psihoanalitička teorija

1. U kakvom dru U kakvom druš štvenom miljeu se tvenom miljeu se pojavila Frojdova teorija pojavila Frojdova teorija ► ►kasna Viktorijanska epoha kasna Viktorijanska epoha ►š šokirao javnost (ideja da okirao javnost (ideja da č čovek nije racionalno bi racionalno bić će, nagla e, naglaš šavanje seksualnosti) seksualnosti) ovek nije avanje ► Sigmund Freud (1856 Sigmund Freud (1856- -1939) 1939) PSIHOANALITI PSIHOANALITIČ ČKA TEORIJA KA TEORIJA Neke karakteristike Frojdove teorije Neke karakteristike Frojdove teorije Uticaji na Frojdovu teoriju Uticaji na Frojdovu teoriju ► ►jedna od jedna od najuticajnijih najuticajnijih koje su ikada razvijene ►njena forma i sadr njena forma i sadrž žaj su pod uticajem aj su pod uticajem Frojdove Frojdove fasciniranosti simbolima i fasciniranosti simbolima i metaforama metaforama ►te teš ško ju je razdvojiti od terapijskog postupka ko ju je razdvojiti od terapijskog postupka ili od procesa procene u okviru te terapije ili od procesa procene u okviru te terapije ►vrlo je vrlo je slo slož žena ena, iako po , iako poč čiva na malom broju principa principa koje su ikada razvijene ► ►evoluciona teorija (nagoni) evoluciona teorija (nagoni) ►pojam nesvesnog (Lajbnic, Herbart; Ni pojam nesvesnog (Lajbnic, Herbart; Nič če, Š Šopenhauer) openhauer) ►zapa zapaž žanja infantilne seksualnosti (Desoar, anja infantilne seksualnosti (Desoar, Elis) Elis) ►fizika i hemija: shvatanje fizika i hemija: shvatanje č čoveka kao energetskog sistema energetskog sistema ►fizi fizič čke nauke: princip o ke nauke: princip oč čuvanja ► e, ► ► ► oveka kao ► iva na malom broju ► uvanja ► Š Šta je Frojdov doprinos kad je u ta je Frojdov doprinos kad je u pitanju nesvesno pitanju nesvesno Š Šta je Frojd nau ta je Frojd nauč čio kod io kod Š Šarkoa arkoa ► ►Š Šarko: le arko: leč čenje hipnozom enje hipnozom ► ►se seć ćanja u hipnoti anja u hipnotič čkom stanju nisu zaboravljeni nisu zaboravljeni ► ►izostanak se izostanak seć ćanja u budnom stanju anja u budnom stanju – – ne mogu se prizvati u svest mogu se prizvati u svest ► ►Frojd: zabranjene Frojd: zabranjene ž želje se elje se potiskuju nesvesnog deluju nesvesnog deluju izazivaju izazivajuć ći uznemirenost ► ►kasnije: osnovne pokreta kasnije: osnovne pokretač čke snage ljudskih postupaka u nesvesnom ljudskih postupaka u nesvesnom kom stanju - - događaji događaji ► ►ukazivanje na ukazivanje na zna ►veliki doprinos pitanju veliki doprinos pitanju sadr nesvesnih procesa nesvesnih procesa ►sveobuhvatna analiza nesvesnih sadr sveobuhvatna analiza nesvesnih sadrž žaja i njihove uloge njihove uloge znač čaj aj nesvesne motivacije nesvesne motivacije sadrž žaja i dinamike aja i dinamike ► ne aja i ► potiskuju, ali i uznemirenost ke snage , ali iz iz 1

2. Za Zaš što je va to je važ žan slu an sluč čaj Ane O. aj Ane O. Empirijska osnova psihoanalize Empirijska osnova psihoanalize ► ►zaklju zaključ čak o zna nastanak histerije nastanak histerije ►primena novog metoda le primena novog metoda leč čenja ak o znač čaju potisnutih se aju potisnutih seć ćanja za anja za ► ►inicijalno je nastala na intuitivnoj osnovi inicijalno je nastala na intuitivnoj osnovi ► ►empirijska osnova: podaci prikupljeni tokom empirijska osnova: podaci prikupljeni tokom terapijskog rada terapijskog rada metodom slobodnih metodom slobodnih asocijacija asocijacija ► ►saglasnost ili sli saglasnost ili slič čnost uvida nost uvida razli pacijenata je klju pacijenata je ključ čni element empirijske ni element empirijske građe psihoanaliti građe psihoanalitič čke teorije ke teorije enja ► različ čitih itih Karakteristike sistema nesvesnog Karakteristike sistema nesvesnog Topolo Topološ ški model ki model ► ►Odsustvo protivre Odsustvo protivreč čnosti ? ? nema dilema, negacija ili konflikata nema dilema, negacija ili konflikata ►Primarni proces Primarni proces ? ? mogu moguć ćnost pomeranja i sa nost pomeranja i saž žimanja ►Bezvremenost Bezvremenost ? ? ne stoji ni u kakvom odnosu sa vremenom ne stoji ni u kakvom odnosu sa vremenom ►Zamena realnosti psihi Zamena realnosti psihič čkom realno ? ? nedostupna su mu pravila spolja nedostupna su mu pravila