1 / 53

PROTOZOA - OPŠTE KARAKTERISTIKE

PROTOZOA - OPŠTE KARAKTERISTIKE. Jednoćelijski ogranizmi 60.000 (80.000) slobodnoživećih i parazitskih vrsta Kolonije - polimorfne - monomorfne Simetrija tela: asimetrični (Amoebina ) sferično simetrični ( radiolarije i heliozoe ) radijalno simetrični (Choanoflagellata )

aden
Download Presentation

PROTOZOA - OPŠTE KARAKTERISTIKE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. PROTOZOA - OPŠTE KARAKTERISTIKE • Jednoćelijski ogranizmi • 60.000 (80.000) slobodnoživećih i parazitskih vrsta • Kolonije - polimorfne • - monomorfne • Simetrija tela: • asimetrični (Amoebina) • sferično simetrični (radiolarije i heliozoe) • radijalno simetrični (Choanoflagellata) • bilateralno simetrični (ciliofore)

  2. GRAĐA TELA protoplazmatični fibrili, bazalna tela cilija ili bičeva, trihociste i kontaktilne vakuole slatkovodnih protozoa Ektoplazma Citoplazma (gola, pelikula ili ljuštura) Endoplazma hromoplasti, hranljive vakuole,jedra, organele Protoplazma Jedno jedro Višejedarne (Opalina, neke amebe, Heliozoa) Dva tipa jedra (sve Ciliophora) jedro (jedrova membrana, jedrov sok, hromatin i plastin)

  3. NAČIN ISHRANE Autotrofi - zelene Flagellata Heterotrofi Saprobno (apsorbuju rastvorenu hranu površinom tela) Holozojski (uzimaju čvrstu hranu)

  4. Respiracija difuzijom preko površine tela • Ekskrecija  preko površine tela (i kontraktilne vauole kod slatkovodnih) • Čula Receptori za prijem draži su cilije, ciri i bičevi • Očna mrlja ili stigma – Mnoge Fitoflagellata • Nemaju nervni sistem  prisustvo protoplazmatičnih neuromotornih fibrila • Organele za kretanje • pseudopodije • cilije i • bičevi

  5. Pseudopodije – karakteristične za Sarcodina • limaks forma (pojedinačna izbočina na telu koja se povećava i ameba se kreće u tom pravcu) • prstaste ili lobopodije • (više pseudopodijau isto vreme) • filopodije (više zašiljenih i granatih pseudopodija) • retikulopodije ili rizopodije • (razgranate pseudopodije koje • anastomoziraju) • aksopodije (zrakaste pseudopodije u • kojima se nalaze aksijalni filamenti)

  6. Cilije – karakteristične za Ciliophora Ciri nastaju spajanjem cilija, čija se bazalna tela takođe spajaju i obrazuju bazalne ploče Bičevi – karakteristični za Flagellata

  7. RAZMNOŽAVANJE BESPOLNO POLNO Binarna deoba  poprečna – Ciliophora uzdužna – Flagellata citokineza i kariokineza Multipla deoba  Sarcodine, Sporozoa Šizogonija ili agamogonija Plazmotomija Amoebina i Opalina Nezavisno od deobe jedara Pupljenje egzogeno  endogeno Myxozoa, Flagellata, Ciliophora

  8. POLNO Plazmogamijaspajaju se dve ili više jedinki delimično ili potpuno. Nije uočena razmena jedara ali su uočene promene u njima Kopulacija učestvuju jedinke ili gameti sa haploidnim brojem hromozoma Zigot-sinkarion ima diploidan broj hromozoma hologamija  učestvuju cele jedinke češće celi gameti (izogamija, anizogamija) Konjugacija  privremeno spajanje dve jedinke pri čemu razmenjuju mikronukleuse, a zatim se razdvajaju. Ciliophora Autogamija  modifikacija konjugacije, učestvuje samo jedna jedinka Genetska rekombinacija

  9. SISTEMATIKA PROTOZOA Podcarstvo Protozoa obuhvata 7 filuma: Mastigophora Sarcomastigophora Labyrinthomorpha Apicomplexa Microspora Ascetospora Myxozoa Ciliophora Opalinata Sarcodina

