1 / 11

“Свијету се не може угодити” -народна приповетка-

“Свијету се не може угодити” -народна приповетка- . Душица Аџић, учитељица ОШ “Јован Јовановић Змај” Сремска Каменица. Доситеј Обрадовић. Књижевник, филозоф, педагог и народни учитељ. Рођен у Чакову (Аустријско царство), 1742. Банат. 1808. основао Велику школу у Београду.

aderyn
Download Presentation

“Свијету се не може угодити” -народна приповетка-

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. “Свијету се не може угодити”-народна приповетка- Душица Аџић, учитељица ОШ “Јован Јовановић Змај” Сремска Каменица

  2. Доситеј Обрадовић • Књижевник, филозоф, педагог и народни учитељ. • Рођен у Чакову (Аустријско царство), 1742. Банат. • 1808. основао Велику школу у Београду. • Био је први министар просвете у Србији. • Дела: “Живот и прикљученија”, “Совјети здравога разума”, “Басне” и друге. • Утицао је на развој просвете и науке у Србији, залажући се на право да сав народ може да се школује. • Преминуо је у Београду, 1811. Прво издање “Живота и прикљученија” из 1783.

  3. SVETU SE NE MOŽE UGODITI Jedan čovek, idući iz grada kući, jahao je na magarcu, a njegov sin, momčić od desetak godina, išao je pored njega pešice. Susretne ih jedna žena i reče: – To nije pravo, brate, da ti jašeš a dete da ti ide pešice; tvoje su noge jače od njegovih!Onda otac sjaše sa magarca, a podigne sina na njega. Malo dalje, srete ih jedan čovek koji reče:– Nije lepo od tebe, momče, da ti jašeš a otac da ide pešice. Tvoje su noge mnogo mlađe.Onda su uzjahali obojica i krenuli dalje. Srete ih drugi čovek, pa kaže:– Kakva je to budalaština: dva magarca na jadnoj slaboj životinji! Trebao bi neko da uzme batinu pa da vas obojicu skine dole.Onda otac i sin siđoše sa životinje i obojica krenuše pešice: otac sa jedne strane, sin sa druge, a magarac u sredini. Srete ih drugi čovek:– Ala ste vi tri čudna druga! Ne bi li bilo lakše da jedan od vas jaše?Onda otac reče sinu:– Mi smo obojica jahali na magarcu, sada valja da magarac jaše na nama.Otac i sin obore magarca na zemlju, jedan mu sveže prednje a drugi zadnje noge, pa ga onda uzmu među se na kolac i tako ga ponesu. Kako su se ljudi, koji su ih susretali, jos više smejali i čudili, otac spusti magarca na zemlju i odvezujući ga poviče:– Ja sam luđi i od ovog magarca, jer hoću celome svetu da ugodim! Od sada ću sa svojim magarcem da činim što je meni volja, a ljudi neka govore što im je drago.Tako otac uzjaše magarca, a sin pešice pored njega, i tako odoše kući.

  4. Групни рад Прва група-ликови: бака, коњ и кокошка. Друга група-ликови: дека, мазга и петао. Трећа група-ликови: мајка, лисица и гуска. Четврта група-ликови: дечаков пријатељ, вук

  5. Најбољи радови по групама • Првагрупа • Ликови: бака, коњ и кокошка • СЕЛУ СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ У једномселуживелаједнабака. Једногданавраћаласесапијаценакоњу, а кокошкапоредњепешке. Посленекогвременанаишаојепролазник и почеодаприговаракакококошкатребадајаше, а бабадахода. Бабајетако и урадила, сишлајесакоња и кокошкуставиланањ.Малодаљесретнудругогпролазника, а другипролазникјерекао:"Срамвасбилодастарицахода, а кокошкајаше, требалобидаобејашу". Онетакоураде. Сретнутрећегпролазникакојиимрече:"Тонијелеподајашетеобенаслабомкоњу, протегнитеноге". Ондасјашуобе, свежупредње и задњеногекоњу и ставеганаколацизмеђусебе и кренудаље. А кадсусеуморилебацилесукоњаназемљу. Бабакренејашући, а кокошкапешкедокуће. ЈованаРадовановић ПетарЛукић СашаМрвош