spoljaš šnjeg okru nosti ► ►mentalni mentalni ž život podeljen u tri ivot podeljen u tri sistema razli sistema različ čitih svojstava i itih svojstava i funkcija funkcija ►obja objaš šnjenje principa po kojima njenje principa po kojima element sadr element sadrž žan u nesvesnom an u nesvesnom postaje pristupa postaje pristupač čan svesti ► imanja ► ► an svesti kom realnoš šć ću u ► njeg okruž ženja enja Š Šta se nalazi u nesvesnom ta se nalazi u nesvesnom Š Šta ta “ “radi radi” ” nesvesno nesvesno ► ►Nesvesno je Nesvesno je veoma aktivno ►instinkti iz nesvesnog konstantno instinkti iz nesvesnog konstantno te tež že da postanu svesni e da postanu svesni ►mnogi uspevaju, ali preru mnogi uspevaju, ali preruš šeni ►i ako ne uspevaju, motivi i ako ne uspevaju, motiviš šu pona ponaš šanje anje veoma aktivno ► ►Nesvesno je najzna Nesvesno je najznač čajnije ►zabranjene zabranjene ž želje nesvesnog nesvesnog ►filogenetska zaostav filogenetska zaostavš ština nesvesnih sadr nesvesnih sadrž žaja ajnije ► elje u pozadini slika u pozadini slika ► eni u ► tina - - deo deo ► ► aja 2

3. Svesno Svesno Predsvesno Predsvesno ► ►predstavlja veoma mali deo mi predstavlja veoma mali deo miš šljenja, opa opaž žaja i pam aja i pamć ćenja enja ►upravlja pona upravlja ponaš šanjem ljudi u anjem ljudi u svakodnevnom trudu da se izbegnu svakodnevnom trudu da se izbegnu neprijatnosti i priu neprijatnosti i priuš šti zadovoljstvo ►Sadr Sadrž žaj poti aj potič če iz dva izvora: e iz dva izvora: ? ? perceptualnog svesnog perceptualnog svesnog ? ? predsvesnog predsvesnog ljenja, ► ►se seć ćanja, opa anja, opaž žaji i misli koje nisu svesne u aji i misli koje nisu svesne u datom trenutku ali koje se mogu lako dozvati datom trenutku ali koje se mogu lako dozvati u svest u svest ►Sadr Sadrž žaj poti aj potič če iz dva izvora: e iz dva izvora: ? ? svesna percepcija svesna percepcija - - ideje koje lako mogu da se ideje koje lako mogu da se prebacuju iz svesnog u predsvesno prebacuju iz svesnog u predsvesno ? ? nesvesno nesvesno - - ideje mogu proma ideje mogu promać ći po cenzuri i dospeti u predsvesno, cenzuri i dospeti u predsvesno, finalna cenzura gura natrag ili propu gura natrag ili propuš šta u svesno ta u svesno ► ► ti zadovoljstvo ► i poč četnoj etnoj finalna cenzura ih ih Id Id ► ►biolo biološ ški, i deo li deo lič čnosti ► ►rezervoar celokupne psihi rezervoar celokupne psihič čke energije ► ►zami zamiš šljeno = stvarno ljeno = stvarno ► ►princip zadovoljstva princip zadovoljstva (sada i ovde) ► ►procesi: procesi: ? ? Refleksi Refleksi ? ? Primarni proces Primarni proces; ; ► ►id se ne razvija id se ne razvija ► ►odsustvo protivre odsustvo protivreč čnosti ki, instinktivni, nasl nstinktivni, nasleđeni primitivni nosti eđeni primitivni ke energije Strukturalna teorija Strukturalna teorija (sada i ovde) Struktura psihi Struktura psihič čkog aparata kog aparata nosti Ego Ego Kako se razvija ego Kako se razvija ego ► ►razvija se iz ida, svoju snagu i energiju razvija se iz ida, svoju snagu i energiju crpi iz ida crpi iz ida, , cilj mu je da zadovolji potrebe cilj mu je da zadovolji potrebe ida ida ► ►princip realnosti princip realnosti (po potrebi odlaganje (po potrebi odlaganje zadovoljstva, preusmeravanje, opa zadovoljstva, preusmeravanje, opaž žanje objekata kojima se potreba mo objekata kojima se potreba mož že e zadovoljiti...) zadovoljiti...) ► ►sekundarni procesi sekundarni procesi (opa (opaž žanje, pam mi miš šljenje, voljna motorika) ljenje, voljna motorika) ► ►izvr izvrš šni organ li ni organ lič čnosti, odluke mo nosti, odluke mož že e donositi na svakom od tri nivoa donositi na svakom od tri nivoa ► ►diferencira se iz ida kada beba u diferencira se iz ida kada beba uč či da razdvaja sebe od spolja razdvaja sebe od spoljaš šnjeg sveta ►putem putem identifikacije identifikacije dete inkorpori ego objekat zadovoljstva ego objekat zadovoljstva ►direktan i neposredan oblik identifikacije direktan i neposredan oblik identifikacije ? ? prosta introjekcija roditeljskih pona prosta introjekcija roditeljskih ponaš šanja i stavova stavova i da njeg sveta dete inkorporiš še u e u ► anje ► anja i anje, pamć ćenje, enje, 3