  10. Subphylum Sarcodina Pseudopodije, neke imaju bičeve Asimetrične ili sferične Bez pelikule na površini tela Jedno ili više jedara Citoplazma diferencirana na ekto – i endoplazmu Mnoge na površini tela imaju zaštitnu ljušturu Slana, slatka voda, vlažno zemljište Holozijska ishrana Razmnožavanje bespolno, a neki rodovi i polno (kopulacijom) Najčešće žive pojedinačno, postoje i parazitske i kolonijalne forme

  11. 10 klasa: Subcl. Gymnoamoebina (red Amoebida) Subcl. Testacealobosia (red Arcellinida) Lobosea Acaromyxea Acrasea Plasmodiophorea Filosea Eumycetozoea Granuloreticulosea Acantharea Polyscistinea Pheodarea Heliozoea red Foraminiferida cl. Radioloria Actinosphaerium Actinophrys

  12. Klasa Lobosea Vrste sa monopodijalnim ili polipodijalnim lobopodijama Neke imaju ljušturice Neke u specifičnim uslovima prelaze bičaste forme Dele se na dve podklase: Gymnamoebina Testacealobosia Potklasa Gymnamoebina Bez ljušturica Red Amoebida Slatkovodne, retke u moru Neke su paraziti Kreću se pomoću pseudopodija i stalno menjaju oblik

  13. Hrane se holozijski algama, drugim protozoama i rotatorijama Nesvareni delovi hrane se odbacuju na bilo kom mestu na telu Kontraktilne vakuole – slatkovodne Razmnožavanje- binerna deoba, multipla i plazmotomija Obrazovanje cista je česta pojava AMOEBA LIMAX ph. subph. cl. o. Sarcomastigophora Sarcodina Lobosea Amoebida

  14. ph. subph. cl. o. Sarcomastigophora Sarcodina Lobosea Amoebida AMOEBA PROTEUS Slatkovodni oblik

  15. ph. subph. cl. o. Sarcomastigophora Sarcodina Lobosea Amoebida AMOEBA RADIOSA

  16. PSEUDOPODIJA EKTOPLAZMA ENDOPLAZMA KONTRAKTILNA VAKUOLA HRANLJIVE VAKUOLE JEDRO AMOEBA SP. ph. subph. cl. o. Sarcomastigophora Sarcodina Lobosea Amoebida

  17. Parazitski oblici Entamoeba ranarum – u rektumu žaba Entamoeba coli živi u crevu, hrani se bakterijama, nije patogena za čoveka Entamoeba gingivalis – u ustima čoveka Entamoeba histolytica kod čoveka izaziva amebnu dizenteriju

  18. Potklasa Testacealobosia Slatke i slane vode Puzeći organizmi Ljušturice: - od organske supstance PSEUDOHITINA, ponekad prožete neorganskim česticama - ovalne sa jednim otvorom (pylom=pseudostom) kroz koji prolaze pseudopodije (filopodije) • Razmnožavanje deobom. Jedna jedinka zadržava ljušturu, druga je potpuno obrazuje pre nego što se odvoji • Preživljavaju sušne periode tako što se incistiraju u ljušturi

  19. Familija Arcellidae Homogena ljuštura Rod Arcella – žućkasta do tamna ljuštura u obliku sahatnog stakla

  20. ph. subph. cl. subcl. o. Sarcomastigophora Sarcodina Lobosea Testacealobosia Arcellinida ARCELLA SP. PYLOM PSEUDOPODIJA PSEUDOPODIJA LJUŠTURA

  21. KONTRAKTILNA VAKUOLA HRANLJIVA VAKUOLA JEDRO LJUŠTURA HRANLJIVA VAKUOLA JEDRO PSEUDOPODIJE PYLOM KONTRAKTILNA VAKUOLA

