice od gr. floros = cvet; te phyton = biljka). ? Klasa obuhvata evoluciono naprednije crvene alge. ? Sve su višecelijske, a oblik i grada talusa su veoma raznoliki i mogu da budu: ? trihalni; ? heterotrihalni; ? prividno parenhimski, ? parenhimski. ? Najnaprednije poseduju kormoidan talus. ? Prema svojstvima unutrašnje grade, kod nekih crvenih algi razlikuju se jednosovinski i višeo- sovinski tip talusa.

27. ? Pored izraženog vegetativnog razmnožava-nja, uobicajeno je i sporulativno razmnoža-vanje. Najcešce se vrši mono- ili tetraspo-rama. ? Polni proces (netipicna oogamija) poseduju svi pripadnici klase. ? Ženski polni organ je flašolik. Naziva se ka-rpogon. ? U proširenom delu karpogona nalazi se jed-na jajna celija. ? Muški polni organ naziva se anteridija. ? U anteridiji nastaje veci broj nepokretnih spermacija.

28. ? Polni proces je uvek složen (zigot nikada ne klija direktno u karpospore), ali sa razlicito izraženim nivoima složnosti: ? Obrazuje se veliki broj sporogenih kona- ca. Zigot klija u veliki broj karpospora. ? Brojni sporogeni konci se dodatno ishra- njuju na racun posebnih celija (tzv. hra- nljive celije). Zigot klija u veoma veliki broj karpospora. ? Oplodeno jedro napušta karpogon i pre- mešta se u tzv. auksilijarne celije koje su bogate hranom i na ciji se racun jed- ro ishranjuje u toku svog klijanja. Zigot klija u izuzetno veliki broj karpospora.

29. ? Broj pripadnika klase Florideophyceae je veliki. ? Svojom raznovrsnošcu dominiraju pripadni-ci koji naseljavaju slanu vodu.

  • Login