4. Superego Superego Kako se razvija superego Kako se razvija superego ► ►sadr sadrž ži socijalno usvojene standarde o i socijalno usvojene standarde o prihvatljivom na prihvatljivom nač činu zadovoljenja impulsa inu zadovoljenja impulsa ida ida ►moralni deo li moralni deo lič čnosti nosti ►izrasta iz ega i nema sopstvenu energiju izrasta iz ega i nema sopstvenu energiju ►Savest: Savest: š šta se sme (ili mora) a ta se sme (ili mora) a š šta ne sme raditi. raditi. ►Ego ideal: Ego ideal: ciljevi koje osoba poku ciljevi koje osoba pokuš šava da ostvari ostvari ► ►pravila pona pravila ponaš šanja koja prenose roditelji anja koja prenose roditelji ►za zaš što dete prihvata roditeljske norme? to dete prihvata roditeljske norme? ►Edipov kompleks Edipov kompleks – – faza intenziviranja identifikacije sa roditeljima da bi se identifikacije sa roditeljima da bi se kompenzovao gubitak kompenzovao gubitak ►superego kao prenosilac vrednosti sa superego kao prenosilac vrednosti sa generacije na generaciju generacije na generaciju ►duboka veza sa idom duboka veza sa idom - - delimi instanca li instanca lič čnosti nosti ► faza intenziviranja ► ► ► ta ne sme ► ► ava da delimič čno nesvesna no nesvesna ► ► Ego Ego – – sluga tri gospodara sluga tri gospodara Internalizacija i Internalizacija i š šta jo ta još š radi superego radi superego ► ►Ego pod pritiskom Ego pod pritiskom suprotstavljenih snaga suprotstavljenih snaga ► ►treba da zadovolji tri treba da zadovolji tri “ “gospodara gospodara” ” ► ►individualne razlike individualne razlike – – id, ego i superego id, ego i superego ► ►odnos strukturalne odnos strukturalne teorije i topolo teorije i topološ škog modela modela ► ►roditeljska pravila postaju li roditeljska pravila postaju lič čna pravila pona pravila ponaš šanja anja ►samonagrađivanje samonagrađivanje (ponos) i samoka samokaž žnjavanje (krivica, njavanje (krivica, inferiornost) inferiornost) ►te tež ži da blokira i da blokira ž želje ida na Realnost (ponos) i ► Ego elje ida ► Superego Id kog Osnovi teorije motivacije Osnovi teorije motivacije ►osnov motivacije: osnov motivacije: redukcija tenzije ►poreklo psihi poreklo psihič čke energije: ke energije: nagoni ►elementi nagona: elementi nagona: ? ? potreba potreba ? ? ž želja elja ► hidraulič čki model motivacije ki model motivacije ► stalno delovanje instinkata - - stalno postojanje tenzije postojanje tenzije redukcija tenzije nagoni ► ► ► Dinamika li Dinamika lič čnosti nosti ►hidrauli ►stalno delovanje instinkata stalno 4

5. Pribavljanje psihi Pribavljanje psihič čke energije od ida ida ke energije od Kateksa i kori Kateksa i koriš šć ćenje energije enje energije ►psihi psihič čka energija: generi ka energija: generiš še se stalno, u određenom trenutku ograni u određenom trenutku ogranič čena ► takmič čenje enje” ” za psihi za psihič čku energiju ► na poč četku id raspola etku id raspolaž že svom energijom energijom ► kateksa: ulaganje energije nagona u ulaganje energije nagona u aktivnost, objekat, predstavu aktivnost, objekat, predstavu e se stalno, ena ku energiju e svom ►dva na dva nač čina ulaganja energije od strane ina ulaganja energije od strane ega: ega: ? ? ego katekse ego katekse ? ? antikateksa antikateksa – – ulaganje energije u ulaganje energije u spre spreč čavanje ispoljavanja katekse avanje ispoljavanja katekse (iracionalne ili nemoralne) (iracionalne ili nemoralne) ► superego – – pribavlja energiju od ida, pribavlja energiju od ida, po poč čiva na id kateksama (ulaganjima) u iva na id kateksama (ulaganjima) u roditelje, identifikaciji roditelje, identifikaciji ► ► ►“ “takmi ►na po ►kateksa: ►superego Nagoni (instinkti) Nagoni (instinkti) – – instinkti instinkti ž života ivota Manifestacije Erosa Manifestacije Erosa ►instinkti instinkti ž života ► ivota – – Eros (slu Eros (služ že opstanku) Frojdovo proš širenje libido ►erogene zone ►na ►fleksibilnost seksualnog objekta e opstanku) ► ►seksualni instinkt seksualni instinkt – – Frojdovo pro koncepta seksualnosti; koncepta seksualnosti; libido ► erogene zone ► nač čin dostizanja cilja varijabilan in dostizanja cilja varijabilan ► fleksibilnost seksualnog