  22. PROTOPLAZMA HRANLJIVA VAKUOLA LJUŠTURA PYLOM JEDRO JEDRO PSEUDOPODIJE

  23. Familija Difflugidae Peskovita ljuštura Rod Difflugia– ljuštura kruškastog oblika DIFFLUGIA SP.

  24. ph. subph. cl. subcl. o. Sarcomastigophora Sarcodina Lobosea Testacealobosia Arcellinida LJUŠTURA DIFFLUGIA SP. PSEUDOPODIJE

  25. Klasa Granuloreticulosea • Granularne retikulopodije • Većina morske, izuzev nekoliko golih slatkovodnih oblika • Klasa obuhvata redove: • Athalamida – bez ljušturica • Monothalamida – sa jednokomornim ljušturicama • Foraminiferida – sa ljušturicama koje morfološki jako variraju

  26. Ljušture građene od materije slične hitinu, prožete kalcijum-karbonatom uz primese sicilijuma i dr. Osnova ljušturice se sekretuje unutar protplazme Kod višekomornih, živi u najmlađoj komori • Tipovi ljuštura: • Inperforata – sa jednim otvorom • Perforata - sa više otvora Jednkomorne Višekomorne Regularno raspoređene Iregularno raspoređene Nodozaroidne Tektularne Spiralne Ciklične

  27. Red Foraminiferida PENEROPLIS SP. POLYSTOMELLA SP. GLOBIGERINA SP. MILIOLA SP. DISCORBIS SP. QUINQUELOCULINA SP.

  28. MIKROSFERIČNA GENERACIJA Životni ciklus Polystomella crispum mejoza Smena polnog i bespolnog razmnožavanja 2n n polno bespolno MEGALOSFERIČNA GENERACIJA

  29. Klase Acantharea, Polyscistinea, Pheodarea (Radiolaria) Acantharea Skelet u obliku spikula od stroncijum sulfata, pravilno raspoređene U citoplazmi – perforirana kapsula deli na ekstrakapsularna mehurasta plazmu i intrakapsularnu kompaktnu plazmu Skeletne spikule Centralna kapsula Intrakapsularna plazma Ekstrakapsularna plazma Miofibrili

  30. Polyscistinea Spoljašnji krečnjački skelet vrlo pravilnog oblika centralna kapsula u citoplazmi Pheodarea Skelet od silicijuma sa primesama organskih čestica Centralna kapsula sa tri otvora (1 citostom, 2 i 3 za aksopodije)

  31. HEXASTYLUS SP.

  32. SPHEAROSTYLUS SP.

  33. THYSOCYRTIS SP.

  34. PODOCYRTIS SP.

  35. KlasaHeliozoea dve Actinophryssp. jedu dijatomeju Slatkovodne, ugavnom planktonske, ima i sesilnih Sferična simetrija tela Duge aksopodije sa potpornim fibrilama Žrtve se parališu u dodiru sa aksopodijama • Citoplazma jasno diferencirana na ekto i endoplazmu • bespolno binarnom deobom, pupljenjem šizogonijom • Autogamija samo kod rodova Actinosphaerium i Actinophrys

  36. ph. subph. cl. Sarcomastigophora Sarcodina Heliozoea ACTINOSPHAERIUM SP. Aksopodije Kontraktilnevakuole

  37. ph. subph. cl. Sarcomastigophora Sarcodina Heliozoea ACTINOPHRYS SP. Kontraktilne vakuole Jedro

  38. podfilum Mastigophora • Kretanje: pretežno slobodnoživeće u vodi, ima sesilnih, kolonijalnih • Poseduju bič=flagelum (1,2,4 ili više) koji polazi od bazalnog tela Bičevi: a. prosti b. složeni: • sa bočnim ili vršnim nastavcima – mastigonemama • modifikovani u spiralno uvijene haptoneme kojima se pričvršćuju za podlogu • Kretanje se obavlja spiralnim kretanjem biča, izvode se undulentni pokreti

