Шта можемо сазнати о усколинијском региону АГЈ из [ОIII] λ λ 4959, 5007 Ǻ линија?

1. Ковачевић Јелена Астрономска Опсерваторија Београд Волгина 7 Шта можемо сазнати о усколинијском региону АГЈ из[ОIII] λ λ 4959, 5007 Ǻ линија?

2. План предавања: • Активна Галактичка Језгра (АГЈ) – особине и унификациони модел • [OIII] 4959, 5007 Ǻ eмисионе линије: • 1. Израчунавање физичких параметара (Te, ne), однос флуксева [OIII] линија • 2. Проучавање кинематике АГЈ из асиметрије [OIII] линија

3. Активна Галактичка Језгра • 10 % од укупног броја галаксија • Сјајно, промењиво језгро у односу на остатак галаксије • 104 пута већа луминозност него код типичних галаксија • Интезивно зрачење долази са мале запремине (<< 1 pc3), и одвија се у широком опсегу (oд гама до радио зрачења) • Квазари I,II, Сајфертове галаксије I, II, блазари, LINERs објекти

4. Унификациони модел – структура АГЈ Syfert 1 Kvazar 1 Blazar - • Супермасивна црна рупа М ~106 - 1010 маса сунца • Акрециони диск материје - термално зрачење • Млаз материје – џет • Широколинијски регион ( BLR ), • n ~1010 cm-3, доминира рекомбинација • Усколинијски регион ( NLR ), • n ~ 103 cm-3, доминирају судари • Торус прашине Syfert 2 Kvazar 2 [OIII] 4959, 5007 Hβ Hγ Hδ

5. Syfert 2 Kvazar 2

6. Syfert 1 Kvazar 1

7. Blazar

10. Centaurus A Arcs

12. Временска промењивост спектра

13. [ОIII] λ λ4959, 5007 Ǻ линије 2 1 [OIII] λ λ 4959 Ǻ (2s² 2p² ¹D – 2s² 2p² ³P ) 5007 Ǻ (2s² 2p² ¹D - 2s² 2p² ³P ) • Забрањени прелази! • Могу се посматрати само у спектрима АГЈ ( усколинијски регион ) и емисионим маглинама • Настају сударним процесима (ЛТДР – израчунавање ne, Te!) • Обе линије имају исти облик 2 2 [OIII] 4959, 5007 Hβ Hγ Hδ

14. Израчунавање Te, ne из [ОIII] λ λ4959, 5007 Ǻ линијa j4959+j5007 7.73 exp [(3.29 x 104 )/T] = j4363 1+4.5 x 10-4 (Ne/Te1/2 ) j6548+j6583 6.91 exp [(2.50 x 104 )/T] = j5755 1+2.5 x 10-3 (Ne/Te1/2 )

15. Примена при рачуну Te,ne Калибрација инструмената Oднос флуксева ј5007/ј4959 Из спектара планетарних маглина: • Rosa (1985): 3.03 ± 0.03 • Iye et al. (1987): 3.17 ± 0.04 • Leisy (1996): 3.00 ± 0.08 Из теоријских прорачуна: • Storey and Zeippen (2000): 2.98 Из спектара АГЈ ?

16. Oднос флуксева ј5007/ј4959из спектара АГЈ • SDSS (Sloan Digital Sky Survey), DR4 • DIPSO software (за одузимање континуума, за отклањање линија FeII, Hβ) • Упоређивали смо облик [OIII] 4959Ǻ и 5007Ǻ линије • Селекцијом изабрана 62 • спектра АГЈ

17. Oднос флуксева ј5007/ј4959из спектара АГЈ SDSS J082308.23 +42252000 PKS 2135-14 PKS 2300-68

18. Резултати: ј5007/ј4959= 2.993 ± 0.014 2007 MNRAS 374 1181D Dimitrijević, M. S., Popović, L. Č., Kovačević, J., Dačić, M., Ilić, D.

19. Kинематичке особине АГЈ из асиметрије [ОIII] λ λ4959, 5007 Ǻ линија • Доплерова ширина: Гаусовски профил • Асиметрија - потпис џета!

20. Асиметрија[ОIII] λ λ4959, 5007 Ǻ линија • 31 спектар АГЈ из SDSS DR4 • Фитовали смо спектре са два гаусијана Брзина избацивања материје: Vout = (d1 - d2) * c

21. Корелација између асиметрије[ОIII] λ λ4959, 5007 Ǻ и CIV (UV) 1549 Ǻ линија • 40 спектара АГЈ из атласа: Marziani et al.(2003) • Фитовали смо [OIII] и CIV 1549 линије са Гаусијанима • Из помераја Гаусијана мерили смо асиметрију • Раздвојили смо узорак на радио јаке (RL) и радио слабе (RQ) објекте PKS 0003+15 PG 1309+355

22. Резултати: Радио слаби објекти Радио јаки објекти

23. Хвала на пажњи