objekta ►narcizam narcizam (primarni i sekundarni) (primarni i sekundarni) – – osoba investira libido u sebe osoba investira libido u sebe ► ljubav (libido investiran u drugu (libido investiran u drugu osobu) osobu) ► irenje ►ljubav ►sadizam i mazohizam sadizam i mazohizam – – isprepleteni sa instinktima sa instinktima ž života, ali zasi ivota, ali zasić ćeni i psihi psihič čkom energijom instinkta smrti kom energijom instinkta smrti isprepleteni ► eni i mnoga pona mnoga ponaš šanja te seksualna seksualna anja teš ško prepoznati kao ko prepoznati kao Instinkt smrti (Tanatos) Instinkt smrti (Tanatos) Kritike koncepcije instinkta smrti Kritike koncepcije instinkta smrti prvobitno shvatanje: agresija posledica prepreka u zadovoljenju potreba novije shvatanje: agresija posledica instinkta smrti (njegovog blokiranja) ►Fenihel: pojam instinkta smrti Fenihel: pojam instinkta smrti n nesaglasan sa samim pojmom instinkta esaglasan sa samim pojmom instinkta ► Wolman: ? ? stanje smrti nije stanje neorganske stanje smrti nije stanje neorganske materije materije ? ? ni tenzije ni ravnote ni tenzije ni ravnotež že nema ako nema nema ž života ivota ► ►Wolman: e nema ako ►fleksibilnost objekta i transformacije fleksibilnost objekta i transformacije ► ► ►obja objaš šnjava potrebu ljudi da postave njava potrebu ljudi da postave barijere kako bi kontrolisali agresiju barijere kako bi kontrolisali agresiju 5

6. Odnos libida i energije instinkta Odnos libida i energije instinkta smrti u pona smrti u ponaš šanju anju ► uobi uobič čajeno: oslo ajeno: oslobađaju se u aktivnostima aktivnostima ► ambivalencija: postoje para ambivalencija: postoje paralelno, oslo prvo jedan, pa onda drugi prvo jedan, pa onda drugi ► sadizam i mazohizam: stapanje, sadizam i mazohizam: stapanje, zajedni energizovanje aktivnosti energizovanje aktivnosti bađaju se u odvojenim odvojenim ► Frojd Frojd- -Abrahamova teorija Abrahamova teorija psihoseksualnog razvitka psihoseksualnog razvitka lelno, oslobađa se bađa se ► zajednič čko ko ► ► pomeranje energije, zamenski objekti pomeranje energije, zamenski objekti – – va oblikovanje osobina, stavova, interesovanja... oblikovanje osobina, stavova, interesovanja... važ žno za no za ► Za Zač čeci teorije razvoja: t eci teorije razvoja: teorija zavođenja zavođenja eorija Osnovi teorije psihoseksualnog Osnovi teorije psihoseksualnog razvoja razvoja ►centralno: shvatanje da postoji centralno: shvatanje da postoji seksualni nagon kod dece nagon kod dece ► erogene zone – – centri seksualnog centri seksualnog zadovoljstva u pregenitalnim stadijumima zadovoljstva u pregenitalnim stadijumima ► Razvoj individue zavisi od: ? ? urođenih instinktivnih snaga urođenih instinktivnih snaga ? ? biolo biološ ški determinisanih razvojnih ki determinisanih razvojnih stadijuma stadijuma ? ? sredinskih uticaja sredinskih uticaja seksualni ► odbacio teoriju zavođenja, otkrio moć nesvesne fantazije prvo: teorija o zavođenju kao uzroku simptoma ►erogene zone ►Razvoj individue zavisi od: ► zapa zapaž žanje: seksualnost anje: seksualnost neuroti de deč čije ije odlike odlike neurotič čara zadr ara zadrž žala ala ► ► razvio ideju o razvio ideju o zna znač čaju de aju deč čije ije seksualnosti seksualnosti ► Fiksacije, regresije i karakter Fiksacije, regresije i karakter Prva godina: oralna faza Prva godina: oralna faza ►prva godina: prva godina: erogena zona usta, usne, zona oko usana usta, usne, zona oko usana; ; objekat objekat – – maj majč čine dojke, fla flaš šica; aktivnost ica; aktivnost – – sisanje (autoerotske aktivnosti) (autoerotske aktivnosti) ► kateksa za majku – – prvi objekt ljubavi objekt ljubavi ► dve suprotne tendencije: oralno oralno- -pasivna (introjekcija) pasivna (introjekcija) i oralno i oralno- -agresivna agresivna (projekcija) (projekcija) erogena zona - - ► ►fiksacije: fiksacije: oblikovanje karaktera oblikovanje karaktera (pomeranjem) i pravac regresije (pomeranjem) i pravac regresije ► karakter: ukazuje na permanentnije i ukazuje na permanentnije i konzistentnije slo konzistentnije slož žajeve vidljivog i prikrivenog pona prikrivenog ponaš šanja anja ► kateksič čki i antikateksi ki i antikateksič čki oblik postupanja sa instinktivnim impulsima postupanja sa instinktivnim impulsima ► ine dojke, sisanje ►karakter: ajeve vidljivog i prvi ►kateksa za majku ki oblik ►kateksi ►dve suprotne tendencije: 6