  6. Другагрупа • Ликови: дека, мазга и петао. • ЉУДИМА СЕ НЕ МОЖЕ УГОДИТИ • Једандека, идућиизварошикући , јахаојенамазги, а његовпетаошетаојепоредњега. Сретнеихједанчовек и рекне: " Тонијеправо, братедатијашеш, а петаоидепешице, твојесуногејачеодњегових.Ондадедасјаше с мазгеипосадипетланањега. Малодаљесретнеихдругичовек, пакрекне:" Тонијелепопетлудатијашеш, а дједдатиидепјешицетвојесуногемлађе". Ондаузјашуобојица и пођумалотако, алиихсретнетрећичовекпакрекне:" Каквајетобудалаштинадвемазгенаједнојслабојживотињи! Правобибилодачовекузмебатину, и обојицувасшћера". "Јаћусамојоммазгомдачинимкакосам и најпрепомојојвољичинио, а људинекаговорештаимједраго", речедека.Паондаузјашенамазгу, а петаопоредњегапешице и такоотиђукући. ВукашинЋесаров МилицаЉубинац ЈованаСтанојевић АнђелаОбрадовић

  7. Трећагрупа • Ликови:мајка, лисица и гуска. СВАЂА У ЗОО ВРТУ • Биојелеп и сунчандан, пиркаојеветар. ЈеднамајкајешеталаЗоовртом. Гускајепливала у свомјезеру. Лисицајеизашлаизкавеза и покушаладауловигуску, алијојнијебилолако. Покушалајенаразненачине, алинијејојуспелозбогмајке.Ископалајерупучакдојезера. Смишљалајекакоћетодауради и коначнојесмислила. Мислилаједаћебитидовољнобрза, алисеиспоставилодругачије.Удавиласепренегоштојеиспливаланаповршину. Поукаје:" Кодругомејамукопасам у њуупада". НиколаЦвејић СташаКоцај ДушанЉубинковић

  8. Четвртагрупа • Ликови: дечаковпријатељ, вук и јагње. ШАЉИВА ПРИЧА • Једногданаседечаквраћаоизрадње. Напутудокућејесреовука, наишлису и најагње. Јагњејепошлосањимакући, дечакјејахаојагње, а вукјепешачио. Срелисуједногчовекакојијерекао:" Заштојашешслабојагње, а нејакогвука?" Дечакурадикакомујеречено. Малодаљесусрелидругогчовекакојирече:" Заштојашешвукајагњеимаслабеногеонотребадајаше ?" Такоје и урадиопајејагњејахаловука, а дечакишаопешке. Пасусрелитрећегчовекакојиимјерекао:" Штонејашетејагње?" Урадилисукакоимјеречено. Каснијесусреличетвртогчовекакојиимјерекао:" Гледајдвабезобразначовекакојијашумалонедужнојагње". Дечакјеразмислио и рекао:" Јаћудаурадимкакосамрадионапочетку". Дечакјесхватиодаје у почеткупогрешиокадајеслушаопролазнике, а нијемислиосвојомглаваом. Поукаједатребадаразмишљашсвојомглавом и даневерујешсваком. ЈеленаРадојевић СтрахињаВојновић ЈованаМилошевић

  9. Ми излажемо своје радове... Анђела, Ана, Николина и Срђан Страхиња, Јована и Јелена Јована, Петар и Саша Милица, Петар, марко и Марина Анђела, Јована, Милица и Вукашин Саша, Јована и Петар

  10. “Свијету се не може угодити” • Свијетусенеможеугодити: кратаксадржајВраћалисеотацисинсасајма, отацнамагарцуасинпјешке. Видјевшиихједанчовјекречекакотодаотацсједиасинхода. Замјенишесезамјеста. Нитонијеваљало , течедругичовјек, какотодасинсједиадаотацхода. Тадасједошеиотацисиннамагарца. Такојетрећичовјекрекаокаоихтребаубити, јерсуобасјелинамагарца. Затимсусјахалиикренулипјешке. Алинаиђеичетвртичовјеккојемујебилочудноштониконејашемагарца, тадаотацречедаћеониноситимагарца. Завезашемагарцуногеставишеганаколацитакогаставеизмеђутегапонесу. Итојељудимабилочудноисмијешно. Схватившидасељудиманеможеугодитотацразвезамагарца, сједенањегаивратисезаједносасиномкући. Описликова:Отац:стрпљив, мударСин:послушан,Поука:Људимасене можеугодити, “тешко кући у којој село суди”.

  11. Закључили смо и научили да треба да мислимо својом главом! Важно је да поновимо! Баснајекраткапричаукојојсеживотињеилибиљкепонашајукаољуди. Онаувексадржинештопоучнозачитаоца. Тепорукесузначајнеистинеоживоту.

More Related