  39. Kontraktilna vakuola – osmoregulatorna i ekskretorna funkcija • Očna mrlja – stigma – prisutna kod nekih vrsta – funkcija: receptorna organela za registrovanje svetlosni draži • Ishrana: • holofitski - fotosinteza (koje imaju hloroplasti), • holozojski - ameboidno u udubljenju na prednjem delu tela (i imaju hranljive vakuole), • saprozojski • Razmnožavanje: bespolno (uzdužnom ili poprečnom deobom) i polno (Phytomastigophora) • Životni ciklus: prost, moguće palmela stanje nepokretnosti

  40. podfilum Mastigophora (Flagellata) Tripanosoma gambiense cl. Zoomastigophorea cl. Phytomastigophorea Ordo: Chrysomonadida, Cryptomonadida, Dinoflagellida, Euglenoidea, Volvocida,... Ordo: Diplomonadida, Kinetoplastida, Choanoflagellida, Trichomonadida, Hypermastigida, ... Euglena viridis Phacus sp. Tripanosoma brucei

  41. Klasa Phytomastigophora Red Euglenoidea • 1 ili 2 biča • Ishrana: holofitski – fotosinteza – u odsustvu svetlosti – saprofitski (amfitrofno=miksotrofno=dva načina) • Kontraktilna vakuola, bazalno telo • Stigma (očna mrlja) • Hromatofori sa hloroplastima - hlorofilom i drugim pigmentima • Rezervna hrana – zrnca paramiluma • Razmnožavanje: bespolno, uzdužnom deobom • Moguć je palmela stupanj – stanje nepokretnosti, ali se razmnožavanje i fotosinteza odvijaju Euglena viridis – slatkovodna, indikator organski opterećene vode, cvetanje Phacussp – živi u čistim vodama

  42. Paramilumska zrna Bazalno telo Pelikula Citostom Stigma Kontraktilna vakuola Jedro Hromatofori Bič EUGLENA SP. ph. subph. cl. o. Sarcomastigophora Mastigophora - Flagellata Phytomastigophorea - Phytomastigophora Euglenoidea

  43. Klasa Zoomastigophora Red Kinetoplastida (Protomandina) Nemaju hloroplasta Česta pojava undulentne membrane (flagelum i pelikula) Veliki broj parazitskih vrsta (ima i slobodnoživećih i kolonoijalnih) Podred Trypanosomatina Paraziti biljaka, praživotinja, beskičmenjaka, kičmenjaka i čoveka Razmnožavanje: bespolono, uzdužna ili multipla deoba Složeni životni ciklus tokom koga se menjaju morfološki i menjajudomaćine Značajna karakteristika POLIMORFNOST: Svaki rod se javlja u dva ili više oblika: LEISCHMANIA, LEPTOMONAS, CRITHIDIA, TRYPANOSOMA

  44. TRYPANOSOMA – elementizakretanjepolazeodzadnjegdelatela, odaklepolazibičiobrazujeduguundulentnumembranu LEISCHMANIA – okruglast, bezbiča, sabazalnimtelom CRITHIDIA – elementizakretanjesublizucentraorganizma pored jedra, bičpolaziodatle, spaja se sapelikulomiobrazujekratkuundulentnumembranu, ka prednjemdelutela LEPTOMONAS – izdužensakratkimbičem, polazisaprednjegdelagde je ibazalnotelo

  45. Rod: LEISCHMANIA Obuhvata samo one forme koje imaju leischmania i leptomonas stupnjeve U insektima – leptomonas U kičmenjacima – leischmania – kao intracelularni paraziti vrste: Leischmania donovani, Leischmania tropica

  46. Rod: TRYPANOSOMA Krvni paraziti kičmenjaka. Prenose ih muve (Glossina) koje sišu krv. Patogene samo za čoveka i domaće životinje u tropskom regionu. Trypanosoma gambiense – uzrokuju bolest spavanja kod ljudi, stalan domaćin – antilope (otporne), prelazni domaćin čovek (neotporan). Prenosilac Muva ce-ce Glossina palpalis Trypanosoma rhodensiense - uzrokuju bolest spavanja kod ljudi, prenosilac muva Trypanosoma brucei – uzrokuje bolest nagana kod goveda u j. Africi, prenosilac muva Trypanosoma lewisii – živi u pacovu, prenosilac buve

More Related