7. Oralni karakter Oralni karakter pasivnom stadijumu – – Druga godina: analna faza Druga godina: analna faza erogena zona: anus; aktivnosti: ; aktivnosti: izbacivanje i zadr izbacivanje i zadrž žavanje fecesa avanje fecesa ► toalet trening toalet trening ► analno analno- -ekspulzivni stadijum: ekspulzivni stadijum: protivljenje toalet treningu protivljenje toalet treningu izra izraž žava se agresivnim ava se agresivnim pona ponaš šanjem (pra anjem (praž žnjenje) njenje) ► analno analno- -retentivni stadijum: retentivni stadijum: feces kao deo tela; prototip feces kao deo tela; prototip imovine; zadr imovine; zadrž žavanje; analna avanje; analna ne než žnost nost ►fiksacija na oralno fiksacija na oralno- -pasivnom stadijumu uzroci uzroci ► oralno pasivni karakter: zavisnost, pasivnost, optimizam, lakovernost, oralne pasivnost, optimizam, lakovernost, oralne navike navike ► oralno agresivni karakter: depresivne i agresivne tendencije (pesimizam, sarkazam, agresivne tendencije (pesimizam, sarkazam, cinizam, sklonost projekciji) cinizam, sklonost projekciji) ► zajednič čke karakteristike oralnog ke karakteristike oralnog karaktera: uzima karaktera: uzimač či, samocentrirani i, samocentrirani ► ► erogena zona: anus ► zavisnost, ►oralno pasivni karakter: ► ► depresivne i ►oralno agresivni karakter: ► ►zajedni Falusna faza i Edipov kompleks Falusna faza i Edipov kompleks Analni karakter Analni karakter Fiksacija: usled neadekvatnih postupaka roditelja pri toalet treningu pri toalet treningu ► formiranje obrasca indiskriminativnog pra formiranje obrasca indiskriminativnog praž žnjenja: analno analno- -sadisti sadistič čki karakter ki karakter – – destruktivnost, neurednost, sklonost metafori neurednost, sklonost metaforič čkom ili stvarnom prljanju prljanju ► formiranje obrasca zadr zadrž žavanja: avanja: analno analno- - retentivni karakter retentivni karakter – – tvrdoglav, tvrdoglav, š škrt, krt, opsesivno uredan; opsesivno uredan; skupljanje, skupljanje, č čuvanje uvanje ► Fiksacija: usled neadekvatnih postupaka roditelja ► ►teorija biseksualnosti teorija biseksualnosti – – nema o granice među polovima granice među polovima, mu karakteristike su izme karakteristike su izmeš šane ► razlike među polovima ne postoje sve do falusne faze falusne faze ► erogena zona: genitalije; aktivnost: masturbacija masturbacija ► deč čje teorije o rađanju je teorije o rađanju nema oš štre , muš ške i ke i ž ženske ane tre enske ► njenja: ► destruktivnost, kom ili stvarnom ►razlike među polovima ne postoje sve do ► formiranje obrasca ; aktivnost: ►erogena zona: genitalije ►de Mu Muš ški Edipov kompleks ki Edipov kompleks Ž Ženski Edipov kompleks enski Edipov kompleks falusna faza poč činje isto kao kod de inje isto kao kod deč čaka ►razlike u genitalijama razlike u genitalijama – – zavist zbog penisa ► promena objekta ljubavi ► moguć ćnosti: nosti: ? ? odustajanje od seksualnosti odustajanje od seksualnosti ? ? kompleks mu kompleks muš škosti kosti ? ? put koji utire put zdravoj femininosti put koji utire put zdravoj femininosti ► majka nije moć ćan rival, nema pretnje za an rival, nema pretnje za razre razreš šenje enje ► motiv: strah od gubitka maj strah od gubitka majč čine ljubavi aka ►falusna faza po ► u už živanje u penisu po ivanje u penisu poč činje da se vezuje za spoljne objekte za spoljne objekte ► osnovni oblik: zaljubljenost u majku, osnovni oblik: zaljubljenost u majku, rivalitet prema ocu rivalitet prema ocu ► negativni ili invertovani oblik negativni ili invertovani oblik ► ambivalencija prema ocu ostaje trajno ambivalencija prema ocu ostaje trajno u nesvesnom u nesvesnom ► kastracioni strah kastracioni strah – – motiv za razre ► posledica: identifikacija i formiranje posledica: identifikacija i formiranje superega superega (zna (znač čaj pojma edipovog aj pojma edipovog kompleksa) kompleksa) inje da se vezuje ► ► ►promena objekta ljubavi ►mogu ► zavist zbog penisa ► ► ► motiv za razreš šenje enje ► ►majka nije mo ► ine ljubavi ►motiv: 7

8. Falusni karakter Falusni karakter ki falusni karakter – – sna narcizam, seksualna osvajanja, narcizam, seksualna osvajanja, te teš ško koć će u uspostavljanju e u uspostavljanju zrelih odnosa, samouverenost, zrelih odnosa, samouverenost, hvalisavost, agresivnost hvalisavost, agresivnost ►ž ženski falusni karakter enski falusni karakter – – kastracioni kompleks i kastracioni kompleks i ž želja da se osveti mu se osveti muš škarcima: karcima: promiskuitetno pona promiskuitetno ponaš šanje, zavođenje zavođenje, ekstremna , ekstremna ž ženstvenost i narcizam; mo enstvenost i narcizam; mož že e biti i frigidnost i dr. biti i frigidnost i dr. Razlike edipalne situacije kod Razlike edipalne situacije kod devoj devojč čica i de ica i deč čaka aka ►mu muš ški falusni karakter snaž žni ni ► ►objekat ljubavi objekat ljubavi – – kod de intenzivira, a devoj intenzivira, a devojč čica potiskuje preedipalni razvoj preedipalni razvoj ► rivalitet: kod de kod deč čaka se ose dele na dva objekta dele na dva objekta ► zbog preedipalne ljubavi prema majci, biseksualnost biseksualnost je izra je izraž ženija kod kod mu kod muš škaraca karaca kod deč čaka se ica potiskuje č čitav aka se ► itav ► aka se oseć ćanja lak anja lakš še e ►rivalitet: elja da ►zbog preedipalne ljubavi prema majci, anje, enija kod ž žena nego ena nego Period latencije Period latencije Genitalni stadijum Genitalni stadijum ►po poč činje sa pubertetom, telo postaje inje sa pubertetom, telo postaje fiziolo fiziološ ški zrelo ki zrelo ► ako nije bilo već ćih fiksacija (koje su ih fiksacija (koje su redovna pojava u razvoju), polako se redovna pojava u razvoju), polako se odustaje od narcisti odustaje od narcistič čke seksualnosti ► genitalije postaju dominantna erogena zona zona ► ostvarenje normalnih heteroseksualnih odnosa odnosa ►zati zatiš šje š šeste godine do puberteta) este godine do puberteta) ► dolazi do internalizovanja roditeljskih zabrana, te do roditeljskih zabrana, te do sublimacije seksualnih i agresivnih sublimacije seksualnih i agresivnih impulsa impulsa ► deseksualizacija ljubavi prema ljubavi prema roditeljima roditeljima je nakon edipalnog konflikta (oko nakon edipalnog konflikta (oko ► ► ►ako nije bilo ve ►dolazi do internalizovanja ke seksualnosti ►genitalije postaju dominantna erogena ►deseksualizacija ►ostvarenje normalnih heteroseksualnih Za Zaš što se javlja i kako nastaje to se javlja i kako nastaje anksioznost anksioznost Prvobitno shvatanje: nastaje usled blokiranja direktnog ispoljavanja energije libida ANKSIOZNOST I ANKSIOZNOST I ODGOVORI EGA ODGOVORI EGA Kasnije: Odbrambeni mehanizmi ega Odbrambeni mehanizmi ega upozoravajući signal za ego ► ►E Ego svoje zavisnosti od svoje zavisnosti od id ida a, supereg spolja spoljaš šnj nje e realnost realnosti i go proizvodi i proizvodi i ose oseć ća anksioznost a anksioznost zbog , superega a i i zbog 8

9. Re Realisti alistič čk ka anksioznost a anksioznost N Neurotska anksioznost eurotska anksioznost ► ►nastaje usled pretnje od neke nastaje usled pretnje od neke potencijalne spolja spoljaš šnje opasnosti nje opasnosti ►poti potič če od e od zavisnosti ega od spolja zavisnosti ega od spoljaš šnje realnosti realnosti ►najosnovnija najosnovnija, , ukorenjena u objektivnoj ukorenjena u objektivnoj stvarnosti stvarnosti ►kako se izlazi na kraj sa njom? kako se izlazi na kraj sa njom? ? ? i izbe zbeć ći situaciju ili pobe i situaciju ili pobeć ći iz situacije proizvodi proizvodi potencijalne ► ►nesvesna zebnja nesvesna zebnja da ega ega ►osnov osnova a u stvarnost u stvarnosti: ka impulsivnog pona impulsivnog ponaš šanja ►ono ono š što mo to mož že dovesti do opasnosti e dovesti do opasnosti poti iznutra iznutra da ć će id izbe e id izbeć ći kontroli i kontroli nje i: kaž žnjavanje njavanje anja ► ► potič če e ► ► ► i iz situacije koja koja je je te tež že se osloboditi i izbe e se osloboditi i izbeć ći neurotsku anksioznost anksioznost i neurotsku M Moralna anksioznost oralna anksioznost Kakvu ulogu ima anksioznost? Kakvu ulogu ima anksioznost? ► ►proisti proistič če e iz konflikta između ega i iz konflikta između ega i superega superega ►pojavljuje pojavljuje se se kada kada č čovek prekr isku iskuš šenju da prekr enju da prekrš ši) s norme norme ►s subjektivno ubjektivno: : u obliku u obliku krivice ili stida ►izvor je izvor je internalan internalan, pa je te njom njom ► ►slu služ ži kao upozorava ga na opasnost upozorava ga na opasnost ? ? samoreguli samoreguliš šu uć ća a je koja koja povratno povratno redukuje neprijatnost redukuje neprijatnost anksioznosti anksioznosti i kao mehanizam o mehanizam oč čuvanja ega uvanja ega - - ovek prekrš ši (ili je u i) sopstvene opstvene moralne i (ili je u moralne ► je - - ubrzava represiju ubrzava represiju krivice ili stida , pa je teš ško nositi se sa ko nositi se sa ► ► Represija (potiskivanje) Represija (potiskivanje) MEHANIZMI ODBRAN MEHANIZMI ODBRANE E ? ? S Spre neprijatne misli prodru u svest, ili da neprijatne misli prodru u svest, ili da se seć ćanja na neprijatne događaje dopru do anja na neprijatne događaje dopru do svesti svesti ►zavisnost sadr zavisnost sadrž žaja potisnutog od kulture i aja potisnutog od kulture i individualne istorije individualne istorije ►prethodnik svih mehanizama odbrane, prethodnik svih mehanizama odbrane, centralni mehanizam centralni mehanizam ►š šta se de ta se deš šava sa potisnutim impulsom? ava sa potisnutim impulsom? preč čava da neprikladni impulsi ili ava da neprikladni impulsi ili ► ► taktike kojima se slu taktike kojima se služ ži ego da bi se nosio sa anksiozno sa anksioznoš šć ću u ► zajedni zajednič čke karakteristike: ke karakteristike: 1) 1)d deluju nesvesno eluju nesvesno 2)f falsifikuju stvarnost alsifikuju stvarnost u svakoj razvojnoj fazi javljaju se u svakoj razvojnoj fazi javljaju se određene odbrane određene odbrane veza sa etiologijom psihopatolo veza sa etiologijom psihopatološ ških simptoma simptoma i ego da bi se nosio ► ► 2) ► kih ► 9

10. Poricanje ili negiranje Poricanje ili negiranje Projekcija Projekcija ? ? Pripisivanje Pripisivanje atributa vlastitih ose atributa vlastitih oseć ćanja i ž želja drugoj osobi jer ego nije u stanju da elja drugoj osobi jer ego nije u stanju da preuzme odgovornost za njih preuzme odgovornost za njih ►ne neš što razrađeniji mehanizam odbrane to razrađeniji mehanizam odbrane ►p poma omaž že da impulsi ida ipak izađu na e da impulsi ida ipak izađu na videlo u nekoj formi, deo energije koja se videlo u nekoj formi, deo energije koja se koristi za potiskivanje impulsa koristi za potiskivanje impulsa se oslobađa oslobađa ►Paranoja Paranoja – – ekstremni vid projekcije ekstremni vid projekcije anja i ? ? Sastoji se u poricanju da se zastra Sastoji se u poricanju da se zastraš šuju događaj uop događaj uopš šte odigrava ili da se odigrao te odigrava ili da se odigrao ? ? javlja se kao odbrana od sna javlja se kao odbrana od snaž žne anksioznosti koju pobuđuje neka situacija anksioznosti koju pobuđuje neka situacija ? ? pretnja pretnja č često nema unutra esto nema unutraš šnji izvor ►poricanje problema ili poricanje te poricanje problema ili poricanje tež žine, zna znač čaja problema aja problema ►jedna od najprimitivnijih odbrana jedna od najprimitivnijih odbrana ujuć ći i ne ► ► nji izvor se ine, ► ► ► Racionalizacija Racionalizacija Intelektualizacija Intelektualizacija ? ? Nala Nalaž ženje razumnih obja enje razumnih objaš šnjenja da bi se prikrili od sebe i drugih stvarni motivi prikrili od sebe i drugih stvarni motivi pona ponaš šanja anja Č Čuva samopo uva samopoš štovanje (umanjivanje tovanje (umanjivanje neuspeha, uve neuspeha, uveć ćavanje uspeha) avanje uspeha) Racionalizacijom se mo Racionalizacijom se mož že opravdati neprihvatljivo pona neprihvatljivo ponaš šanje, mogu se na izgovori za neuspehe izgovori za neuspehe njenja da bi se ? ? obilno kori obilno koriš šć ćenj bi bi se izbeg se izbegli li afektivni do enje e intelektualnih procesa da intelektualnih procesa da afektivni dož življaji i izra ivljaji i izraž žavanja avanja ► ►osoba se fokusira na osoba se fokusira na č činjenice, analizu uzroka i sl. odvajaju uzroka i sl. odvajajuć ći se na taj na emocionalnog sadr emocionalnog sadrž žaja događaja ► ►mo mož že biti izraz napora da se sa e biti izraz napora da se sač čuva kontakt sa realno kontakt sa realnoš šć ću u injenice, analizu i se na taj nač čin od aja događaja in od e opravdati anje, mogu se nać ći i uva Izolacija Izolacija Reaktivna formacija Reaktivna formacija ? ? potiskivanje emocionalne povezanosti sa potiskivanje emocionalne povezanosti sa događajem događajem ►mehanizam koji neprijatan događaj mehanizam koji neprijatan događaj č čini izolovanim u nesvesnom time izolovanim u nesvesnom time š što stvara period afektivnog pomra period afektivnog pomrač čenja neposredno nakon iskustva nakon iskustva ►ne socijalna izolacija, ali ne socijalna izolacija, ali č često manjak objektnih odnosa objektnih odnosa ? ? Podrazumeva potiskivanje neprihvatljivog Podrazumeva potiskivanje neprihvatljivog ose oseć ćanja i njegovo pretvaranje u anja i njegovo pretvaranje u suprotnost suprotnost ? ? Ose Oseć ćanja i akcije koje proizilaze iz anja i akcije koje proizilaze iz reakcione formacije su reakcione formacije su č često preterana, uporna uporna ? ? Frojd: kako identifikovati reaktivna Frojd: kako identifikovati reaktivna pona ponaš šanja anja ? ? opsesivne neuroze opsesivne neuroze ini ► to stvara enja neposredno esto preterana, esto manjak ► 10

11. Regresija Regresija Pomeranje, preme Pomeranje, premeš štanje tanje ? ? P Predstavlja odustajanje od zrelih metoda redstavlja odustajanje od zrelih metoda re reš šavanja problema i preuzimanje onih avanja problema i preuzimanje onih karakteristi karakteristič čnih za neki prevaziđeni stadijum nih za neki prevaziđeni stadijum razvoja razvoja ? ? Reprezentuje na Reprezentuje nač čin odnosa prema svetu koji in odnosa prema svetu koji je nekada bio efikasan je nekada bio efikasan ? ? Fiksacije određuju pravce regresije Fiksacije određuju pravce regresije ? ? preusmeravanje impulsa sa jedne mete preusmeravanje impulsa sa jedne mete na drugu, kada bi usmeravanje i na drugu, kada bi usmeravanje i ispoljavanje prema pravoj meti ispoljavanje prema pravoj meti predstavljalo pretnju predstavljalo pretnju ►Ana Frojd: okretanje protiv sebe ili Ana Frojd: okretanje protiv sebe ili prema sebi kao forma pomeranja prema sebi kao forma pomeranja (depresivni poreme (depresivni poremeć ćaji) ► aji) Sublimacija Sublimacija Identifikacija Identifikacija ? ? Transformacija sirove energije nagona u Transformacija sirove energije nagona u dru druš štveno prihvatljive ambicije i aktivnosti tveno prihvatljive ambicije i aktivnosti ►kultura i umetnost kao posledica sublimacije kultura i umetnost kao posledica sublimacije ►specifi specifič čnost: istinska re nost: istinska reš šenja sukoba ida i ega mogu se pojaviti paralelno sa ega mogu se pojaviti paralelno sa uva uvaž žavanjem libidnog cilja avanjem libidnog cilja ►najo najoč čiglednije se ogleda u stvarala iglednije se ogleda u stvaralaš štvu, ali suptilnije u razli suptilnije u različ čitim ljudskim odnosima itim ljudskim odnosima ►odra odraž žava zrelost i normalnost ava zrelost i normalnost ? ? Poku Pokuš šaj da kroz poistove aj da kroz poistoveć ćivanje sa nekim ili nastojanje da mu postanemo nekim ili nastojanje da mu postanemo sli slič čni redukujemo anksioznost ni redukujemo anksioznost ► ►Razvojni mehanizam i mehanizam Razvojni mehanizam i mehanizam odbrane odbrane ► ►identifikacija sa agresorom identifikacija sa agresorom ► ►identifikacija sa grupom identifikacija sa grupom ► ►altruisti altruistič čko zalaganje za prvobitni objekt ko zalaganje za prvobitni objekt rivaliteta rivaliteta ivanje sa ► enja sukoba ida i ► tvu, ali ► ► Poni Poniš štavanje tavanje ? ? Poku Pokuš šaj da se neki lo aj da se neki loš š postupak na neki na nač čin "povu in "povuč če e“ “, poni , poniš šti, nadomesti nekim novim gestom, nekim suprotnim akcijama novim gestom, nekim suprotnim akcijama ► ►U osnovi je ose U osnovi je oseć ćanje krivice i nastojanje da anje krivice i nastojanje da se ono redukuje se ono redukuje ► ►opsesivno opsesivno- -kompulzivne radnje kao oblik kompulzivne radnje kao oblik poni poniš štavanja nekih neprihvatljivih radnji ili tavanja nekih neprihvatljivih radnji ili impulsa impulsa postupak na neki ti, nadomesti nekim 11